@sofija
i roditelji kao i deca imaju vrline i mane. ali da li je normalno voleti nekoga samo zbog vrlina? voleti znaci prihvatiti i vrline i mane.
drugo je to da je isidora navela da je majka zlostavlja, ali to sto njena majka nije sigurna u nju (sudeci po nacinu kako pise ni ja ne bih bila) i sto zeli da proveri kakvo joj je dete, sa kime se druzi i td nije zlostavljanje, to je pojacana roditeljska briga koja je ponavljam verovatno osnovana. pa cak i da je neosnovana, isidora bi trebala da sedne da poprica malo sa majkom, da joj dopusti da "udje" u njen svet, da joj se poveri/pozali.
meni su na primer moji roditelji ujedno i najbolji prijatelji kojima sve mogu da kazem, svaku tajnu, svaku sumnju i tu su da mi pomognu kada god mi treba, isto kao i ja njima.
Не причам ја о томе да је љубав волети само врлине човека.
Али, знаш, мане некад баш могу да буду гадне.
И не мора бити само злостављање у питању. Праг толеранције се веома разликује од особе до особе.
Неко ће волети родитеља и ако га је нпр. напустио, а неко ће му замерити то што му не поштује интиму.
Видиш, ја сам била јако добро дете- добар ђак, бавила се спортом, сваког друга или другарицу ( дечка) доводила кући. Имали су број телефона сваке особе са којом сам се дружила, увек су знали где сам и кад ћу се вратити кући, сви су ме хвалили, само моја мајка никад није имала довољно поверења у мене и вечито ми је претурала ствари. А ја сам тип кога та врста не поштовања приватности изводи из такта.Плус сам то доживљавала као увреду. И шта ћемо сад?
Којом родитељском бригом то може да се оправда? За шта је она, конкретно, бринула?
Ја ћу да ти кажем- ни за шта.

Јер заиста није имала ни један разлог за такво понашање.
О.К. Ја моју мајку не мрзим због тога, али је успела доста пута да ме изнервира без доброг разлога и то јој итекако замерам.
Родитељ, ваљда, треба и да ''ослушкује'' своје дете, да нађе начин да га приволи на причу и разговор, а не да се служи тим сировим методама.
Или бар нек' то ради, али да се не примети.