Quantcast

Има ли овде још тоталних љубавних губитника?

Bogart

Poznat
Poruka
9.746
Јавите се ви који се осећате одвратно. Ја се тако осећам... просто пожелим да имам неки реалан проблем или болест (Боже сачувај) па да се осећам овако. Мимо сваке логике, супротно свему што знам о себи и колико себе познајем, зателебам се као мајмун у једну малу, за коју никад, али никад то не бих претпоставио. И све постепено, миц по миц, одједном се свиди једна ствар, па друга, па за тренутак помислиш да ти се помало свиђа, али одмах то одбациш, и све степеник по степеник, одједном сконтам да сам се попео у пи*ку материну и да не знам више ни где сам кренуо ни где се налазим. Прсо сам...

Још ме и мрзи, значи нема ту више никакве приче, никаквих савета. А једном раније ми се још учинило, док је нисам примећивао, да јој се и свиђам, па сам се одмах од тога стресао и избегавао је неко време. Сад бих је узео за жену. Без заје*анције, чак ми је и то падало на памет. Ма, заљубљеност није благослов него проклетство; осећање недостојно мушкарца... Мислио сам да је тако нешто немогуће после гимназијских дана, али ово што ме је сад спичило, ја то досад нисам видео. У шта сам се претворио задњих неколико месеци, сам се себи гадим. Ја нисам мушкарац, ја сам жена


...

А ви, како те? :|
 

Bogart

Poznat
Poruka
9.746
divIja u srcu:
O tome ti ja pricam! Zacaranost totalna, osecas kao da ti nisi ti, tvojim emocijama i ponasanjem kao da upravlja neko drugi. Grozno.
Е, неко да капира! Управо то. Љубав је друго, али ово сра*е је болест. Мада откуд знам, можда сам био латентно ненормалан сво ово време, па се сад само нешто откачило и све покренуло, више ни сам не знам ништа. Нема никакве логике да ти се због неког све живо кида у прсима, ал буквално, а да реално ничим то није заслужио. Још све време бежим у друштво, гледам да сам што мање сам, јер више и кад сам сам, нисам сам.

Ма има неки враг... пре много година је једна мало старија другарица исто овако пукла на мене, као ја на ову малу. Јел се то нека карма петља са мном или шта...

eh,kad bi se meni tako desilo,bio bi najsrecniji na svetu......
Ма бежи бре у ку*ац, сад бих те ударио. :evil:
 

ljuta_mamba

Iskusan
Poruka
6.762
Јавите се ви који се осећате одвратно. Ја се тако осећам... просто пожелим да имам неки реалан проблем или болест (Боже сачувај) па да се осећам овако. Мимо сваке логике, супротно свему што знам о себи и колико себе познајем, зателебам се као мајмун у једну малу, за коју никад, али никад то не бих претпоставио. И све постепено, миц по миц, одједном се свиди једна ствар, па друга, па за тренутак помислиш да ти се помало свиђа, али одмах то одбациш, и све степеник по степеник, одједном сконтам да сам се попео у пи*ку материну и да не знам више ни где сам кренуо ни где се налазим. Прсо сам...

Још ме и мрзи, значи нема ту више никакве приче, никаквих савета. А једном раније ми се још учинило, док је нисам примећивао, да јој се и свиђам, па сам се одмах од тога стресао и избегавао је неко време. Сад бих је узео за жену. Без заје*анције, чак ми је и то падало на памет. Ма, заљубљеност није благослов него проклетство; осећање недостојно мушкарца... Мислио сам да је тако нешто немогуће после гимназијских дана, али ово што ме је сад спичило, ја то досад нисам видео. У шта сам се претворио задњих неколико месеци, сам се себи гадим. Ја нисам мушкарац, ја сам жена


...

А ви, како те? :|
Bogi,nemogu da verujem,pa ti u svakom filmu maznes najbolje parce...gledaj...veruj mi,iz licnog iskustva znam,nista ne boli koliko neuzvracena ljubav...postoji jedan jedini spas,a to je da je izbegnes kako znas i umes....znam da je tesko nevideti je,ne otici kod nje,ciniti joj male usluge i skretati paznju na sebe,prija to njoj verovatno,ali ako nece,nece,a ti i dalje patis...hmm...mozda e i nemoguce da poslusas bilo ciji savet,da je iskuliras i prestanes da je vidjas....ali znam da ga nemozes poslusati...razum kaze jedno,srca drugo,srce uvek prevlada...otkacices je,tek kada uvidis da te i previse boli da se vidjas sa njom.....nazalost,verovatno ne uskoro....verovaoi ili ne,ja am cetiri godine patio zbog jedne tvoje sugradjanke,radili smo zajedno,bila je prelepa,i dan danas me zabole grudi kada je se setim....mada,situacija je bila malko mnogo drugacija,oboje smo bili u braku...ona se nije dala,iako sam ja navaljivao...hebiga,vidis koliko sam je voleo kada bih i sa strane mogao sa njom:(:(
i cuj Bogi,zbog tih osecanja nisi zena...vec bas pravi muskarac,jer kada sepravi muskarac zaljubi,onda pokazuje sve svoje kako emocije,tako i slabosti,a ludo voleti i zaljubiti se u zenu je upravo odlika pravih muskaraca
 

Cheersy

Domaćin
Poruka
4.494
Kod mene uvek postoji osecaj zaljubljenosti..i da, to je taj predivni i pokretacki osecaj.
Nista mi nije tesko, svi ljudi su mi dobri i ceo svet gledam kroz ruzicaste naocare...
ali to nije taj osecaj o kome prica Bogi...
mislim da znam o cemu on prica..
ja tada nisam bila normalna,nisam funkcionisala normalno i nisam ni o cemu nego o njemu mogla da razmisljam..
jednostavno nije normalno stanje...
Vremenom dodje na normalu,zaljubljenost je i dalje prisutna
ali bar mogu da jedem i spavam ko covek:)
(I zasto totalni ljubavni gubitnik?Ja znam ljude koji ne pamte kada su imali taj osecaj..zar to nije tuzno i gubitnicki)
 

cokim te

Zainteresovan član
Poruka
253
Šta da ti kažem, ja još "luđa" - par puta sam se "udavala", i ništa ćorak ;-)
I bila popuno bezvoljna, ma kao "bolest bez bolesti"...ma sva sam bila on...
Nerviralo kad mi kažu "Vreme leči sve, proći će", a ja bih vrisnula njegovo ime :cry: ...ili kad čujem "Ko zna zašto je to dobro", kakvo dobro, pa bila sam, tako mi se činilo, jedan od najtužnijih stvorova na svetu :cry:
I "sunce im maleno cokim" :p ispadoše u pravu ;-)
Ne znam kako ali prođe, ali svaki put kad se ponovi sve isti scenario...pa ti se čini teže je, dokle više...:wink:
Hajde tamo, na noge lagane, glavu gore...:p Svi smo prošli, ili prolazimo kroz isto...samo nas ima "jakih" pa pred drugima ne pokazujemo, ali na forumu "a joooj ja tužan" ;-)
 

Dijenek

Elita
Poruka
22.021
Јавите се ви који се осећате одвратно. Ја се тако осећам... просто пожелим да имам неки реалан проблем или болест (Боже сачувај) па да се осећам овако. Мимо сваке логике, супротно свему што знам о себи и колико себе познајем, зателебам се као мајмун у једну малу, за коју никад, али никад то не бих претпоставио. И све постепено, миц по миц, одједном се свиди једна ствар, па друга, па за тренутак помислиш да ти се помало свиђа, али одмах то одбациш, и све степеник по степеник, одједном сконтам да сам се попео у пи*ку материну и да не знам више ни где сам кренуо ни где се налазим. Прсо сам...

Још ме и мрзи, значи нема ту више никакве приче, никаквих савета. А једном раније ми се још учинило, док је нисам примећивао, да јој се и свиђам, па сам се одмах од тога стресао и избегавао је неко време. Сад бих је узео за жену. Без заје*анције, чак ми је и то падало на памет. Ма, заљубљеност није благослов него проклетство; осећање недостојно мушкарца... Мислио сам да је тако нешто немогуће после гимназијских дана, али ово што ме је сад спичило, ја то досад нисам видео. У шта сам се претворио задњих неколико месеци, сам се себи гадим. Ја нисам мушкарац, ја сам жена


...

А ви, како те? :|
Не дај се, друже.
Битна је упорност.
Када сам ја упознао моју садашњу девојку и будућу супругу мало је рећи да је осећала презир према мени.
Разлог томе био је тај што се дружила с момцима који су јој створили лошу слику о мени.
Но, мене то није поколебало јер сам знао да је жена мог живота...
Борба је трајала седам месеци...
Пре два дана прославили смо пет година...
Буди искрен, реши тај проблем комуникације, покажи јој да је волиш али и да можеш да се одрекнеш љубави.
Буди праведан, кад за..реш, извини се и тражи опроштај.
Кад она то уради, опрости али јој и нагласи да не може тако довека...
Створи јој од себе потребу...
Обасипај је малим знацима пажње.
И великим, али пази да је не доведеш у непријатну ситуацију, жене су незгодне кад помисле да их купујеш...
И заљубиће се у тебе.
Требаће јој времена да превазиђе сујету (осећање непознато заљубљеним мушкарцима), али се не дај и имају у виду само крајњи циљ, ЊУ у твом животу...
 

cokim te

Zainteresovan član
Poruka
253
Baš i ne verujem u to "Svaka kula je osvojiva", gadna to može da bude zamka.
Ok, ona trenutno glavna, a dok je ne osvoji, nek gleda i druge cice...pa možda iskoči neka bolja. ;)

Najgore je biti isključiv, grčevit "ona ili nijedna druga". (to i ja znam da radim, zato i kažem ;) )

"Буди искрен, реши тај проблем комуникације, покажи јој да је волиш али и да можеш да се одрекнеш љубави...", lepo rečeno :)
 

divIja u srcu

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.447
Када сам ја упознао моју садашњу девојку и будућу супругу мало је рећи да је осећала презир према мени.
Разлог томе био је тај што се дружила с момцима који су јој створили лошу слику о мени.
Но, мене то није поколебало јер сам знао да је жена мог живота...
Борба је трајала седам месеци...


Svaka cast, cenim miskarce koji znaju da se bore za svoju zenu. :razz:8-)
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.