INKLUZIJA , OSNOVNE ŠKOLE, SPECIJALNE ŠKOLE /// za i protiv ///

[dex80]

Подстицање социјалне интеракције међу децом. Уз сазнање да је
дете с посебним потребама, као и остала деца, особено биће које у себи
носи одређене потенцијале за развој и учење, васпитач/учитељ може
створити средину која подстиче социјалну интеракцију и обезбеђује ус-
лове за њихово квалитетно образовање. Подстицање и развијање соци-
јалне интеракције међу децом са и без тешкоћа у развоју, као и користи
које и једни и други имају од овог процеса, основни је смисао инклузи-
је. Утицај на децу да прихвате разлике може се остварити организова-
њем активности које су им занимљиве, подстичу на откривање могућ-
ности свог тела, као и предмета, места и особа које их окружују. Деца
се подстичу да користећи сва чула, мерећи, гледајући, осећајући и
слушајући, откривају које особине су им заједничке а по којима су
особени. На тај начин, деца уче да смо и слични и различити, да нас
индивидуалне особености чине оним што јесмо, да разлике могу бити
подстицајне и да је »у реду« бити различит. Уз помоћ ових активности
деца могу открити да сви имамо сличне потребе, нарочито потребу да
будемо прихваћени. Један од начина да се подстакне социјална
интеракција, о чему је већ било речи, јесте примена стратегије
кооперативног учења у којој деца раде заједно, како би постигла
одређени циљ и обавила постављене задатке. Основне одлике
кооперативног учења су: позитивна међузависност чланова,
индивидуална одговорност и учење сарадничких вештина. Деца увиђају
да су међусобно повезани и да сви чланови групе преузимају за-
једничку одговорност за активност којом се баве. Осећај међусобне за-
висности помаже деци да прихвате постојеће разлике и доживе друге
као јединствене особе, са различитим доприносима које могу дати при-
ликом заједничког учења. Заједнички циљ који имају подстиче их да
пружају и траже помоћ од вршњака онда када им је потребна. Посебно
су значајне ситуације у којима вршњаци траже помоћ од детета са по-
себним потребама јер то наглашава његову важност и допринос зајед-
ници. Током кооперативног учења, деца су у прилици да развијају и
вежбају социјалне вештине као што су: преузимање вођства, доношење
одлука, комуникација и способност решавања конфликтних ситуација.
Можемо закључити да су бројне предности које од инклузије
имају деца са посебним потребама и њихови вршњаци, породица и
друштво у целини. Стога је неопходно да све релевантне институције и
појединци својим учешћем допринесу да инклузивно образовање
постане трајна пракса у образовном систему наше земље. Иако смо
далеко од овог циља, охрабрује чињеница да је инклузија, последњих
година, веома актуелна тема на нашим просторима. Подршку у овим
напорима пружају пилот-пројекти инклузивног образовања, који се
реализују у једном броју наших вртића и школа, с циљем проналажења
решења за квалитетно образовање деце са посебним потребама.
Истраживања у оквиру евалуације поменутих пилот-пројекта дају
охрабрујуће резултате. Стално указивање на позитивне примере и
потврђивање успешности овог процеса један је од начина да се ова
идеја промовише.
Напомена. Чланак представља резултат рада на пројекту »Образовање
за друштво знања«, број 149001 (2006-2010), чију реализацију финанси-
ра Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије.

 

[lenajelena]

specijalne shkole su apsolutno neophodne u Srbiji (kao i svugde drugde). Bilo kakvo meshanje "normalne" dece sa mentalno zaostalom decom je shtetno jer mozhe dovesti (skoro definitivno) do sporijeg napretka i zaostalog deteta i ovog koje takvo nije, plus da ne navodim moguce probleme u socijalizaciji izmedju dece i chinjenicu da dete koje je na mentalno nizhem nivou od ostale dece mozhe imati teshkoce u razumevanju gradiva (shto opet dovodi do toga da profesor troshi vreme pojedinachno objashnjavajuci zapostavljajuci druge i usporavajuci predavanje).
potpuno protiv.

Termin normalna se ne koristi u terminologiji kada su deca ključna tema, već su deca tipične populacije ili deca masovne populacije, a inkluzija podrazumeva decu sa posebnim potrebama, u termin su uključena deca sa senzornim smetnjama, telesnim oštećenjima deca koja su mentalno nedovoljno razvijena, deca izbeglice i zlostavljana deca, Romska deca, zatim socijalno ugrožena deca kao i darovita deca. Takođe inkluzijom obrazovanja se ne podrazumeva ukidanje specijalne škole već da one budu resurs centri tj. U Srbiji specijalne i osnovne škole funkcionišu kao dva paralelna i nezavisna sistema a u cilju inkluzije je da oni funkcionišu kao jedan sistem. Tako da bih vas zamolila da se malo edukujete pa onda da donosite zaključke, neznanje je majka predrasuda. Dete je dete, a svi smo mi jednaki u tome što smo različiti.

 

[lenajelena]

ideja o inkluziji se javlja krajem proslog veka,tacnije od 90 tih godina 20. veka a kod nas 2003.-2004.To je drustveni pokret,filozofski pravac koji podrazumeva ukljucenost dece sa posebnim potrebama u redovne skole i siru drus.zajednicu.Medjutim,smatram da specijalne skole ne treba ukinuti jer jedino ove skole omogucavaju normalan rad sa ovom decom zadovoljavajuci sve potrebne demokratske kriterijume(postovanje ljudskih prava,tolerancija,nediskriminacija,svodjenje nasilja na najmanju mogucu meru,razumevanje...).Sve druge redovne skole nemaju te kapacitete,a da ne govorim o nivou svesti naseg prosecnog gradjanina(kako dece tako i odraslih),koji je pun predrasuda,nevaspitanja i nepostojanja zelje da bude bolji i humaniji.Opet se tezi zadovoljenju forme,a bezi se od sustine.Mozemo mozda govoriti o reformi i eventualnoj prosvecenoj transformaciji specijalnih skola ali nikako o njihovom ukidanju.To bi zapravo bio antidemokratski cin.Mora se povesti javna rasprava o ovoj temi pre svega svih zaposlenih u defektoloskim ustanovama a onda i svih ostalih,kako bi se postigao siri drustveni konsenzus o ovoj temi,a sve u cilju poboljsanja rada sa ovom decom,poboljsanja kvaliteta njihovog zivota,razbijanja predrasuda prema njima,finansijskoj pomoci i naravno opstajanja specijalnih skola.Ne mislim da je diskriminacija pohadjanje specijalne skole.Toliko za pocetak.

Inkluzija ne podrazumeva ukidanje specijalnih škola, već da osnovni i specijalni sistem funkcionišu zajedno da pružaju pomoć i podršku kako deci tipične populacije tako i deci i roditeljima dece sa posebnim potrebama. Kod nas u odsustvu Zakona o inkluzivnom obrazovanju ne može se ni govoriti o zadovoljavanju forme, već o spontanoj inkluziji koju treba odvojiti od termina integracije o kojoj većina govori. Inkluzija podrazumeva da se sistem prilagodi detetu a ne kao u integraciji dete sistemu.

 

[odnemiladonedraga]

Kako primeniti inkluziju na mentalno neometenu decu,a sa,recimo ,telesnim hendikepom,npr. nemaju sve prste ili jednu ruku(imala sam takve ucenike),vrlo inteligentna deca,a recimo,zele da postanu hirurzi ?Da li neko misli o takvim ljudima?Ili,i pored svojih interesovanja,a zbog telesnog hendikepa ,jednostavno im se kaze da to i to zanimanje ne mogu da rade i kraj price?
Imam ucenika mentalno retaridranog,a preko veza i vezica upisao srednju masinsku skolu.Hajde,osnovnu zavrsio,ne bih kako i gde,a kakav ce bti tehnicar?Mentalno ometeni masinski tehnicar?Kakva je perspektiva tom detetu cijim roditeljima neke stvari ne mogu biti objasnjene?Zar nije bolje da je preusmeren na neko zanimanje skladno sa njegovim mogucnostima,nego ce imati diplomu koju mi pod pritiscima,da ne pricam kakvim,moramo da mu damo i sta ce sa tom diplomom?Ne verujem da ce uci u 10% hendikepiranih kjudi koji moraju biti zaposljeni jer covek jednostavno ne moze da savlada osnovne pojmove.Problem je u Srbiji sto ucenik ako zavrsi reodvnu osnovnu skolu iako nije za nju,ne moze da ide u specijalnu srednju skolu.Strasno.Inace,kako nema novca za osnovne seminare koje nastavnici moraju da pohadjaju,ja ne znam kako oni misle da nas preusmere na rad sa decom sa smetnjama?

 

[prosvećeni]

Inkluzija ne podrazumeva ukidanje specijalnih škola, već da osnovni i specijalni sistem funkcionišu zajedno da pružaju pomoć i podršku kako deci tipične populacije tako i deci i roditeljima dece sa posebnim potrebama. Kod nas u odsustvu Zakona o inkluzivnom obrazovanju ne može se ni govoriti o zadovoljavanju forme, već o spontanoj inkluziji koju treba odvojiti od termina integracije o kojoj većina govori. Inkluzija podrazumeva da se sistem prilagodi detetu a ne kao u integraciji dete sistemu.

Draga gospodjo,slažem se sa vama i mislim ako ste pravi ,trebali ste da me shvatite na pravi nacin a ne da tražite dodatna objašnjenja na moj stav.Mislim da sam bio dovoljno jasan.

 

[dex80]

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Просветни преглед, фебруар 2010.године

Информатор о развојним програмима и пројектима у области предшколског, основног и средњег образовања и васпитања

ИНКЛУЗИВНО ОБРАЗОВАЊЕ

Засновано на идеји равноправности и поштовања људских права, инклузивно образовање је део система вредности у коме свака особа мора бити уважена, а различитости се разумевају као богаство и извор учења. Циљ пројекта Инклузивног образовање је да редовни школски ситем у потпуности усвоји овакав систем вредности, па је због тога усмерен првенствено на подршку основним и средњим школама да укључе и пруже квалитетно образовање својој деци. За остваривање оваквог циља неопходно је подизање свести и важности инклузивног образовања, изградња људских и институционалних капацитета и развијен систем одговарајућих подстицаја за инклузивно образовање.
Законом о основама система образовања и васпитања створена је могућност и обавеза да школе прихвате децу којој је потребан инклузивни приступ. Школске управе обавештене су да школе које прихвате такву децу могу да имају мање ученика у разреду, али су у обавези да с њима реализују индивидуалне образовне планове. То значи да би у свакој школи требало да буде формиран инклузивни тим који процењује ниво потреба и способности детета у складу с тим изграђује индивидуални образовни план ( ИОП ) и програм. Министарство просвете ће, у оквиру пројекта Инклузивно образовање, школама у којима постоји потреба за инклузивним приступом пружити пуну подршку, између осталог и кроз обуке наставника за припрему индивидуалних наставних програма ( стандарда и исхода образовања, развоја метода рада, начина оцењивања и сл. )
У пилот-пројекат Развој функционалног модела примене инклузивног образовања укључено је девет школа, које су изабране на основу досадашњих позитивних искустава и плана унапређења инклузивног образовања у својој средини. Планирано је да пилот-школе учествују у којсултативним радионицама које води тим локалних стручњака у сарадњи са страним консултантом, да израђују пројекте за унапређење инклузивне праксе, укључују се у обуке, припремају индивидуалне образовне планове, обезбеђују опрему,помагала и материјале неопходне за остваривање ИОП, пратеимплементацију ИОП, шире примене добре паксе. Очекивани резултат пројекта је развијен скуп функционалних модела инклузивног образовања који би се ширио у читавом образовном систему.
Реализација пројекта почела је 2009. године.
Контакт особe при Министарству просветe су:

Данијела Вуковић
danijela.vukovic@mp.gov.rs

Борислава Максимовић
borislava.maksimovic@mp.gov.rs

 

[dex80]

http://www.mp.gov.rs/page.php?page=142
Доступност образовања и инклузија деце из осетљивих група
Шта се подразумева под повећањем доступности образовања и шта је инклузивно образовање?

Један од приоритета Владе Републике Србије и Министарства просвете је повећање доступности образовања сваком детету у Републици Србији и истовремено стварање услова за квалитетно образовање у складу са његовим потребама и способностима. Овакво образовање које је засновано на праву детета да има приступ образовању које је усмерено на њега и његове специфичне потребе, у стручној литератури се назива инклузивно образовање.

Циљ инклузивног образовања је уклањање свих видова баријера и дискриминације, које би се односиле на пол, националну припадност, верско и социо-економско порекло, способности, здравствено стање или било које друго лично својство појединца, као и омогућавање друштвене кохезије. Очекује се да измене у систему образовања усмерене на повећање инклузивности у знатној мери повећају доступност и квалитет образовања за децу из социјално нестимулативних средина (ромске, сиромашне, сеоске, расељене), деце и одраслих са сметњама у развоју и инвалидитетом, деце са тешкоћама у учењу, пре свега у оквиру редовног система образовања.
Активности на повећању доступности образовања у Србији

Примена мера усмерених на повећање достуности и јачање инклузивног образовања започиње у свим школама у Србији од почетка школске 2010/11. године, односно од 1. септембра 2010. године. Најважније припремне активности за успешну примену ових мера су следеће:

Октобар 2009. – мај 2010. године: развијање и примена делотворног модела инклузивног образовања у пилот школама у Србији.

Фебруар 2010 – мај 2010. године: Упис сваког детета у школу на основу Закона о основама система образовања и васпитања.

Март 2010. године: доношење интерсекторског Правилника о раду Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене и социјалне подршке деци.

Март 2010. године: формирање Координационог тима за инклузивно образовање и Имплементационог тима за инклузивно образовање.

Мај – август 2010. године: организовање обука на теме од значаја за инклузивно образовање. На овој страници ће се објављивати информације о новим обукама.

Август 2010. године: све школе би требало да у свом школском развојном плану дефинишу развој инклузивног образовања као циљ на коме ће се радити у наредним годинама, као и активности на примени нових мера инклузивног образовања. Годишњи програм рада и школски програм ће обухватити план активности и носиоце у увођењу мера подршке инклузивног образовања, а по потреби, биће допуњавани анексима.

Током 2009. и 2010. године: дефинисање листе потребне асистивне технологије за потребе редовних и школа за децу са сметњама у развоју и њена набавка.

Током 2010. и 2011. године: финансијска подршка (грантови) установама за пројекте чији је циљ инклузивнија школа (кроз пројекат DILS). На овој страници ће се објављивати информације о новим конкурсима.

Једна од важнијих континуираних активности Министарства просвете биће информисање у циљу подизања свести о значају инклузивног образовања као и о примени Закона о основама система образовања и васпитања, кроз организовање информативних трибина, округлих столова, дебата, објављивање приручника, водича и лифлета итд. На овој страници ће се објављивати информације о предстојећим скуповима и активностима.

 

[dex80]

Зашто инклузивно образовање и шта доноси нови Закон?
Инклузивна пракса у образовном систему Републике Србије је до усвајања Закона о основама система образовања и васпитања (Сл. гласник РС, бр. 72/09) у августу 2009. године била мало развијена, с обзиром да није било системских решења у овој области. Током последњих неколико година учињен је одређени напредак у овој области, пре свега захваљујући већим ангажовањем ресорних министарстава, у сарадњи са релевантним међународним организацијама и институцијама (УНИЦЕФ, Европска комисија, итд.), као и удружењима и невладиним организацијама у земљи. Ипак, тек су усвајањем новог Закона о основама система образовања и васпитања дате основе за системско и институционално уређење образовања које омогућава успешно укључивање све деце у систем образовања.
Подаци у време пре примене новог Закона о обухвату у образовању који опомињу:
• 85% деце са тешкоћама у развоју није обухваћено било каквим видом системског образовања,
• већину ученика у специјалним школама, чак до 80% чине ромска деца,
• основну школу завршава око 75% деце са села,
• мање од 37% ромске деце завршава основну школу,
• 68% ромске деце напушта школовање још на нивоу основног образовања,
• само 10% деце из ромских насеља је обухваћено обавезним образовањем, а нарочито је слаб обухват ромских девојчица

Закон о основама система образовања и васпитања уводи бројне новине које се односе на унапређивање праведности образовања, повећање нивоа укључености маргинализованих група, праведнију уписну политику, забрану дискриминације, итд. Најважнији принципи и решења која овај Закон даје у овом погледу су следеће:
• Општи принципи система образовања и васпитања и право на образовање
o Једнакоправност и доступност образовања;
o Квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање;
o Пуно поштовање права детета, ученика и одраслог;
o Образовање и васпитање које излази у сусрет различитим потребама ученика;
o Једнаке могућности образовања и васпитања у складу са потребама и интересовањима;
o Приступ свим нивоима образовања деци, ученицима и одраслима са сметњама у развоју и инвалидитетом.
• Стандарди постигнућа
o За ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога то потребно, посебни стандарди постигнућа могу да се прилагођавају сваком појединачно.
• Индивидуални образовни план (ИОП) и додатна подршка
o Установа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси ИОП;
o Школа може да утврди потребу за доношењем индивидуалног образовног плана или додатном подршком за образовање.
• Упис у школу за образовање ученика са сметњама у развоју
o У школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу препоруке изабраног лекара надлежног дома здравља, а на основу процене потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику (мишљење Комисије), искључиво уз сагласност родитеља.
• Завршни испит
o Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже завршни испит, у складу са његовим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева одређена врста инвалидитета или у складу са индивидиулним образовним планом по коме се образовао.
• Педагошки асистент
o Педагошки асистент пружа помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у ваннаставним и наставним активностима као вид додатне подршке деци и ученицима, у складу са њиховим потребама.

 

[dex80]

Школе које су учествовале у развијању и примени квалитетног модела инклузивног образовања су:

* Основна школа „Мирослав Антић“, Чонопља
* Основна школа „Милутин и Драгиња Тодоровић“, Крагујевац
* Основна школа „Десанка Максимовић“, Чокот
* Основна школа „Ослободиоци Београда“, Београд
* Основна школа „Исидора Секулић“, Панчево
* Основна школа „Слободан Секулић“, Ужице
* Основна школа „Љубица Радосављевић Нада“, Зајечар
* Основна школа „Соња Маринковић“, Нови Сад
* Средња економска школа, Сомбор

 

[Jukie]

Kada čitam ove tekstove padaju mi na pamet razna pitanja, npr.
Šta sadrži IOP za siromašnu decu? (tj. koje olakšice tačno imaju, i kako se to formuliše)

Šta sa romskim detetom koje nema problema u savladavanju gradiva, da li mu "nešto piše" reda radi?

Da li u seoskoj školi sva deca imaju istovetni IOP za seosku decu i šta onda piše u njemu? U gradskim školama valjda posle prvog razreda i nema seoske dece (jer čim idu u gradsku školu postaju gradska deca jer žive u "gradskoj" kulturi?)
Tu je i sama definicija gradske i seoske dece nejasna, naročito u prigradskim naseljima gde su stambeni blokovi opkoljeni prstenom prizemnih kuća (da li su ljudi u samostalnim prizemnim kućama automatski u seoskim uslovima? Kuće u okolini moje zgrade su po definiciji vikendice i ljudi se ne bave poljoprivredom, i imaju više kvadrata nego mi u stanovima, i para, čim su mogli da izgrade vikendice) a svi idu u istu školu, kupuju u istom maksiju, voze se istim autobusom do centra grada (ako se sećate one prve epizode Smogovaca, to je preslikano na moje naselje)

Da li će inkluzija da počne ove godine sa prvim razredom i da se ide naviše, ili se uključuju i starija deca?

 

[Jukie]

"Dan osoba obolelih od autizma, koji je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija uveden 18. decembra 2007. godine, sutra će biti obeležen širom sveta."
Možda je ovaj zvanični naziv nezgrapan; na engleskom se zove Dan svesti o autizmu (World Autism Awareness Day)

Evo jednog youtube na tu temu

 

[dex80]

http://www.mp.gov.rs/aktuelnosti.php?id=4046

Почео упис деце у први разред
Актуелно 01.04.2010.

Данас, у четвртак 1. априла 2010. године почео је упис деце у први разред основних школа у Србији. Званичан упис ће трајати два месеца, до краја маја 2010. године.
Први разред основне школе у Србији школске 2010/2011. године уписаће око 80.000 ђака.
У први разред могу се уписати деца рођена између 1. марта 2003. до краја фебруара 2004. године. Такође, могу се уписати и деца рођена пре 1. марта 2003. године, која због болести или других оправданих разлога нису још уписана у школу, али исто тако и млађа деца, узраста од 6 до 6,5 година, уз претходну сагласност психолга и педагога школе.
Ово је друга генерација првака којој ће Министарство просвете обезбедити бесплатне уџбенике за школу. Осим ђака првака Министарство просвете ће обезбедити и бесплатне уџбенике за ученике другог разреда.
По новом Закону о основама система образовања и васпитања у редован систем образовања укључују се деца са сметњама у развоју и једну од новина у Закону представља одредба која се односи на инклузију, односно на обавезу школе да у случајевима када је то потребно донесе индивидулани образовни план прилагођен детету.

 

[dex80]

По новом Закону о основама система образовања и васпитања у редован систем образовања укључују се деца са сметњама у развоју и једну од новина у Закону представља одредба која се односи на инклузију, односно на обавезу школе да у случајевима када је то потребно донесе индивидулани образовни план прилагођен детету.

СВЕ МИ НЕШТО ОВО ЛИЧИ НА АПРИЛСКУ ШАЛУ, АЛИ НЕ ЗНАМ КОМЕ ЈЕ САМО ПОСВЕЋЕНА. Да ли ученицима, родитељима, наставницима или неком другом

 

[Ванда]

Само укратко:
Имам ученика који повремено не може да хода и ја га носим низ степениште или до тоалета. Сваке године је све тежи, а не бих да пишем детаље... Исти тај ученик повремено не може да говори или да пише.
Свакако да имам посебан план за њега, али знате ли како се осећају деца која добију тројку за исти ,,посао'' за који он добије петицу? Иначе га воле и прихватају, помажу му, али не могу да играју јуре са њим, он не може да учествује у ритмичким тачкама на приредбама, не може да рецитује, да чита гласно, да пева, да црта...
Да ли треба да се правимо да је исти као већина?
Да ли ће он моћи да буде хирург, што рече неко?

П.С. Дете је дивно, добар је човек, али наравно да сви виде да је другачији!
Само прихватање неког не значи да је тај неко у истој позицији као већина.
Претпостављам да би се ОН осећао боље међу онима који су слични њему.

 

[leteca_veverica]

Slazem se po pitanju inkluzije dece koja su na odgovarajucem intelektualnom nivou prema svom uzrastu, ali su recimo nepokretna ili imaju neki takav poremecaj da uz manju pomoc odeljenske zajednice i profesora mogu normalno da pohadjaju nastavu.
Ne mislim da deca sa malim stepenom mentalne zaostalosti treba da pohadjaju nastavu u "normalnim skolama". Naime vise je razloga za to: za pocetak, profesori u obicnim skolama nisu obuceni za rad sa ovakvom decom, takodje moze nastati problem uklapanja u kolektiv (zadirkivanja od strane druge dece), taodje kritetijum u takovom odeljenju bi morao biti spusten itd...

 

[Jukie]

Ne mislim da deca sa malim stepenom mentalne zaostalosti treba da pohadjaju nastavu u "normalnim skolama". Naime vise je razloga za to: za pocetak, profesori u obicnim skolama nisu obuceni za rad sa ovakvom decom, takodje moze nastati problem uklapanja u kolektiv (zadirkivanja od strane druge dece), taodje kritetijum u takovom odeljenju bi morao biti spusten itd...

Da, a tu imamo situaciju da
a) "mali stepen mentalne zaostalosti" prvo treba definisati, drugo to nikako nije politički korektan naziv pa neće moći da se koristi (i sam termin "mentalna zaostalost" se danas smatra za zastareo, "to je tako dvadeseti vek, ccc... treba reći deca sa teškoćama u učenju", a što TEK nije precizan naziv jer i ljudi sa disleksijom i ADHD i bilo čim drugim imaju teškoće u učenju), ali recimo da ga definišemo kao IQ u određenom opsegu (70-85 ili kako već).
b) takva deca već postoje u običnim školama u praktično svakom odeljenju (postoji neka kategorija "granični") i najčešće je kriterijum već spušten tako da ti granični imaju bar neku šansu da imaju zaključnu dvojku, nešto malo crtkaju i pišu po svesci pa dobiju plus, malo dobiju plus što nisu pravili nered na času i tako. Bezveze. Tu vidim najveću prednost uvođenja IOP jer će bar biti zakonski zvanično određeno koji su ciljevi zacrtani za to određeno dete, pa ostali neće moći da kukaju "a što ja imam istu ocenu kad sam ja genije a on je glup" (inače u nekim školama đaci smatraju da, čak i ako skoro ništa ne urade, treba da imaju veću ocenu od nekoga sa slabijim sposobnostima ko je BOLJE uradio zadatak, jer zaboga oni su pametniji)
c) deca mogu da zadirkuju jedna drugu kako god da okreneš. Imaš viška kila -> ha, ha, debela slanina; naočare -> ha, ha, ćoroskop; učiš -> ha, ha, štreber (ili čak ha, ha, šlihtara??? što pokazuje slab rečnik zadirkivača, jer je definicija šlihtare da ne zna gradivo i da pokušava da se izvlači ulagivanjem)

 

[Regina Mills]

Glasala sam ZA, samo sto mi smeta nacin na koji je kod nas to uradjeno, odnosno nije uradjeno (uredjeno) uopste. Sve se svodi na entuzijazam ucitelja/nastavnika/strucnog saradnika. Ako imaju sluha, funkcionise, a ako nemaju neka je detetu bog u pomoci.

Hteli su da me izbace sa jednog seminara na temu inkluzije organizovanog od strane Ministarstva prosvete kada sam pocela da postavljam "nezgodna" pitanja i da govorim o obrnutoj diskriminaciji, potrebama za usavrsavanjem i obukom ucitelja/nastavnika za rad sa decom sa posebnim potrebama, nivoa do koga treba u inkluziji ici a da se dete ne isfrustrira (a bogami i ucitelj) jer sva ova pitanja se smatraju totalno nevaznim. Bitno je da smo mi to uveli, a na koji nacin koga to jos briga..

 

[Ванда]

Један учитељ, у одељењу од 30 ученика, са једним таквим учеником...неизводљиво!
У сваком одељењу већ постоји неколико ученика са којима треба посебно радити.
Бојим се да ће овим увођењем страдати ученици који би могли далеко више да напредују.
Систем нас тера да занемарујемо надарену децу.

 

[Regina Mills]

To je problem obrnute diskriminacije koji oni nece da priznaju da postoji a koji je vrlo ozbiljan i mora se naci neko resenje da niko ne trpi (ili da bar manje trpi). Rad u nekoliko nivoa je jedno od mogucih resenja ali opet nema nekog opsteg plana i programa za nivoe nego svaki ucitelj/nastavnik po svojoj svesti i savesti.

 

[dara-landara]

ikluzija i sta je to ? da li ste se zapitali odakle ona krece i kako se desava? da li smo osposobljeni da je shvatimo i prihvatimo? koliko su nastavnici koji treba da je sprovedu ostruceni za njeno sprovodjenje i realizaciju? jesu li skole spremne da u inkluzivno obrazovanje prihvate i decu sa telesnim ostecenjima i nizim stepenom inteligencije ili cemo sve to zajedno, pa dokle stignemo i sta smo uradili, videcemo za par godina? koliko nastavnika u srbiji ima zvanje inkluzivnog ucitelja i da li oni postoje? koliko nastavnika zna da uradi ipp i krene u inkluzivnu nastavu? sa svim ovim pitanjima se srecem 24 godine jer radim u nastavi, a roditelj sam deteta koje ima mentalnu retardaciju. pricati je jedno, a raditi i ziveti sasvim drugo, verujte mi!

 

[dara-landara]

protiv

 

[Ванда]

ikluzija i sta je to ? da li ste se zapitali odakle ona krece i kako se desava? da li smo osposobljeni da je shvatimo i prihvatimo? koliko su nastavnici koji treba da je sprovedu ostruceni za njeno sprovodjenje i realizaciju? jesu li skole spremne da u inkluzivno obrazovanje prihvate i decu sa telesnim ostecenjima i nizim stepenom inteligencije ili cemo sve to zajedno, pa dokle stignemo i sta smo uradili, videcemo za par godina? koliko nastavnika u srbiji ima zvanje inkluzivnog ucitelja i da li oni postoje? koliko nastavnika zna da uradi ipp i krene u inkluzivnu nastavu? sa svim ovim pitanjima se srecem 24 godine jer radim u nastavi, a roditelj sam deteta koje ima mentalnu retardaciju. pricati je jedno, a raditi i ziveti sasvim drugo, verujte mi!

Диван пост, искрен. И сасвим се слажем.
Деца са менталном ретардацијом се не осећају лепо у окружењу ком не припадају.
Овим не желим никог да увредим, него хоћу да кажем да свако воли да буде успешан у нечему. Дете које око себе види већину ђака који су успешнији од њега не може бити срећно.
А мислим да је, осим ,,гурања знања у главу'' деци, у школи битније да се дете лепо осећа, да буде задовољно и да развије жељу за постигнућем.

Нисам обучена да радим са таквом децом, и поред моје воље да учиним нешто добро за њих, ја нисам довољно стручна и бојим се да мој рад не би био оно што је њима потребно. Мислим да би већина просветних радника буквално унесрећила ту децу са којом се може сасвим лепо радити у специјалним школама, са по 8 ђака у одељењу.

 

[Regina Mills]

@ Vanda

Slazem se...

 

[dex80]

Ovu epizodu drugog dnevnika RTS -a ne treba zaboraviti.....

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/РТС+1/606161/Дневник+2.html

 

[Kovač]

Inkluzija-da.
Ali ne sa ovakvim društvom,ne sa ovakvim stavovima,ne sa ovimn sistemom vrednosti.
Kao i sa svim stvarima kod nas,prvo bi trebali promeniti čitav narod da bi nam se nešto dobro desilo,tako da,neka za sada ostane ovako kako je...jer nismo dorasli zadatku...