Чини ми се да је на овој теми поистовећана жеља за популарношћу са јавним наступима.
Некоме посао једноставно налаже да јавно наступа, али то не мора да значи да је он популаран нити да то ради због популарности.
Бавила сам се глумом, рецитовањем, водитељским послом...али нисам била популарна нити је то била сврха мог бављења тиме. Далеко од егзибиционизма (чак сам увек била јако стидљива)...
Данас ми никакав јавни наступ није проблем, звучим сигурно и умем да се понашам у таквим ситуацијама, мада је мала трема увек присутна...
Увек ми је жао оних екстремно популарних људи (познатих глумаца, певача...) јер немају право на свој живот, интиму...и мислим да је то превелики данак! Ја не бих била спремна на њега.