INTERVJU Dejan Mihailović: Srbija je kolonija bez kolonizatora, nema većeg nasilja od toga da 30 godina radiš za 200 evra

[Umri_muski]

Vrlo dobro kolega samo kad će to naši ljudi da shvate.. Vecina ih na državu gleda kao na neku kravu muzaru..

Svi

 

[Umri_muski]

Тигар на западном Балкану.

Tigar tigar, eno ga u Pirotu....

 

[Umri_muski]

ma, za 10 godina steknes iskustvo i bolje si placen nego neko ko pocinje, sta znam vi ste sa 200 skocili na 300 evra, mastate o 500 ili 1000, a mi smo sa 2 ili 3 hiljade skocili na 4 , a neki i na 5, bez visokih skola.
nema nikakvih veza, nemoj da se lazemo, posla ima, samo je pitanje kako da pravi ljudi dodju na prava mesta

E sad, a ovde ljudi ocekuju za tih 10 godina da se domogne penzije..

 

[lil_moon]

...
Nema više trke sa motom "Dođi, vidi, pobedi" – demo(n)kratura za nas ima vrlo jasnu poruku: Dođi, glasaj i nestani!
...

DemokraDija. Vi nama vlas', mi sebi pare.

 

[Umri_muski]

ali to onda nije politika forum, vec psihologija, religija, emigracija ili slicno - mozda socijalni inzenjering preseljavanja domicilnog stanovnistva i zamenjivanja stranim

osim ako nije zvanicna komunjarska politika, hajmo svi napolje pa cemo da saljemo doznake trutovima, ili cemo da glumimo nemacke babe kada/ako se vratimo u srbiju da krckamo penziju - mozda tada i ne bude srbije, ne zateknemo je gde smo je ostavili

Sto vise saljete, to je gore srbima...

 

[Umri_muski]

Sistem bi trebalo.
Da li to sistem radi? - ne.

Kako menjati sistem?- Baviti se politikom i valjati se u blatu sa Vesicem i slicnima. Neka hvala.

Pobrinuti se za sebe i svoju porodicu na bilo koji nacin i bilo gde- DA.

Ja bih volela da se vratim u Srbiju i da radim tu ali ne zelim da me drnda neki lokalni serif, da budem neki poltron neka hvala i sve to za 400 evra?

Ne vidim drugi izbor do gole borbe za opstanak i brigu za one oko tebe.

Daj pare da se bori onaj ko zna kako ....

 

[gost 41782]

Daj pare da se bori onaj ko zna kako ....

Bas naprotiv, onaj ko bi se borio bi to trebalo da radi iz ubedjenja a pare treba da stekne pre ulaska u politiku

 

[Победоносцев]

"Колонија без колонизатора"

 

[deda4puta]

tuyno ali istinito a najgore od svega sto se niko ne buni

Izdvojiću samo nekolikodelova iz ovog intervjua zbog toga što je prilično dugačak. One koje zanima čitav intervju mogu ga pogledati na linku
https://www.021.rs/story/Info/Mislj...a-od-toga-da-30-godina-radis-za-200-evra.html

INTERVJU Dejan Mihailović: Srbija je kolonija bez kolonizatora, nema većeg nasilja od toga da 30 godina radiš za 200 evra
Izgubili smo skoro 30 godina u jalovim diskusijama, a mehanizmi društvene kontrole cvetaju, oslonjeni na obrazovni sistem koji ne uči mlade da kritički promišljaju, već da skupljaju bodove. Univerziteti osposobljavaju izvršioce tuđih odluka. Nema više trke sa motom "Dođi, vidi, pobedi" – demo(n)kratura za nas ima vrlo jasnu poruku: Dođi, glasaj i nestani!

Stručnjak za političku teoriju, etiku i geopolitiku ili možda jednostavnije sociolog i filozof politike dr. Dejan Mihailović Novosađanin je koji već tri decenije živi u Meksiku. Na tamošnjem Tehnološkom institutu (Instituto Tecnológico) Monterej redovni je profesor istraživač, a u Latinskoj Americi danas je zvezda u rangu Slavoja Žižeka ili Srećka Horvata u postjugoslovenskoj geografiji.
Nije otišao u Latinsku Ameriku trbuhom za kruhom, ni kao izgnanik, već iz čiste ljubavi prema toj dalekoj geografiji i svemu onome što ona u nekom levičarskom smislu predstavlja. Bilo je to 1989. godine, magistrirao je 1992, da bi se nakon polugodišnjeg povratka u zemlju u kojoj se ginulo iako nije bila u ratu, vratio u Meksiko, gde je doktorirao i počeo univerzitetsku karijeru. Osim na matičnoj katedri, danas je gostujući profesor na više latinoameričkih univerziteta - u Havani, Rio de Žaneiru, Sao Paolu...

Mihailovićev kratki boravak u Novom Sadu bio je prilika da za 021.rs progovori o prostorima koji nas razdvajaju i istoriji koja nas spaja, o tome šta je treći kapitalizam, koliko je smislena srpska teorija “samo neka jedni odu a drugi dođu” i ima li uopšte više nade za običnog čoveka, gde god da živi.

Često ističete da Srbija ima više zajedničkih crta sa Meksikom, nego sa evropskim zemljama sa kolonijalnom prošlošću. Istina je i da, npr. srpski radnik u "Krušiku" ima više zajedničkih crta sa hrvatskim radnikom u "Uljaniku", ali se nikad ne povezuju na tom nivou, već su uvek nacija i nacionalni identitet povod za nerazumevanje.

To je pitanje odnosa nacionalnog i klasnog koje proizilazi iz političke tradicije moderne Evrope 18. i 19. veka. U vreme industrijskog kapitalizma stvaraju se osnovni klasni slojevi samog kapitalističkog društva, ali i nacionalna svest koja se zaokružuje kroz državu kao najviši politički entitet. Već tada dolazi do sukoba između vlasnika krupnog kapitala i radnika, ali i među državama. Ne zaboravimo da su svi ratovi na evropskom tlu, s kraja 19. i početkom 20. veka bili ratovi nacionalnih država u kojima su ratovali radnici i seljaci, a ne vlasnici krupnog kapitala. To prožimanje dvojstva nacionalnog i klasnog vidljivo je i danas.

Mi smo u Srbiji izgubili skoro tri decenije u debati između nacionalne i građanske opcije - klasna je uvek nekako bila zanemarena jer je tranzicija jednog u drugo bila dvostruka: ne samo jednog režima u drugi, nego jednog sistema u drugi. Razlika između tranzicije u Latinskoj Americi i ovde je u tome što je u tamo tranzicija bila od autoritarnog režima ka demokratskom, a ovde smo imali od autoritativnog ka demokratskom i od socijalistikog ka kapitalističkom, dakle mnogo kompleksniju situaciju. Ako analiziramo poslednjih 20-25 godina naše istorije, vrlo je zanimljiv taj gubitak vremena u jalovim diskusijama i podelama između nacionalne i građanske Srbije.
Jer, ako analizirate političku i ekonomsku istoriju zapadnoevropskih zemalja videćete da se sve nacionalne opcije zaokružuju demokratskim sistemima i svaki pokušaj građanskog političkog sazrevanja zaokružuje se nacionalnim državama.

To nisu nepomirljivi pojmovi, nego kompatibilni. Pitanje je, zašto je nama iz Evrope stigla poruka da se delimo na građansko i nacionalno? Zašto je na Balkan upućena klica razdora, koja je izobličila i razorila politički život u poslednjih 20 godina? Iako su ratovi završili, mi nismo politički sazreli kao društvo i većina balkanskih zemalja nema i
dalje kontinuitet državnosti. I tu je negde odgovor na to zašto se srpski i hrvatski radnik ne poistovećuju u sistemu eksploatacije, nego se i dalje identifikuju prema nacionalnom, etničkom, jezičkom, religijskom...

Čovek koji živi u Srbiji nekad ima utisak da živi neki meki totalitarizam koji lako može da sklizne u ozbiljnu diktaturu. Šta nedostaje da se to desi, da li je jedina brana tome sve bleđi građanski identitet?
Radi se o sindromu otete demokratije. To je demokratija koja je u rukama isključivo vladajućih političkih stuktura koje, možete da primetite, lete iz partije u partiju i kopiraju jedni drugima programe. Oni su u stvari jedna vrsta klike koja se bori za poziciju u parlamentu ali u suštini uvek je tu, uvek mešetari, menja oblik. To je neka vrsta postmoderne političke oligarhije, misim na naše savremene tokove, i taj sindrom otete demokratije u stvari udaljava običnog čoveka od svih onih mehanizama procesa odlučivanja o stvarima koje su bitne za njegov život. I samo nam daje one mrvice da se tu i tamo pojavimo na izborima i da se udaljimo. Poruka je vrlo perfidna: Dođi, glasaj i nestani! Posledica toga je da su mnogi ljudi postali gadljivi na politiku...

Zar izbori nisu šansa da se ti ljudi kazne?
Vi praktično uvek birate isto: kaznite onog koji je trenutno na vlasti, ali ne kažnjavate istovremeno i onog – istog - koji dolazi. Imate tako beskonačni, uzaludni niz kazni. Ne želim pri tome da se to svede na onu čuvenu rečenicu "Svi su isti". Nisu svi isti, ali je mehanizam vlasti takav da, ko god dođe, čak i onaj koji želi neku promenu, sistem ga usisa, on "legne na rudu". Moderne političke oligarhije, to su vladajuće klase kojima je jedino bitno da se održe na vlasti i zato rade sve da opstanu na njoj. Ali oni sami ne mogu: potpomognuti su ekonomsko-finansijskom oligarhijom. Na Balkanu je to tajkunizovana nacionalna ekonomija. Imate vrlo zanimljivu spregu politike i ekonomije, političku klasu koja uzurpira javni prostor, stvarajući privid demokratije. S druge strane, njihovo preživljavanje direktno zavisi od tokova novca i ta je uloga dodeljena nekolicini tajkuna, uspešnim poslovnim ljudima koji su neki uzor mladima kako krenuti u biznis, postati preduzetnik...

Međutim, ni oni nisu dovoljni, i njima je teško da budu sami, potrebni su im mediji, neko ko bi to sve prikazao u najboljem svetlu, tako da ljudi ne prave problem i ne pitaju se kako se ovo nama dešava? Zato imate kompletnu kontrolu medija, koji zapravo nisu mediji, jer, po tržišnom principu – oni drže monopol informacija, a po kulturološkom i socijalnom - oni su mehanizmi društvene kontrole. A da biste sve to imali, morate imati obrazovni sistem koji će biti potpuno neoliberalan i koji neće stimulisati mlade ljude da kritički promišljaju i da uče, već da skupljaju bodove. I onda imate univerzitete kao neku vrstu predsoblja za osposobljavanje izvršilaca tuđih odluka. Dakle, politička klasa, tajkuni, vlasnici medija i urušeni obrzovni sistem - to su četiri ugla koji stvaraju neki začarani krug, neku kvadraturu kruga u koju dolaze, nazovi nove, političke opccije koje su iznedrene demokratskim procesima i izborima, stvarajući iluziju da stalno postoje neke reforme i neke promene. A to su sve površinske stvari koje nikada ne dovedu u pitanje opstanak samog režima.

Da rezimiram: jeste totalitarizam koji klizi ka nekoj diktaturi, samo nije u onom klasičnom smislu - fašizam, nacizam ili staljinizam. Imamo isti proizvod, samo što je put drugačiji a to znači poslušan i disciplinovan građanin koji tuđe odluke izvršava besprekorno i koji je samo u funkciji proizvodnje i logike kapitala i preživljavanja režima kao takvog. Znači, nije tu nikakav problem da dođe do smene vlasti: vlasti se menjaju, imate promenu vlasti, odu jedni, dođu drugi, ali režim ostaje isti. Velika je razlika između države, vlade i režima. Narodski rečeno, režim je ono kako vlada vlada. To su svi oni kanali, putevi, mehanizmu samog procesa "vršenja vlasti", ona je uvek autoritativna. Zato je kapitlizam najslađi od svih uređenja jer vam stalno omogućava da nešto izaberete, ali vi niste svesni da je to što izaberete uvek jedno te isto.

Logičan sled svega toga je to da, danas, što više radiš, sve si siromašniji. Imamo redefiniciju rada: rad danas proizvodi siromaštvo.

U jednom trenutku sam pojam rada označavao je mogućnost da kroz izvor prihoda koji stičete radom možete da obezbedite kakvu - takvu egzistenciju. Ali rad danas nije isto što i pre 150 godina: imamo ljude koji se ubijaju od posla a rezultat je siromaštvo. Povezujem to sa nekom vrstom sistemskog nasilja i često kažem da nema većeg nasilja od toga da 30 godina radiš za 200 evra. U tom slučaju ne mora niko da vas šamara. Poštujem politike identiteta, njihov sam pobornik, ali one imaju neku budućnost isključivo ako su zaodenute idejom klasne borbe, jer, npr. pretučena žena može da tuži nekog i da je država i društvo zaštite, ali ako je samohrana majka petoro dece, čak i ako je niko ne šamara, imaće mnogo težak život i tu se bojim da je ni jedna državna i socijalna institucija neće zaštiti. Najsilovanije ljudsko pravo je ono da vas niko ne eksploatiše.

Govorili ste o otetoj politici a možemo govoriti i o otetom tekstu, otetoj govornoj matrici, otetom diskursu, otetim rečima.. Naime, danas imamo perverznu situaciju da oni koji su začeli mržnju i sproveli je devedesetih u njenom najsurovijem obliku, danas govore ono što je normalan svet govorio i onda i danas: da je naša budućnost evropska i antifašistička. Građanin je, dakle, odžeparen u svakom smislu.

Baviti se politikom podrazumeva i određenu dozu lukavstva. Imate danas primer u nekim zemljama da su partije koje se bore za radnička prava iz dijapazona desnog centra ili krajnje desnica. Sve ono što je nekada bila socijaldemokratija ili neka socijalistička partija, nestalo je. Radnici danas glasaju za Mari le Pen, osećaju se ugroženima jer dolaze izbeglice iz Magreba... Ne samo da su vladajuće političke strukture preuzele taj diskusrs, one su ga usisale i poistovetile se, te ga sada nama predstavljaju kao neki njihov izvorni princip tipa "Tražili ste EU, evo, mi vas uvodimo. Mi sada radimo na onome što ste vi pre 20 godina tražili". Ali to imamo i u zapadnim zemljama da većina obespravljene mase izglasava političke karikature poput Borisa Džonsona, štancovanje profila poput Trampa, Viktora Orbana, Žaira Bolsonara, Rodriga Dutertea... To je sve stara Berluskonijeva škola. Hoćete uspešnog poslovnog čoveka koji upravlja državom? Evo ga! I onda ti uspešni poslovni ljudi, kada dođu na čelo države, zamenjuju državu sa firmom. Tako grad Beograd danas ima svog menadžera! Pa je li Beograd firma?! Onda imate predstavljanje investicionog plana. Šta to znači? Gde je strateški plan razvoja države Srbije? Nama ne treba investicioni plan! Mi nismo anonimno društvo nekog kapitala. Mi smo državni entitet, sa nedefinisanim granicama, sa krnjim suverenitetom, ali tu smo, takvi smo kakvi smo, treba nam strateški plan srednjoročnog i dugoročnog razvoja, a ne investicioni plan.

.....Živimo u svetu u kojem su ljudi bombardovani neverovatnom količinom podataka i informacija koje nam stvaraju osećaj bespomoćnosti. Jednostavno, vi ne znate kako da reagujete? Npr. dam studentu da uradi neki zadatak o kojem se informiše putem interneta, a on već posle pet minuta rada gleda šta doručkuje Šakira! I to je u stvari ta ideja, ostvaren je cilj: bitno je širenje ideje da smo svi slobodni, da svi imamo neki prostor da iskažemo ono što mislimo. Drugo je pitanje ko to čuje, vidi, kakav utisak to ostavlja, šta proizvodi…

Ljudi su danas uplašeniji nego ikada pre. Ubijena im je nada, strah je sveobuhvatan…
Srbija je kolonija bez kolonizatora. Šta to znači? Upravo je strah nevidljivija manifestaciija porobljenog uma. Mi se ponašamo i razmišljamo po spolja nametnutom obrascu, scenariju koji je unapred napisan. A mi smo, iako nam je loše, ušukani u to loše i mislimo da nemamo šta da izgubimo. To je konstantna proizvodnja straha koji nije veštački, realan je, ali njemu treba stati na put, jer kada ste u stalnom strahu - vi nemate kapacitet kritičke analize i mišljenja. Nikada nećete biti sposobni za akciju koja je sinonim za promenu. Drže nas u toru, nema oružja ili biča, već samo straha koji je najpogubniji, a najgori je taj da će vam neko oteti nešto što i nemate – dostojanstvo, koje vam je već odavno oteto.

Nemački filozof Ernst Bloh, koji je na mene mnogo uticao, kaže da je naš najveći zadatak da naučimo da se nadamo. Nada nije bogomdana, nema veze sa duhovonom ili religijskom inspiracijom. To je kognitivni proces. Nada je proces učenja. Strah, kao i fizički bol, treba da bude procesuiran u svesti da bi postao oružje za borbu. Ako strah i bol ostaju samo na nivou emocija, pukog osećanja, ako mi to ne prevedemo na viši nivo, ako kroz proces svesnosti ne pretvorimo u oružje za borbu – od svega ništa. Bol i strah moraju postati kognitivni i postati sredstvo za bolji svet, a svet je desnica koja smatra da je svet takav kakav je i levica koja misli da svet može da bude malo bolje mesto nego što jeste.


Pametan čovek. Izdvojio bih samo rečenice sa kojima se u potpunosti slažem.

Nisu svi isti, ali je mehanizam vlasti takav da, ko god dođe, čak i onaj koji želi neku promenu, sistem ga usisa, on "legne na rudu". Moderne političke oligarhije, to su vladajuće klase kojima je jedino bitno da se održe na vlasti i zato rade sve da opstanu na njoj.

Drže nas u toru, nema oružja ili biča, već samo straha koji je najpogubniji, a najgori je taj da će vam neko oteti nešto što i nemate – dostojanstvo, koje vam je već odavno oteto.

Povezujem to sa nekom vrstom sistemskog nasilja i često kažem da nema većeg nasilja od toga da 30 godina radiš za 200 evra.
[/QU
Pun mi je kufer analitičara teoretičara i drugih dramasera koji se bave rekapituliranjem i farbanjem magle, a niko da da predlog.

 

[ScipioAfricanus]

Onaj ko ceka da se sistem pobrine za njega treba da se samoubije.


Niko NE MORA DA RADI ZA 300 EVRA.


Mogucnosti su u izobilju , da.
Ne mozes da ih uberes vec moras da radis za njih.

Svako moze da ode da fizikalise recimo u Hrvatsku, tamo ne moraju ni jezik da uce. U CG da rade na moru. Lakse je naci posao kad si neobrazovan dole.
Mozes da prodajes nesto na pijaci. Mozes da odes u Nemacku da cuvas neku babu.

Sve su to poslovi koje mogu da rade skoro svi a nisu 300 evra.


Samo lakse je sedeti i kukati u Srbiji a tvrdim da ti sto zaradjuju 300 e upravo i glasaju za vlast i ne bi menjali svog AV za deset drugih.

Tako je samo treba da napusti Srbiju. Bravo

 

[HEFESTOS 1]

Varioc u Srbiji ima 5evra 1sat,

Нема, и не лупетај глуости поново.

 

[Umri_muski]

Bas naprotiv, onaj ko bi se borio bi to trebalo da radi iz ubedjenja a pare treba da stekne pre ulaska u politiku

Ovo pokazuje da ti motivi nisu cisti...
Lepo kazem ako postujes onog ko zna onda ne bi trebala ni da pomislis da taj neko radi nesto bez budzeta, bez naknade za svoje vreme, bez reprezentacije i bez prezentacije...

 

[Scientist welder]

Нема, и не лупетај глуости поново.

Firma Tatra Vagon potražuje Co2 zavarivace do 55 godina sa iskustvom. Na testiranju se radi na suceonoj vertikali sa oborenim ivicama, popuni i zavrsom varu, nadglavni ugaoni var iz jednog prolaza. -Satnica 400-500din -Besplatan smeštaj -Obezbeđen obrok -Nedeljne akontacije -Na 200h +50din na satnicu, bonus 7000+2500 -Na 230h dodatnih 30din na satnicu Ukoliko se prodje testiranje ide se na lekarski o trosku firme i sutradan se kreće sa radom


Bolje ćuti kada nešto ne znaš.

 

[HEFESTOS 1]

Firma Tatra Vagon

И где је та фирма?
Што лупеташ, само да не би ћутао?
Има где варилац заради и по 20000 еураа; подводно варење на нафтним платформама у кавезу, због ајкула...

 

[Scientist welder]

И где је та фирма?
Што лупеташ, само да не би ћутао?
Има где варилац заради и по 20000 еураа; подводно варење на нафтним платформама у кавезу, због ајкула...

Znam da to ima.

http://www.tatravagonkabratstvo.rs/

 

[sumnjivo lice]

Onaj ko radi za 300 evra , bira da radi za 300 evra.

Najlakse je kukati nad sudbinom.

Ko hoce nadje nacin, ko nece , nadje izgovor.

Ali kad tom ko kuka nesto predlozis da radi drugo, da ode ili da radi dodatno, da nauci drugu vestinu, da se usavrsi skoci na tebe kao hijena.
Kao , sto mu pametujes, valjda on ZNA, ti ces da mu kazes, hoce da bude gospodin u svojoj zemlji, nece Nemcu WC da cisti.......i slicno....

ma sta rece,bira da radi za 300€ ? Sta mu preostaje, da bude qrva ili lopov ako hoce vise?Za koliko ti radis ,za 400 € ? Zasto nisi sposobna da zaradjujes 1000€ kao sav normalan svet ?

 

[radeta62]

Sta zna gedzo za bolje, radice on i za 100 evra.....

 

[gost 41782]

ma sta rece,bira da radi za 300€ ? Sta mu preostaje, da bude qrva ili lopov ako hoce vise?Za koliko ti radis ,za 400 € ? Zasto nisi sposobna da zaradjujes 1000€ kao sav normalan svet ?

Ja radim za vise od toga, bogu hvala i nikad ne kukam.

Svi mi biramo da li cemo da pristanemo da radimo za neki novac ili ne.

 

[deda4puta]

Varioc u Srbiji ima 5evra 1sat,u inostranstvu ima 8evra.

Nemoj da lupaš , neznam gde varioc u Srbiji ma 5 evra ali znam da TIG varioc preko ima više od 20 evra na sat, inače 14,5 evra minimalna satnica na
baušteli. Zarade ovde i preko su neuporedive to važi i za političare zato su oni jadnici prinudjeni da kradu . Šta ćeš, muka.

 

[Scientist welder]

Nemoj da lupaš , neznam gde varioc u Srbiji ma 5 evra ali znam da TIG varioc preko ima više od 20 evra na sat, inače 14,5 evra minimalna satnica na
baušteli. Zarade ovde i preko su neuporedive to važi i za političare zato su oni jadnici prinudjeni da kradu . Šta ćeš, muka.

OkAČIO SAM gde ima u Srbiji.

 

[sumnjivo lice]

Ja radim za vise od toga, bogu hvala i nikad ne kukam.

Svi mi biramo da li cemo da pristanemo da radimo za neki novac ili ne.

na laz se ne placa porez.Nisu nam u zivotu svima dodeljene iste karte,neko je odrastao u boljem okruzenju neko u losijem, a neko opet u asocijalnom.Samim tim nismo kroz zivot prolazili svi iste teskoce ,pa je prilicno nadmeno izjaviti to sta si ti izjavila.

 

[Scientist welder]

Plate su jako loše u Srbiji.

 

[gost 41782]

na laz se ne placa porez.Nisu nam u zivotu svima dodeljene iste karte,neko je odrastao u biljem okruzenju neko u losijem a neko opet u asocijalnom.Samim tim nismo kroz zivot prolazili svi iste teskoce ,pa je prilicno nadmeno izjaviti to sta si ti izjavila.

Ja mogu biti sve ali nadmena nisam.
Znam puno ljudi koji vole svoj komfor i koji vise vole da rade za 300 evra nego da recimo negde u inostranstvu moraju da dele sobe sa cimerima. Da rade bez slobodnog dana.Ispod casti im je da rade neke poslove. Nece oni Nemcu cistiti WC.

Meni nikad nista nije bilo ispod casti da radim i tokom studija i zato mi je i bog dao koliko mi treba.

Najnadmeniji su upravo oni koji sa visine gledaju one koji se muce preko a sami ne rade nista vec cekaju da im AV donese zlatno doba.

Naravno nije isto ako neko ne daj boze ima zdravstvene probleme ili nekog u kuci ko je bolestan , sve su to druge stvari.

 

[Scientist welder]

Bravar
42 134 RSD

 

[sumnjivo lice]

Ja mogu biti sve ali nadmena nisam.
Znam puno ljudi koji vole svoj komfor i koji vise vole da rade za 300 evra nego da recimo negde u inostranstvu moraju da dele sobe sa cimerima. Da rade bez slobodnog dana.Ispod casti im je da rade neke poslove. Nece oni Nemcu cistiti WC.

Meni nikad nista nije bilo ispod casti da radim i tokom studija i zato mi je i bog dao koliko mi treba.

Najnadmeniji su upravo oni koji sa visine gledaju one koji se muce preko a sami ne rade nista vec cekaju da im AV donese zlatno doba.

Naravno nije isto ako neko ne daj boze ima zdravstvene probleme ili nekog u kuci ko je bolestan , sve su to druge stvari.

opet si nadmena,toliko da to ni neprimecujes i pored zavrsenih studija.Da si stekla nesto pored obrazovanja ,shvatila bi da se buduci covek oblikuje kada je najmladji.Sve navike vrednosti i osobine pored genetskih, koje stekne u mladosti pokupice iz najblizeg okruzenja.Neko ko je odrastao u Ljuboviji ili Korsumlijiciji su roditelji bili sljakatori u rduniku ili u nekoj fabrici socijalistickog tipa,nece znati "za bolje",kao ni neko koga je majka ostavila sa tri godine ili otac poginuo u saobracajci ili na poslu.Zapravo moze,ako ga roditelji i okruzenje pravilno usmere,ako to izostane najvece su sanse da ce biti sljakator kao i njegovi za tih mizernih 200€.Dakle,polazne pozicije tebe koja si odrasla recimo u gradskoj sredini i koja je u startu pravilno usmeravana,i osobe koja nije imala tu srecu, nisu iste.U toj trci na stotinu metra ti startujes sa tridesetog metra.Sa obzirom na civilizacijski razvoj,za ocekivati je da oni koji se pitaju i donose odluke ,rade na tome da se taj drustveni jaz smanji kroz obrazovanje , bolje placene poslove,..
Da ti uprostim,deca iz siromasnih porodica su jos u osnovnoj skoli odbacena,njihovo siromastvo je njihov krst.Izoluju se i neretko dizu ruke od buducnosti prihvatajuci surovu realnost.Upravo oni kasnije mogu cuti od takvih kao ti "Ko ih j..e ,samo su krivi zato sto rade za 200€". Pazi,oni rade,oni ne kradu.Zar je sramota posteno raditi za 200€ ? Kradu oni obrazovaniji od njih koji imaju daleko vise materijalnih vrednosti od njih ali im je malo
Nemoj da mi odgovaras,znam da ces napisati nesto pateticno i ima da popizdim