dex80
Početnik
- Poruka
- 46
Подстицање социјалне интеракције међу децом. Уз сазнање да је
дете с посебним потребама, као и остала деца, особено биће које у себи
носи одређене потенцијале за развој и учење, васпитач/учитељ може
створити средину која подстиче социјалну интеракцију и обезбеђује ус-
лове за њихово квалитетно образовање. Подстицање и развијање соци-
јалне интеракције међу децом са и без тешкоћа у развоју, као и користи
које и једни и други имају од овог процеса, основни је смисао инклузи-
је. Утицај на децу да прихвате разлике може се остварити организова-
њем активности које су им занимљиве, подстичу на откривање могућ-
ности свог тела, као и предмета, места и особа које их окружују. Деца
се подстичу да користећи сва чула, мерећи, гледајући, осећајући и
слушајући, откривају које особине су им заједничке а по којима су
особени. На тај начин, деца уче да смо и слични и различити, да нас
индивидуалне особености чине оним што јесмо, да разлике могу бити
подстицајне и да је »у реду« бити различит. Уз помоћ ових активности
деца могу открити да сви имамо сличне потребе, нарочито потребу да
будемо прихваћени. Један од начина да се подстакне социјална
интеракција, о чему је већ било речи, јесте примена стратегије
кооперативног учења у којој деца раде заједно, како би постигла
одређени циљ и обавила постављене задатке. Основне одлике
кооперативног учења су: позитивна међузависност чланова,
индивидуална одговорност и учење сарадничких вештина. Деца увиђају
да су међусобно повезани и да сви чланови групе преузимају за-
једничку одговорност за активност којом се баве. Осећај међусобне за-
висности помаже деци да прихвате постојеће разлике и доживе друге
као јединствене особе, са различитим доприносима које могу дати при-
ликом заједничког учења. Заједнички циљ који имају подстиче их да
пружају и траже помоћ од вршњака онда када им је потребна. Посебно
су значајне ситуације у којима вршњаци траже помоћ од детета са по-
себним потребама јер то наглашава његову важност и допринос зајед-
ници. Током кооперативног учења, деца су у прилици да развијају и
вежбају социјалне вештине као што су: преузимање вођства, доношење
одлука, комуникација и способност решавања конфликтних ситуација.
Можемо закључити да су бројне предности које од инклузије
имају деца са посебним потребама и њихови вршњаци, породица и
друштво у целини. Стога је неопходно да све релевантне институције и
појединци својим учешћем допринесу да инклузивно образовање
постане трајна пракса у образовном систему наше земље. Иако смо
далеко од овог циља, охрабрује чињеница да је инклузија, последњих
година, веома актуелна тема на нашим просторима. Подршку у овим
напорима пружају пилот-пројекти инклузивног образовања, који се
реализују у једном броју наших вртића и школа, с циљем проналажења
решења за квалитетно образовање деце са посебним потребама.
Истраживања у оквиру евалуације поменутих пилот-пројекта дају
охрабрујуће резултате. Стално указивање на позитивне примере и
потврђивање успешности овог процеса један је од начина да се ова
идеја промовише.
Напомена. Чланак представља резултат рада на пројекту »Образовање
за друштво знања«, број 149001 (2006-2010), чију реализацију финанси-
ра Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије.
дете с посебним потребама, као и остала деца, особено биће које у себи
носи одређене потенцијале за развој и учење, васпитач/учитељ може
створити средину која подстиче социјалну интеракцију и обезбеђује ус-
лове за њихово квалитетно образовање. Подстицање и развијање соци-
јалне интеракције међу децом са и без тешкоћа у развоју, као и користи
које и једни и други имају од овог процеса, основни је смисао инклузи-
је. Утицај на децу да прихвате разлике може се остварити организова-
њем активности које су им занимљиве, подстичу на откривање могућ-
ности свог тела, као и предмета, места и особа које их окружују. Деца
се подстичу да користећи сва чула, мерећи, гледајући, осећајући и
слушајући, откривају које особине су им заједничке а по којима су
особени. На тај начин, деца уче да смо и слични и различити, да нас
индивидуалне особености чине оним што јесмо, да разлике могу бити
подстицајне и да је »у реду« бити различит. Уз помоћ ових активности
деца могу открити да сви имамо сличне потребе, нарочито потребу да
будемо прихваћени. Један од начина да се подстакне социјална
интеракција, о чему је већ било речи, јесте примена стратегије
кооперативног учења у којој деца раде заједно, како би постигла
одређени циљ и обавила постављене задатке. Основне одлике
кооперативног учења су: позитивна међузависност чланова,
индивидуална одговорност и учење сарадничких вештина. Деца увиђају
да су међусобно повезани и да сви чланови групе преузимају за-
једничку одговорност за активност којом се баве. Осећај међусобне за-
висности помаже деци да прихвате постојеће разлике и доживе друге
као јединствене особе, са различитим доприносима које могу дати при-
ликом заједничког учења. Заједнички циљ који имају подстиче их да
пружају и траже помоћ од вршњака онда када им је потребна. Посебно
су значајне ситуације у којима вршњаци траже помоћ од детета са по-
себним потребама јер то наглашава његову важност и допринос зајед-
ници. Током кооперативног учења, деца су у прилици да развијају и
вежбају социјалне вештине као што су: преузимање вођства, доношење
одлука, комуникација и способност решавања конфликтних ситуација.
Можемо закључити да су бројне предности које од инклузије
имају деца са посебним потребама и њихови вршњаци, породица и
друштво у целини. Стога је неопходно да све релевантне институције и
појединци својим учешћем допринесу да инклузивно образовање
постане трајна пракса у образовном систему наше земље. Иако смо
далеко од овог циља, охрабрује чињеница да је инклузија, последњих
година, веома актуелна тема на нашим просторима. Подршку у овим
напорима пружају пилот-пројекти инклузивног образовања, који се
реализују у једном броју наших вртића и школа, с циљем проналажења
решења за квалитетно образовање деце са посебним потребама.
Истраживања у оквиру евалуације поменутих пилот-пројекта дају
охрабрујуће резултате. Стално указивање на позитивне примере и
потврђивање успешности овог процеса један је од начина да се ова
идеја промовише.
Напомена. Чланак представља резултат рада на пројекту »Образовање
за друштво знања«, број 149001 (2006-2010), чију реализацију финанси-
ра Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије.