Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 736
Инфраструктура је, у најширем смислу речи, позитивистички део непозитивистичке организације.
Најбоље је то описати у економији.
Непозитивистичка организација у економији је удружење потрошача,
а позитивистичка је предузеће.
Дакле, инфраструктура у економији је имовина удружења потрошача,
односно предузеће које ради искључиво за удружење потрошача,
није на тржишту и представља део удружења потрошача.
Обратите пажњу како нешто постаје инфраструктура, и како нешто престаје да буде инфраструктура:
Постанак инфраструктуре је прелазак предузећа са стране понуде, са тржишта, на страну тражње, у удружење потрошача.
Роба или услуга таквог предузећа више није на тржишту, на страни понуде, него постаје део потрошача на страни тражње.
На пример, под инфраструктуром најчешће се сматра саобраћајна инфраструктура.
Њено коришћење се не нуди као услуга на тржишту,
него је она део сваког економског субјекта који је користи, у том смислу она је на страни тражње.
На пример: неко предузеће наручи неку робу која треба да се превезе саобраћајном инфраструктуром.
Та инфраструктура је у том тренутку део тог преузећа којом оно тражи превоз.
Само превозници који испуњавају услове за коришћење те инфраструктуре - као облика тражње, могу да превезу ту робу.
На пример камион а не брод.
Ту дакле видимо да је инфраструктура запрaво на страни тражње, као део тражње свих којима је њено коришћење неопходно.
Сваки стандард или стандардизација представљају квалитативну страну инфраструктуре,
то је дефиниција стандарда.
Стандард је квалитативна страна тражње удружења потрошача.
Свака роба или услуга за коју се сматра да свако треба да је има,
или која је услов коришћења других роба и услуга добија димензију инфраструктуре,
а предузеће које је производи тежи да постане део удружења потрошача.
У данашњој пракси удружење потрошача замењује држава.
Наравно да је таква пракса погрешна.
Дакле постанак инфраструктуре је прелаз са тржишта у удружење потрошача, односно са стране понуде на страну тражње.
Супротно томе, нешто престаје да буде инфраструктура када из удружења потрошача пређе на тржиште,
односно када са стране тражње пређе на стану понуде.
На пример: здравствене услуге као инфраструктура.
У једном тренутку неко закључи да неки аспект тих услуга треба да буде на тржишту (на пример зубари),
и тај део престаје да буде део инфраструктуре и постаје предузеће на тржишту.
Постоји и форма у којој инфраструктура наручује робу или услуге од предузећа са тржишта,
уместо да их сама производи, и испоручује их удружењу потрошача.
Софтвер, у економији, није ни роба ни услуга него квалитативна страна економског субјекта.
Процес је услуга коју креира хардвер коришћењем софтвера..
Оперативни систем је добио димензију инфраструктуре зато што је услов извршавања апликација.
Дакле оперативни систем је део тражње субјекта који користи апликације.
Оперативни систем је заправо квалитативна страна инфраструктуре, односно стандард.
Квантитативна страна инфраструктуре је парадигма њеног финансирања и коришћења..
Постоји само један начин финансирања инфраструктуре а то је принцип обавезног осигурања.
Сви други облици финансирања инфраструктуре су лажни.
Принцип обавезног осигурања гласи: “Свако даје према могућностима, и свако узима према потребама”.
То значи да на квантитативној страни инфраструктуре, сваком се за обавезно осигурање узима пропорцијално приходима,
и свако користи инфраструктуру према потребама.
Биолошки организам је такође заснован на парадигми инфраструктуре.
Сваки његов орган даје према могућностима а узима према потребама.
Делови тела су управо делови тела а не делови изван тела зато што су инфраструктура тела.
Тржише је парадигма спољашњости, и економски објекти на тржишту су изван економског субјекта чији део треба да постану.
Инфраструктура је напротив унутар економског субјекта јер је на страни тражње, и није на тржишту.
Зато је и зовемо инфраструктуром.
Најбоље је то описати у економији.
Непозитивистичка организација у економији је удружење потрошача,
а позитивистичка је предузеће.
Дакле, инфраструктура у економији је имовина удружења потрошача,
односно предузеће које ради искључиво за удружење потрошача,
није на тржишту и представља део удружења потрошача.
Обратите пажњу како нешто постаје инфраструктура, и како нешто престаје да буде инфраструктура:
Постанак инфраструктуре је прелазак предузећа са стране понуде, са тржишта, на страну тражње, у удружење потрошача.
Роба или услуга таквог предузећа више није на тржишту, на страни понуде, него постаје део потрошача на страни тражње.
На пример, под инфраструктуром најчешће се сматра саобраћајна инфраструктура.
Њено коришћење се не нуди као услуга на тржишту,
него је она део сваког економског субјекта који је користи, у том смислу она је на страни тражње.
На пример: неко предузеће наручи неку робу која треба да се превезе саобраћајном инфраструктуром.
Та инфраструктура је у том тренутку део тог преузећа којом оно тражи превоз.
Само превозници који испуњавају услове за коришћење те инфраструктуре - као облика тражње, могу да превезу ту робу.
На пример камион а не брод.
Ту дакле видимо да је инфраструктура запрaво на страни тражње, као део тражње свих којима је њено коришћење неопходно.
Сваки стандард или стандардизација представљају квалитативну страну инфраструктуре,
то је дефиниција стандарда.
Стандард је квалитативна страна тражње удружења потрошача.
Свака роба или услуга за коју се сматра да свако треба да је има,
или која је услов коришћења других роба и услуга добија димензију инфраструктуре,
а предузеће које је производи тежи да постане део удружења потрошача.
У данашњој пракси удружење потрошача замењује држава.
Наравно да је таква пракса погрешна.
Дакле постанак инфраструктуре је прелаз са тржишта у удружење потрошача, односно са стране понуде на страну тражње.
Супротно томе, нешто престаје да буде инфраструктура када из удружења потрошача пређе на тржиште,
односно када са стране тражње пређе на стану понуде.
На пример: здравствене услуге као инфраструктура.
У једном тренутку неко закључи да неки аспект тих услуга треба да буде на тржишту (на пример зубари),
и тај део престаје да буде део инфраструктуре и постаје предузеће на тржишту.
Постоји и форма у којој инфраструктура наручује робу или услуге од предузећа са тржишта,
уместо да их сама производи, и испоручује их удружењу потрошача.
Софтвер, у економији, није ни роба ни услуга него квалитативна страна економског субјекта.
Процес је услуга коју креира хардвер коришћењем софтвера..
Оперативни систем је добио димензију инфраструктуре зато што је услов извршавања апликација.
Дакле оперативни систем је део тражње субјекта који користи апликације.
Оперативни систем је заправо квалитативна страна инфраструктуре, односно стандард.
Квантитативна страна инфраструктуре је парадигма њеног финансирања и коришћења..
Постоји само један начин финансирања инфраструктуре а то је принцип обавезног осигурања.
Сви други облици финансирања инфраструктуре су лажни.
Принцип обавезног осигурања гласи: “Свако даје према могућностима, и свако узима према потребама”.
То значи да на квантитативној страни инфраструктуре, сваком се за обавезно осигурање узима пропорцијално приходима,
и свако користи инфраструктуру према потребама.
Биолошки организам је такође заснован на парадигми инфраструктуре.
Сваки његов орган даје према могућностима а узима према потребама.
Делови тела су управо делови тела а не делови изван тела зато што су инфраструктура тела.
Тржише је парадигма спољашњости, и економски објекти на тржишту су изван економског субјекта чији део треба да постану.
Инфраструктура је напротив унутар економског субјекта јер је на страни тражње, и није на тржишту.
Зато је и зовемо инфраструктуром.
