- Poruka
- 7.594
Историјска чињеница је да је Православна Црква саставила Свето Писмо. Њени Оци су провјеравали списе и процјењивали који су аутентични а који нису. Они су ово наравно чинили под утицајем Духа Светог који је радио само кроз Православну Цркву а не кроз било које друге хришћанске вјерске заједнице. Први који је навео канон НЗ који имамо данас је био св. Атанасије Александријски у својој Васкрcној посланици 363. године. Oко неких других књига су се водили спорови који су трајали вијековима. Протестанти о овоме немају појма. Они као да вјерују да је Св. Писмо пало са неба у овој форми. Нема никаквог разматрања настанка ове свете књиге. То је потпуно неодржива неисторијска позиција. Одбацити Православну Цркву а прихватати Св. Писмо значи ићи против било каквог разума, било какве логике, било каквог смисла. Без Православне Цркве не би било Светог Писма. Свето Писмо је једнако православни производ као и било која икона у храмовима. Како се одбацује произвођач а не и производ?
Посљедице овог приступа видимо на примјерима тзв. сола скриптура група. То су мртве групе, стерилна вјера, нема ту никакве духовности, никаквог дубљег смисла. Нема чуда, нема Божијег присуства, само бескрајно наклапање. Нема доказа хришћанске вјере. Нема мученика, нема исповједника, нема свјетилника истине. Мртво, пропало, осуђено на пропаст. То се дешава свим "хришћанима" који напусте окриље Мајке Цркве. Православна Црква је Истина, и више од Истине. Она је Свеистина јер је у њој Богочовјек Исус Христос. Свето Писмо, са свом својом ванвременском вриједношћу, је произашло из ове Свеистине. Из Свеистине Исуса Христа и Његове Цркве.