Imam 22 godine i nemam prijatelje u okruženju

[johnnyo]

Živim u nerazvijenom predgrađu Beograda. Postepeno su mi prijatelji iz osnovne i srednje škole odlazili iz života. Imam dobar odnos sa kolegama na poslu iako su svi oni 10 do 20 godina stariji od mene. Nedavno sam ostao bez ijednog prijatelja u Beogradu i uopšte Srbiji, i na vrh svega toga, devojka sa kojom sam se viđao 9 meseci je odlučila da se povuče jer smatra da se previše fokusiram na nju. Osećam se odbačeno, neshvaćeno i nevoljeno.

Imam petnaestak prijatelja koje sam upoznao u inostranstvu preko hobija (putovanja, automobilizam, računarstvo). Sa njima imam redovan kontakt na dnevnom nivou, ali me fizička samoća u mom okruženju razara. Želim da imam prijatelje plus-minus mojih godina s kojima bih mogao da se često viđam kad god to vreme dozvoli. Imam osećaj da je problem sredina i mentalitet iste. Ne pijem, ne pušim, ne izlazim u naše klubove i kafiće, jednostavno ništa navedeno me ne privlači, iako sam sve ovo probao. Ne pravim se da sam ono što nisam i ne omalovažavam druge ljude iz kompleksa ili dosade, što smatram da se jako često dešava u mojoj generaciji i sredini, te sam zato i udaljen. Komunikativan sam i otvoren za svaki razgovor i humor mi je po mišljenju svih koje sam ikada upoznao izuzetno fleksibilan, tako da sa mnom nije dosadno, iako postoje trenuci kada ćutim jer smatram da ćutanje nije loše ako ponekad nemaš šta pametno/interesantno/smešno reći. Znam da osobe kao ja postoje svuda, ali ne znam gde se nalaze, ne vidim nijednu tačku u kojoj bih mogao da naiđem na njih.

Kako poći iz moje tačke, kako steći volju da se društveni život opet sagradi? Voleo bih da čujem preporuke i lična iskustva.

 

[Lagerta]

Probaj sa izlascima na mesta koja ti prijaju, a tamo će sigurno biti ljudi slični tebi. Kažeš da si kominikativan, onda to i upotrebi u svakodnevnom životu. Ne možeš sedeti samo u stanu i očekivati da nađeš prijatelje. Možda neće svaki razgovor sa ljudima dovesti do prijateljstva jer se prijateljstva grade godinama druženja.

 

[Izvesni.Sinisa]

Probaj sa izlascima na mesta koja ti prijaju, a tamo će sigurno biti ljudi slični tebi. Kažeš da si kominikativan, onda to i upotrebi u svakodnevnom životu. Ne možeš sedeti samo u stanu i očekivati da nađeš prijatelje. Možda neće svaki razgovor sa ljudima dovesti do prijateljstva jer se prijateljstva grade godinama druženja.

@Lagerta Dobro jutro

 

[johnnyo]

Probaj sa izlascima na mesta koja ti prijaju, a tamo će sigurno biti ljudi slični tebi. Kažeš da si kominikativan, onda to i upotrebi u svakodnevnom životu. Ne možeš sedeti samo u stanu i očekivati da nađeš prijatelje. Možda neće svaki razgovor sa ljudima dovesti do prijateljstva jer se prijateljstva grade godinama druženja.

Mislim da je problem što za života nisam naišao na mesto gde se osećam opušteno u Beogradu i okolini. Iskren da budem, nikad nisam ni aktivno tražio takvo mesto. Uvek sam izlazio barem sa jednim prijateljem/devojkom, nikada sam. Osećam se tako kao čudak koji je došao da moli za pažnju i poznanstva.

 

[-Starsky-]

Mi smo ti sad prijatelji, to ti je što ti je.

 

[шумахер]

Živim u nerazvijenom predgrađu Beograda. Postepeno su mi prijatelji iz osnovne i srednje škole odlazili iz života. Imam dobar odnos sa kolegama na poslu iako su svi oni 10 do 20 godina stariji od mene. Nedavno sam ostao bez ijednog prijatelja u Beogradu i uopšte Srbiji, i na vrh svega toga, devojka sa kojom sam se viđao 9 meseci je odlučila da se povuče jer smatra da se previše fokusiram na nju. Osećam se odbačeno, neshvaćeno i nevoljeno.

Imam petnaestak prijatelja koje sam upoznao u inostranstvu preko hobija (putovanja, automobilizam, računarstvo). Sa njima imam redovan kontakt na dnevnom nivou, ali me fizička samoća u mom okruženju razara. Želim da imam prijatelje plus-minus mojih godina s kojima bih mogao da se često viđam kad god to vreme dozvoli. Imam osećaj da je problem sredina i mentalitet iste. Ne pijem, ne pušim, ne izlazim u naše klubove i kafiće, jednostavno ništa navedeno me ne privlači, iako sam sve ovo probao. Ne pravim se da sam ono što nisam i ne omalovažavam druge ljude iz kompleksa ili dosade, što smatram da se jako često dešava u mojoj generaciji i sredini, te sam zato i udaljen. Komunikativan sam i otvoren za svaki razgovor i humor mi je po mišljenju svih koje sam ikada upoznao izuzetno fleksibilan, tako da sa mnom nije dosadno, iako postoje trenuci kada ćutim jer smatram da ćutanje nije loše ako ponekad nemaš šta pametno/interesantno/smešno reći. Znam da osobe kao ja postoje svuda, ali ne znam gde se nalaze, ne vidim nijednu tačku u kojoj bih mogao da naiđem na njih.

Kako poći iz moje tačke, kako steći volju da se društveni život opet sagradi? Voleo bih da čujem preporuke i lična iskustva.

Tu su forumasice koje ce ti pomoci.

 

[Lule]

Tu su forumasice koje ce ti pomoci.

Što mu ti ne pomogneš, Šumaheru
Dečko kaže da voli automobilizam

 

[buudala]

Samo u kafanu.

I nikako kladionica i droge.

Može kudelja povremeno, al ne da te obuzme pa da počneš da se blesiraš.

 

[Dobro situirani gospodin]

bas te briga, igraj igrice:

 

[Lule]

Samo u kafanu.

I nikako kladionica i droge.

Može kudelja povremeno, al ne da te obuzme pa da počneš da se blesiraš.

Rekao je da ne pije i da ne voli izlaske u klubove, a kafana je tip (narodnjačkog) kluba gde se pije

I kom mladom čoveku kafana uopšte može da bude privlačna, ako nije neki star-mali

 

[Stojkov Menidjer]

Živim u nerazvijenom predgrađu Beograda. Postepeno su mi prijatelji iz osnovne i srednje škole odlazili iz života. Imam dobar odnos sa kolegama na poslu iako su svi oni 10 do 20 godina stariji od mene. Nedavno sam ostao bez ijednog prijatelja u Beogradu i uopšte Srbiji, i na vrh svega toga, devojka sa kojom sam se viđao 9 meseci je odlučila da se povuče jer smatra da se previše fokusiram na nju. Osećam se odbačeno, neshvaćeno i nevoljeno.

Imam petnaestak prijatelja koje sam upoznao u inostranstvu preko hobija (putovanja, automobilizam, računarstvo). Sa njima imam redovan kontakt na dnevnom nivou, ali me fizička samoća u mom okruženju razara. Želim da imam prijatelje plus-minus mojih godina s kojima bih mogao da se često viđam kad god to vreme dozvoli. Imam osećaj da je problem sredina i mentalitet iste. Ne pijem, ne pušim, ne izlazim u naše klubove i kafiće, jednostavno ništa navedeno me ne privlači, iako sam sve ovo probao. Ne pravim se da sam ono što nisam i ne omalovažavam druge ljude iz kompleksa ili dosade, što smatram da se jako često dešava u mojoj generaciji i sredini, te sam zato i udaljen. Komunikativan sam i otvoren za svaki razgovor i humor mi je po mišljenju svih koje sam ikada upoznao izuzetno fleksibilan, tako da sa mnom nije dosadno, iako postoje trenuci kada ćutim jer smatram da ćutanje nije loše ako ponekad nemaš šta pametno/interesantno/smešno reći. Znam da osobe kao ja postoje svuda, ali ne znam gde se nalaze, ne vidim nijednu tačku u kojoj bih mogao da naiđem na njih.

Kako poći iz moje tačke, kako steći volju da se društveni život opet sagradi? Voleo bih da čujem preporuke i lična iskustva.

Sudeći po tekstu, mnogo si ti mator da bi imao 22 godine...

 

[Lule]

Sudeći po tekstu, mnogo si ti mator da bi imao 22 godine...

Ne mora da znači. Ima ljudi koji govore normalno, tj. ne foliraju se, ne lupetaju, ne krive jezik, ne prave se gluplji nego što jesu da bi privukli društvo.

Ali možda je u tome i srž problema ovog dečka.

 

[Mstislav]

Bitno je biti samom sebi najveci prjatelj.

 

[buudala]

Rekao je da ne pije i da ne voli izlaske u klubove, a kafana je tip (narodnjačkog) kluba gde se pije

I kom mladom čoveku kafana uopšte može da bude privlačna, ako nije neki star-mali

Zato sam i ubacio kudelju u konstrukciju.
U kafani služe i bezalkoholna pića

 

[Stojkov Menidjer]

Bitno je biti samom sebi najveci prjatelj.

Mislim da je priča o neuzvraćenom prijateljstvu...
Kao ono kad ti voliš američku administraciju a njima, s oproštenjem, puca za tebe...

A ne...
Ovde je Petar Pan oriča - on bi školsko druženje, ništa ribe, posao, niTendo...

 

[Lule]

Zato sam i ubacio kudelju u konstrukciju.

Onda kudelju mu preporučuješ kao drugara?

 

[buudala]

Onda kudelju mu preporučuješ kao drugara?

Ne.

 

[johnnyo]

Samo u kafanu.

I nikako kladionica i droge.

Može kudelja povremeno, al ne da te obuzme pa da počneš da se blesiraš.

Kafana je moja sudbina Kakvi su ljudi po beogradskim kafanama? Uopšte nemam predstavu.
Kladionice i drogu prezirem, bežim kao đavo od krsta uključujući i osobe koje praktikuju navedeno.

Rekao je da ne pije i da ne voli izlaske u klubove, a kafana je tip (narodnjačkog) kluba gde se pije

I kom mladom čoveku kafana uopšte može da bude privlačna, ako nije neki star-mali

Nisam puno izlazio u životu, samo dva izlaska su mi ostavila utisak, i to nije bilo u Srbiji. I tad sam pio i bilo mi je super. Ne sviđa mi se kao stil života, ali kao mesto gde bi povremeno mogla da se okupi neka ekipa kad je svima dosta svega, da

Sudeći po tekstu, mnogo si ti mator da bi imao 22 godine...

Žao mi je ako ste stekli takav utisak o meni, podsetili ste me na trenutak kada mi je majka pre dve godine rekla da se ponašam kao da imam 50 godina. Tad sam shvatio da je u pravu. Kupio sam neki krš od auta, zapalio preko, izlazio, letovao, družio se s tim ekipama po belom svetu, napuniš se energijom i onda pred sam polazak kući shvataš šta te čeka, samoća koja te hvata prvi-drugi dan.

Ne mora da znači. Ima ljudi koji govore normalno, tj. ne foliraju se, ne lupetaju, ne krive jezik, ne prave se gluplji nego što jesu da bi privukli društvo.

Ali možda je u tome i srž problema ovog dečka.

Da se razumemo, znam ja i jedno i drugo. Možda zvučim preozbiljno, ali znam i da se zajebavam, sve u prigodnom trenutku

Bitno je biti samom sebi najveci prjatelj.

Nešto što mi se često govori uz opasku da prvo trebam da naučim da volim svoju samoću. Ali pošto sam jako društvena osoba i takoreći vapim, tu imam problem

bas te briga, igraj igrice:

I o ovome sam razmišljao duže vreme, igrice nisam igrao još od korone. Moraće kanter da se opiči, iako ne smiruje

Mislim da je priča o neuzvraćenom prijateljstvu...
Kao ono kad ti voliš američku administraciju a njima, s oproštenjem, puca za tebe...

A ne...
Ovde je Petar Pan oriča - on bi školsko druženje, ništa ribe, posao, niTendo...

Opet, žao mi je ako je ovako ispalo. Verujem da trenutno mogu da se opišem kao osoba koja ne radi ništa sem posla i tih hobija koliko stignem i mogu da priuštim, ali to ne znači da nisam otvoren za neko ludovanje a da nije opisano u krivičnom zakoniku. Jedino eto, izlazio sam uvek s društvom, sad nemam s kim. A i sad mogu da se bacim u ribnjak pošto ribe manje-više nema

 

[Lagerta]

Mislim da je problem što za života nisam naišao na mesto gde se osećam opušteno u Beogradu i okolini. Iskren da budem, nikad nisam ni aktivno tražio takvo mesto. Uvek sam izlazio barem sa jednim prijateljem/devojkom, nikada sam. Osećam se tako kao čudak koji je došao da moli za pažnju i poznanstva.

Onda preispitaj šta je to što u stvari želiš. Jer ako nisi uspeo da nađeš baš nijedno mesto koje bi ti odgovaralo, možda je vreme da promeniš sredinu, ako si u mogućnosti? Imaš li nekoga u komšiluku, da li prihvatiš pozive kolega ako ti ih upute? Koliko sam razumela, dobro se slažeš sa njima iako su stariji ali ako prihvatiš neki poziv možda će biti i mlađih osoba koje će ti biti ok kao potencijalni prijatelji? Ne odbacuj nijednu mogućnost pre nego što probaš. Mlad si, vreme ti je i da grešiš u životu jer će te to samo očvrsnuti i dati ti dodatno samopouzdanje.

 

[johnnyo]

Onda preispitaj šta je to što u stvari želiš. Jer ako nisi uspeo da nađeš baš nijedno mesto koje bi ti odgovaralo, možda je vreme da promeniš sredinu, ako si u mogućnosti? Imaš li nekoga u komšiluku, da li prihvatiš pozive kolega ako ti ih upute? Koliko sam razumela, dobro se slažeš sa njima iako su stariji ali ako prihvatiš neki poziv možda će biti i mlađih osoba koje će ti biti ok kao potencijalni prijatelji? Ne odbacuj nijednu mogućnost pre nego što probaš. Mlad si, vreme ti je i da grešiš u životu jer će te to samo očvrsnuti i dati ti dodatno samopouzdanje.

Verujem da je s dobrim društvom okreni-obrni skoro sve super. Sredinu sam menjao dvaput, odnosno pokušao da živim u inostranstvu, nije išlo zbog posla, tu sam sebe kočim jer sam samo trogodišnju završio i to u struci u kojoj ne radim niti imam želju. Ali uglavnom sve više mislim da mi treba opet još jedna promena sredine, pa ako uspe uspe.

Što se tiče kolega (i bivših kolega), sa nekima sam u takvom odnosu da nekad i van posla možemo da popričamo, dođemo u goste, i tako dalje. Ali imajte na umu da su to ljudi koji su sveli svoj društveni život na minimum jer prvenstveno brinu o svojim porodicama, ili ako su samci, samo im je posao u glavi. Ne zameram im ništa, samo smo "dva sveta"

 

[Корнелије]

U kafanu, za šank (nikako neki stolovi u ćoššku), naruči sebi piće i započni komunikaciju sa ljudima pored sebe. Još bolje ako si sam, više ćeš privući pažnje drugih nego da si sa društvom.

 

[Stojkov Menidjer]

Kladionice i drogu prezirem, bežim kao đavo od krsta uključujući i osobe koje praktikuju navedeno.

Za drogu ne znam, paradoks je da joj se posvete i nastradaju emotivno inteligentniji ljudi

Što se kladionica tiče nije to za sirotinju iako joj baš sirotinja trči i uvuče sebe u još veće probleme.
Prizemnija verzija njujorške burze.
Princip funkcionisanja - kompletno isti.

Nisam čuo popove i hodže da kude njujoršku burzu?
Čak nema ni centar za odvikavanje brokera?
Čudno zaista...

 

[KraNp]

Ја сам исто такав али сам се сродио са својом самоћом. И ево већ 52 године сам мање-више сам. А није да немам саговорнике. Волео бих да нађем женско за живот али то препуштам Богу да одлучи. До сада сам налазио само неке олупине од жена. Пошто сам схватио да немам среће рекао сам да ствари препуштам Божијој вољи. Узгред....волео бих да имам неку џукелу поред себе. Волим питове, па ћу видети да набавим једног за шетњу по граду.

 

[4thman]

Probaj sa izlascima na mesta koja ti prijaju, a tamo će sigurno biti ljudi slični tebi. Kažeš da si kominikativan, onda to i upotrebi u svakodnevnom životu. Ne možeš sedeti samo u stanu i očekivati da nađeš prijatelje. Možda neće svaki razgovor sa ljudima dovesti do prijateljstva jer se prijateljstva grade godinama druženja.

Rekla ti je.

I pusti druge da pričaju, ne forsiraj svoje ja, bili oni alter ego ili iskreni ti.

Ali shvati da i tokom ovih ratova većina nije potpuno svoja.

 

[4thman]

Probaj sa izlascima na mesta koja ti prijaju, a tamo će sigurno biti ljudi slični tebi. Kažeš da si kominikativan, onda to i upotrebi u svakodnevnom životu. Ne možeš sedeti samo u stanu i očekivati da nađeš prijatelje. Možda neće svaki razgovor sa ljudima dovesti do prijateljstva jer se prijateljstva grade godinama druženja.

Rekla ti je.

I pusti druge da pričaju, ne forsiraj svoje ja, bili oni alter ego ili iskreni ti.

Ali shvati da i tokom ovih ratova većina nije potpuno svoja

Ја сам исто такав али сам се сродио са својом самоћом. И ево већ 52 године сам мање-више сам. А није да немам саговорнике. Волео бих да нађем женско за живот али то препуштам Богу да одлучи. До сада сам налазио само неке олупине од жена. Пошто сам схватио да немам среће рекао сам да ствари препуштам Божијој вољи. Узгред....волео бих да имам неку џукелу поред себе. Волим питове, па ћу видети да набавим једног за шетњу по граду.

Da nisi i ti olupina..

Menjaj deo koji ne voliš kod onih što smatraš da i ti nemaš.
I manje alter ego, aka kranp, više super ili iskreni ego prema tim osobama sa kojima bi da prepoznaš sebe kroz njih..