Inicijativa Ne davimo Beograd 17. januara organizuje „Protest za čist vazduh“

комшија

Stara legenda
Poruka
90.831
https://www.danas.rs/drustvo/inicij...-17-jauara-organizuje-protest-za-cist-vazduh/

Inicijativa Ne davimo Beograd 17. jauara organizuje „Protest za čist vazduh“
Inicijativa Ne davimo Beograd organizovaće na platou ispred gradske skupštine u petak, 17. januara od 18 časova „Protest za čist vazduh“, jer je kako se navodi u njivovom saopštenju, jasno da država ne planira da se bavi tim problemom.


Inicijativa Ne davimo Beograd 17. jauara organizuje Protest za čist vazduh 1


Piše: Danas Online 15. januara 2020. 20.01 Izmenjeno: 16. januara 2020. 11.45

Inicijativa je nakon zaključaka sa današnje sednice Vlade o zagađenju vazduha navela da su „zgroženi“ nivoom neodgovornosti i potpunim odsustvom brige za građane koju su pokazali državni i gradski službenici.
„Iako je u našim gradovima izloženost opasno zagađenom vazduhu ogromna, u Valjevu 170 dana, u Užicu 154 dana, u Smederevu 146 dana a u Beogradu 132 dana, državni funkcioneri svojim izjavama nam se bukvalno rugaju i smeju u lice. Tako smo imali i izjavu predsednika Republike da je vazduh u Srbiji zagadjen samo par dana godišnje“, stoji u saopštenju Inicijative Ne davimo Beograd.
Oni su pozvali „sve one kojima je stalo do zdravlja nas i naše dece, koji vole Beograd i Srbiju“ da u petak 17. januara dođu na protest.

Pokret #1od5miliona pozvao na Protest za čist vazduh

Pokret #1od5miliona pruža podršku protestu Ne davimo Beograd-a pod nazivom “Protest za čist vazduh”. Pre par meseci pružali smo i podršku organizatorima protesta u Boru koji se još uvek bore kako bi vazduh u tom gradu bio podnošljiv za normalan život, navodi se u saopštenju pokreta.
Prošle nedelje, Pokret #1od5miliona je organizaovao i protest u Majdanpeku koji se takođe suočava sa ovim problemom kao i grad Bor – ogromno zagađenje vazduha zbog rudnika i površinske eksploatacije.
-Nema većeg zločina od uništavanja čistog vazduha, koji svi zajedno udišemo. Pozivamo vas da dođete i podržite Protest za čist vazduh zato što je borba za vazduh borba za život. Dođite sutra u 18 časova ispred Opštine grada Beograda i koračajte zajedno sa nama kako bi se izborili za pristojan ali pre svega zdrav život, istakli su iz pokreta.






1579263759700.png
 
https://srbin.info/politika/dveri-i...esignal&utm_medium=push&utm_campaign=web_push

Двери: Има ли власт икакву идеју за решавање проблема загађења ваздуха?!

У последњих неколико дана, сведоци смо да је у Србији загађење ваздуха огромно. И то није само паушално изношење става, већ је и голим око видљиво, а што показује и индекс квалитета ваздуха у градовима.

За све то време, надлежне институције нису понудиле ниједно решење за овај очигледан проблем. Председник Србије Александар Вучић зна преко 4000 топонима у Србији, али не зна где је министар за заштиту животне средине Горан Триван, а министар здравља Златибор Лончар кривицу пребацује на недостатак ветра и даје контрадикторне изјаве како треба избегавати активности на отвореном, али да оне не могу изазвати озбиљне последице по здравље. Прича се врти у круг, а решења за постојећи проблем нема ни на видику. Све то нам потврђује чињеницу да су на руководећа места у државним институцијама постављени партијски кадрови, а да је стручност у другом плану.

1579265326300.png


1579265332900.png



Све у свему, истина је само једна, а то је да су градови у Србији међу најзагађенијима у свету, а данас предњаче Ниш, Крагујевац, Косјерић, Ваљево, Београд, Бор, Смедерево…


Још једном, позивамо државне органе да, ради здравља грађана Србије, почну да раде свој посао, а највише државне функционере да им сопствени маркетинг не буде изнад бриге о грађанима.
 
https://www.danas.rs/ekonomija/drzava-nenamenski-potrosila-500-000-000-evra-od-ekoloskih-taksa

Država nenamenski potrošila 500 miliona evra od ekoloških taksa

I dok Beograd i drugi gradovi Srbije ruše rekorde u zagađenosti vazduha, a državni vrh pokušava da smiri tenzije tvrdeći da nije ništa veća nego ranijih godina, bode oči to što su sve vlaste u poslednjih devet godina uključujući i aktuelnu gotovo pola milijarde evra od ekoloških naknada potrošile nenamenski.


Država nenamenski potrošila 500 miliona evra od ekoloških taksa 1


Piše: Lj. Bukvić 17. januara 2020. 07.40

Za taj novac moglo se izgraditi 20 regionalnih deponija, jer je, primera radi, deponija u Subotici koštala 24 miliona evra.

– Prema podacima iz izveštaja o finansiranju životne sredine Fiskalnog saveta nama je za modernizaciju toplana i proširenje toplovodne mreže potrebno 550 miliona evra. To je upravo taj novac koji je nenamenski potrošen i da smo ga uložili u to sada bismo imali značajno kvalitetniji vazduh – kaže za Danas Dejan Maksimović, istraživač Ekološkog centra Stanište.

Prema podacima iz opštinskih izveštaja o korišćenju sredstava fondova za zaštitu životne sredine u periodu između 2010. i 2018. od 98 opština njih 54 odsto finansiralo je aktivnosti koje ne pripadaju životnoj sredini, pokazalo je istraživanje EC Stanište.
U 80 odsto lokalnih samouprava u Srbiji još u fazi planiranja odlučeno je da se novac od eko taksi potroši ne na zaštitu životne sredine već na nešto drugo.

Iako taj novac najčešće nije bio „bačen“ već je odlazio na izgradnju puteva, održavanje vodovoda ili u uličnu rasvetu nije bio ni potrošen za ono čemu je namenjen.
Lider u nenamenskoj potrošnji je Beograd koji na svojoj teritoriji ima i najvećeg zagađivača EPS, samim tim i najveće prihode od ekoloških taksi.

U analiziranom periodu Beograd je nenamenski potrošio više od 3,1 milijarde dinara od eko taksi, Požarevac 1,4 milijarde dinara, dok je Bor 605 miliona dinara namenjenih životnoj sredini potrošio na druge stvari.
Pančevo je za devet godina nenamenski potrošilo 551 milion, Ub 336 miliona, a Lajkovac 325 miliona dinara.
Ukupni prihodi od ekoloških taksi su za poslednjih devet godina bili nekih 48 milijardi dinara, a rashodi fonda samo 14 milijardi dinara, tako da je drugu namenu dobilo 34 milijarde dinara.

Računajući u evrima, do kraja 2018, nenamenski i mimo fondova za zaštitu životne sredine potrošeno je 387 miliona evra, od toga 288 miliona evra iz republičkog budžeta, i 99 miliona evra iz budžeta opština i gradova. Još 100 miliona evra otišlo je, takođe, nenamenski, ali na neke druge programe fondova.

Očigledno je da lokalne samouprave nisu jedini krivci za trošenje novca mimo osnovne namene.
Naime, sredstva od eko naknada su do 2015. bila namenska, da bi izmenom Zakona o budžetskom sistemu te godine obaveznost o namenskom trošenju bila ukinuta.
„Sredstva od eko naknada su do kraja 2015. bila namenska i morala su se trošiti kroz Zeleni fond, a na lokalnom nivou kroz budžetski fond za zaštitu životne sredine. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu, ova sredstva više nisu namenska i mogla su se koristiti u bilo koju drugu svrhu. To je ozbiljno ugrozilo sistem finansiranja zaštite životne sredine. Obesmišljene su odredbe ekoloških zakona, a vlasti na svim nivoima podstaknute su da slobodno, u još većim iznosima, nastave sa prenamenom ovih sredstava, ali sada ne kršeći propise“, ističe istraživač EC Stanište Dejan Maksimović.

Zato ne čudi još jedan podatak iz ovog istraživanja gde se vidi da iz godine u godinu raste broj lokalnih samouprava koje su ukinule budžetski fond za zaštitu životne sredine. Sremska Mitrovica je svoj fond prva ukinula 2013, da bi do 2019. godine to isto učinilo ukupno 22 opštine i grada. Kao razlog za zatvaranje fonda najčešće se navodi prestanak namenskog karaktera prihoda od naknada.
Za usaglašavanje sa EU 15 milijardi evra
U trenucima kada se borimo sa zagađenjem izgleda možda manje bitno, ali za pregovore i ulazak u EU svakako je među prioritetima i to što Srbija za primenu EU zakonodavstva u oblasti zaštite životne sredine mora da izdvoji mnogo više novca nego što je to sada slučaj.
Prema procenama od pre desetak godina Srbija je morala da uloži 10,5 milijardi evra za zaštitu životne sredine kako bi se približila evropskim standardima, sada su procene da bi to moglo da bude i 15 milijardi evra. Prema iskustvima drugih država kandidata za EU godišnja izdvajanja za ovu oblast morala bi da budu od dva do tri odsto BDP-a. Srbija poslednjih devet godina ulagala je negde između 0,25 i 0,7 odsto BDP-a.
U Vojvodini obrnuta situacija
Dok su republički i lokalni budžeti imali prihode od četiri do osam milijardi dinara godišnje od svih 10 ekoloških naknada, Vojvodina je prihodovala samo od jedne naknade između 10 i 14 miliona dinara. Rashodi pokrajinskog budžeta za zaštitu životne sredine su, kako je pokazalo istraživanje Ekološkog centra, od 300 do 500 miliona dinara godišnje.
„Tako postojeća raspodela prihoda dovodi do paradoksa, u kome se na republičkom i lokalnom nivou značajni iznosi troše nenamenski, dok se u AP Vojvodini za istu namenu dodaju sredstva iz drugih budžetskih izvora“, ističe Maksimović.
 
https://srbin.info/politika/dveri-n...esignal&utm_medium=push&utm_campaign=web_push

Двери најавиле подношење кривичних пријава због загађења Западне Мораве

Највећа опозициона одборничка група у Скупштни Чачка Двери најавила је да ће поднети кривичне пријаве против актуелне градске власти и градоначелника Чачка Милуна Тодоровића уколико се не реши проблем загађења реке Западна Морава која протиче кроз Чачак.

1579274443200.png


16:08 17.01.2020.

„Сматрамо да је актуелна градска власт, на челу са градоначелником, највећи кривац за тренутно стање, пре свега због свог нечињења“, наводи се у саопштењу Двери.

Двери су упутиле градској управи Чачка захтев за инспекцијски надзор Западне Мораве, пред обележавња Богојављенских свечаности 19. јануара и пливања за Часни крст у Западној Морави за које је пријављен велики број учесника.


„Посебно напоминејмо да су се еколошки опасне мрље поново појавиле у реону градског купалишта на Западној Морави и да се једино хитним поступањем могу отклонти опасности од загађења“, наводи се у саопштењу Двери.


Двери подсећају да њихова одборничка група од 16. априла 2017. године упозорава на велики степен згађености Запдне Мораве и да упркос до сада поднетим захтевима нису добили ниједан записник о инспекцијској контроли те реке.


Одоборнчка група Двери истиче да се у априли ове године обратила јавности са тим проблемом,после чега је уследило затварање градског купалишта на Западној Морави, а чачански Завод за јавно здравље обавио је мерење загађености реке.


„То су све информације од јавног значаја које су јавности прослеђиване крајње селективно. Међу овлашћењима градоначелника Чачка је између осталог и контрола нивоа загађености тока Западне Мораве кроз Чачак. На овај начин пропуштањем дужног надзора доведен је и доводи се у питање живот и здравље људи, поготово оних који ће пливати 19. јануара као и узорковање значјног одумирања рибљег фонда“, наводи се у саопштењу.


Двери истичу да је градоначелник Чачка раније саопштио да је „узрочник загађења Западне Мораве чачанска Компанија Слобода“ односно „неисправност њеног уређаја за пречишћавнаје“ и да поводом тога ништа није предузето.


„Напомињемо да ћемо у случају даљег непоступања по нашим захтевима бити приморани да се обратимо наделжном тужилаштву и да инсистирамо на кривично – правним последицама непоступања по пријавама“, наводи се у саопштењу одборничке групе Двери.
 
https://srbin.info/ekonomija/vucice...galj-i-polovnjaci-kao-simbol-viseg-standarda/


ВУЧИЋЕВ БИСЕР О ЗАГАЂЕЊУ: Грејање на угаљ и половњаци као симбол „вишег стандарда“

Или паре или чист ваздух, отприлике гласи порука председника Републике Србије Александра Вучића на тему загађења ваздуха.

1579274591500.png


15:16 17.01.2020.

Дакле златно доба изгледа да носи и своје бреме, а у нашем случају је то способност да видимо ваздух који удишемо.


Што се тиче аутомобила заиста, број путничких возила се значајно повећао у последњих десетак година, па је са 1.567.114 аутомобила 2010. број регистрованих возила скочио на 2.029.554 милиона у 2018. години.


Међутим, у том периоду је и возни парк подмлађен, више ефикаснијих мотора који емитују мање гасова и честица је у саобраћају, а на крају крајева то није ни близу највећи загађивач ваздуха према извештају Агенције за заштиту животне средине.


Према њиховом извештају за 2018. (последњи објављен) друмски саобраћај утиче у емисији ПМ10 и ПМ2,5 честица са по шест одсто. Ово су честице које у највећој мери утичу на здравље грађана.


Код емисије азотних оксида (НОx) друмски саобраћај учествује знатно више, са 24 одсто, док на емисију сумпор-оксида и не утиче.


Зато учешће индивидуалних ложишта у емисији штетних честица не иде баш у прилог тврдњама председника како је загађење ваздуха последица раста стандарда.


Наиме, у извештају Агенције наводи се да чак 57 одсто ПМ 10 честица емитују тзв. „остала стационарна ложишта“, што су у ствари котлови и пећи на дрва и угаљ у домаћинствима широм Србије.


Код још опаснијих, ПМ 2,5 честица учешће индивидуалних ложишта је још веће, чак 75 одсто. Јелена Жарковић, професорка на Економском факултету у Београду се пита ако већ имамо раст стандарда зашто људи и даље ложе угаљ и дрва, зашто не купују ефикасније и чистије технологије за грејање попут топлотних пумпи.


„Те технологије су чистије, али и скупље и људи их зато не купују. Такође, на чврста горива се греју сиромашнији људи, а њих има доста. Једино што би се могло повезати са већим стандардом је већи број аутомобила“, оцењује Жарковић.


Према њеним речима, постоји општи тренд да када се држава, а посебно индустрија, убрзано развија расте и загађење. Пример за то је Кина која је три деценије расла високим стопама.


„Али ми нисмо Кина. Нити имамо те стопе раста, нити раст траје толико дуго. Наша индустрија је уништена 1990-их година и до сада се није посебно опоравила“, истиче професорка Жарковић.


Као највећи загађивач често се наводе термоелектране. Када се ради о сумпордиоксиду и оксидима азота то је истина. Производња струје и топлотне енергије прави 91 одсто сумпордиоксида у ваздуху и 49 одсто азотних оксида. Међутим, код честица, односно прашине, учествује са свега пет односно три одсто.


Горан Николић, сарадник Института за европске студије, упозорава да Србија не би требало да слуша превише савете ЕУ у вези термоелектрана.


„Држава не треба да жури претерано са радикалним мерама и гашењем термоелектрана и преласком на обновљиве изворе енергије. Можда бисмо имали чист ваздух, али бисмо били сиромашни“, оцењује он.


Као највеће загађиваче и он апострофира индивидуална ложишта, а то се најбоље види у градовима у котлинама као што је Ужице.


„Индустрија сигурно није повећала загађење, јер је мања него осамдесетих година, а стране фабрике ипак имају новије технологије које мање загађују животну средину. Уверен сам да је било горе пре 30 година, али се тада то није мерило и људи нису знали шта удишу“, сматра Николић.


Теза да што је виши стандард то је веће загађење не стоји ако се погледају развијене земље, попут скандинавских, напомиње економиста Милан Ковачевић.


„У Ослу имају и чистији ваздух и већи стандард. Ово је још једна у низу ствари које је председник изјавио, а које не стоје. Доста фактора утиче на загађење, ами се нисмо позабавили ниједним. Рецимо, шта се десило са гасификацијом. Да је више домаћинстава прикључено на гас било би мање загађење. А опет, колико ми плаћамо гас и зашто је скупљи него у Босни и Херцеговини? Нема ово везе са растом стандарда него са нашом лошом стратегијом неговања квалитета живота грађана“, оцењује Ковачевић.


На крају, неко би могао да помисли да је цена привредног раста већа загађеност, али у ствари загађење кошта.


Према извештају Светске здравствене организације из 2015. године процена је да друштвени трошкови загађења ваздуха износе око један одсто БДП-а.


Према томе овакав ваздух кошта Србију више од 400 милиона евра годишње. Различите институције имају различите дефиниције ових трошкова, али ево шта каже Светска банка.


Загађење ваздуха смањује пољопривредне приносе, смањује вредност некретнина, тера талентоване раднике из земље, а најважнији је наравно што скраћује живот становништву.


Поменути извештај СЗО процењује економски трошак превремених смрти због загађења ваздуха за Европу на 1,4 билиона долара.
 
Ове комуњаре из НДБГД, никако да схвате да проблем може бити добрим делом решен, а то је да се забрани продаја угља физичким лицима.

Novi Beograd da promeni ime u Mali Cernobilj!
A зашто Нови Београд ? Како је могуће да општина која има централно грејање, дакле нема проблем са насељима која се греју на угаљ и нема проблем са уским улицама у којима је саобраћај закрчен, како је могуће да је то најзагађенија општина ???
 
https://www.danas.rs/drustvo/inicij...-17-jauara-organizuje-protest-za-cist-vazduh/

Inicijativa Ne davimo Beograd 17. jauara organizuje „Protest za čist vazduh“
Inicijativa Ne davimo Beograd organizovaće na platou ispred gradske skupštine u petak, 17. januara od 18 časova „Protest za čist vazduh“, jer je kako se navodi u njivovom saopštenju, jasno da država ne planira da se bavi tim problemom.


Inicijativa Ne davimo Beograd 17. jauara organizuje Protest za čist vazduh 1


Piše: Danas Online 15. januara 2020. 20.01 Izmenjeno: 16. januara 2020. 11.45

Inicijativa je nakon zaključaka sa današnje sednice Vlade o zagađenju vazduha navela da su „zgroženi“ nivoom neodgovornosti i potpunim odsustvom brige za građane koju su pokazali državni i gradski službenici.
„Iako je u našim gradovima izloženost opasno zagađenom vazduhu ogromna, u Valjevu 170 dana, u Užicu 154 dana, u Smederevu 146 dana a u Beogradu 132 dana, državni funkcioneri svojim izjavama nam se bukvalno rugaju i smeju u lice. Tako smo imali i izjavu predsednika Republike da je vazduh u Srbiji zagadjen samo par dana godišnje“, stoji u saopštenju Inicijative Ne davimo Beograd.
Oni su pozvali „sve one kojima je stalo do zdravlja nas i naše dece, koji vole Beograd i Srbiju“ da u petak 17. januara dođu na protest.

Pokret #1od5miliona pozvao na Protest za čist vazduh

Pokret #1od5miliona pruža podršku protestu Ne davimo Beograd-a pod nazivom “Protest za čist vazduh”. Pre par meseci pružali smo i podršku organizatorima protesta u Boru koji se još uvek bore kako bi vazduh u tom gradu bio podnošljiv za normalan život, navodi se u saopštenju pokreta.
Prošle nedelje, Pokret #1od5miliona je organizaovao i protest u Majdanpeku koji se takođe suočava sa ovim problemom kao i grad Bor – ogromno zagađenje vazduha zbog rudnika i površinske eksploatacije.
-Nema većeg zločina od uništavanja čistog vazduha, koji svi zajedno udišemo. Pozivamo vas da dođete i podržite Protest za čist vazduh zato što je borba za vazduh borba za život. Dođite sutra u 18 časova ispred Opštine grada Beograda i koračajte zajedno sa nama kako bi se izborili za pristojan ali pre svega zdrav život, istakli su iz pokreta.






Pogledajte prilog 638114
Jel dolazi Seksi Ksendza
 

Back
Top