Инфлација

Родитељ Три

Primećen član
Poruka
754
Да пређемо одмах на суштину ове теме, а она је:
не постоји конкурентност на страни тражње

Ако постоји већа тражња од понуде, онда настаје конкурентност на страни тражње.
Али она је немогућа.

Шта се заправо дешава?
Долази до обрта стране понуде и тражње.
То се зове колапс валуте.

Ако је новац, природно, на страни тражње, а нема довољно робе, тада долази до конкурентности на страни тражње,
али заправо страна тражње постаје страна понуде, а страна понуде прелази на страну тражње.
Они који имају новац заправо га нуде, а они који имају робу са њом траже да купе новац.

Тако роба постаје новац, односно улази у функцију новца, а новац постаје роба, односно прелази у функцију робе.

Они који имају робу са њом траже новац који је на страни понуде, тако је њихова роба новац,
једница робе је једница њихове валуте.

Суштина је у томе да не расте цена робе јер тада роба нема цену јер је у функцији новца.

Ја сам инсистирао да се појам вредности користи искључиво за економске објекте, односно за страну понуде,
јер вредност има три димензије: трошак, цену и корисност,
а време које долази показаће да сам у праву.

Шта је заправо цена робе у тој ситуацији?
Пошто је једница робе једница валуте, оно што зовемо “цена робе” је заправо количина новца коју јединица робе може да купи по процени власника робе.

Зашто власник робе жели да са својом робом купи новац?
Новац нема корисност, зашто му је потребан?

Он заправо процењује валуту када жели да купи новац.
Јер када долази до замене стране понуде и тражње заправо долази до колапса валуте.

Он цени валуту и процењује колико новца може да купи за своју робу.

Зашто дакле купује новац својом робом?
Да би га поново ставио на страну тражње и тражио са њим робу.

Иста ситуација је приликом куповања стране валуте.

Цела прича је битна из перспективе конкурентности валута.
Како валуте могу бити конкурентне када не постоји конкутентност на стани тражње?

Када долази до колапса валуте(замене стране понуде и тражње) власник робе процењује валуту(као систем рачуна) чији новац жели да купи са својом робом, тада је новац валуте на страни понуде.

Од те процене зависи која ће валута опстати и вратити се на страну тражње.

Тако се дешава да нека валута почне да доминира над другом валутом, јер другу валуту пребацује на страну понуде, и тако се друга валута цени у функцији од прве валуте.

Зашто је све ово битно?

Зато што се пред начим очима распада светски монетарни систем.
И он ће морати да се организује на другим основама, и ми се питамо какав ће бити однос валута ако нису везане за политику.

Појављују се криптовалуте које су заправо предузећа за чување и обраду података, дакле нису валуте него предузећа, јер валута је непозитивистича организација, организација на страни тражње, најбоље описана као удружење потрошача.

Зашто нам онда потурају предузећа као валуте?
Зато што су за прављење предузећа потребне паре, а они их имају, и они се носе мишљу:
“ако ја имам паре то ми даје право да правим паре”,
али изгледа да то неће бити баш тако.


Дакле не постоји конкурентност на страни тражње.
Конкурентност је увек на страни понуде, али је изазвана тражњом.
Тражња ствара конкурентност на страни понуде, јер понуда тежи монополу а не конкурентности (стварању тржишта).

Дакле, конкурентност је парадигма понуде коју ствара тражња.
 
Poruka
10.035
Stari moj, ja tebe nisam niš skužio. Mislim da ni ti ne znaš što si htio reći.
Uglavnom inflacija je pad vrijednosti novca.
Inflacija može biti kontrolirana i nekontrolirana. Kontroliranom inflacijom smatra se ona do 2-3% godišnje i ona se smatra poželjnom. Inflacija od 10-50% godišnje zove se strato inflacija. Inflacija preko 50% godišnje zove se hiperinflacija. Kontrolirana inflacija može biti ekvilibrijska i potiskivana. Itd, itd...
 

musakesadzija

Ističe se
Poruka
2.077
Sad jedno pitanje , u ovoj ekonomsko-pandemijskoj krizi svakoj zemlji treba novcana injekcija .
Uzimaju se krediti , nov novac se stampa. Drzave se zaduzuhu od nekih banaka . Imamo nov -taze novac za drzavne plate , penzije , zdravstvo.
Ukupna masa u opticaju je na trenutak smanjena pa nema inflacije.
Sta ce biti kad ovo prodje , ponovo ce se "stari" -preepidemijski novac pojaviti u opticaju a i "novi-epidemijski " nastampani.
Vec sada po zakonu ponude i potraznje je trebalo da sva roba padne na polovinu cene ali se to ne desava .Neko ili neka zemlja ce uhvatiti prvi momenat pojeftinjenja da isprazni rezerve , drugi ce to pokusati , i onda moze da sledi -lancana reakcija- .
Sa druge strane cudno je da nema inflacije , ali da li je nece biti posle korone ?
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.