Ja sam skoro došao do toga. Slučajno. Da objasnim ne umem, ne umem ni da ponovim šta mi je "sinulo odjednom", ako uspem da sastavim logičan post, napisaću.
Samo sam hteo da ti kažem da niti si lud niti si sam u toj teoriji.
I to je relativno, znam.
Ствар је заправо врло једноставна али проблем је једна невероватна општеприхваћена заблуда, због које ће нам се се будуће генерације, ако буду паметније, смејати.
Ради се о томе да је трајање основа нашег бића и основа света уопште. Међутим, оно што се у физици тако зове, као и оно што се уобичајено зове "време" није време већ простор, линија која је подељена на подеоке поређане један до другог а што нема ни "в" од времена. Једноставно интелект не може представити себи време а да га не претвори у простор подељен на делове а што је суштински различито од времена. Право време трајање је дакле нешто сасвим друго, потпуно различито од простора.
Има ли уосталом ишта простије и логичније од тога? Време је по дефиницији сукцесија или след једног за другим, док је је простор по дефеницији нешто где је све јукстапозиционирано, поређано једно до другог. Како онда можемо сукцесију представити једном јукстапозицијом? Никако, а управо је то оно што сви раде када мисле о времену потпуно несвесни да баратају једном линијом у простору а не временом.
Бергсон је до оваквих мисли дошао изненада предавајући студентима Зенонов парадокс. Цела његова филозофија после тога, била је објашњење тог окрића а које се може свести у једну реченицу: Време није исто што и линија у простору подељена на три дела, прошлост , садашњост и будућност. Само се линија може делити, не и право време трајање које налазимо једино у себи и које је интуиција. Интуиција трајања.
Међутим, Бергсон није рачунао да ствари неће ићи тако просто са објављивањем свету овог знања. Да многи људи једноставно не могу то појмити, нити наћи у себи то право трајање које је заправо њихова и основа свега. Тако да је Бергсон у једном интервјуу рекао ово:
Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson
Зато ћу покушати, кроз дијалог, приближити шта је интуиција трајања :
Како дакле приближити себи шта је право време трајање?
Мелодија је један од начина. Мелодија је оно најближе што нас тој основи свега може приближити и дати нам бар наговештај шта је право време а које није поређаност ствари једних до других у простору.
Када слушамо музичко дело у садашњости имамо посла само са једним јединим тоном. Прошли тонови нигде не постоје у том садашњем тренутку.. они су у сећању?
Па шта је онда та мелодија? ..... Тај један тон у садашњости није мелодија?
Тачно. Није. Потребни су и ови прошли тонови којих се сећамо да бисмо имали мелодију.
Али како ми то призивамо свести те прошле тонове?
Не призивамо их у садашњост овом једном тону тако што их ређамо до њега један до другог, јер бисмо тако добили акорд, какофонију звукова свих тонова који звуче одједанпут заједно.То није мелодија коју тражимо. Не Него је мелодија скуп свих тих тонова али на свјеврстан начин прожимања.
Иако је мелодија састављена из тонова она није њихов скуп. Тонови су у њој на начин прожимања а не поређаности једно до другог.
Ако смо ово схватили, то можемо сада проширити на нешто много више од неке музичке мелодије. Јер целокупна прошлост, садашњост и будућност постоје у свести на тај начин прожимања слично мелодији; а где су све слике појавног света које зовемо "реалност"заправо изникле из те "мелодије свега" иако нису претходно биле садржане као такве у њој.