Pitao sam jednog vrsnog ekonomistu svetskog ranga da li postoji mehanizam da se pobedi inflacija. Odgovorio je naravno da postoji. Sad cu da prepricam sta mi je rekao.
Najpre je oblasnio sledece. Trziste se sastoji od dva elementa. Jedan element je roba a drugi novac. Oba ta trzisna elementa imaju vrednost. A razlika je u tome sto robe imaju konstantnu nepromenljivu vrednost a novac ima promenljivu vrednost. Inflacija se javlja kao pojava medjuodnosa novca i roba. Inflatorni mehanizam je vrlo jednostavan, ako raste kolicina novca u odnosu na kolicinu robe javlja se inflacija i cene rastu. A kad raste kolicina roba u odnosu na kolicinu novca javlja se stagnacija to jest novac dobija na vrednosti i cene padaju.
Shodno tome drzava to jest politicarti imaju vrlo jednostavan mehanizam da upravljaju inflacijom. Na primer ako se javlja inflacija najednostavniji nacin da se ona smanji je taj da narodna banka povuce odredjenu kolicinu novca sa trzista. Znaci jednostavno uzme odredjenu kolicinu novca i stavi sa strane da ga nema u opticaju. Automatski kad je manje novca na trzistu on dobija na vrednosti i samim tim cene padaju. Neko ce reci pa to je lose jer onda roba se manje prodaje, trgovci manje zaradjuju, proizvodjaci manje proizvode, drzava manje ubire porez... Ali to nije tacno jer dzaba drzava ubire vise poreza u smislu cifre ako sa tom cifrom mozes manje da kupis robe. Jer rekli smo na pocetku da robe same po sebi imaju konstantnu vrednost a novac je taj koji ima promenjljivu vrednost. Pa dzaba tebi ako imas neku vecu cifru ako sa tom cifrom mozes manje da kupis robe nego kad imas manju cifru novca sa kojom mozes da kupis vise robe. Dakle inflacija nije dobra. Najbolje je da je inflacija oko 2, 3 posto godiznje jer to pospesuje privredu ali ako je dvocifrena onda dolazi do inflatornog cunamija pa inflacija sama sebe ubrzava.
Znaci politicari su duzni da kad vide da je inflacija 7, 8 posto moraju momentalno da reaguju i da smanje kolicinu novca na trzistu. Ukoliko to ne rade onda je to diverzija nad drzavu da se unsiti privreda te drzave.
Srbija je mala drzava koja malte ne ima evro za valutu jer dinar je vezan za evro. Tako da je to ogromna greska. Dinar mora da zivi svojim zivotom a ne da se veze nizakakvom valutom i samim tim moze da se kontrolise inflacija. kad je dinar vezan za evro onda Srbija nema mehanizme da kontrolise inflaciju. A danas u Srbiji je inflacije zato sto evru jako mnogo pada vrednost. Birokrate u Briselu iz nekog razloga namerno ne povlace evre sa trzista kako bi obuzdali inflaciju. Zasto to ne rade nije poznato. Dakle birokrate iz Brisela iz nekog razloga zele da uniste privredu Evropske unije.
Zato Srbija momentalno mora da odveze dinar od evra i da dinar pocne samostalno da zivi. Prakticno danas dinar ne postoji, on nije novac vec je drugo lice evra. Ako Srbija zeli da ima stabilno trziste mora da odveze dinar od evra. Dok je evro bio stabilan to je bilo kolkko tolko ok. Ali sada kada se evro namerno unistava dinar mora da se odveze od takvog evra pod hitno. ili neka vezu dinar za dolar danas jer je dolar danas kolko tolko stabilan. I on pada ali daleko manje od evra.
Najpre je oblasnio sledece. Trziste se sastoji od dva elementa. Jedan element je roba a drugi novac. Oba ta trzisna elementa imaju vrednost. A razlika je u tome sto robe imaju konstantnu nepromenljivu vrednost a novac ima promenljivu vrednost. Inflacija se javlja kao pojava medjuodnosa novca i roba. Inflatorni mehanizam je vrlo jednostavan, ako raste kolicina novca u odnosu na kolicinu robe javlja se inflacija i cene rastu. A kad raste kolicina roba u odnosu na kolicinu novca javlja se stagnacija to jest novac dobija na vrednosti i cene padaju.
Shodno tome drzava to jest politicarti imaju vrlo jednostavan mehanizam da upravljaju inflacijom. Na primer ako se javlja inflacija najednostavniji nacin da se ona smanji je taj da narodna banka povuce odredjenu kolicinu novca sa trzista. Znaci jednostavno uzme odredjenu kolicinu novca i stavi sa strane da ga nema u opticaju. Automatski kad je manje novca na trzistu on dobija na vrednosti i samim tim cene padaju. Neko ce reci pa to je lose jer onda roba se manje prodaje, trgovci manje zaradjuju, proizvodjaci manje proizvode, drzava manje ubire porez... Ali to nije tacno jer dzaba drzava ubire vise poreza u smislu cifre ako sa tom cifrom mozes manje da kupis robe. Jer rekli smo na pocetku da robe same po sebi imaju konstantnu vrednost a novac je taj koji ima promenjljivu vrednost. Pa dzaba tebi ako imas neku vecu cifru ako sa tom cifrom mozes manje da kupis robe nego kad imas manju cifru novca sa kojom mozes da kupis vise robe. Dakle inflacija nije dobra. Najbolje je da je inflacija oko 2, 3 posto godiznje jer to pospesuje privredu ali ako je dvocifrena onda dolazi do inflatornog cunamija pa inflacija sama sebe ubrzava.
Znaci politicari su duzni da kad vide da je inflacija 7, 8 posto moraju momentalno da reaguju i da smanje kolicinu novca na trzistu. Ukoliko to ne rade onda je to diverzija nad drzavu da se unsiti privreda te drzave.
Srbija je mala drzava koja malte ne ima evro za valutu jer dinar je vezan za evro. Tako da je to ogromna greska. Dinar mora da zivi svojim zivotom a ne da se veze nizakakvom valutom i samim tim moze da se kontrolise inflacija. kad je dinar vezan za evro onda Srbija nema mehanizme da kontrolise inflaciju. A danas u Srbiji je inflacije zato sto evru jako mnogo pada vrednost. Birokrate u Briselu iz nekog razloga namerno ne povlace evre sa trzista kako bi obuzdali inflaciju. Zasto to ne rade nije poznato. Dakle birokrate iz Brisela iz nekog razloga zele da uniste privredu Evropske unije.
Zato Srbija momentalno mora da odveze dinar od evra i da dinar pocne samostalno da zivi. Prakticno danas dinar ne postoji, on nije novac vec je drugo lice evra. Ako Srbija zeli da ima stabilno trziste mora da odveze dinar od evra. Dok je evro bio stabilan to je bilo kolkko tolko ok. Ali sada kada se evro namerno unistava dinar mora da se odveze od takvog evra pod hitno. ili neka vezu dinar za dolar danas jer je dolar danas kolko tolko stabilan. I on pada ali daleko manje od evra.
Poslednja izmena:
