gost 352028
Aktivan član
- Poruka
- 1.082
Колико је само пожара погасио и помоћи по Србији донео, овај авион је, према мом, више пута истицаном ставу, заслужио најважније место у музеју авијације у нашој земљи.
Прављен према пројектима конструкторског биора под именом Иљушин, још из шездесетих година, овај авион је требало да носи терете од око 40тона, полеће са кратких и неприпремљених писта и да се дохвати висине и брзине крстарења, коју имају путнички и теретни авиони. Када немате чиме да га вучете и препаркирате по аеродрому, он је то могао да обави сам, реверзирањем млаза, односно, могао је да иде и у рикверц. Управо реверзирање млаза, огромне покретне површине на крилима, велике површине на точковима (велики број точкова) су овом авиону омогућили да слети на јако кратку писту и да са исте врло брзо поскочи после краћег залета.
Овај авион је код руса познат и по Афганистанском слетању, односно он је у Афганистанском рату довлачио терете својој војсци, али на аеродромима, око којих је мала површина чувана од стране руске војске, морао да слеће из пуног маневра (спирално спуштање са великим брзинама) и то при повећаној брзини за слетање. Тиме је овај авион морао да прво слети на предњи точак и да "гура" читав авион на доле, па тек онда да спусти и задње точкове. Разлог је био прост: превелика брзина слетања са пуним отклоном узгонских површина на крилима би на класичном слетању (прво задњи точкови, па тек онда предњи) са толиком брзином довела до тога да авион прелети преко пола писте пре него што крене кочење и реверзирање, па је авион требало силом прилепити за писту и онда енергично закочити. После ове процедуре и пилоти великих бомбардера су ишли на обуку код пилота теретњака, како би научили ову процедуру. И дан данас на аеромитинзима ИЛ-76 демонстрира Афганистанско слетање (Афганская посадка).
Шасија му је предимензионисана, поседује кран у себи, може да отвори теретна врата у след лета и да на падобранима испусти тенк, падобранце, терете, све што вам падне на памет.
Чак сам пре пар дана разговарао са једним русом, који је сада камионџија на КАМАЗ-у на нафтним платформама, који је био падобранац на овом ИЛ-76 десантном и искочио је 1999. године на Приштински аеродром Слатине. Тада готово нико није знао (сем оних који су требали) да осим руских снага СФОР-а, које су ноћу убрзаним маршом стигле из БиХ на Космет, било и падобранских десанта и то управо из овог авиона, који је долетео директно из Русије.
И оно што је посластица: овај авион има четири Д-30 мотора, конструисаних од стране Павела Соловјова, који су својевремено били моторизација готово свега што лети. Дакле, потисак су давали хидроавионима, теретњацима, путничким авионима средњих и великих долета, па чак и борбеним авионима четврте генерације (МиГ-31), али и борбеном авиону пете генерације Су-47 Златни Орао (Беркут). Чак и авион за испитивање стратосфере Мајсишчев М-55 Геофизика је опремњен овим моторима. Преносни генератори се покрећу варијантом овог мотора, који покреће синхрони генератор преко редуктора.
Авион је био веома бучан за то време из простог разлога: на њему су се налазила четири двопроточна турбовентилаторска мотора, мале двопроточности, што је значило да се на издуву ових мотора ваздух кретао готово преко два маха и то је правило огромну буку.
Најновијом моторизацијом авиона са моторима ПС-90А посебно припремљених за ИЛ-76, овај авион има долет од преко 50% увећан у односу на претходне верзије авиона, али и носивост му је са 45тона повећана на 60тона. Стари аналогни компјутер од скоро 100кг је замењен дигиталним. Гомила жица и каблова је замењена штампаним плочама. Авион сада има све "на дугме", али је резервирање команди остало, тако да се све може и ручно.
Нашима је спасао многе животе, угасио многе пожаре, а ове године је још једном показао да је заслужио прво место у музејима авијације.
Прављен према пројектима конструкторског биора под именом Иљушин, још из шездесетих година, овај авион је требало да носи терете од око 40тона, полеће са кратких и неприпремљених писта и да се дохвати висине и брзине крстарења, коју имају путнички и теретни авиони. Када немате чиме да га вучете и препаркирате по аеродрому, он је то могао да обави сам, реверзирањем млаза, односно, могао је да иде и у рикверц. Управо реверзирање млаза, огромне покретне површине на крилима, велике површине на точковима (велики број точкова) су овом авиону омогућили да слети на јако кратку писту и да са исте врло брзо поскочи после краћег залета.
Овај авион је код руса познат и по Афганистанском слетању, односно он је у Афганистанском рату довлачио терете својој војсци, али на аеродромима, око којих је мала површина чувана од стране руске војске, морао да слеће из пуног маневра (спирално спуштање са великим брзинама) и то при повећаној брзини за слетање. Тиме је овај авион морао да прво слети на предњи точак и да "гура" читав авион на доле, па тек онда да спусти и задње точкове. Разлог је био прост: превелика брзина слетања са пуним отклоном узгонских површина на крилима би на класичном слетању (прво задњи точкови, па тек онда предњи) са толиком брзином довела до тога да авион прелети преко пола писте пре него што крене кочење и реверзирање, па је авион требало силом прилепити за писту и онда енергично закочити. После ове процедуре и пилоти великих бомбардера су ишли на обуку код пилота теретњака, како би научили ову процедуру. И дан данас на аеромитинзима ИЛ-76 демонстрира Афганистанско слетање (Афганская посадка).
Шасија му је предимензионисана, поседује кран у себи, може да отвори теретна врата у след лета и да на падобранима испусти тенк, падобранце, терете, све што вам падне на памет.
Чак сам пре пар дана разговарао са једним русом, који је сада камионџија на КАМАЗ-у на нафтним платформама, који је био падобранац на овом ИЛ-76 десантном и искочио је 1999. године на Приштински аеродром Слатине. Тада готово нико није знао (сем оних који су требали) да осим руских снага СФОР-а, које су ноћу убрзаним маршом стигле из БиХ на Космет, било и падобранских десанта и то управо из овог авиона, који је долетео директно из Русије.
И оно што је посластица: овај авион има четири Д-30 мотора, конструисаних од стране Павела Соловјова, који су својевремено били моторизација готово свега што лети. Дакле, потисак су давали хидроавионима, теретњацима, путничким авионима средњих и великих долета, па чак и борбеним авионима четврте генерације (МиГ-31), али и борбеном авиону пете генерације Су-47 Златни Орао (Беркут). Чак и авион за испитивање стратосфере Мајсишчев М-55 Геофизика је опремњен овим моторима. Преносни генератори се покрећу варијантом овог мотора, који покреће синхрони генератор преко редуктора.
Авион је био веома бучан за то време из простог разлога: на њему су се налазила четири двопроточна турбовентилаторска мотора, мале двопроточности, што је значило да се на издуву ових мотора ваздух кретао готово преко два маха и то је правило огромну буку.
Најновијом моторизацијом авиона са моторима ПС-90А посебно припремљених за ИЛ-76, овај авион има долет од преко 50% увећан у односу на претходне верзије авиона, али и носивост му је са 45тона повећана на 60тона. Стари аналогни компјутер од скоро 100кг је замењен дигиталним. Гомила жица и каблова је замењена штампаним плочама. Авион сада има све "на дугме", али је резервирање команди остало, тако да се све може и ручно.
Нашима је спасао многе животе, угасио многе пожаре, а ове године је још једном показао да је заслужио прво место у музејима авијације.
