In memoriam

Grunf1942

Grunf1942

Domaćin
Poruka
3.333
Cim neki pisac umre onda ovde...

Evo,da kažem:

In memoriam:Rest in peace Danko Popović(1928-2009),you will always remain in our hearts!!!

I naravno legendarna Knjiga o Milutinu...Biblija svakog srpskog seljaka(bar treba da bude)...
 
Rastko Pocesta:
Cim neki pisac umre onda ovde...

Evo,da kažem:

In memoriam:Rest in peace Danko Popović(1928-2009),you will always remain in our hearts!!!

I naravno legendarna Knjiga o Milutinu...Biblija svakog srpskog seljaka(bar treba da bude)...
Kliknite za proširenje...
Не слажем се да би то требало бити "Библија сваког...".
На жалост, има ту и доста митоманије.
 
Dobio sam predlog da se otvori tema In memoriam gde bi se postavljale vesti o smrti nekog književnika.
Ali pošto već postoji ova rešio sam da je podignem.

16. marta napustila nas je Grozdana Olujić.
Grozdana Oluijić rođena je 1934. u Erdeviku, gimnaziju je završila u Bečeju, a diplomirala je i magistrirala engleski jezik i književnost na
Filološkom fakultetu u Beogradu. Prvi roman, "Izlet u nebo", objavila je 1958, a usledili su "Glasam za ljubav" (1963), "Ne budi zaspale pse"
(1964), "Divlje seme" (1967), "Glasovi u vetru" i "Preživeti do sutra" (2017). Objavila je i zbirke bajki "Sedefna ruža i druge bajke", "Nebeska
reka i druge bajke", "Kamen koji je leteo", "Snežni cvet", "Jastuk koji je pamtio snove" i roman bajku "Zvezdane lutalice".

Olujićeva je decenijama zastupljena u domaćoj lektiri za osnovce, ali i u lektiri za studente komparativne književnosti na nekoliko američkih
univerziteta. Zbog visokih umetničkih dometa proglašena je počasnim građaninom Osla i nosilac je danskog Viteškog ordena Daneborg.
Bezmalo sve njene kratke priče iz zbirke "Afrička ljubičica" uvrštene su u antologije širom sveta (u Nemačkoj, Izraelu, Rusiji, Indiji, Engleskoj,
Americi, Francuskoj), a priča "Igra" nagrađena je na Konkursu za najbolju svetsku kratku priču u Nemačkoj. Pored svih najvažnijih domaćih
nagrada - tri nagrade Zmajevih dečjih igara, priznanja "Politikinog zabavnika", "Mlado pokolenje", "Zlatni leptir", "Stara maslina", NIN-ova
nagrada, "Bora Stanković" za celokupno delo, Grozdana Olujić dobila je i nagradu Svetske akademije za umetnost i kulturu (World Academy
for Art and Culture, USA). Knjige su joj prevedene na 36 jezika.

250px-Grozdana_Olujic_3.jpg
 
Песник Добрица Ерић преминуо је данас.

Добрица Ерић рођен је у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца).

Родитељи - шумадијски сељаци Милош и Радмила. Завршио четири разреда основне сколе у Враћевшници и
опробао срећу - како сам каже - у многим занатима...

Својим богатим стваралаштвом на својеврстан начин обележава живљење на шумадијском и српском простору.
Он је песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави,
писац песама за децу.

Незаобилазан је у антологијама и уџбеницима. Пише поезију и прозу, песме за децу, сарађује у бројним листовима
и часописима и често говори своје песме у разним приликама.

Прву збирку песама објавио 1959. године а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница...

Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире.

Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара,
Невен, Вукова Награда.

dobrica-eric-f-d-jevrem-kkkk.jpg
 
Vasar u Topoli

Zvoni, zvoni
zvono na voli:
Hej svi na vašar
u Topoli!
Buljuci naroda, kola i stoke
čim sunce prhne
sa rodnih grana,
povrvi svetina
sa svih strana.
Drumom, kroz polja
i kroz potoke-
buljuci naroda,
kola i stoke.
Neko vozi
bostana kola,
neko vodi konja il’ vola.
Pastiri gone
stada ovaca,
grnčari puna
kola lonaca.
Osmeh, rika, skika,
jeka i dreka,
kulja u varoš
šarena reka…
Vašar
tako je na drumovima.
A u Topoli:
Šta ti duša
želi i voli!
Trepere zastave,
riču goveda.
Prodavci limunade
i suncokreta:
-Navali narode
U red, u red!
Ladno ko led,
slatko ko med!
Brda bostana,
jezera vina.
Tezge prepune
svih poslastica,
igrački, nakita
što divno sija,
i bezbroj drugih drangulija….
Debeli krčmar
pred šatorom stenje:
-Hladno pivo,
Vruće pečenje!
Ljudi jedu,
piju, prolaze
i mast im curi
niz obraze.
Volovi, konji,
krave, telad.
Trgovci sa trbusima
kao burencad.
Rika i vriska,
bleka i dreka.
Preplavi varoš
šarena reka.
 
Preminula pesnikinja Maja Perfiljeva, autorka čuvenih pesama Indexa “Sanjam” i “Da sam ja netko”

Nedeljnik.rs
-
09/07/2019


Zagrebačka pesnikinja i profesorka hrvatskog jezika i književnosti Maja Perfiljeva preminula je danas u 79. godini života.

Perfiljeva je rođena u Tivtu, gde je provela najranije detinjstvo, a školovala se i živela u Zagrebu. U javnosti se afirmisala kao autorka brojnih tekstova pop i rok muzike.

Svom zavičaju posvetila je više pesama, među kojima je najpoznatija postala pesma “Bokeljska noć”.


Susret sa Davorinom Popović i grupom Index na Opatijskom festivalu 1968. godine doneo je prekretnicu u njenom životu. Za njih je napisala čuvene pesme “Da sam ja netko” i “Sanjam”.

“Pesme su moj život, a poznanstva sa ljudima učinila su me još bogatijiom“, govorila je Maja Perfiljeva.

A ovako je Đorđe Matić pisao o njoj u čuvenom “Leksikonu YU mitologije”:

“Nitko nije tako inteligentno, suptilno emotivno i s takvom lakoćom pjevao njezine stihove kao pokojni Davorin Popović — njegov je topli glas bio idealan za krhku, ponekad preosjetljivu liriku Perfiljeve…”
 
15.08.2019.
Dobrilo Nenadić (79), srpski pisac, diplomirani inženjer agronomije, preminuo je jutros u svom domu u Arilju.

Nenadić je stekao književni ugled i slavu već svojim prvim romanom Dorotej(1977), koji je otad doživeo 14 izdanja, preveden je na ruski, engleski, poljski i slovenački jezik i ekranizovan 1981. Posle toga objavio je romane Kiša (1979),Vreva (1981), Poplava (1982), Statist (1983), Divlje zvezde (1985), Roman o Obiliću (1990), Polarna svetlost (1995), Despot i žrtva (1998), Uragan (1999),Brajan (2000), Sablja grofa Vronskog (2002), Pobednici (2004), Mrzovolja kneza Bizmarka (2005), Hermelin (2006), Gvozdeno doba (2009), U senci crne smrti(2011) i Vreme kokoški (2013). Pored toga objavio je dramu Magla (2004), noveluAhilije (1996) i knjigu odabranih intervjua sa autorom Razgovori (2007).

U svim njegovim romanima, kako primećuju kritičari, „uvek je više kazano nego što je napisano“, a u istorijskim sagama Nenadić je „pratio najmanje dva osnovna tematska toka – istorijske teme iz bliže i dalje srpske prošlosti i socijalne procese i događaje iz svakodnevnice naših malih varoši.

Dva puta dobio je nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (Dorotej1978. i Despot i žrtva 1999), nagradu „Meša Selimović“ 1998. za roman Despot i žrtva, „Račansku povelju“ za romane sa istorijskom temom (povodom romanaBrajan), „Svetozar Ćorović“ za roman Pobednici 2005, „Bora Stanković“ za roman „Mrzovolja kneza Bizmarka“, Biblios 2001. za ukupno stvaralaštvo, Povelju za životno delo Udruženja književnika Srbije 2006. i dr.

Dobrilo Nenadić je rođen u Vigoštu, u Arilju, gde će sutra biti i sahranjen u 14 časova .

33.jpg
 
Preminuo književnik i prevodilac Bekim Sejranović

Nakon kratke i teške bolesti u 48. godini života iznenada je preminuo istaknuti književnik i književni prevodilac Bekim Sejranović.
Piše: K. D. 21. maja 2020.

Preminuo književnik i prevodilac Bekim Sejranović 1
Foto: Booka

Rođen je u Brčkom 1972. godine. Studirao je i živio u Rijeci, a od 1993. godine živi u Oslu, gdje je na Istorijsko-filozofskom fakultetu magistrirao južnoslovenske književnosti.
Od 2000. godine radio je kao sudski tumač i književni prevodilac, predavao je norveški za strance, pisao i objavljivao prozu. Autor je knjige kratkih priča „Fasung“, kao i romana „Nigdje niotkuda“, „Ljepši kraj“, „Sandale“, „Tvoj sin Hucklbery Finn“ i „Dnevnik jednog nomada“.

Preminuo književnik i prevodilac Bekim Sejranović 2
Foto: Booka

Za roman „Nigdje niotkuda“ 2009. godine dobio je nagradu „Meša Selimović“. Romani i krtake priče prevedni su mu na više stranih jezika: norveški, engleski, slovenački, makedonski, njemački, češki, italijanski i poljski.
„Bekim Sejranović će ostati upamćen kao jedan od najtalentovanijih autora koji su se pojavili u regionu u 21. veku ali i kao divna, plemenita osoba i veliki prijatelj“, navodi se u saopštenju izdavačke kuće Booka.
 
Preminuo španski pisac Karlos Ruis Safon

19/06/2020

profimedia-0144737654-696x464.jpg



Španski pisac Karlos Ruis Safon preminuo je u 56. godini, saopšila je danas njegova izdavačka kuća Planeta.

“Karlos Ruis Safon, jedan od najboljih savremenih romanopisaca, umro je danas”, navela je Planeta na Tviteru.

U ostvarenja pisca rodom iz Barselone spadaju “Senka vetra”, “Igra anđela” i “Marina”.

U Srbiji su objavljeni prevodi više njegovih romana među kojima su Senka vetra, Igra anđela, Zatočenik Nebesa, Lavirint duhova 1 i 2 i Marina.


(Beta)
 
Preminuo pisac Branimir Šćepanović

Pisac i scenarista Branimir Šćepanović (1937) preminuo je danas u Domu za stare na Bežaniji, objavili su večeras beogradski mediji.
Piše: FoNet30. novembra 2020. 22.35

Preminuo pisac Branimir Šćepanović 1

Foto: Screenshot/Youtube/Центар за културну обнову Археофутура

Vest o smrti Branimira Šćepanovića objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković, navode Večernje novosti.
Šćepanović je rođen 1937. godine u Podgorici, a među njegovim napojznatijim delima je roman „Usta puna zemlje“, objavljen u 10 izdanja na srpskom i u 27 inostranih izdanja, a prevedena na sve značajnije svetske jezike, dok je na francuskom doživeo čak 23 izdanja.
Novela „Smrt gospodina Goluže“ ušla je u više svetskih antologija, a 2008. godine u izdanju Nolita objavljena su i Izabrana dela Branimira Šćepanovića.
Šćepanovićeve pripovetke štampane su kao knjige na francuskom, grčkom, mađarskom, slovenačkom i bugarskom, a pojedinačno – u listovima i časopisima, i na mnogim drugim jezicima.
Uvršćene su osamnaest antologija kod nas i u inostranstvu.
Šćepanović je objavo tri romanaa – „Usta puna zemlje“, „Sramno leto“ i „iskupljenje“, pripovetaka „Srmt gospodina Goluže“ i „Pre istine“, a po njegovim scenarijima snimljeno je šest dugometražnih igranih filmova.
Dobitnik je i dve Zlatne arene za filmski scenario na festivalu u Puli (1963. i 1973).
Večernje novosti prenele su na svom portalu poslednjih intervju koji je Šćepanović dao tom listu, kada je upozorio da vulgarnost, estrada i površnost trijumfuju nad marginalozovanom kulturom.
„Kultura, književnost i ozbiljna umetnost marginalizovane su, jer trijumfuju vulgarnost, estrada i površnost. Nisam više u godinama kada se mogu radovati bilo kakvim promocijama i obeležavanjima. U mojima godinama, a to su ozbiljne godine, sve postaje manje interesantno i manje značajno, malo šta može čoveka obradovati“, rekao je Šćepanovim u poslednjem intervjuu Večernjim novostima.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top