Quantcast

Investicioni plan "SRBIJA 2025"

TONOLAN

Elita
Poruka
18.252
22.09.2020. |09.25

Mihajlović: Sa DFC infrastrukturni projekti vredni 3,7 milijardi dolara

Autor: Beta


Za Srbiju je od ogromnog značaja dolazak različitih vrsta kapitala i investicija, kao što je Američki fond za razvoj (DFC), koji je deo američke vlade i sa kojim ćemo realizovati infrastrukturne projekte vredne 3,7 milijardi dolara, izjavila je danas ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. DFC će doprineti ukupnoj razvojnoj saradnji sa SAD, ocenila ministarska Jadranka Joksimović.

"Mi se nalazimo u centru regiona i strateški je važno da se regionalno povezujemo, što je politika predsednika (Aleksandra) Vučića i naše vlade", rekla je ona za RTS.

Najavila da će se sutra sastati sa delegacijom DFC, koja je juče doputovala u Beograd, i razgovarati o konkretnim infrastrukturnim projektima.

"Radimo ono što je dobro za Srbiju. Mi smo centar regiona i regionalno povezivanje je veoma važno za političku i finansijsku stabilnost ne samo naše zemlje, već i celog regiona. Sutra ćemo konkretno razgovarati o svakom projektu i u drumskom i u železničkom saobraćaju. Nema potrebe da stojimo i čekamo, spremni smo, kao što je i američki fond spreman", rekla je ministarka. ....
----------------------------------------------------------------------------------------------
Srbija je najozbiljnija i najznačajnija država na tzv Zapadnom Balkanu!
 

TONOLAN

Elita
Poruka
18.252
Stručnjaci podeljenih mišljenja pred današnji sastanak Vučića sa Grenelom i predstavnicima američke razvojne organizacije DFC

Amerikanci probudili i interes EU za ulaganja na Balkan

Američka razvojna agencija DFC stigla je juče u Srbiju, dve nedelje nakon potpisanog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u kome se pominje da će taj investicioni fond podstaći razvoj zemalja u regionu.

22. septembra 2020. 18.00


Predstavnici na čelu sa izvršnim direktorom Adamom Bolerom, doputovali su i, prema izjavama domaćih zvaničnika, tokom četvorodnevne posete spremni su za razgovore o ulaganjima koja bi trebalo da pokrenu privredu zemalja Zapadnog Balkana.

Prema prvim najavama, DFC raspolaže fondom od oko 60 milijardi dolara, ali još nije definisano u koje projekte će i pod kojim uslovima taj novac biti plasiran.

Prema najavama, prvi sastanci američke delegacije na čijem će čelu biti specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel, danas će se obaviti sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, a sa predstavnicima DFC-a susrešće se i čelnici Privredne komore Srbije i Ministarstva finansija, a očekuje se i susret sa našim privrednicima, sa firmama koje su potencijalni partneri u programima ali i predstavnicima američkih kompanija koje rade u Srbiji.

Iako u prvim susretima sigurno neće biti detalja oko finansiranja planirane izgradnje nekoliko trasa autoputa koji povezuju Niš i Prištinu, Bujanovac i Gnjilane kao i brzih saobraćajnica od Raške do Kosovske Mitrovice ali i pruge u tom potesu, zbog značaja projekata, koji su delom već ranije započeti uz finansijsku pomoć Evropske unije, domaći zvaničnici ovu posetu ocenjuju ne samo kao realizaciju sporazuma iz Vašingtona već kao garanciju da će se dogovoreni infrastrukturni projekti realizovati.

Tvrde da je to „prekretnica u bilateralnim odnosima Srbije i SAD i novi impuls u njihovom razvijanju“.

Analitičar Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta kaže za Danas da je poseta predstavnika DFC-a značajna jer označava otvaranje novog izvora ulaganja a na neki način i redefinisanje američke pozicije u regionu i u Srbiji.

– To je dobro, jer su američka ulaganja i prisustvo u poslednje dve do tri decenije, bili daleko ispod njihovih mogućnosti i ekonomske moći. Sada je to zanimljivo jer osim što skreće medijsku pažnju, privlači i druge izvore.

Videli smo pre nekoliko dana iz govora predsednice Evropske komisije da će i EU vrlo brzo izaći sa značajnim investicionim paketom za zemlje zapadnog Balkana, čak će ga predstaviti pojedinačno po zemljama. A to baš nije bilo očekivano – kaže Nikolić.

Dodaje da je neposredan povod za dolazak fonda sporazum koji je potpisan u Vašingtonu, ali iza toga ipak stoji svest da je krajnji trenutak da se Amerika i zapadni svet suprotstave, ukoliko je to uopšte moguće, kineskom uticaju u regionu i daljem širenju ka Evropi.

– Stvaranje bedema koji štiti od kineskog uticaja Srbiju sada stavlja u poziciju koja podseća na ulogu nekadašnje Jugoslavije, naravno u tadašnjem bipolarnom svetu. Sada je svet podeljen na više ekonomski velikih i snažnih igrača, a nama sigurno to ide u prilog, trebalo bi to da iskoristimo jer se nama, kao maloj ekonomiji, takva šansa pruža jednom u generaciji, u veku ili možda nikada. Takvu su priliku u tranziciji imale Poljska i Češka, bile su pokazni primer kako zemlje treba da se razvijaju. Ako to bude i ovde, biće dobro – kaže Nikolić. ...
-------------------------------------------------------------------------------------------
Neka dodju i brat Xi i brat Putin i brat Tramp i sestra Ursula :D ... Sve ih voli Gospodar :super:
 

TONOLAN

Elita
Poruka
18.252
22. 09. 2020.
Vesić: Izgradnja MOSTA KOD ADE HUJE počinje sledeće godine

Izgradnja mosta kod Ade Huje počeće 2021. godine, najavio je danas zamenik gradonačelnika Goran Vesić i naveo da će time stanovnici tog dela Beograda konačno biti integrisani sa svim delovima grada.

1600799946723.png



On je u uključenju na TV Prva rekao da je po izgradnji tog mosta planirana generalna regulacija šinskih sistema kako bi tramvaji prelazili na levu obalu Dunava.

- Spustićemo ih od Bogoslovije prema Adi Huji. To će potpuno u narednih 10 godina promeniti život ljudi ovde, oni će konačno biti integrisani sa svim delovima grada i neće živeti kao građani trećeg reda kao što je to bio slučaj ranije - naveo je Vesić.

Izvor: blic.rs
---------------------------------------------------------------------------------
Loša vest za opoziciju. Ovi planiraju bar još 10 godina ....
 

TONOLAN

Elita
Poruka
18.252
sreda, 23.09.2020. u 13:42


Mali: Amerikanci nude milijarde dolara za razvoj privrede



(Фото Танјуг)

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, nakon sastanka sa američkim DFC-om, da Amerikanci nude milijarde dolara za razvoj srpskih kompanija, privrede i infrastrukturne projekte, kao i da ćemo prva sredstva od tog američkog fonda dobiti već do kraja novembra.
„Kada sam rekao da razmilšljamo o milijardu dolara samo za garantnu šemu, oni su rekli – razmišljajte o milijardama dolara, a ne o jednoj milijardi”, rekao je Mali novinarima, dodajući da će tačna cifra biti poznata krajem sledeće nedelje.
Tada ću od njih dobiti ponudu, precizirao je Mali.
Istakao je da je to prilika koja se ne propušta i koju moramo da iskoristimo na pravi način.
Kaže da će se prvi efekti otvaranja kancelarije DFC-a u Beogradu videti već u novembru.
„Očekujem da ćemo sa direktorom kancelarije Džonom Jovanovićem imati prvi sastanak već do kraja sledeće nedelje i očekujem kontra ponudu u odnosu na uslove koje smo mi njima dali za garantnu šemu i koje sve instrumente oni mogu da nam daju i slično. Posle toga će brzo biti doneta odluka na vladi, a i oni su spremni brzo te odluke da donesu”, prenosi Tanjug.
Mali naglašava da mi taj novac možemo da imamo u Srbiji do kraja novembra za domaće kompanije.
Na pitanje kakve su bile ponude koje je DFC dao Srbiji, kaže da je njihova ponuda bila veoma povoljna, ali da je on odbio kao za nas neprihvatljivu pošto hoće da se izbori za još bolje uslove.
„Dajte mi sedam do deset dana da se izborim za najbolje moguće uslove i najjeftiniji novac za naše kompanije”, rekao je Mali.
Kaže da je veoma zadovoljan današnjim sastankom i činjenicom da je on usledio samo dan nakon otvaranja kancelarije DFC-a i što je cela njihova delegacija ostala u Beogradu.
Kako je rekao, danas je bilo reči o konkretnim projektima sa ciljem da novac što pre stigne u Srbiju.
Planirano je, dodaje, da u narednih desetak dana budu realizovane tri važne stvari za privredu, a prva je garantna šema za mikro, mala i srednja preduzeća koja će biti slična onoj kao što je država uradila za pomoć tim firmama u borbi sa kovidom19.
Garantna šema sa DFC-om će podrazumevati dobijanje još povoljnijih sredstava za preduzeća kako bi mogla da održe likvidnost i kupe novu opremu i tehnologiju.
Dodaje da Amerikanci insistiraju da se bezbedi posebna linija za privatna mikro, mala i srednja preduzeća, a čak i za kompanije za do 500 zaposlenih.
Druga stvar o kojoj se razgovaralo, kaže Mali, jeste o projektima iz programa „Srbija 2025” koji je vredan 14 milijardi evra, a koji podrazumeva izgradnju novih auto-puteva i železničkih pruga, kao i druge infrastrukture.
Treća stvar, preneo je da su Amerikanci zainteresovani da daju podršku američkim investitorima da dođu u Srbiju i otvore fabrike.
Podsetio je da je Srbija već krenula sa korporativnim obveznicama i da Amerikanci žele da nam pomognu u razvoju finansijskog tržišta i obezbede i druge finansijske instrumente, kako bi došli do dodatnih izvora finansiranja.
Mali je rekao da ranije projektovano da će privredni rast Srbije biti minus jedan ili nula ove godine, ali da najnovije projekcije pokazuju da smo bliži tome da budemo na nuli.
„Po tome ćemo biti, ako ne prvi, onda među prve tri zemlje u Evropi”, zaključio je Mali.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Imaćemo 1000+ evra prosek do 2025. :super:
 

NeshCMT

Elita
Poruka
21.090
sreda, 23.09.2020. u 13:42


Mali: Amerikanci nude milijarde dolara za razvoj privrede



(Фото Танјуг)

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas, nakon sastanka sa američkim DFC-om, da Amerikanci nude milijarde dolara za razvoj srpskih kompanija, privrede i infrastrukturne projekte, kao i da ćemo prva sredstva od tog američkog fonda dobiti već do kraja novembra.
„Kada sam rekao da razmilšljamo o milijardu dolara samo za garantnu šemu, oni su rekli – razmišljajte o milijardama dolara, a ne o jednoj milijardi”, rekao je Mali novinarima, dodajući da će tačna cifra biti poznata krajem sledeće nedelje.
Tada ću od njih dobiti ponudu, precizirao je Mali.
Istakao je da je to prilika koja se ne propušta i koju moramo da iskoristimo na pravi način.
Kaže da će se prvi efekti otvaranja kancelarije DFC-a u Beogradu videti već u novembru.
„Očekujem da ćemo sa direktorom kancelarije Džonom Jovanovićem imati prvi sastanak već do kraja sledeće nedelje i očekujem kontra ponudu u odnosu na uslove koje smo mi njima dali za garantnu šemu i koje sve instrumente oni mogu da nam daju i slično. Posle toga će brzo biti doneta odluka na vladi, a i oni su spremni brzo te odluke da donesu”, prenosi Tanjug.
Mali naglašava da mi taj novac možemo da imamo u Srbiji do kraja novembra za domaće kompanije.
Na pitanje kakve su bile ponude koje je DFC dao Srbiji, kaže da je njihova ponuda bila veoma povoljna, ali da je on odbio kao za nas neprihvatljivu pošto hoće da se izbori za još bolje uslove.
„Dajte mi sedam do deset dana da se izborim za najbolje moguće uslove i najjeftiniji novac za naše kompanije”, rekao je Mali.
Kaže da je veoma zadovoljan današnjim sastankom i činjenicom da je on usledio samo dan nakon otvaranja kancelarije DFC-a i što je cela njihova delegacija ostala u Beogradu.
Kako je rekao, danas je bilo reči o konkretnim projektima sa ciljem da novac što pre stigne u Srbiju.
Planirano je, dodaje, da u narednih desetak dana budu realizovane tri važne stvari za privredu, a prva je garantna šema za mikro, mala i srednja preduzeća koja će biti slična onoj kao što je država uradila za pomoć tim firmama u borbi sa kovidom19.
Garantna šema sa DFC-om će podrazumevati dobijanje još povoljnijih sredstava za preduzeća kako bi mogla da održe likvidnost i kupe novu opremu i tehnologiju.
Dodaje da Amerikanci insistiraju da se bezbedi posebna linija za privatna mikro, mala i srednja preduzeća, a čak i za kompanije za do 500 zaposlenih.
Druga stvar o kojoj se razgovaralo, kaže Mali, jeste o projektima iz programa „Srbija 2025” koji je vredan 14 milijardi evra, a koji podrazumeva izgradnju novih auto-puteva i železničkih pruga, kao i druge infrastrukture.
Treća stvar, preneo je da su Amerikanci zainteresovani da daju podršku američkim investitorima da dođu u Srbiju i otvore fabrike.
Podsetio je da je Srbija već krenula sa korporativnim obveznicama i da Amerikanci žele da nam pomognu u razvoju finansijskog tržišta i obezbede i druge finansijske instrumente, kako bi došli do dodatnih izvora finansiranja.
Mali je rekao da ranije projektovano da će privredni rast Srbije biti minus jedan ili nula ove godine, ali da najnovije projekcije pokazuju da smo bliži tome da budemo na nuli.
„Po tome ćemo biti, ako ne prvi, onda među prve tri zemlje u Evropi”, zaključio je Mali.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Imaćemo 1000+ evra prosek do 2025. :super:
That's not true.
 

TONOLAN

Elita
Poruka
18.252
"Trasiran put ka većem vrednovanju rada u Srbiji, plata od 900 evra ostvariva"

Beograd -- Ministar finansija Siniša Mali rekao je da podatak o prosečnoj zaradi od 510 evra u julu ukazuje da je trasiran put ka većem vrednovanju ljudskog rada u Srbiji.

Izvor: B92 petak, 25.09.2020. | 12:59 -> 13:17

... Mali je rekao da je uveren da je plan po kome će prosečna plata 2025. godine u Srbiji biti 900 evra, a prosečna penzija 430 u potpunosti ostvariv.

"Ako smo 2018. godine ostvarili stopu rata od 4,4 odsto, a 2019. godine 4,2 odsto, a ove se godine, što su naša očekivanja, usled pandemije, zadržimo na nuli i uopšte nemamo pad BDP, jasno je i da nećemo imati indikatore koji će vući zarade naniže", rekao je Mali i dodao da je to svojevrsni uspeh imajući u vidu informacije koje dolaze iz okruženja da se planirana smanjenje zarada kreću i preko 20 procenata.

Ministar je rekao da će na nivou cele godine zarade u Srbiji imati realni rast, te da se sledeće godine očekuje zahuktavanje privrednog rasta.

On je istakao i da je nezaposlenost od 7,3 odsto u drugom kvartalu ove godine dokaz da su ekonomske mere doprinele očuvanju radnih meseta uprkos teškim uslovima izazvanim pandemijom koronavirusa.

Mali je podsetio i da su reforme propisa iz radnog zakonodavstva učinili da fleksibilnost rada postane realnost u ekonomskom životu Srbije, te da su i oni doprineli većoj fluktuaciji radne snage unutar privrede, što je takođe imalo uticaj na zarade.
 

NeshCMT

Elita
Poruka
21.090
"Trasiran put ka većem vrednovanju rada u Srbiji, plata od 900 evra ostvariva"

Beograd -- Ministar finansija Siniša Mali rekao je da podatak o prosečnoj zaradi od 510 evra u julu ukazuje da je trasiran put ka većem vrednovanju ljudskog rada u Srbiji.

Izvor: B92 petak, 25.09.2020. | 12:59 -> 13:17

... Mali je rekao da je uveren da je plan po kome će prosečna plata 2025. godine u Srbiji biti 900 evra, a prosečna penzija 430 u potpunosti ostvariv.

"Ako smo 2018. godine ostvarili stopu rata od 4,4 odsto, a 2019. godine 4,2 odsto, a ove se godine, što su naša očekivanja, usled pandemije, zadržimo na nuli i uopšte nemamo pad BDP, jasno je i da nećemo imati indikatore koji će vući zarade naniže", rekao je Mali i dodao da je to svojevrsni uspeh imajući u vidu informacije koje dolaze iz okruženja da se planirana smanjenje zarada kreću i preko 20 procenata.

Ministar je rekao da će na nivou cele godine zarade u Srbiji imati realni rast, te da se sledeće godine očekuje zahuktavanje privrednog rasta.

On je istakao i da je nezaposlenost od 7,3 odsto u drugom kvartalu ove godine dokaz da su ekonomske mere doprinele očuvanju radnih meseta uprkos teškim uslovima izazvanim pandemijom koronavirusa.

Mali je podsetio i da su reforme propisa iz radnog zakonodavstva učinili da fleksibilnost rada postane realnost u ekonomskom životu Srbije, te da su i oni doprineli većoj fluktuaciji radne snage unutar privrede, što je takođe imalo uticaj na zarade.
Teško.
 

TONOLAN

Elita
Poruka
18.252
Evropska unija ubrzava tempo na Zapadnom Balkanu

Da li se Zapadni Balkan, što je manje-više bivša Jugoslavija minus Slovenija i Hrvatska plus Albanija, vraća u zlatna vremena Hladnog rata kada su se oko njene naklonosti takmičila dva bloka ugovorima, kreditima, donacijama?

Piše: M. Obradović08. oktobra 2020. 14.27 Izmenjeno: 14.28


Nakon što je Kina ušla u ozbiljne infrastrukturne investicije u Srbiji (i regionu) koje uglavnom finansira kreditima i koje zatim realizuju njene kompanije, nedavno je zaključen Vašingtonski ugovor koji bi trebalo da uvede američke fondove, a očekuje se i kompanije u ovaj region i to dobrim delom takođe u infrastrukturne projekte, da bi prekjuče Evropska komisija usvojila Ekonomsko-investicioni plan kojim se predviđa da se za projekte na Zapadnom Balkanu do 2027. godine izdvoji do devet milijardi evra bespovratnih sredstava i u narednih deset godina obezbedi garantni fond koji bi angažovao do 20 milijardi evra sredstava raznih međunarodnih finansijskih institucija, a pre svega Evropske investicione banke (EIB).

Sredstva EU namenjena su pre svega za infrastrukturne projekte koji povezuju region sa EU kao i zemlje regiona između sebe i za to će biti namenjeno šest milijardi evra.

Drugi deo će biti namenjen obnovljivoj energiji i izbacivanju uglja iz energetskog miksa za šta će se odvojiti 1,5 milijarda.

Dalje, ulagaće se u povećanje konkurentnosti privatnog sektora, digitalizaciju i tretiranje otpadnih voda za šta će biti izdvojeno još oko 1,5 milijardu evra.

Što se tiče infrastrukture ključni projekti se odnose na povezivanje istoka sa zapadom, severa sa jugom i obalnih centara.

U projektima istok-zapad na Srbiju se odnosi „Autoput mira“ između Niša i Prištine koji je jedan od ključnih projekata i Vašingtonskog sporazuma, a u čijem finansiranju u srpskom delu već učestvuje EU.

Navodi se i Koridor 10 i da će železnička obilaznica oko Niša biti završena na vreme, kao i modernizacija železničke veze između Srbije i Hrvatske i Srbije i S. Makedonije.

Takođe se spominje i rešavanje uskih grla na Dunavu što bi moglo da se tiče Srbije.

Što se tiče projekata sever-jug spominje se modernizacija pruge Beograd-Bar, kao i autoput između Beograda i Podgorice tzv. Koridor 11 koji se takođe već uveliko gradi.

Takođe u ovom delu je i rehabilitacija pruge Beograd-Priština.

Kod obnovljive energije spominje se nekoliko projekata u S. Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu.

Zanimljivo je da se među projektima prelaska sa proizvodnje struje na ugalj ne pominju termoelektrane u Srbiji već samo izgradnja Transjadranskog gasovoda (TAP), gasna interkonekcija između Makedonije i Srbije, kao i transbalkanski koridor električne prenosne mreže kao deo interkonekcije između Srbije, CG i BiH.

EU planira i da proširi „talas obnove“ građevinskih objekata na Zapadni Balkan budući da zgrade troše 40 odsto energije na ZB.

Kada se govori o projektima o smanjenju zagađenja vode i vazduha na Srbiju se odnosi implementacija ekološkog investicionog programa koji se sastoji od modernizovanog sistema tretiranja otpadnih voda u velikim i srednjim gradovima.

Za jačanje konkurentnosti privatnog sektora namenjeno proširenje već postojećeg okvira za investicije na ZB gde bi 50 odsto investicija EU trebalo da ide u inovacije i zeleni rast.

U okviru tog projekta je i garantna šema koja bi navodno trebalo da u narednoj deceniji privuče do 20 milijardi evra.

Sa novcem EU dolaze i obaveze i u dokumentu Evropske komisije na više mesta navodi se da će zemlje ZB morati kredibilnije da se pozabave vladavinom prava, ljudskim pravima i jačanjem administracije između ostalog i kako bi se sredstva evropskih poreskih obveznika zaštitila od korupcije.

Navodi se i da je glavni faktor strukturnih slabosti ovdašnjih ekonomija slabo upravljanja, a posebno nedostaci u vladavini zakona i borbi protiv korupcije.

„Povećanje investicija i ekonomskog rasta biće moguće jedino ako se Zapadni Balkan čvrsto opredeli za primenu fundamentalnih reformi u skladu sa evropskim vrednostima“, stoji u dokumentu EK.

Takođe se kaže i da javne nabavke moraju biti u skladu sa pravilima EU, a izuzeci od javnih nabavki uključujući međudržavne sporazume da se primenjuju restriktivno.

„To će osigurati da korupcija u nabavkama ne ugrozi ekonomski razvoj, iskrivi tržište i svori neefikasnosti koje smanjuju konkurentnost, trgovinu i investicije. Ove reforme će takođe sprečiti zloupotrebu EU fondova“.

Ovde se otvara pitanje kako će balkanske zemlje, pa i Srbija koristiti ove fondove s obzirom da su i do sada imale više na raspolaganju nego što su mogle da povuku.

Mihailo Gajić iz LIBEKA ističe i da je EU do sada dobro kontrolisala zloupotrebu sredstava iz fondova, mada recimo u Mađarskoj je veliki deo novca iz kohezionih fondova završio u firmama u vlasništvu ljudi bliskih vlastima, ali formalno ništa nije moglo biti dokazano.

„Ako su mogli to da rade u Mađarskoj pitanje je kako bi bilo u Srbiji. Veliki infrastrukturni projekti često nose sa sobom političke pakete koji su nedostupni javnosti i ne znamo da li će se i ovde to pojaviti. Veliki problem u zemljama regiona su i međudržavni sporazumi, kao sa Kinom i Azerbejdžanom, kojima se zaobilazi domaće zakonodavstvo u vezi javnih nabavki. Sa EU fondovima mora se na tendere, a to je mnogo teže za nameštanje i to ne mislim samo na korupciju nego i trgovinu političkim uticajem. Očigledno EU pokušava da smanji uticaj Kine ovde tako što će reći, ako želite sa nama da sarađujete morate da smanjite saradnju sa Kinom“, napominje Gajić.

On ističe da izgradnja infrastrukture i olakšavanje trgovine ne koristi samo regionu već i firmama iz EU koje transportuju robu preko ovih koridora.

Međutim, bespovratne pare nose sa sobom i opasnosti. Gajić ukazuje da bi bilo bolje da naši mladi ljudi proizvode inovativne proizvode i prodaju ih na međunarodnom tržištu nego da se specijalizuju za pisanje projekata.

„U nekim zemljama posebno Mađarskoj i Poljskoj primećeno je da prisustvo fondova EU smanjuje nezadovoljstvo građana autokratskim vlastima i na taj način nenameravano im olakšava ostanak na vlasti“, napominje on.

Zanimljivo je i da će se sada više međunarodnih partnera „sudarati“ na nekim velikim projektima.

Tako se autoput Niš-Priština nalazi i na evropskoj i na američkoj agendi, a takođe i pruga Beograd-Niš.

Prekjuče je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da će tražiti da EU pokloni polovinu vrednosti projekta koji ukupno košta dve milijarde evra ili će na tome raditi sa kineskom firmom CRBC.

Inače, to je delovalo kao gotov posao sa Kinezima pošto je u julu ministarka građevine i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila da je „u pitanju investicija procenjene vrednosti od dve milijarde evra, radićemo je sa kineskim partnerima koji imaju puno iskustva na ovakvim projektima“.
---------------------------------------------------------------------------------
SRBIJA :super:
 

Mstislav

Buduća legenda
Poruka
25.200
Sad kad nam vaspostavljeni PKB sa prodajom deteline digne bdp za 10%.

U investicionom planu je i kupovina najmodernije opreme španskih proizvođača za preradu deteline koja u sirovom stanju ne bi mogla da se izveze. Posle završetka te fabrike na proleće sledeće godine, "Al Dahra" očekuje da će izvoziti 20 do 30 miliona deteline izrasle na srpskim poljima.
 

TONOLAN

Elita
Poruka
18.252
15. oktobar 2020. 15.38 23.44 | Izvor: Tanjug
Avaz:Od Vučića učiti kako se ekonomski upravlja zemljom


SARAJEVO - Sarajevski Dnevni avaz povodom procene MMF da će pad BDP-a u Srbiji biti samo 1,5 odsto, odnosno da će Srbija biti broj 1 u Evropi, konstatuje da je trebalo imati hrabrosti kao što je imao Aleksandar Vučić da sprovede reforme i dovede Srbiju na mesto na kome se sada nalazi.

Kako navodi list, Srbija, u koju sada gleda razvijena Evropa i kaže - od njih, od njihovog predsednika treba učiti kako se ekonomski upravlja zemljom u najtežim vremenima, jer je do pre samo nekoliko godina, piše, Srbija bila na ivici ekonomske provalije.

"Da li je neko u Srbiji imao čarobni štapić? Ne. Samo je njihov predsednik Aleksandar Vučić, i kao premijer i kao predsednik, imao hrabrosti, znanja i političke odlučnosti da napravi energične i teške reforme koje su Srbiju danas dovele na sam vrh Evrope! Svi svetski lideri oficijelno čestitaju Srbiji na uspehu - od Amerike, Rusije i Kine do Nemačke i Francuske", piše Dnevni avaz.


Sarajevski list dodaje i da je pouka za BiH jasna -treba se, bez kompleksa, opametiti i poučiti primerom Srbije "da izađemo iz ekonomskog ambisa u koji srljamo"


Dodaje se da je pad u Bosni i Hercegovini u drugom kvartalu bio 9,3 posto, Hrvatske -9 posto, Albanije -7,5 posto, Mađarske -6,1 posto, Severne Makedonije -5,4 posto, Rumunije -4,8 posto i tako redom od svake zemlje u Evropi


Pritom, BiH ima mnogo veću nezaposlenost od Srbije, oni 7,3 odsto a mi blizu 40 odsto.


"Imali smo veću prosečnu platu, a sada ne možemo ni da dobacimo do 500 evra (trenutno 493), a Srbija je tu granicu prešla još prošle godine i ide ka 520, 530, 540... I povećavaju plate u sledećoj godini.


"Penzije - opet su veće u Srbiji i to punih 10 odsto, a najavili su i povećanje za sledeću godinu od gotovo 6 odsto. Strane direktne investicije - da li se neko zapita kako je predsednik Srbije još kao premijer podigao Srbiju na ekonomski pijedestal na kome ga ne mogu stići ni članice EU", piše Avaz.


Kako se navodi u analizi, sa 1,6 milijardi evra u prvoj polovini godine, Srbija čini 61 odsto svih direktnih investicija na zapadnom Balkanu , a što je još značajnije, iza Srbije su i Hrvatska, Slovenija, Rumunija, Bugarska.


Predsednik EU pokreta u BiH bi voleo Vučića u svom timu



Predsednik Evropskog pokreta u BiH Predrag Praštalo rekao je da bi u svom timu rado video predsednika Srbije Aleksandra Vučića da su BiH i Srbija fudbalski klubovi, kao i da bi za njega Srbiji dao blanko ček na ime obeštećenja.


Praštalo je na taj način komentarisao analizu objavljenu u Dnevnom avazu o tome “zašto je Srbija broj 1 u Evropi po stopi rasta BDP-a” u kojoj, kako stoji, “od srpskog predsednika treba učiti kako se ekonomski upravlja zemljom u najtežim vremenima” i da Vučić nije imao čarobni štapić, već da je “i kao premijer i kao predsednik, imao hrabrosti, znanja i političke odlučnosti da napravi energične i teške reforme koje su Srbiju danas dovele na sam vrh Evrope”.

“Da su Srbija i BiH fudbalski klubovi, poput Reala ili Barse, a ja menadžer, sada bih rekao: 'Menjam Komšića, Dodika i Džaferovića, bez ikakvog obeštećenja, za jednog Vučića, a Srbiji bih još, uz sve, dao blanko ček da napišu sumu na ime obeštećenja,” napisao je Praštalo na Fejsbuku.
 

TONOLAN

Elita
Poruka
18.252
ANALIZA Zašto je svet juče Srbiju stavio u ISTI KOŠ sa Litvanijom i šta to radimo kao i ekonomija u kojoj je PLATA 952 evra

24.10.2020. 14:15


Dok MMF za veliki broj zemalja u Evropi projektuje i dvocifreni privredni pad u ovoj godini, najbolji ishod predviđa Srbiji i Litvaniji. To je istakla i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nakon konferencije koju je organizovala generalna direktorka MMF, Kristalina Georgijeva.

A šta je to što u je u ovom slučaju "spojilo" Srbiju sa Litvanijom i po čemu su njihove ekonomije toliko slične da gotovo identično i prolaze kroz trenutnu krizu. U najkraćem zaključak je da je fokus obe zemlje na investicijama ( da obe imaju dugoročni investicioni plan), ali i stav da jačanje potrošnje građana može ekonomiji zemlje može doneti samo dobro.

Litvanija je bivša pripadnica Sovjetskog Saveza. Na početku krize, litvanska ekonomija bila je u zdravom stanju, kako su primetili bankarski analitičari. Litvanija je pokazala izuzetnu otpornost na usporavanje globalne ekonomije već u 2019. godini: BDP Litvanije porastao je za 3,9 procenta, u poređenju sa rastom od samo 1,5 procenta u Evropskoj uniji. Pored toga, Litvanija je bila jedna od tri zemlje EU sa bržim rastom BDP u 2019. godini nego u 2018.

Sve dok nije zavladala pandemija, a treću godinu zaredom, ekonomija ove baltičke države rasla je brže nego što se očekivalo - rast BDP u proseku je iznosio 3,9 procenata.

I isto tako je bilo i sa Srbijom. Pre korona krize, ekonomija Srbije bila je na stabilnim nogama, investicije su bile na rekordnim nivoima, javni dug zemlje bio je na nivou od oko 50 odsto BDP, plate u javnom sektoru rasle su i do 15 odsto godišnje...

Analitičari bankarskog sektora ocenili su da je do rasta i otpornosti Litvanije došlo zbog stalnih sistemskih promena u strukturi litvanske ekonomije.

Jedan izveštaj banke nazvao je ovaj faktor "germanizacijom" litvanske ekonomije, što znači pozitivnim vladinim budžetom i spoljnim bilansima, održivim i uravnoteženim rastom, koji je vođen potrošnjom domaćinstava, izvozom i investicijama na sličan način kao što to čini Nemačka.

Moramo priznati da su jačanje potrošnje građana, izvoz i investicije i u fokusu Srbije.

Litvanci predviđaju da je zbog strukturnih promena koje su se dogodile u ekonomiji, Litvanija na putu bržeg ekonomskog rasta i da bi s okončanjem korona-krize rast mogao da se ubrza sledeće godine na 4,6 procenata sa predviđenim stopama rasta BDP-a za naredni period 2022-2023. u rasponu od 3-4 procenta.

Investicije na prvom mestu

U Litvaniji oostoje dva značajna velika projekta državne intervencije, koji, kako analitičari tvrde, mogu da podstaknu dalji rast i podstaknu potrošnju i trgovinu.

Prvo, to je strateški investicioni plan za ekonomsku obnovu, koji je Ministarstvo finansija objavilo početkom juna, a njegova primena treba da počne krajem godine. Drugo je glavni projekat regionalne saobraćajne infrastrukture Rail Baltica (integrisanje baltičkih država u evropsku železničku mrežu preko železničke pruge standardnog koloseka od 870 kilometara. Projekat je dostigao svoju ključnu fazu implementacije tokom korone.

Organizatori projekta tvrde da bi postepeno upijanje direktnih kapitalnih investicija u projekat pružilo značajan podsticaj lokalnom građevinarstvu i povezanim delatnostima. Tvrdi se da bi ovaj infrastrukturni projekat povećao agregatnu potražnju u ekonomiji i generisao rast BDP, pomažući na taj način ne samo da ublaži negativne uticaje COVID-19 na ekonomiju, već i da ga izvede na brz rast.

I tu je postoje velike sličnosti sa Srbijom. Naš investicioni plan ide do 2025. godine i cilj je da do tada prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija 440 evra. Plan je vredan ukupno 14 milijardi evra, a fokus je na potrošnji i velikim infrastrukturnim ulaganjima.


Prva izašla iz Sovjetskog Saveza

Kao prva država koja je izašla iz sastava Sovjetskog Saveza, Litvanija je danas članica Evropske unije, NATO i Saveta Evrope. Od 21. decembra 2007. je i punopravna članica Šengenskog sporazuma, upravo kada je, kako su mediji prenosili, počeo njen "ekonomski uspon".

Nivo nezaposlenosti smanjio se za oko pet procenata do 2018. godine, dok je prosečna plata porasla sa 357 na 932 evra.

Tokom razgovora o pridruživanju te zemlje EU, najviše se govorilo o liberalizaciji tržišta, uklanjanju nepotrebnih vladinih propisa, otvaranju tržišta i stvaranju konkurencije. Kada je postala članica EU, ne samo da su stvorene mogućnosti pristupanja novom tržištu, povećanju uvoza i izvoza, slobodnom kretanju ljudi, već su na raspolaganje dobili i velika sredstva koja su doprinela ekonomskom razvoju i prosperitetu.

Tada je poboljšan i status Litvanije među stranim investitorima.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.