Ех, да сам ја нека изразито паметна и елоквентна персона, ја бих ти у пар реченица објаснила тај невероватно напоран моменат изостанка инспирације..када толико тога желиш да кажеш, а речи не наилазе ма колико до пуцања напрегнеш своје сићушне сиве ћелије..ћелијице..ћелијичице..и одједном се, ничим изазвана и тражена, та тишине међу синапсама завуче и у твој мозак и скроз га ублокира и оптерети до непрепознавања..
Заправо, једини познат и међу истакнутим доцама и докторима свих фела, величина, нивоа умишљености и (не)знања признат лек за такво (међу)стање је вежба и само вежба.. Дакле..писати, писати и само писати..жврљати, лупати, нажврљавати, блебетати без краја и конца у празно, све док умишљена госпођица инспирација не провири из дубоког склоништа, сакривена од погледа обичних, мрачних и доконих људи и поново ти се насмеши, раздрагана и радосна што те је, тако лепу и паметну, поново пронашла међу жабарима медиокритетима, ћуркама козје главе и балавих усана и свих тако неких чудних сподоба који и не примећују да се та стидљива лепотица уопште сакрила..и да уопште и постоји..
А постоји..само је људи не траже..што је, када смо већ код те теме, и добро..иначе би се њен смисао услед претеране (зло)употребе и неорганизованог арчења веома брзо изгубио.. Необична ти је живујкица та инспирација..шта да ти причам..све је теби већ давних дана јасно..иначе не би мазохистичном упорношћу читала ова моја испразна наклапања.. Да сам неки паметнији предузимач, већ бих одавно почела да сакупљам своје успешне и оне мање занимљиве мисли..био би то подебео роман..можда бих и неки динарчић зарадила уместо што млатим празну сламу узалуд..
Заправо, једини познат и међу истакнутим доцама и докторима свих фела, величина, нивоа умишљености и (не)знања признат лек за такво (међу)стање је вежба и само вежба.. Дакле..писати, писати и само писати..жврљати, лупати, нажврљавати, блебетати без краја и конца у празно, све док умишљена госпођица инспирација не провири из дубоког склоништа, сакривена од погледа обичних, мрачних и доконих људи и поново ти се насмеши, раздрагана и радосна што те је, тако лепу и паметну, поново пронашла међу жабарима медиокритетима, ћуркама козје главе и балавих усана и свих тако неких чудних сподоба који и не примећују да се та стидљива лепотица уопште сакрила..и да уопште и постоји..
А постоји..само је људи не траже..што је, када смо већ код те теме, и добро..иначе би се њен смисао услед претеране (зло)употребе и неорганизованог арчења веома брзо изгубио.. Необична ти је живујкица та инспирација..шта да ти причам..све је теби већ давних дана јасно..иначе не би мазохистичном упорношћу читала ова моја испразна наклапања.. Да сам неки паметнији предузимач, већ бих одавно почела да сакупљам своје успешне и оне мање занимљиве мисли..био би то подебео роман..можда бих и неки динарчић зарадила уместо што млатим празну сламу узалуд..