Quantcast

Именовање и преименовање улица у главном граду Србије

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.888
Ауторска тема

Задњих дана по медијима је доста пажње изазвала одлука да се у српској пријестолници преименују улице именоване по (неким) топонимима, као и одлука да Благоје Јововић, атентатор на Павелића, добије своју улицу.

Одлука да се преименују улице именоване по неким топонимима мислим да је исхитрена и ту ваља бити опрезан код уклањања неких имена, та имена улица по топонимима имају некад симболичку важност, некад би кроз та имена подсјећало на трагичну судбину и страдање нашег народа, Београд је увијек био отворен град, и кроз та имена по топонимима се шаље порука пријатељства и отворености према свима. И овдје, по мени, ваља бити крајње обазрив код отклона од неких топонима.

Овдје се ваља више фокусирати на улице именоване по личностима, да ли имамо личности по којима су именоване улице у Београду а то не заслужују и да ли имамо личности по којима нису именоване улица у Београду а то су заслужиле.
За разлику од свих других градова и насеља у Србији и Српској, Београд код именовања улица и нема права на локалпатриотизам, или ако га и има, то мора имати мјеру. У српској пријестолници код именовања улица своје мјесто морају имати сви значајни Срби гдје год битисали и за који год завичај били везани, и ниједан Србин или Српкиња који је за живота нешто остварио/ла бе би смјели бити запостављени.

По којима су личностима именоване улице у Београду које то нису заслужиле?

Многе личности везане за други свјетски рат су добиле “своју улицу“ у Београду. За многе од њих осим податка да су били активисти НОП-а готово ништа не знамо, и ту је политичка и идеолопшка позадина код именовања тих улица била пресудна. Неки од оних који су погинули у борби или у неком од фашистичких логора (не могу сви наравно добити улицу и ту ваља бити обазрив код избора) заслужују да се по њима именује улица.

Они који су претекли, рецимо Виктор Бубањ, Ђуро Салај, Перо Косорић, Саво Бурић, Томица Поповић, Драган Ракић, Слободан Пенезић и други “јунаци социјалистичког рада“, има их још подоста, осим што су у послијератном времену уграбили високе позиције или чинове у војсци, нису нешто урадили значајно да би заслужили да се по њима именује улица.
Исто важи за неке по вокацији политичаре који осим политичког рада нису ништа значајно урадили.
Наравно, они који би поред политичког ангажмана оставили траг у књижевности, економији, науци и уопште некој струци заслужују да добију своју улицу, други пак “јунаци социјалистичког рада“ којима једина “врлина“ бјеше подобност и лојалној “вољеном вођи“ не би требали имати улицу у Београду, још само фали да улицу добију Кардељ и Доланц и да весеље буде комплетно.

И по Брозу је остала именована понека улица. То би се морало промијенити, што прије, то боље.
Из два разлога. Први разлог, колико год апологети бранили лик и дјело овог Броза превагнуће аргументи да он није заслужио да се по њему именује улица, наравно код оних који теже разборитом и објектовном суду, они који понављају пропаганду из неких прошлих времена и нису вриједни осврта.
Други разлог, те улице су именоване док је Броз био жив, бјеше то вријеме једноумља, агресивне идеолошке индоктринације гдје се уз помоћ пропаганде и репресивног апарата његовао култ личности, један прилично болестан амбијент, одбацивањем имена тих улица правимо отклон од те заоставштине када је интелект био сатиран и успостављен један накарадан систем вриједности.
Ако неко сматра да Броз заслужује улицу, сада како је упокојен, нека предложи па да као у случају са Благоје Јововићем чујемо оне који су за и против приједлога или идеје.

По Гоци Делчеву, Душану Вукасовићу, Стјепану Филиповићу, Радету Кончару Марку Орешковићу именоване су двије улице у Београду, и једна је довољно, другу ваља именовати по личностима које су заслужиле, а итекако их има.

Ни Срђан Алексић не би смио имати улицу у било којем српском граду, јер је та прича која обилује лажима подвањена бошњачка пропаганда. Имамо на хиљаде погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата који заслужују да се по њима именују улице. Све те хероје и најбоље Србе што изгинуше маргинализовати а на другој страни подилазити лажној причи и подваљеној пропаганди није разумно, српска пријестолница треба бити отворен град према свима добронамјернима али и имуна на пропаганду и лагарије иза којих стоје политички мотиви.

Које су личности из српске историје запостављени и немају улицу у српској пријестолници именовану по свом имену, а морали би имати?

У спојлеру сам приложио 25 по мени значајних личности српске историје или недавно упокојених које немају “своју улицу“ у Београду, а по мени би требали
Khal Drogo Zapostavljeni Srbi 2.jpg
Има наравно још личности које су запостављене и које су заслужиле да се по њима именује улица, свакако више од многих прилично непознатих личности које имају "своју улицу", то би тражило и подужи осврт, али ових 25 личности би баш требали по мени имати "своју улицу" у српској пријестолници, свакако прије од неких "другова".

Београд има улицу Људевита Посавског, што по мени није спорно, треба да има, али зато Часлав Клонимировић, Јован Владимир, Стефан Војислав немају “своју улицу“, морали би имати, неко првенство се мора знати.
Уопште код имена улица су фаворизоване личности из времена другог свјетског рата, ту о многим личностима осим да су били активисти НОП-а ништа друго не знамо, или тек понешто, зато су запостављене личности из средњег вијека, што никако није ни оправдано ни разумно. Имамо ми ту многе личности које симболизују оне најбоље врлине, храброст, отпор завојевачу. Новак Гребострек или пак Влатко Вуковић би морали добити “своју улицу“.
Није нормално да је у српској пријестолници улица именована по Мехмеду Соколовићу, гдје и нисам сигуран да ли уопште заслужује да се по њему именује улица, а по једном Николи Скобаљићу немамо именовану улицу.
Своју улицу би требали добити Мићо Љубибратић, Петар Поповић Пеција и Богдан Зимоњић, можда још неки од вођа устаника који смболизују слободарски дух Срба у Херцеговини и Крајини.
Бројни сликари (Паја Јовановић, Урош Предић, Сава Шумановић, Ђорђе Костић и други) имају своју улицу у Београду, био би неопростив пропуст да немају, међутим своју улицу би морали имати и сликари Стеван Алексић и Степан Колесников..
Имамо још један апсурд, многе личности везане за други свјетски рат о којима се готово ништа не зна или су били комесарчићи који су се касније доказали у лојалности “вољеном вођи“ добиле су своју улицу у Београду, а командант који је предводио напад приликом ослобођења првог града од нациста, Лознице, и том приликом погинуо, Веселин Мисита нема улицу именовану по њему. Неопростив пропуст, то би се морало исправити.

Поред побројаних има још личности које заслужују улицу у београду, ту су бројни хероји и погинули борци одбрамбено-отаџбинских ратова 1991-95, или одбране од агресије НАТО савеза 1999-е, поменуо бих капетана Марка Лабудовића и војника Стојадина Мирковића јер њихова жртва је по много чему посебна и узвишена, али било који од бораца одбрамнено-отаџбинских ратова да добије улицу, заслужио је.

Именовању или преименовању улица треба приступити са пуно пажње, ваља покушати направити отклон од политичке позадине, ту се кроз име улице може одати признање научном раду (рецимо археолозима Милутину Гарашнину, Драгославу Срејовићу, историчарима Божидару Ферјанчићу, Тибору Живковићу и бројним другим из других области који су кроз научни рад оставили траг, наравно многи раније упокојени су добили "своју улицу" и то је добро) или признање посвећености у одабраној области и промоцији Србије, ту би трагично преминула сјајна српска спортисткиња Бобана Момчиловић Величковић требала добити "своју улицу" у српској пријестолници.

Само именовање улица јесте политичка одлука, ту се код именовања подвлађује свјетини, предност имају личности више заступљене на телевизији, глумци или музичари добију често улицу послије упокојења, зато су запостављени научници, умјетници и уопште људи који су оставили траг у струци а нису на радару јавности.
 

Svima_Mili_&_Dragi

Primećen član
Poruka
774
Dve Solunske, dve Niške, dve Timočke, dve Kumanovske, dve Šumadijske, čak i dve Splitske (sve po jedna u Zemunu i drugde u Beogradu), čak četiri Lošinjske (1 klot, 1 prvi prilaz, 1 donja isl, sve jedna do druge) a nijedna Negotinska, Ljubovijska, Radovanjskog luga, Miročka, Vinčanska (doduše, Lepenskog vira ima).
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.