Individualizam i posledice

[Plutarh]

Prica ti je s obzirom na ishranu, a ne s obzirom na dalekosezne posledice. Zar nije covjek previse ruzan da bi se moglo govoriti o njegovom ili bilo cijem individualnom opstanku kao cilju jednog ili cak svih ljudi?

Kad neko pocne govoriti o svojim nevoljama, cisto da bi se o njima razmisljalo, onda on nastoji da njihovo rjesavanje nametne kao dugorocan cilj drugima, pa mozda cak i kao smisao zivota drugima. Ili ako govori o nevoljama prosto zato sto u njegovom vlasnistvu ne postoji nista drugo, onda je cilj toga da mu drugi prekrate nevolje.

To je kao kad se jedan lav nametne kao smisao zivota svim antilopama.

Medjutim, to je ipak samo nihilizam i necovjestvo - pocetak kanibalizma.

Slicno je i s polnim nagonom kojeg su pojedini filozofi propagirali kao cilj svoje filozofije, dakle, njegov polni nagon kao cilj svima koji ce da slijede njegovu filozofiju. Dühring i mislim Sopenhauer (nisam se bavio njime).

Kod hriscana je jedan drugi, antilopinji nihilizam - oni cak misle da cilj nije ni da se hrane ni da imaju polni zivot, kod njih se sve svodi na "zivot poslije lava". Slicno je sa budizmom, to je bivolji nihilizam.

A nadljudska filozofija bi trebala da tezi sreci u dokolici. Psihofizickoj snazi s obzirom na proizvoljne izazove, a ne samo na izazove koji proisticu iz nabavke hrane ili bogatijeg polnog zivota. Ti izazovi ne moraju da budu svaki put i sprovedeni u djelo, kao sto se nije svako i svaki put popeo na Mont Everest.
Nadljudska filozofija smislja djela za koja je potrebno vise energije (prije svega nervne) nego prije toga. Npr. mogao bi se smisliti ritam u muzici koji ima bezbroj malih prelaza u harmoniji, kao kad neko svira veoma brzo violinu. Ali da bi se u tome uzivalo covjek mora da bude veoma odmoran i mora moci da misli veoma brzo. Naravno, melodija bi takodje morala da izrazava nesto konkretno. Primijetio sam da neke instrumente na kojima se svira ubrzano ljudi iz pojedinih rasa jednostavno ne mogu da savladaju.

 

[Navar]

govorenje svojih problema drugima je zbog drugacijeg gledista drugih ljudi..mogu videti uvideti nesto sto si propustio da sam uvidis
novo i sveze svetlo baceno na problem zlata vredi..

 

[Navar]

covek je najsrecniji onda kada stvara ono sto zaista zeli da stvara..

 

[zadovoljavajuc]

Nista ti ne razumijes, sinko. Zena ne zna ni za sta drugo do za ropsko pokoravanje. Ako je hoces, moras postati rob. I to ti je sva "kompatibilnost".

Ropsko pokoravanje je za one koji indiviualizam smatraju prioritetom. Ljudski integritet se ne potvrdjuje bez kontakta sa drugim ljudima. Individuacija je nesto sto ce imati smisla kada svi budemo postali zajednicka individua, a tada vise nece imati ikakvo znacenje takva teznja, i pojam ce biti nepotreban.

Ako nadjes muslimanku u nekoj islamskoj zemlji i zaljubis se u nju, imas 100% sanse da nece ni da te pogleda.
A ako nadjes istu tu muslimanku u nekoj hriscanskoj zemlji nakon sto je u njoj provela dovoljno vremena da shvati cemu se u toj drzavi druge zene klanjaju, imas 100% sanse da ce da se zaljubi u tebe, sem ako joj prijeti smrtna kazna od strane njenog brata. E onda su sanse malo manje, ali opet vise nego da je nadjes u islamskoj zemlji, a ona nema brace ni smrtne prijetnje.

Ako nadjem zenu u bilo kom delu sveta i tretiram je kao coveka, velike su mi sanse da ce i ona mene tako gledati, kao sto ce i njena mnogobrojna rodbina da smatra mene dostojnim za gledanje. Mislim da brkas ropstvo i posvecenost.

Pa fino ti je receno da nema ljubavi bez modernog morala. Mozda ima seksa i hedonizma, ali gdje je uopste intelektualno jedinstvo? Da li moze zena da dijete odgaja da postane npr. klasicni filolog? Sta je moze navesti na to?
Ti ne vjerujes da su sve zene danas fanaticne socijalistkinje i da zahtijevaju "bezuslovnu ljubav" prema socijalizmu?

Moderno = ovovremeno. Pa dobro, sta da radim, u sadasnjem sam trenutku. Grdna stvar. Jednistvo nije jednoumlje. A i pored svega toga, zene su te koje mahom podizu i uzgajaju tu istu decu koja kasnije postaju sve ovo ostalo sto se ne bi ocekuvalo da postanu.
Jesu socijalne, ali to prosto mora da bude tako. Ako ni sa kim drugim, moraju da se socijalizuju sa sopstvenom bebom jednog dana; tako da, eto razloga zasto imaju takav urodjen (ili naucen do stepena urodjenosti) nacin ponasanja.

~~~~~~~~~

Najlepse od svega je sto jedna od posledica individuacije, s obzirom na dobro upoznavanje sebe, jeste upravo priblizavanje drugim ljudima, i to na nadsocijalnom nivou.
Ali to treba prvo u sebi osvestiti, i biti svestan da nisu svi to uradili.

 

[Plutarh]

Slabo je to, slabo.

Kritika modernosti. – Naše institucije ne vrede više ništa: u tome su svi saglasni. Ali, za to nisu krive one, već mi. Pošto smo izgubili sve instinkte, od kojih nastaju institucije, za nas su uopšte izgubljene institucije, jer za njih više ne valjamo. Demokratizam je uvek bio oblik propadanja organizujuće snage: već sam u delu Ljudsko, odviše ljudsko, I, 349, okarakterisao savremenu demokratiju, sa svim njenim polovičnostima, kao "nemačku imperiju", kao oblik propadanja države. Da bi postojale ustanove, treba da postoje izvesna volja, instinkti, imperativ, antiliberalni do zlobe: volja za tradiciju, za autoritet, za odgovornost vekovima unapred, za solidarnost lanaca pokolenja unapred i unazad in infinitum. Ako je ta volja tu, onda se osniva nešto slično imperium Romanum: ili kao Rusija, jedini sila koja je danas čvrsta, koja može da čeka, koja može da obeća nešto – Rusija kao antitetični pojam žalosnom evropskom partikularizmu i nervozi, koja je stupila u kritični period osnivanjem nemačke imperije... Ceo Zapad nema više one instinkte od kojih nastaju institucije, od kojih nastaje budućnost: njegovom "savremenom duhu" možda ništa nije tako po volji. Živi se za danas, živi se veoma brzo – živi se veoma neodgovorno: upravo to se naziva "slobodom". To što od institucija čini institucije, prezire se, mrzi, odbija: zamišlja se opasnost novog ropstva tamo gde se samo izgovori reč "autoritet". Tako daleko ide decadence instinkata vrednosti naših političara, naših političkih partija one instinktivno više vole ono što razlaže, što ubrzava kraj... Svedočanstvo za to je savremeni brak. U savremenom braku je očigledno da je nestao svaki um ali, to nije prigovor braku, nego modernosti. Um braka – on se nalazio u pravnoj odgovornosti koja je ležala isključivo na mužu: to je braku pružalo stabilnost, dok danas on hramlje na obe noge. Um braka – on se nalazio u njegovoj principijelnoj neraskidivosti: to mu je davalo takav ton koji je, uprkos slučajnom osećaju, strasti i trenutku, umeo da sebi obezbedi pažnju On je, isto tako, bio u odgovornosti porodica za izbor supruga. Porastom indulgencije u korist brakova iz ljubavi, eliminisala se upravo osnova braka. To što i čini od njega instituciju. Institucija se nikada i ni u kom slučaju ne zasniva na idiosinkraziji, kao što je rečeno, brak se ne zasniva na "ljubavi" – on se zasniva na seksualnom instinktu, na instinktu vlasništva (žena i deca kao vlasništvo), na instinktu gospodarenja, koji stalno organizuje sebi najmanju formaciju gospodarenja, porodicu, kojem su neophodna i deca i naslednici da bi održao, i fiziološki, već postignutu meru vlasti, uticaja, bogatstva, da bi se pripremio za duge zadatke, instinktivnu solidarnost kroz vekove. Brak kao institucija već sadrži u sebi potvrđivanje najvećeg, najtrajnijeg organizacionog oblika: ako samo društvo ne može da jamči za sebe kao celinu, do najudaljenijih budućih pokolenja, onda brak uopšte nema nikakav smisao. – Savremeni brak je izgubio svoj smisao – prema tome, on se ukida.

Ukini brak, ukinuo si zivot. Ne racunamo armije narkomana pod "zivot".

 

[zadovoljavajuc]

Ili, ne menjaj se i ostani na nizim stupnjevima evolucije.
Ono sto je greska u razmisljanju mnogih ljudi je da blagost brkaju sa slabost.
Jaka individua je samo jedna uplasena jedinka koja drhti da je ne pojedu ostale individue; samostalno ili udruzeno.

Mislim da u Kini zazivljava neka vrsta divljeg braka gde porodica opstaje. A porodica je jedinica mere, ne brak.

 

[Plutarh]

Hej z, istinu neces moci naci ispoljavajuci svoje moderne utiske, nego samo kroz razne kulture i razna vremena. Treba shvatiti sta su sve kulture i sva vremena pokusavali sa svojim brakovima da bi se mogao dati konacan sud o braku. Sve ostalo je nagadjanje.
U svakom slucaju zena nije bila ta cij je individualizam unosio nesto novo u brak. Zna se sta zena moze a sta ne moze. Ko toga nije svjestan, taj sigurno nema nikakvu buducnost.

 

[zadovoljavajuc]

Naravno da treba sto obuhvatnije gledati i upoznavati sve, samo sto je covek, kako god okrene, ogranicen sobom da pojmi sta god da unese u sebe kao spoljnju informaciju. Stoga je zapravo bolje posegnuti za unutrasnjom mudroscu, koja ja zajednicka.

Nego, zar u braku ne postoje dve individue koje unose nesto (sopstvene mogucnosti i ogranicenja)? Uostalom, uhvatio si se si za tu varijantu medjuljudskih odnosa, a ja bih se ipak osvrnuo na bilo koji odnos. Pa makar bilo ovo ping-postovanje po forumu.

Teza je da neko ko navlaci na stranu od trenutno modernog biva odbacen. E, tu postoji caka. Da li biva odbacen, ili se sam odalji?

Mislim da je Navar negde napisao da je relativizacija gore zlo od generalizacije (parafraziram). To me je navelo da porazmislim o tome, i dosao sam do nekog zakljucka da je generalizacija muski princip, a relativizacija zenski (eto i neke maglovite potvrde da je Ajnstajn orobio svoju zenu za teoriju). Al' ako dva minusa daju plus, onda u nekoj ne preterano individualizovanoj i usancenoj sprezi ta dva principa lezi mudrost.

 

[Plutarh]

Necu ici dalje od tvoje "unutrasnje mudrosti koja je zajednicka" i samo cu 'ladno konstatovati da je svacija mudrost zajednicka samo sa svojim precima, a nikako sa komsijama i sl. S tim da neko ciji su preci gledali sve ostale pretke "odozgo" moze i sam sve druge ljude i vremena da gleda "odozgo". To se uvijek iznova potvrdjuje u sve vecem broju dobrih knjiga. Dovoljno je sto sve ostale zivotinje mozemo 'ladno gledati odozgo i bez knjiga.

Misterije su za zene.

 

[zadovoljavajuc]

Svi imamo zajednickog pretka, jos iz vremena kad pisane reci nije bilo.
Jedini ugao iz kog se sme gledati drugi, pa i zivotinja (kojima pripadamo i sami) je iznutra.
Individualizam je devijacija koja ima za svrhu udaljenje od skupne individue, u cijem se polju svi nalazimo, jos i pre nego su postojali preci koje smo prepoznali kao pretke.

 

[Plutarh]

Kako je to glupo, bijedno i besmisleno. Ti hoces da stavis "bliznjeg" na operacioni sto!? To ti on nikad nece oprostiti!

Ovo mi sad vec sasvim izgleda kao picololeone.

Znas li sta hoces ovde i ako ti se ne svidjam, sta je (be)smisao tvog pojavljivanja?

 

[zadovoljavajuc]

Jok, c, dovoljno mi je ono sto znam o drugome upoznajuci sebe.
Ostalo razumevanje prihvatam kroz sukob i razresenje individualnih devijacija od toga.
Uopste se ne radi o tebi, nego o ideji koju si potegao, i koja mi je vrlo interesantna za razlaganje i ponovno slaganje u nesto novo.
Individua tesko vidi smisao druge individue, ali je to besmisleno gledanje, kao jos jedna posledica tog stremljenja.
Iznenadio bi se koliko su ljudi mudri ako im pridjes na nivou bica, a ne individue.

 

[picololeone]

Kako je to glupo, bijedno i besmisleno. Ti hoces da stavis "bliznjeg" na operacioni sto!? To ti on nikad nece oprostiti!

Ovo mi sad vec sasvim izgleda kao picololeone.

Znas li sta hoces ovde i ako ti se ne svidjam, sta je (be)smisao tvog pojavljivanja?

Jeste Plutarse, svi su u zaveri protiv tebe!

@ tema

Ko bi stavio bliznjeg na operacioni sto? Sta pises ti to???

Ja ne bih.

P.S. A uostalom, rekao si da ljudi treba da dolaze zbog teme, a ne zbog tebe, znaci zasto ih prozivas da im se mozda ti ne svidjas kad su oni dosli zarad teme?

 

[Plutarh]

Pa ja nisam hipokrit da odvajam sebe od svojih misli. Kome se ne svidjaju moje misli njemu se ni ja ne mogu svidjeti kao covjek.

Ko god sebe i svoje "unutrasnje" vidi kao "rjesenje problema", taj ima problema sam sa sobom i predstavljaju teret i sebi i drugima.

 

[Navar]

"ako ne znas kuda ides svaki c e te put tamo odvesti"

ili
ako ides zajedno sa masom po principu malog muje i sticices tamo gde i masa..( nigde jer se masa vrti u krug ) ako ides svojim putem nikad ne znas kuda ce te taj put odvesti i vrlo lako se mozes naci na mestima na kojima nijedan covek pre tebe nije bio..
masa se bavi starim i poznatim..pojedinci se bave novim i nepoznatim..masa je kolotecina..smtrno se boji novog i nepoznatog..

 

[Navar]

mada ja licno mislim da je zenski princip ..kontriranje..kad muskarac generalizuje ona relativizuje kad muskarac relativizuje ona ce da generalizuje.,.
relativno je takodje vrlo zavisna kategorija..kad gledas na svet iz perspektive jednog atoma onda su ti i mrav i slon iste velicine ..da ne kazem beskrajno veliki..kad gledas na svet iz samosvesne ljudske perspektive..uvidjas razliku izmedju velicine slona i velicine misa..
svaki mis je manji od svakog slona..generalizacija? postoje manji i veci slonovi kao manji i veci misevi njihova velicina je relativna ali odnos njihovih velicina koji je takodje relativan generalno je na strani slona..i najmanji slon veci je od najveceg misa..bez obzira na njihove relative velicine i odnose velicina..i takvo stanje stvari potoji vec stotinama hiljada godina..

 

[Navar]

ovaj kontinuum je relativan..ali i sama relativnost je striktan zakon..princip..

 

[Plutarh]

Bilo je zena koje su muskarcima bile sasvim po ukusu. Samo sto ih je tesko popeti na tu visinu - to vec zahtijeva plemicko porijeklo.

 

[zadovoljavajuc]

ovaj kontinuum je relativan..ali i sama relativnost je striktan zakon..princip..

Eh, eto. Pa pope, budi covek. Sta ako je i ta striktnost relativna?

Sto se tice kontriranja. Nikad se tu ne zna ko kontrira, a neophodno je radi polarizacije, razlicite, koja dovodi do privlacenja. Jos jedan zakon (naravno, relativan u odnosu na to koliko je plodonosna ta polarizacija).

 

[bezibre!]

individualizam je precenjan
svako je individualan
forme su uvek postojale ali ukpanje u nji ne bi trebalo da nači ni odsstvo individualnosti
ali to je lična ideja, antiformalnost je svakako lepa
uglavnom, svi smo takvi kakvi smo
a to nismo postigli mislima šta ako nego činidbama i mislima šta posle
i posledica prebranca je predenje. pa niko ne odustaje

 

[Navar]

Eh, eto. Pa pope, budi covek. Sta ako je i ta striktnost relativna?

Sto se tice kontriranja. Nikad se tu ne zna ko kontrira, a neophodno je radi polarizacije, razlicite, koja dovodi do privlacenja. Jos jedan zakon (naravno, relativan u odnosu na to koliko je plodonosna ta polarizacija).

negiranje i kontriranje je laksi put..laksi put UVEK vodi u stagnaciju

 

[zadovoljavajuc]

negiranje i kontriranje je laksi put..laksi put UVEK vodi u stagnaciju

Naravno, slazem se. Samo sto nekad negacija moze da bude samo privid, pogresno vidjenje.
Svakako si prisustvovao nekada, kao posmatrac ili ucesnik, nekoj zucnoj raspravi izmedju ljudi koji podrzavaju isti stav.

 

[Navar]

Naravno, slazem se. Samo sto nekad negacija moze da bude samo privid, pogresno vidjenje.
Svakako si prisustvovao nekada, kao posmatrac ili ucesnik, nekoj zucnoj raspravi izmedju ljudi koji podrzavaju isti stav.

happendz 2 me all d time ..

 

[zadovoljavajuc]

happendz 2 me all d time ..

E, pa vi's, to mu, kanda, dodje neka pretpostavljena individualizacija u kojoj se ona glupost kako smo svi potpuno razlicitno satkani i da je svako prica za sebe (inace, cista nebuloza; moj atom je isti atomu ribizle, tako da i sa njom mogu da komuniciram ako uspem da se spustim (ili podignem) na nivo energetskih pakovanja).

I, pricajuci sa kojekakvim ljudima tokom zivota, dosao sam do zakljucka da bez obzira na ono sto predstavljaju i glume u svojim zivotnim ulogama, svi do jednog (ne)uspesno balansiraju izmedju posebnosti i sabornosti, te da su svi podjednako glupi kada dodje do pokusaja objasnjavanja svoje sustine (pojavni oblik, "ok, ja sam to, to, i to, i imam dokaze da to potkrepim" je nesto skroz deseto i nema veze sa individualizmom, nego sa drustvenizom ( ) posto to predstavlja sta je covek u odnosu na druge; a realno predstavlja samo ono iza cega se sakrio od drugih), ali isto tako neverovatno pametni (ili mudri) kada se otvore na taj nivo razgovora. E, kad dodje do tog crpljenja iz sebe (ali ne onog unetog u sebe, nego onog sto je oduvek tu), onda covek moze da uci i od deteta koje skoro da nije progovorilo, i od starijeg coveka, u povremenim naletima lucidnosti, koji je skoro zaboravio da govori.

 

[Navar]

svi ljdi dele iste fiziolosko psiholoske osnovne potrebe,,stoga su ljudi vise medjusobno slicni nego sto su medjusobno razliciti a i genetski slicniji smo jedni drugima s jednog na drugi kraj planete nego recimo nasi najblizi zivotinjski srodnici simpanze iz istog legla..
ali u 3% genetske razlike kriju se i monstrumi i geniji..i jedan tesla i jedan mengele