Jutros sam malo razgledala slike po fejzbuku mojih bivsih simpatija. Mnogi ne zive u Srbiji, pa pogledam malo s vremena na vreme sta rade i sl. Tako sam videla sliku brata mog bivseg decka sa nekim njihovim stricem. Inace, taj stric je jedan od najodgovornijih ljudi, koji su mi upropastili zivot. On je jedan zatucani religijski fanatik, koji je od pocetka bio protiv moje veze sa mojim bivsim deckom iz Izraela. Ja sam imala 12 godina, a moj decko 25. Bila sam sasvim zrela da se udam za njega, ali sam zelela da postujem te zakone i da sacekam da napunim 17 godina. Sada je 18. Nema veze, cekala bih i tada. Medjutim, taj njegov stric je stalno insistirao da sam JA hriscanka. Uzasnuo me je taj verski fanatizam, koji je stao na put nasoj sreci. On se ozenio sa jednom debelom Jevrejkom sa Sicilije, a saznala sam da joj otac nije cist Jevrejin, a i da je pradeda njene majke bio Sicilijanac. Nema veze, ja sam jednostavno, to hrabro podnela i, danas, idem uzdignute glave, ali danas sam gledal te slike i videla sam tog njegovog brata, kako se kezi sa tim dedom. On je inace umislio da je smesan i stalno izvaljuje neke budalastine po fejzu, a ja ne mogu da mu lajkujem, a lajkovala bih cisto da ga ubodem, da vidi da sam tu. Matoro djubre!
Trenutno nemam decka i sasvim mi je lepo. Cujem se sa jednim Milosem, on je dosadan. Imam jednog komsiju Darka, on je nekako istripovan. On ima 40 godina, a misli da je neki frajer. Sladak je, ali je dosadan. Ja ga pitam da idemo u setnju, on mi kaze da hoce sa mnom u restoran. Ja ga pitam da idemo u bioskop, on hoce da idemo kod njega u stan. Ja ga pitam da dodje kod mene, on kaze da hoce da se provozamo, a on vozi neku staru Tojotu. Prosto nemamo nekih zajednickih interesvanja - ocigledno.
Sta bi trebalo da radi jedna devojka da nadje normalnog decka? Zasto neki decko ne moze da psotane normalan?
