Обилић
Elita
- Poruka
- 19.953
Opet sam nešto shvatio, i evo me da podelim sa vama.
Pazi o čemu se radi: Mogu da se voze kola po Beogradu, ali moraju navike da se promene !
Kako je nekad bilo, a što je sada neizvodljivo:
Dogovorim se sa društvom da se nađemo u Mažestiku,
ja dođem kolima, parkiram ispred Maže, i to je to.
Posle pića sedamo u kola, idemo po drugara u Budimsku 13, i tamo parkiram ispred ulaza.
Sada zajedno sa novim drugarom idemo kod drugara kome je prazna gajba u Južnom bulevaru 20, parkiram ispred ulaza, i odlazimo na pokericu do zore.
Svi mi pomalo daju za čorbu ...
A onda je nastupio kraj raja !
Izmišljena naplata parkiranja.
Izmišljene lisice i pauci.
Uz sve to gužva kroz grad je postala nesnosna.
Noću nigde nikoga na ulicama, ali to pogoduje saobraćajnoj policiji, od koje ne možeš popiti ni čašicu.
Odustajem od auta, vozim se busom, ponekad taxijem.
Ali sad mi je puklo pred očima
Mogu ja opet da idem kod drugara kolima, ali treba da mi je normalno da ih parkiram i do kilometra daleko u nekoj javnoj garaži, da to plaćam, i da skratim posete.
Takođe u špicu se ne ide u centar autom (to važi od kad znam za sebe).
Dakle kad krenem, ciljna tačka mi je javna garaža !
Pare za parkiranje imam i nije mi žao što plaćam, već mi je to normalno.
Kroz grad nema vozikanja, parkiraš i poslove obavljaš peške.
Jeee, kupiću opet kola !!!
Pazi o čemu se radi: Mogu da se voze kola po Beogradu, ali moraju navike da se promene !
Kako je nekad bilo, a što je sada neizvodljivo:
Dogovorim se sa društvom da se nađemo u Mažestiku,
ja dođem kolima, parkiram ispred Maže, i to je to.
Posle pića sedamo u kola, idemo po drugara u Budimsku 13, i tamo parkiram ispred ulaza.
Sada zajedno sa novim drugarom idemo kod drugara kome je prazna gajba u Južnom bulevaru 20, parkiram ispred ulaza, i odlazimo na pokericu do zore.
Svi mi pomalo daju za čorbu ...
A onda je nastupio kraj raja !
Izmišljena naplata parkiranja.
Izmišljene lisice i pauci.
Uz sve to gužva kroz grad je postala nesnosna.
Noću nigde nikoga na ulicama, ali to pogoduje saobraćajnoj policiji, od koje ne možeš popiti ni čašicu.
Odustajem od auta, vozim se busom, ponekad taxijem.
Ali sad mi je puklo pred očima
Mogu ja opet da idem kod drugara kolima, ali treba da mi je normalno da ih parkiram i do kilometra daleko u nekoj javnoj garaži, da to plaćam, i da skratim posete.
Takođe u špicu se ne ide u centar autom (to važi od kad znam za sebe).
Dakle kad krenem, ciljna tačka mi je javna garaža !
Pare za parkiranje imam i nije mi žao što plaćam, već mi je to normalno.
Kroz grad nema vozikanja, parkiraš i poslove obavljaš peške.
Jeee, kupiću opet kola !!!
