Inteligencija i psihički poremećaji?

[Cro_čvarak]

Inteligencija može da se razvija učenjem i naprezanjem mozga, kao kad dižeš tegove da razviješ mišiće... no retko ko trenira mozak pa usled toga atrofira, baš kao i mišići...

Gluposti, urođeno neinteligentn čovjek nikako ne može postati jako inteligentan kao što kržljavko može postati nabildan. Inteligencija je urođena i točka, npr idemo vježbati inteligenciju matematičkim zadacima, svi ćemo doći do jedne točke od koje dalje ne možemo riješavati zadatke radi naših ograničenja.

 

[Metronomy]

Intelegencija nikad ne puca, ako nije u saradnji s emotivnim jer informacije pamti zasebno i ne obradjuje ih. Pametan informacije slaze i vezbom siri skladiste, ali ih takodje ne obradjuje dok ne zatreba, oni koji se trude da budu pametni sve vreme obradjuju informacije i brljaju sa emocijama tako da zbog velikih ambicija a malih resursa postaju preoptereceni i koriste sve sto nadju da bi dostigli svoje ambicije. Tako se puca.
Pesnici, pisci slikari i muzicari nemaju veze s intelegencijom, pa je koriste oni koji je imaju za plasiranje umetnosti, ali je u osnovi ne koriste vec koriste emocije i zato lako pucaju. Postovanje prema umetnosti mnogi brkaju s intelegencijom.

 

[Nemoguća Могућност]

sve sto vecina oceni kao normalno to će biti normalno (norma), ono što većina vidi kao ekstrem to će biti nenormalno, anomalija, škart, djubre i nadasve problem koji moraju da reše (po svom mišljenju i ubeđenju). To važi za ludake, kljaste i fizički nepravilne, inteligentne, retardirane, slepe, gluve, neme, preterano violentne, kriminalizovane, bolesne od teskih bolesti i suvise stare.

Svako ko je u nekom od tih ekstrema doživeće pre ili kasnije neku neprijatnost ili jos gore od 'normalnih'. A to se ne primećuje zato što normalni postavljaju 'standard' ili 'normu' razmišljanja i uglavnom ni ne primećuju gde greše i da uopšte negde greše.

Ljudi koji imaju neki ekstrem u svom životu a nisu mentalno retardirani često razvijaju inteligenciju da bi opstali u surovom svetu normalnih.

Nekad se to zvalo 'mediokritet' i on vlada. Malo doduše u poslednje vreme mediokritet naginje ka idiotu ali šta je tu je to je.

 

[coco bill]

Hmm, ne znam baš.
Istina je da pametni nađu i izlaz iz sveta tame kad tad, ali mislim da svi prođu i kroz gorčinu.

Pametni ljudi se ne vežu za utiske koji će u njima izazvati negativne emocije i terati ih da se ponašaju na osnovu tih emocija.
A svi psihički poremećaji nastaju identifikacijom sa takvim utiscima.

 

[pikax]

Mene ubi pretvaranje, vama pametnima to dodje spontano

Pokušala sam više puta, ti si brzo odustao.

 

[Paula]

Postoji ta neka svest, dal zbog filmova dal knjiga koje smo čitali, da inteligentni ljudi imaju određenu vrstu ponašanja, tj ličnosti, npr introvertan intuitivac, itd. Ali to su zablude. I među ekstrovertnima ima veoma inteligentnih ljudi. Tokom karijere sam upoznala ljude visoke inteligencije, od kojih su mnogi brbljivci, neki hvalisavci, drugi otkačeni, treći uzorni građani, itd. Sve njih spaja jako visoka inteligencija u smislu snalaze se u naučnim i matematičkim pitanjima kao riba u vodi. Kao što je već napisano, pamet bi možda bila nešto sasvim drugo, odnosno više volim reč mudrost. Kombinacija pametan/mudar + inteligentan daje ljude bogate karijere, uspešne. Samo inteligencija nije merilo ni za uspeh ni za neuspeh, to je samo jedna osobina, kao što je neko muzikalan. Muzikalan čovek može da bude poznati izvođač klasične muzike, a može i da peva uz radio na nekom selu.

Zbog svega rečenog, ne vidim vezu sa psihičkim poremećajima.

Jer, upoznala sam veoma inteligentne ljude koji su se odlično snašli, rade vrlo pametno, uoslili su druge ljude umesto njih, dobri su menadžeri, naučnici, znaju da dođu do love, vrlo inteligentno rešavaju razna pitanja, od vožnje auta do imanja porodice, žene itd. Ima i nesnađenih, no to je više posledica kombinacije inteligentan + nesposoban za svakodnevni život, nego samo inteligencije.

 

[Paula]

Možda je postavljač teme mislio na skepsu. Na ljude koji su skeptični u svemu, jer vide u svemu neku nesavršenost, manjkavosti. Oni ne prolaze lako. Mnogi među njima su okrenuti filozofiji. Ali za sve njih, pa i ostale, je Erazmo u Pohvali ludosti dao savet.

 

[a bre Milun]

Postoji ta neka svest, dal zbog filmova dal knjiga koje smo čitali, da inteligentni ljudi imaju određenu vrstu ponašanja, tj ličnosti, npr introvertan intuitivac, itd. Ali to su zablude. I među ekstrovertnima ima veoma inteligentnih ljudi. Tokom karijere sam upoznala ljude visoke inteligencije, od kojih su mnogi brbljivci, neki hvalisavci, drugi otkačeni, treći uzorni građani, itd. Sve njih spaja jako visoka inteligencija u smislu snalaze se u naučnim i matematičkim pitanjima kao riba u vodi. Kao što je već napisano, pamet bi možda bila nešto sasvim drugo, odnosno više volim reč mudrost. Kombinacija pametan/mudar + inteligentan daje ljude bogate karijere, uspešne. Samo inteligencija nije merilo ni za uspeh ni za neuspeh, to je samo jedna osobina, kao što je neko muzikalan. Muzikalan čovek može da bude poznati izvođač klasične muzike, a može i da peva uz radio na nekom selu.

Zbog svega rečenog, ne vidim vezu sa psihičkim poremećajima.

Jer, upoznala sam veoma inteligentne ljude koji su se odlično snašli, rade vrlo pametno, uoslili su druge ljude umesto njih, dobri su menadžeri, naučnici, znaju da dođu do love, vrlo inteligentno rešavaju razna pitanja, od vožnje auta do imanja porodice, žene itd. Ima i nesnađenih, no to je više posledica kombinacije inteligentan + nesposoban za svakodnevni život, nego samo inteligencije.

naprotiv, karijeristi su osobe sa kriticno niskom inteligencijom. Inteligencija podrazumeva nesto vise od "od grabezi" za lovu, polozaj u drustvu (samo zato da bi se zadovoljile niske strasti jer takvi pred sobom nisu dokazani pa iz tog straha traze da im drustvo potvrdi njihov uspeh. Posebno, menadzeri su kriticna grupacija jer "odlicno" rade svoj posao KOJI OPRAVDAVA SVA SREDSTVA. Naucnici tipa Mengele, Gejts, Openhajmer........koji su svu svoju "inteligenciju" prodali za uspeh i bogatstvo, placeno stotinama miliona nevinih zrtava po celom svetu.
Oni koji su se "snasli" u danasnjem svetu, jasno je da to "snalazenje" "kosta" i nesto vise od vrednog rada i pameti. Ne mozemo danas biti uspesni ni na kakvom planu a da nemamo "blagoslov" vladajuci garnitura, bilo to politicari ili mafija.

Tako da sve sto si opisala kao "dokaz" uspeha "inteligentnih" osoba, pada u vodu i te osobe prevodi na daleko nizi nivo inteligencije, na nivo pecinskih zveri kojima je vazna samo vatra i meso da prezive............NE MISLECI NA SAPLEMENIKE A JOS MANJE NA BUDUCNOST CIVILIZACIJE.

Razocaravajuci stav o inteligenciji.

 

[Paula]

naprotiv, karijeristi su osobe sa kriticno niskom inteligencijom. Inteligencija podrazumeva nesto vise od "od grabezi" za lovu, polozaj u drustvu (samo zato da bi se zadovoljile niske strasti jer takvi pred sobom nisu dokazani pa iz tog straha traze da im drustvo potvrdi njihov uspeh. Posebno, menadzeri su kriticna grupacija jer "odlicno" rade svoj posao KOJI OPRAVDAVA SVA SREDSTVA. Naucnici tipa Mengele, Gejts, Openhajmer........koji su svu svoju "inteligenciju" prodali za uspeh i bogatstvo, placeno stotinama miliona nevinih zrtava po celom svetu.
Oni koji su se "snasli" u danasnjem svetu, jasno je da to "snalazenje" "kosta" i nesto vise od vrednog rada i pameti. Ne mozemo danas biti uspesni ni na kakvom planu a da nemamo "blagoslov" vladajuci garnitura, bilo to politicari ili mafija.

Tako da sve sto si opisala kao "dokaz" uspeha "inteligentnih" osoba, pada u vodu i te osobe prevodi na daleko nizi nivo inteligencije, na nivo pecinskih zveri kojima je vazna samo vatra i meso da prezive............NE MISLECI NA SAPLEMENIKE A JOS MANJE NA BUDUCNOST CIVILIZACIJE.

Razocaravajuci stav o inteligenciji.

Jedno je inteligencija, drugo karakter čoveka.

 

[a bre Milun]

Jedno je inteligencija, drugo karakter čoveka.

karakter zavisi od inteligencije. Sto nisi stepen inteligencije to nizi karakter.
Primer: politicari.

 

[Paula]

karakter zavisi od inteligencije. Sto nisi stepen inteligencije to nizi karakter.
Primer: politicari.

Kako tumačiš to da su psihopate obično visoko inteligentni ljudi?

 

[a bre Milun]

Kako tumačiš to da su psihopate obično visoko inteligentni ljudi?

"psihopata" je oznaka za osobu koja se ne ponasa po propisanim i ustaljenim normama zajednice.
Buduci da se takve norme menjaju sa razvojem ljudske civilizacije, menjaju se i parametri na osnovu kojih se neko oznacava kao "psihopata".
Djordano Bruno danas ne bi bio spaljen na lomaci jer su se norme ponasanja pojedinaca u zajednici za ovh pola milenijuma promenile.

 

[Nemoguća Могућност]

"psihopata" je oznaka za osobu koja se ne ponasa po propisanim i ustaljenim normama zajednice.
Buduci da se takve norme menjaju sa razvojem ljudske civilizacije, menjaju se i parametri na osnovu kojih se neko oznacava kao "psihopata".
Djordano Br uno danas ne bi bio spaljen na lomaci jer su se norme ponasanja pojedinaca u zajednici za ovh pola milenijuma promenile.

psihopata je takodje osoba koja po definiciji nema ili ima smanjen osecaj za tudje emocije (nisu empaticni) osim toga sto nemaju osecaj za drustvene moralne vrednosti. Kao sto sam ranije pisao, ako osoba pritom nije mentalno retardirana, primetice da postoji neka razlika izmedju njih i ostalih, i pokusace da ustanove sta je u pitanju. Posto ne mogu da osete, probace da nekako da nadomeste razliku na drugi nacin, to automatski gura takvu osobu da razvija inteligenciju. Tako da nije retko da budu jako inteligentni. Osim ovog efekta dobro uspevaju u biznisu, pogotovo tamo gde je velika konkurencija i neretko zbog sposobnosti da ne osecaju druge penju se brzo u hijerarhiji, jer mogu da odrade ono sto bi prosecnim ljudima bio ljudski problem, moralni, eticki. Tvrdi se da odredjeni deo CEO-a velikih kompanija su psihopate*.

* Roughly 4% to as high as 12% of CEOs exhibit psychopathic traits, according to some expert estimates, many times more than the 1% rate found in the general population and more in line with the 15% rate found in prisons.

 

[Paula]

psihopata je takodje osoba koja po definiciji nema ili ima smanjen osecaj za tudje emocije (nisu empaticni) osim toga sto nemaju osecaj za drustvene moralne vrednosti. Kao sto sam ranije pisao, ako osoba pritom nije mentalno retardirana, primetice da postoji neka razlika izmedju njih i ostalih, i pokusace da ustanove sta je u pitanju. Posto ne mogu da osete, probace da nekako da nadomeste razliku na drugi nacin, to automatski gura takvu osobu da razvija inteligenciju. Tako da nije retko da budu jako inteligentni. Osim ovog efekta dobro uspevaju u biznisu, pogotovo tamo gde je velika konkurencija i neretko zbog sposobnosti da ne osecaju druge penju se brzo u hijerarhiji, jer mogu da odrade ono sto bi prosecnim ljudima bio ljudski problem, moralni, eticki. Tvrdi se da odredjeni deo CEO-a velikih kompanija su psihopate*.

* Roughly 4% to as high as 12% of CEOs exhibit psychopathic traits, according to some expert estimates, many times more than the 1% rate found in the general population and more in line with the 15% rate found in prisons.

ma, jasno je to...

no, mislim da postavljaču teme nije bila bitna uspešnost koju sam ja pominjala, već baš to da li su visoko inteligentni skloni poremećajima, ali to je toliko široko, da se ne može dati jedan odgovor. Poremećaj imaju i navedene sociopate, psihopate, a "poremećaj" je i depresija. Primetila sam da te oremećaje imaju i visoko inteligentni i oni manje. Samo su možda različitog tipa.

Moj kolega sa posla je zaista visoko inteligentan. Bio je odličan student, ma neobično odličan. Uspeo je i da se oženi, i da kupi stan, i da napravi puno dobrih projekata sa ljudima iz inostranstva, i da bude odmeren, i uopšte nije sklon depresijama niti ostalim proemećajima, zaista sa sve 4 na zemlji. Jedino što se može reći je da je radoholik. On je samo primer. A već sam zaključila da prema meni sama inteligencija nije odgovorna, više nešto drugo kod čoveka. I ja se pitam zašto neki razmišljaju na primer o smislu života, a neki ne? Zašto se neki inteligentni osećaju kao vanzemaljci, a drugi su se odlično snašli na planeti Zemlji? To je više tip ličnosti u pitanju.

 

[Nemoguća Могућност]

ma, jasno je to...

no, mislim da postavljaču teme nije bila bitna uspešnost koju sam ja pominjala, već baš to da li su visoko inteligentni skloni poremećajima, ali to je toliko široko, da se ne može dati jedan odgovor. Poremećaj imaju i navedene sociopate, psihopate, a "poremećaj" je i depresija. Primetila sam da te oremećaje imaju i visoko inteligentni i oni manje. Samo su možda različitog tipa.

Moj kolega sa posla je zaista visoko inteligentan. Bio je odličan student, ma neobično odličan. Uspeo je i da se oženi, i da kupi stan, i da napravi puno dobrih projekata sa ljudima iz inostranstva, i da bude odmeren, i uopšte nije sklon depresijama niti ostalim proemećajima, zaista sa sve 4 na zemlji. Jedino što se može reći je da je radoholik. On je samo primer. A već sam zaključila da prema meni sama inteligencija nije odgovorna, više nešto drugo kod čoveka. I ja se pitam zašto neki razmišljaju na primer o smislu života, a neki ne? Zašto se neki inteligentni osećaju kao vanzemaljci, a drugi su se odlično snašli na planeti Zemlji? To je više tip ličnosti u pitanju.

Navodno oko 5% odraslih pati od nekog oblika depresije, nije to bas neki kriticni udeo.

Nego da te pitam, da nije taj tvoj kolega slucajno jevrejskog porekla?

mozda tema: Zašto se neki inteligentni osećaju kao vanzemaljci, a drugi su se odlično snašli na planeti Zemlji?

 

[Paula]

Navodno oko 5% odraslih pati od nekog oblika depresije, nije to bas neki kriticni udeo.

Nego da te pitam, da nije taj tvoj kolega slucajno jevrejskog porekla?

Nije, mislim da je Slovak. Protestanti su. Ako misliš na porodicu. No, mislim da je ateista, ali nisam sigurna.
Poznajem na poslu više ljudi sličnih njemu. Nije on jedini tog tipa. Takvih ima dosta i Nemaca, inteligentni i snalažljivi, ali ne na "naš" način (ono kraduckaš haha), već ono po pravilima. A nekako i čovek se tokom godina menja.. Ja sam nekada bila izrazito introvertna

 

[a bre Milun]

da ne

ma, jasno je to...

no, mislim da postavljaču teme nije bila bitna uspešnost koju sam ja pominjala, već baš to da li su visoko inteligentni skloni poremećajima, ali to je toliko široko, da se ne može dati jedan odgovor. Poremećaj imaju i navedene sociopate, psihopate, a "poremećaj" je i depresija. Primetila sam da te oremećaje imaju i visoko inteligentni i oni manje. Samo su možda različitog tipa.

Moj kolega sa posla je zaista visoko inteligentan. Bio je odličan student, ma neobično odličan. Uspeo je i da se oženi, i da kupi stan, i da napravi puno dobrih projekata sa ljudima iz inostranstva, i da bude odmeren, i uopšte nije sklon depresijama niti ostalim proemećajima, zaista sa sve 4 na zemlji. Jedino što se može reći je da je radoholik. On je samo primer. A već sam zaključila da prema meni sama inteligencija nije odgovorna, više nešto drugo kod čoveka. I ja se pitam zašto neki razmišljaju na primer o smislu života, a neki ne? Zašto se neki inteligentni osećaju kao vanzemaljci, a drugi su se odlično snašli na planeti Zemlji? To je više tip ličnosti u pitanju.

znam i jednog koji je isto tako hiper-inteligenta a da u zivotu nije nista postigao, jer, kaze, ne treba mu. Ima svoj svet, veoma je obrazovan, ali svoju pamet i obrazovanje ne gura ispred sebe i ne pokazuje svima. Ono sto je interesantno kod njega je da je , iako u godinama, psiho.fizicki super zdrav, optimista, duhovit...
A znam i neke koji su sa dva ipo razreda skole, prakticno nepismeni, postali magnati, tajkuni, jer su odrasli na ulici, na alkoholu, drogi, kriminalu .............a danas voze dzipove , imaju po nekoliko kuca i stanova, drze nekoliko firmi.............A SVE TO JER NEMAJU OSECAJ ZA MORAL, ZAKON, PRAVDU, HUMANIZAM...........sto sve upucuje na zakjlucak da se radi o osobi sa veoma niskim IQ.
Osobe se dele na dve grupe:
oni kojima su materijalizam u karijera potrebni kako bi time dobili drustvenu potvrdu svojoj inteligenciji "sposobnoscu" i pamet.
i druge osobe kojima nije potrebna drustvena potvrda sopstvenoj inteligenciji vec je privatni zivot i uspeh na tom polju dovoljan dokaz o visini njihove inteligencije.
Ovi prvi prerano obole i umru od "modernih" bolesti jer , u nedostatku inteligencije, trose resurse svoga tela i psihe koje je priroda dala radi osnovne egzistencije.
Sami mozemo zakljuciti o kakvoj se budali radi ako ta osoba oboli od stresa, preteranog rada i dokazivanja na poslu. Takva osoba je bogata i uspesna ali te BLAGODETI nikada ne moze iskoristiti jer je 7/24 zauzet karijerom i poslom pa mu jahte, vile i maserati ,malo znace jer nije ni svestan da ih poseduje a kamoli da uziva u njima.
Dakle, inteligentne i neinteligentne osobe se prepoznaju svuda oko nas a mi sami znamo kojem svetu pripadamo i kojeg sveta treba da se klonimo............da se ne bi "zarazili".

 

[Kasvataja]

Da li inteligentni ljudi češće imaju psihičke probleme od normalnih? Meni se čini da da. Neke osobe koje poznajem i smatram pametnim dosta su ogorčeni na okolinu. Trude se da budu pozitivni, ali vidi se ta neka napaćenost u govoru i očima, da im se ne sviđa kuda ide svet oko njih. Takođe češće su introvertni, anksiozniji...
Ne znam da li je to zato jer viša inteligencija bolje vidi, bolje misli, pa je samim tim i veća nervoza i lakše se stvaraju poremećaji. Moja misao je da je to istina, da retko ko visoko inteligentan nema baš neki poremećaj u tom smislu. Nemam naučne dokaze tako da ne mogu tvrditi da li je istina.

Verovatno imaju mnogo izraženiju percepciju za svet oko sebe od ostalih. Moja sestra koja ima visok IQ je jedna od tih. Stalno nešto mračni, preispituje, analizira. "Ima je za nauku" ali se loše snalazi oko praktičnih stvari, to je sve nešto komplikovano i u hiljadu nijansi. Takođe je depresivna, preterano opterećena egzistencijom i ostalim problemima u svetu i okolini. Znam puno takvih ljudi i svi su na svoj način osobenjaci.

Da li inteligentni ljudi češće imaju psihičke probleme od normalnih? Meni se čini da da. Neke osobe koje poznajem i smatram pametnim dosta su ogorčeni na okolinu. Trude se da budu pozitivni, ali vidi se ta neka napaćenost u govoru i očima, da im se ne sviđa kuda ide svet oko njih. Takođe češće su introvertni, anksiozniji...
Ne znam da li je to zato jer viša inteligencija bolje vidi, bolje misli, pa je samim tim i veća nervoza i lakše se stvaraju poremećaji. Moja misao je da je to istina, da retko ko visoko inteligentan nema baš neki poremećaj u tom smislu. Nemam naučne dokaze tako da ne mogu tvrditi da li je istina.

Možda ne psihičke probleme već ne nailaze na razumevanje sredine u kojoj su. Jedna od natprosečnih je i moja sestra. Uvek je nešto zabrinuta, sve je kod nje podložno analizi, preterano je samokritična, uglavnom nekako melanholična, u ovom svetu nesnađena, a sa druge strane briljantnog uma.

 

[Nemoguća Могућност]

Naucnici tipa Mengele, Gejts, Openhajmer........koji su svu svoju "inteligenciju" prodali za uspeh i bogatstvo, placeno stotinama miliona nevinih zrtava po celom svetu.

ne mogu nikako da nadjem tog naucnika Gejts-a.

Mengele teko da moze da se smatra naucnikom, a da je bio monstrum - jeste. Samo, ne vidim na koji je to nacin on bio inteligentan? Da je bio lojalan - to se vidi iz aviona.

Openhajmer je od svog tog silnog 'uspeha' zavrsio na optuzenickoj klupi i bio mu je uskracen pristup naucnim podacima, a bio je dobar fizicar. Opet, na koji nacin je on bio inteligentan?

 

[Путин012]

Verovatno imaju mnogo izraženiju percepciju za svet oko sebe od ostalih. Moja sestra koja ima visok IQ je jedna od tih. Stalno nešto mračni, preispituje, analizira. "Ima je za nauku" ali se loše snalazi oko praktičnih stvari, to je sve nešto komplikovano i u hiljadu nijansi. Takođe je depresivna, preterano opterećena egzistencijom i ostalim problemima u svetu i okolini. Znam puno takvih ljudi i svi su na svoj način osobenjaci.

Možda ne psihičke probleme već ne nailaze na razumevanje sredine u kojoj su. Jedna od natprosečnih je i moja sestra. Uvek je nešto zabrinuta, sve je kod nje podložno analizi, preterano je samokritična, uglavnom nekako melanholična, u ovom svetu nesnađena, a sa druge strane briljantnog uma.

Saosećam sa tvojom sestrom. Valjda je to samo želja za boljim svetom koja je nedostična jednom ljudskom biću. Makar u mom slučaju je tako. Ne znam samo da li ljude takvog karaktera to drži doživotno ili samo dok smo mlađi.
Usput jel pokušala kod psihologa otići zbog previše mračenja i depresije? Ja nisam, ali planiram možda, jer život postaje patnja sve više.

 

[Kasvataja]

Saosećam sa tvojom sestrom. Valjda je to samo želja za boljim svetom koja je nedostična jednom ljudskom biću. Makar u mom slučaju je tako. Ne znam samo da li ljude takvog karaktera to drži doživotno ili samo dok smo mlađi.
Usput jel pokušala kod psihologa otići zbog previše mračenja i depresije? Ja nisam, ali planiram možda, jer život postaje patnja sve više.

Sa godinama je to stanje izraženije, bar kod nje. Ide kod psihologa, a i treba ići ukoliko čovek ne može sam da prebrodi neku krizu, psiholozi zato i postoje.

 

[Kasvataja]

karakter zavisi od inteligencije. Sto nisi stepen inteligencije to nizi karakter.
Primer: politicari.

Pa i nije tako, lisice su to. Inteligencija i karakter ne idu uvek ruku pod ruku. Imaš natprosečno inteligentne ljude koji su monstrumi.

 

[Kasvataja]

Gluposti, urođeno neinteligentn čovjek nikako ne može postati jako inteligentan kao što kržljavko može postati nabildan. Inteligencija je urođena i točka, npr idemo vježbati inteligenciju matematičkim zadacima, svi ćemo doći do jedne točke od koje dalje ne možemo riješavati zadatke radi naših ograničenja.

Nasleđuje se taj potencijal, a ne sama inteligencija. Na razvoju inteligencije može da se radi od malena. Postoje mnogi faktori, podsticaji kojima se pospešuje inteligencija.

 

[Cro_čvarak]

Verovatno imaju mnogo izraženiju percepciju za svet oko sebe od ostalih. Moja sestra koja ima visok IQ je jedna od tih. Stalno nešto mračni, preispituje, analizira. "Ima je za nauku" ali se loše snalazi oko praktičnih stvari, to je sve nešto komplikovano i u hiljadu nijansi. Takođe je depresivna, preterano opterećena egzistencijom i ostalim problemima u svetu i okolini. Znam puno takvih ljudi i svi su na svoj način osobenjaci.

Možda ne psihičke probleme već ne nailaze na razumevanje sredine u kojoj su. Jedna od natprosečnih je i moja sestra. Uvek je nešto zabrinuta, sve je kod nje podložno analizi, preterano je samokritična, uglavnom nekako melanholična, u ovom svetu nesnađena, a sa druge strane briljantnog uma.

Onda je moja teza da je visoka inteligencija poremećaj točna

 

[Kasvataja]

Onda je moja teza da je visoka inteligencija poremećaj točna

Nije poremećaj, već je čovek satkan i od karaktera, emocija i ostalih primesa. Onda su tu vaspitanje, razni uticaji i pitanje je u kakvu će osobu izrasti.