Ima jedan svetitelj brzi pomoćnik

Нема саслуживања 1000 година.
Јеси ти пио нешто данас ?
Како су у цркви кад папа нема јурисдикцију над православнима ?
Rimokatolici su bolan deo Crkve. Isto kao i ekumenisti. Treba sazvati i održati vaseljenski sabor i suditi papi (normalno dati mu priliku da se pokaje...), osuditi jeresi i slično.
 
Molitva svetom Antoniju Padovanskom za bolesne

Sveti Antonije, uvek si pomagao onima koji su ti se obraćali za pomoć. Jako te molim za (ime), bolesnu osobu koja mi je tako draga.
Molim te za dar ozdravljenja za njega (nju), ako je to volja Božja, ili za olakšanje njegove (njene) patnje, a takođe da on (ona) ima snage podneti te patnje na slavu Boga u jedinstvu s Isusom Raspetim.
Ti, koji si u svom životu uvek bio prijatelj patnicima i sa ljubavlju im činio čudesa, ne ostavi nas bez svoje brige, uteši naša srca i pomozi nam da trpimo svoje telesne i duševne patnje tako da zaslužimo život večni. Amin.
 
Poslednja izmena:
Druga molitva za bolesne svetom Antoniju Padovanskom

O dragi sveti Antonije, ti si uvek činio dobro ljudima koji su sa nadom pribegavali k tebi. Toplo te molim za tako dragog mi bolesnika (ime). Isprosi mu (joj), molim te, milost ozdravljenja ili olakšanja muke, kako bi svoju patnju mogao prineti Bogu na dar, sjedinjujući se u stradanjima sa Hristom.
U svom zemaljskom životu bio si prijatelj stradalnika i nisi se štedeo, milosrdno im pomažući i čudesa čineći. Budi blizu nas, zaštiti nas, uteši nas i pobrini se da naše telesne i duševne patnje postanu izvorom zasluga za život večni. Amin.
 
Molitva za obraćenje bliske osobe

O veliki svetitelju, koji si sav svoj život posvetio i dao sve svoje snage u svrhu spasavanja hrišćana i obraćenja neverujućih Bogu, koji si sada oruđe Božjeg milosrđa za obraćenje grešnika, molim te zagovaraj pred Gospodom za meni bliskog/u (ime), čiji život ne odgovara jevanđeljskim zapovestima i zavetima krštenja.
O dragi svetitelju, pobrini se da to lice može povratiti veru, živeti životom Crkve i pronaći radost prisnosti sa Bogom.
Ne dopusti da njegova/njena duša propadne za život večni i pomozi mu/joj da ponovo postane dete Božje i oseti koliko je dobar Gospod u ovome životu i gleda Njegovu veliku slavu na nebesima. Amin.
 
Molitva za obraćenje bliske osobe

O veliki svetitelju, koji si sav svoj život posvetio i dao sve svoje snage u svrhu spasavanja hrišćana i obraćenja neverujućih Bogu, koji si sada oruđe Božjeg milosrđa za obraćenje grešnika, molim te zagovaraj pred Gospodom za meni bliskog/u (ime), čiji život ne odgovara jevanđeljskim zapovestima i zavetima krštenja.
O dragi svetitelju, pobrini se da to lice može povratiti veru, živeti životom Crkve i pronaći radost prisnosti sa Bogom.
Ne dopusti da njegova/njena duša propadne za život večni i pomozi mu/joj da ponovo postane dete Božje i oseti koliko je dobar Gospod u ovome životu i gleda Njegovu veliku slavu na nebesima. Amin.
Da li je Ante zaista privodio ljude istinitoj vjeri?
 
Da li je Ante zaista privodio ljude istinitoj vjeri?
Šta bi rekao za današnje ekumeniste sa mitrama u našoj crkvi, za njih je Antiša svetitelj. Koga navedeni ekumenisti privode istinitoj veri grleći se, bratimeći i slikajući sa svim mogućim jereticima. Antiša se borio protiv tadašnjih jeresi. Bog čeka na pokajanje rimokatolika koji su bolan deo Crkve jer još ima među njima zdravih (među milijardu i trista miliona valjda ima zdravih i Bogu ugodnih). Takav je bio i sveti Antonije.
 
Šta bi rekao za današnje ekumeniste sa mitrama u našoj crkvi, za njih je Antiša svetitelj. Koga navedeni ekumenisti privode istinitoj veri grleći se, bratimeći i slikajući sa svim mogućim jereticima. Antiša se borio protiv tadašnjih jeresi. Bog čeka na pokajanje rimokatolika koji su bolan deo Crkve jer još ima među njima zdravih (među milijardu i trista miliona valjda ima zdravih i Bogu ugodnih). Takav je bio i sveti Antonije.
Jedna greška se ne izbija drugom. Ante se nije borio protiv jeresi sam ispovijedajući jeresi.
 
Nije živio u Tanzaniji pa da nije znao za pravoslavlje
Тема је молитве светом Антонију Падованском и њихово дејство, да људи испробају, дају своје мишљење и сведочанства а ти и још неки сте апологетски кренули у напад, расправу о догматици, јересима итд. Ако си модератор на подфоруму посвећеном религији и духовности, требао би да будеш објективан и неутралан. Наступаш чисто религијски и претворио си тему коју сам поставио у религијску расправу. Ово је тема из духовности. Молитва неком светитељу је ствар духовности. Желео сам да се води тема и дискусија на нивоу духовности. Шта мисли ко о овим молитвама, дали би их користио, ако их је користио шта мисли о деловању, сведочанства....
Зато те молим да своје и остале апологетске и сличне нападе лепо обришеш и пустиш оне које занима тема да пишу о њој.
 
Ево мојих сведочанстава о дејству молитава светом Антонију Падованском. За изгубљену ствар сам се лично осведочио да помаже. За остале ствари могу лично да сведочим да молитва светом Антонију у свакој потреби помаже. Доста људи сам чуо да им је молитва за изгубљену ствар помогла. Некима је такође помогла код проблема са алкохолизмом итд.
 
Rimokatolici su bolan deo Crkve.
Они су се одвојили од Цркве, теби недостаје основно познавање вере.
Isto kao i ekumenisti. Treba sazvati i održati vaseljenski sabor i suditi papi (normalno dati mu priliku da se pokaje...), osuditi jeresi i slično.
Не вреди, не познајеш материју, скроз си произвољан у ставовима.
Самим увидом у други ватикански концил се види колико су римокатолици застранили.
Не треба никакав сабор, све је већ сада јасно, а и било је раније.
Питај старокатолике што су се одцепили, а питај и протестанте.
Не вреди, сви беже од вас Гедо.
 
Саветовао бих свима који читају молитве светом Антонију Падованском да и ако им светитељ помогне својим заговором код Бога, да сами морају да се потруде, да мењају начин живота. Најважније је покајање. Постати свестан шта је то грех (зле мисли, речи и дела, али и пропуст да се нешто учини, уопште одсуство љубави). Треба се кајати за своје грехе, исповедати се и борити да их се не понавља. Упорно и упорно. Терати себе на молитву, редовно посећивање свете литургије и других служби у Божијем храму, читати Свето писмо и дела светих отаца. Потребно је сагледати самога себе, поставити си питање: какав сам ја то човек? Да ли друге ожалошћујем својим речима, да ли оговарам, измишљам, лажем, да ли сам груб...
Потребно је обраћење. Нови живот у Исусу Христу.
Све тражи труд, залагање. Постављење циљева, као у спорту. Упорност, вежба, пуно вежбања и труда. Тако је и у духовном животу. А кад клонемо, посустамо, молитве светитељима су ту да нам помогну. Да нам дају снагу да наставимо да пливамо узводно у овом свету који лежи у злу и иде широким путем низводно, у пропаст а наше је да идемо уским путем, пливајући напорно узводно у Царство небеско.
 
Poslednja izmena:
Тема је молитве светом Антонију Падованском и њихово дејство, да људи испробају, дају своје мишљење и сведочанства а ти и још неки сте апологетски кренули у напад, расправу о догматици, јересима итд. Ако си модератор на подфоруму посвећеном религији и духовности, требао би да будеш објективан и неутралан. Наступаш чисто религијски и претворио си тему коју сам поставио у религијску расправу. Ово је тема из духовности. Молитва неком светитељу је ствар духовности. Желео сам да се води тема и дискусија на нивоу духовности. Шта мисли ко о овим молитвама, дали би их користио, ако их је користио шта мисли о деловању, сведочанства....
Зато те молим да своје и остале апологетске и сличне нападе лепо обришеш и пустиш оне које занима тема да пишу о њој.
Ти покушаваш подметнути римокатоличког фратра да је кобајаги светитељ. У 13. вијелу РКЦ је већ била у пуном "побиј попали покатоличи" моду. За вријеме живота несветог Падованског крсташи су попалили Цариград, центар православља. А ми требамо сад да се молимо римокатолицима из 13. вијека.
 
Они су се одвојили од Цркве, теби недостаје основно познавање вере.

Не вреди, не познајеш материју, скроз си произвољан у ставовима.
Самим увидом у други ватикански концил се види колико су римокатолици застранили.
Не треба никакав сабор, све је већ сада јасно, а и било је раније.
Питај старокатолике што су се одцепили, а питај и протестанте.
Не вреди, сви беже од вас Гедо.
Нисам римокатолик. Папска застрањења не подржавам. Моја жеља је да се врате православљу а то се полако и остварује.
 
Ти покушаваш подметнути римокатоличког фратра да је кобајаги светитељ. У 13. вијелу РКЦ је већ била у пуном "побиј попали покатоличи" моду. За вријеме живота несветог Падованског крсташи су попалили Цариград, центар православља. А ми требамо сад да се молимо римокатолицима из 13. вијека.
Знам само да је доста људи тражило помоћ од светог Антонија Падованског и тражи, и да су добили помоћ:

https://www.svjetlorijeci.ba/ekumenizam-oko-sv-ante/

Glasnik sv. Ante (1921.) donosi opis utorka u crkvi sv. Ante u Sarajevu govoreći kako pred svečanim oltarom gori mnogo svijeća i opisuje „čitav red žena, tuđem svijetu neobičnih – sa zarovima zastrtog lica. To su muslimanke… Iza njih dolazi drugi svijet sa zapaljenim svijećama u rukama. Duboko se naklanjaju pred Svečevim kipom i pri tom se neprestano krste s tri prsta… To su pravoslavni krišćani… Kraj klupe stoje mnoge gospode, bojažljivo se naprijed pomiču, ne ufaju se najedamput kipu sv. Ante. To su Židovke, što su donijele svijeće…” Isti pisac opisuje kako „jedna muslimanka zastrta lica” goni „volujska kola” i u njima bolesnu ženu. Kad je policija pita što ne vodi ženu u bolnicu, ona odgovara: „Ja znam kuda ću. Vozim je sv. Anti”, jer vjeruje da će je sv. Anto izliječiti. Naime ona govori: „Bezbeli da će. I mene su ovako prije tri hefte (tjedna) ovamo dovukli, i evo me zdrave. Pa i ja povela svoju komišinicu da ozdravi”. Zatim pisac donosi treći vid štovanje sv. Ante. Svećenik je završio misu i vraća se u sakristiju, a „za njim iz crkve nagrnu šareno društvo: muslimani s fesovima na glavi, muslimanke s koprenama na licu, Srpkinje s povijenim glavama, sve nagnu za svećenikom u sakristiju, klekoše na pod da poljube haljine u kojima se služba činila na oltaru sv. Ante. Pri tome u sav glas vape za pomoć sv. Ante”. To je obred „stresanja haljina”: nakon mise vjernik kleči i ljubi svaki pojedini dio misne odjeća, a nakon toga ga svećenik poškropi blagoslovljenom vodom i izmoli molitvu. Ovaj obred su tražili ne samo obični svećenici nego i imami. [Antin, „Javni spomenici sv. Ante”, Kalendar sv. Ante, 1935., 121. Autor piše da „turski svećenici šalju svoje ljude u naše crkve da bi molili pomoć od Sveca. Nedavno je čak bio imam (nešto kao naš biskup) iz Skopja kod franjevaca u Sarajevu, dao je zapaliti nekoliko svijeća u čast Sveca, dao svoj dar Svecu (novac) i tražio da se razgovara s provincijalom. Kako ovaj nije bio kod kuće, ispričao je tajniku da je često iskusio pomoć Sveca.”]
 
U raznim časopisima o sv. Anti nalazimo dirljivih opisa kako se inovjerci utječu sv. Anti i bivaju uslišani. [Glasnik sv. Ante (1928., 6, 134) donosi opis kako jedna otmjena muslimanka duže dolazi plakati pred kip sv. Ante i kroz plač govori: ‘Neću otići dok me ne uslišaš!’ Kad je nakon određenog vremena došla pred samostansku portu i kad su je pitali što želi odgovorila je: ‘Ništa više ne želim, jer je moju želju vaš v. Anto uslišao, veličat ću uvijek njegovu moć i nikad ga neću zaboraviti. I plativši za misu zahvalnicu ode ponovo pred kip sv. Ante, gdje se pokloni, poljubi crkveni pod i ode.”] Uza sve što muslimanima nije dopušteno častiti kipove i slike, ipak se rado nađu pred likom sv. Ante jer im je simpatičan i jer su uvjereni da će im njegov zagovor pomoći.

Dobro se sjećam kad su Romi u zoru na 13. lipnja prvi stajali i obilazili crkvu, stavljali pred oltar sv. Ante svoje darove i obvezno darivali da se na njihovu nakanu (redovito za zdravlje djece) prikaže misa ili ispjeva „Ak’ čudesa” (ili “Si quaeris”, što je puk redovito čudno izgovarao). Nikad se nije čulo da su Cigani ukrali nešto iz crkve sv. Ante.

https://www.svjetlorijeci.ba/ekumenizam-oko-sv-ante/
 
Pravoslavci su govorili da je to njihova crkva i rado su u nju dolazili, posebno na pobožnost „trinaest utoraka sv. Anti”. Oni su svoj običaj paljenja svijeća nametnuli ostalim štovateljima sv. Ante. Samo zapale svijeću, naprave nekoliko znakova križa i napuštaju crkvu (jer ne znaju moliti), a svijeće gore same i stvaraju dim pa je znalo dolaziti do gušenja i požara. To je fratre navelo da ne dopuste paljenje svijeća u crkvi, jer se kraj njih nije moglo normalno disati.

Nažalost, uz poštovanje sv. Ante vezali su i neka praznovjerja, posebno „paljenje svijeće naopako”, ali i traženje od bračnoga druga da se pred oltarom sv. Ante zakune da ga nije prevario. Mnogi posjetitelji crkve kad izlaze iz crkve ne smiju okrenuti Svecu leđa, nego izlaze natraške.

Iskaz poštovanja sv. Anti u Sarajevu bio je godinama vezan za ljubljenje svečanih moći navečer na njegovu svetkovinu. Iza Večernje, a kasnije iza večernje Mise, narodu su se davale na ljubljenje moći sv. Ante. Tri svećenika bila su angažirana kod toga obreda, pri čemu je bilo toliko stiske da se nije moglo izdržati. Bilo je važnije poljubiti moći (čak i za katolike) nego doći na sakramente, a pravoslavni i muslimani ni tako nisu mogli doći na sakramente pa im je ljubljenje moći bio jedini izraz štovanja sv. Ante. U Sarajevu su sedamdesetih godina konačno fratri morali ukinuti tu pobožnost, jer se pretvorila u paraliturgijski način štovanja gdje se moćima davalo veće značenje nego sakramentu.

U Sarajevu postoji jedna čudna praksa. Stare žene savjetuju osobi koja se nalazi u nevolji kojoj više nema lijeka da ode na tri mjesta: u staru pravoslavnu crkvu na Baščaršiji i zapale svijeću, da dođu „kod svetoga Ante” na Bistrik i zapale svijeću ili dadnu sadaku (milostinju) te da odu „kod sedmero braće” i ostave sadaku. (Nedaleko od crkve sv. Ante na Bistriku postoji groblje sa sedam humaka u kojima, po predaji, počiva sedmero braće koju je neki silnik nevinu pogubio). Veže li se uz tu narodnu religioznu praksu i onaj izraz da „Svakom svecu treba svijeću zapaliti”, teško je reći, ali govori da se čovjek u nevolji utječe na sve strane, samo da se oslobodi nevolje.

Nije rijetko da se pred oltarom sv. Ante nađe neki mladić ili djevojka i naglas žali Svecu za neuzvraćenu ljubav, za nevjeru, ili ga moli da nađe pravoga partnera.

Neposredno pred rat u crkvi sv. Ante u Sarajevu održano je nekoliko ekumenskih susreta i molitava, ali na zadnje susrete pravoslavni (bolje je reći Srbi) više nisu htjeli doći. Ispričavali su da im ne da Sveti Sinod. Bio je to početak razlaza i neprijateljstva koji je obični puk osudio, jer je smatrao da je crkva sv. Ante zajednička crkva svih Sarajlija. U toj crkvi se nikad nije nastupalo ekskluzivistički, nikad se nije apostrofirala nacionalna i religijska pripadnost iz bojazni da se netko od prisutnih vjernika ne uvrijedi. Sv. Anto u Sarajevu zaista je bio ekumenski svetac.

Može se s pravom reći da je sv. Anto bio ekumenski svetac, ali je tijekom ovoga rata zamijećeno da mnogo manji broj inovjeraca dolazi u njegovu crkvu. Ima ih mnogo, ali ne u onom omjeru kao prije rata (ako se čak uzme u obzir i inače smanjen priliv vjernika toj crkvi uslijed neprestanoga granatiranja upravo toga dijela grada, a k tome tramvaji ne voze već dugo u Sarajevu pa se iz udaljenijih dijelova grad teško dolazi u crkvu sv. Ante). Propaganda i strah su učinili svoje. Prolazeći gradom, mogao sam mnogo puta osjetiti kako je govoreno na radiju ili pisano u novinama: čim su napadani Hrvati, od mene su mnogi okretali glavu, čim je atmosfera bila opuštenija, vedrije su me gledali i izdaleka pozdravljali. Izgleda da se sad s više pouzdanja gleda na fratra pa se nadam da će i sv. Anto biti privlačiviji. Sv. Anto je dosad privlačio sve vjernike i nitko se nije osjećao odbačen. To je amanet franjevaca u tim krajevima i to je franjevački duh, a sv. Anto je istinski franjevac i prema tomu „ekumenski Svetac” oko kojega će se, nadamo se uz njegov zagovor i Božju pomoć, opet okupljati ljudi svih vjera i svih uvjerenja.

(„Sv. Anto ekumenski svetac u Sarajevu”, u: Zbornik Kačić XXVII-XXVIII (Split 1996), 231-235.)

https://www.svjetlorijeci.ba/ekumenizam-oko-sv-ante/
 
Нисам римокатолик. Папска застрањења не подржавам. Моја жеља је да се врате православљу а то се полако и остварује.
Да сумирам, кад мало прелисташ Други ватикански концил биће ти јасно. Овако пишеш о римокатолицима не познајеш их.
Нити се они враћају православљу, нити је то сад могуће.
То је твоја пропаганда, а пошто се не разумеш у проблематику, можеш само да шириш дезинфирмације и лажи
 
Да сумирам, кад мало прелисташ Други ватикански концил биће ти јасно. Овако пишеш о римокатолицима не познајеш их.
Знам доста тога о концилу: потврда старих и увођење нових застрањења. Фактички прелазак из искривљеног хришћанства у неку јудеохришћанску верзију религије. Али, опет и опет понављам: Дух дише где жели и међу римокатолицима сигурно има искрених верника. Опет ти и Маки одвлачите од теме.
 

Back
Top