Да ли је могуће да толико не знаш или се правиш блесав ? Зар стварно мислиш да можеш купити лажно инв. злато и да можеш преварити сваку златару, јер замисли они немају систем провере, био да се ради о старинској или напредној провери.
Када се продаје инвестиционо злато у полугама које су запечаћене у пластици, златаре имају неколико начина за проверу аутентичности и квалитета, а многе од њих не захтевају скидање пластичног паковања. Ево неких најчешћих метода:
- Тест густине (специфична тежина): Густина злата је веома специфична (19.32 г/цм³), тако да се употребом прецизне ваге и мерења запремине може утврдити да ли је предмет заиста злато. Ово се обично ради мерним инструментима који одређују масу полуге у поређењу са њеном величином.
- XRF анализатор (X-Ray Fluorescence): Овај уређај користи рендгенске зраке за анализу састава метала. XRF тестирање је неинвазивно и омогућава златарама да утврде проценат чистог злата у полуги без отварања пластичног паковања.
- Ултразвучно тестирање: Ово тестирање користи ултразвучне таласе који пролазе кроз злато и враћају се уређају. Пошто злато има специфичну брзину проводљивости звука, ултразвук може открити да ли је полуга направљена од чистог злата. Ова метода је такође неинвазивна.
- Магнетни тест: Злато није магнетично, па ако је полуга привучена магнетом, то је показатељ да је материјал лажан или садржи нечистоће.
- Испитивање са мерењем електронског отпора: Овај тест мери електронски отпор метала. Чисто злато има врло специфичан електрични отпор, па овај тест може открити присуство других метала.
Коришћењем ових метода, златара може утврдити аутентичност златне полуге без потребе да отвара пластични омот, чиме се задржава оригинално паковање и вредност полуге.
Ако златара тврди да морају отворити пластику и обавити проверу на "старински" начин, вероватно мисле на традиционалне, механичке методе тестирања које се најчешће користе без напредних алата. Ево како изгледају неке од ових традиционалних метода:
- Киселински тест: Ово је један од најчешћих тестова. За овај тест се са полуге узима мала струготина и ставља на плочу или стаклену површину, а затим се на струготину наноси специјална киселина. Чисто злато не реагује на одређене киселине, док ће легуре и нечистоће показати реакцију. Ова метода захтева контакт са површином полуге, па обично подразумева скидање пластике.
- Проба са турпијом: Уз помоћ ситне турпије, златар огребе мали део површине полуге како би осигурао да полуга није само обложена златом, већ и да је цео материјал златан. На огребани део се затим може нанети киселина за даљу проверу.
- Испитивање тежине и величине: Старинска метода за проверу златних полуга такође укључује прецизно мерење тежине и димензија. Иако се ово може обавити и без скидања пластике, неки златари ипак желе директан приступ полуги да би проверили да ли одговара стандардима.
- Слушни тест: Када се златна полуга куцне или спусти на тврду површину, звук који произведе може указати на њену аутентичност. Чисто злато има јединствен звук који се разликује од других метала. За овај тест је понекад потребно уклонити пластику да би златар осетио и чуо материјал директно.
Старинске методе могу оштетити полугу ако се ради о деликатнијем облику злата или ако није неопходно. У неким златарама ово је и даље стандардна пракса, али напредније технике су обично боље за чување вредности и оригиналног паковања полуге.
