Igrica koja je uticala na vas zivot(pozitivno ili negativno)

Elite - Frontier. Igru koju sam igrao godinama kao klinac. Obozavao sam je. Proveo sam sate i sate putujuci po sistemima, trgovao, radio kao placenik.... Bilo je to vreme kada su u par MB mogao da smestis daleko zanimljive stvari nego sada u 10GB+.... Sada jedino World of Warcraft mi je delimicno zanimljiv. E da, umalo da zaboravim pretecu svih FRP igara. Dungeon Master sa svim svojih ekspanzijama.
 
GTA San Andreas Multiplayer mi je jako promenio život i naučio me mnogo toga.
Bio sam GameMaster na jednom serveru sa 300 lvl2+ igrača ukupno, upoznao sam mnogo ljudi i smnogima sam se sprijateljio, čak su mi bolji prijatelji nego prijatelji ovako, pričamo preko skype-a.
No, shvatio sam da je igra postala dosadna, vrtio sam se motorom po čitav dan, nigde akcije, preciše nepoštovača pravila, a meni kao GM-u je to bilo preopterećujuće, a head admin mi nije rekao ni hvala za to što sam mu pomagao, nego nas je znao i banovat na par puta.
No, nakon 300 sati igranja na tom serveru, izvukao sam nešto korisno iz te igre: Prijateljstvo. :)
 
Thalion_Sorontar:
Zahvaljujuci Assassin's Creed-u sam poceo da na svakom predavanju mastam o tome kako bi bilo do jaja da imam hidnblejd i svima prisutnim u amfiteatru prerezem grkljan, pocev od profesora i onih likova koji mi idu na zivce najvise, a i ostalih kasnije... :P
Da, i Oblivion me je naterao da na zivot gledam kao na rpg...doduse jedan kratak period... :D
Kliknite za proširenje...

E; mene Vičer, koliko sam bila navučena. XD Umesto Obliviona.. Ali da li je to pozitivno?
Negativno - Toliko sam bila navučena, i našla sam dobar trenutak da se razbolim, tako da sam igrala 10 sati dnevno. :rumenko: Nikad više. Nikad!
 
Final fantasy pretpostavljam da je uticao jer sam ga igrao jako mlad jos kao det,ta neka emotivna strana.. Morrowind sigurno da jeste, sigurno neke stavove o mehanici zivota sam pokupio iz te igrice, nenormalno je koliko me je privukla :D... Sigurno ima jos ali se ne mogu setiti trenutno.
Inace sve sto radimo utice na nas zivot, a igrice su davno vec prevazisle razne oblike umetnosti... Mada opet ima i jacih izvora od igara sve zavisi..
 
Uh, po naslovima vidim da sam mator za ovo društvo, al ajde.
Quake. Kako sam ga prvi put pokrenuo pitao sam se šta mu je taj multiplejer i zašto je odmah na prvoj strani glavnog menija (igraonice nisu postojale a mi što smo imali 14400 modem smo smatrani frikovima). Posle nekog vremena istraživanja shvatim da postoji mogućnost da se više računara poveže i da se igra protiv živog čoveka. Skupimo se jedan vikend nas troje na gajbu, 10m kabla (ko za antenu za televizor), neke čudne džeksne koje idu na kraj tog kabla, neke kartice koje treba da idu u računar (liče na zvučnu ali drugačije rupice pozadi) i neka bleda ideja da to sve nekako može da se spoji i da nam omogući taj čuveni "multiplejer". Posle par sati kombinovanja vijanje koja radnja hardwera radi subotom popodne pošto nam trebaju i neki "T" razdelnici (?). Pa na kraju posle još kojeg sata traženje uputstva kako u domaćoj radinosti napraviti terminatore (pošto subotom u 9 uveče definitivno više ne radi ni jedna radnja). Na samom kraju naših intelektualno/fizičkih mogućnosti, na jednom od računara rafalno stiskanje opcije "join" iznedri neki red teksta i brojeva koji do tada nije bio tu. A na ekranu drugog računara, posle stiskanja tog "joina" na prvom, uz čudno "plop", pojavi se neka čudna figurica. Uglavnom sledećih 40 sati pauze su bile samo za tranziciju tečnosti kroz organizam, a godinu dana kasnije, smoreni od nošenja računara tamo amo i trčanja na posao posle igranja rešimo da spojimo lepo i korisno i otvorimo prvu pravu pc igraonicu u gradu. Taman tu nekako se pojavi i quake2, kao naručen. U narednih 5 godina sam kroz to upoznao gomilu sjajnih ljudi, proputovao veći deo zemlje, bilo nas u novinama, na radiju, ma nastupili smo kao tačka na nultom exitu :). I sve u svemu sjajno se provodio. Tako da mislm da bez problema mogu da kažem da mi je quake uticao na život.
I da, druge dve osobe od one tri sa početka priče su mi usput postali žena (sad već bivša) i kum (još važeći :) ).
 
shpajz:
Uh, po naslovima vidim da sam mator za ovo društvo, al ajde.
Quake. Kako sam ga prvi put pokrenuo pitao sam se šta mu je taj multiplejer i zašto je odmah na prvoj strani glavnog menija (igraonice nisu postojale a mi što smo imali 14400 modem smo smatrani frikovima). Posle nekog vremena istraživanja shvatim da postoji mogućnost da se više računara poveže i da se igra protiv živog čoveka. Skupimo se jedan vikend nas troje na gajbu, 10m kabla (ko za antenu za televizor), neke čudne džeksne koje idu na kraj tog kabla, neke kartice koje treba da idu u računar (liče na zvučnu ali drugačije rupice pozadi) i neka bleda ideja da to sve nekako može da se spoji i da nam omogući taj čuveni "multiplejer". Posle par sati kombinovanja vijanje koja radnja hardwera radi subotom popodne pošto nam trebaju i neki "T" razdelnici (?). Pa na kraju posle još kojeg sata traženje uputstva kako u domaćoj radinosti napraviti terminatore (pošto subotom u 9 uveče definitivno više ne radi ni jedna radnja). Na samom kraju naših intelektualno/fizičkih mogućnosti, na jednom od računara rafalno stiskanje opcije "join" iznedri neki red teksta i brojeva koji do tada nije bio tu. A na ekranu drugog računara, posle stiskanja tog "joina" na prvom, uz čudno "plop", pojavi se neka čudna figurica. Uglavnom sledećih 40 sati pauze su bile samo za tranziciju tečnosti kroz organizam, a godinu dana kasnije, smoreni od nošenja računara tamo amo i trčanja na posao posle igranja rešimo da spojimo lepo i korisno i otvorimo prvu pravu pc igraonicu u gradu. Taman tu nekako se pojavi i quake2, kao naručen. U narednih 5 godina sam kroz to upoznao gomilu sjajnih ljudi, proputovao veći deo zemlje, bilo nas u novinama, na radiju, ma nastupili smo kao tačka na nultom exitu :). I sve u svemu sjajno se provodio. Tako da mislm da bez problema mogu da kažem da mi je quake uticao na život.
I da, druge dve osobe od one tri sa početka priče su mi usput postali žena (sad već bivša) i kum (još važeći :) ).
Kliknite za proširenje...


Realno tebra posrao si se po nama sada :)
Svaka čast, vrhunski post!
A jel i dalje imas tu igraonicu?
 
loodakris:
Realno tebra posrao si se po nama sada :)
Svaka čast, vrhunski post!
A jel i dalje imas tu igraonicu?
Kliknite za proširenje...


Heh, život je čudo.
Ne, igraonicu smo zatvorili negde 2003 čini mi se, tada je to već postao ozbiljan biznis, počele su da se otvaraju velike igraonice čiji su vlasnici bili ozbiljne face sa mnogo love i koji u tu svoju igraonicu nisu nikad ni ušli, ali su nanjušili dobru zaradu. Mi smo je otvorili da bi naša ekipa imala gde da se igra a da ne mora da tegli računare i da ne smeta komšijama po zgradama, a usput dođu i lokalni klinci pa se taman zaradi za kiriju i struju.
U međuvremenu se omatorilo i uozbiljilo (lažem za ovo drugo, i dan danas se igram), došle porodice i obaveze, a pošto ljubav nismo hteli da pretvorimo u biznis, igraonica ode u spomenar.
 
shpajz:
Uh, po naslovima vidim da sam mator za ovo društvo, al ajde.
Quake. Kako sam ga prvi put pokrenuo pitao sam se šta mu je taj multiplejer i zašto je odmah na prvoj strani glavnog menija (igraonice nisu postojale a mi što smo imali 14400 modem smo smatrani frikovima). Posle nekog vremena istraživanja shvatim da postoji mogućnost da se više računara poveže i da se igra protiv živog čoveka. Skupimo se jedan vikend nas troje na gajbu, 10m kabla (ko za antenu za televizor), neke čudne džeksne koje idu na kraj tog kabla, neke kartice koje treba da idu u računar (liče na zvučnu ali drugačije rupice pozadi) i neka bleda ideja da to sve nekako može da se spoji i da nam omogući taj čuveni "multiplejer". Posle par sati kombinovanja vijanje koja radnja hardwera radi subotom popodne pošto nam trebaju i neki "T" razdelnici (?). Pa na kraju posle još kojeg sata traženje uputstva kako u domaćoj radinosti napraviti terminatore (pošto subotom u 9 uveče definitivno više ne radi ni jedna radnja). Na samom kraju naših intelektualno/fizičkih mogućnosti, na jednom od računara rafalno stiskanje opcije "join" iznedri neki red teksta i brojeva koji do tada nije bio tu. A na ekranu drugog računara, posle stiskanja tog "joina" na prvom, uz čudno "plop", pojavi se neka čudna figurica. Uglavnom sledećih 40 sati pauze su bile samo za tranziciju tečnosti kroz organizam, a godinu dana kasnije, smoreni od nošenja računara tamo amo i trčanja na posao posle igranja rešimo da spojimo lepo i korisno i otvorimo prvu pravu pc igraonicu u gradu. Taman tu nekako se pojavi i quake2, kao naručen. U narednih 5 godina sam kroz to upoznao gomilu sjajnih ljudi, proputovao veći deo zemlje, bilo nas u novinama, na radiju, ma nastupili smo kao tačka na nultom exitu :). I sve u svemu sjajno se provodio. Tako da mislm da bez problema mogu da kažem da mi je quake uticao na život.
I da, druge dve osobe od one tri sa početka priče su mi usput postali žena (sad već bivša) i kum (još važeći :) ).
Kliknite za proširenje...

Ajd, konacno da se pojavi neko ko se igra mozda duze od mene :lol:

Nisam bio na tv i tako to... ali 27 godina igranja... verujem da nema mnogo ljudi sa vecim stazom :mrgreen: (bar kod nas)
 
loodakris:
ma barem vam je ostalo nezaboravno sećanje na vrhunsku bleju!!!

realno tebra ja sad imam 25 godina..i sa 60 mislim da ću da pikam..jednostavno volim... sad, neko će to da nazove neozbiljnost a ja kažem da me boli k*rac, radim šta volim i radiću to uvek :)
Kliknite za proširenje...

Do tada ce svi da se igraju... sacekaj i videces. Igre su negde 1990. pocele da budu glavna tema, a negde od 2000. je pocelo igranje preko mreze tj. interneta... Do danas je to otislo "na 99. stepen". Na kraju ce i da se igra samo preko neta.
 
Prva igrica koja je ostavila veeeliki utisak na mene (promenila život :think:) bio je jedan kertridž sa 5 različitih igrica Super Maria za Super Nintendo.. Ja, mlađi brat, starija sestra, dva brata od tetke koji su dolazili, provodili smo dane i dane igrajući, bezbrižni, samo se igramo.. I sad kad se setim budem sav -> :) I sad imam običaj da jednom godišnje sa bratom sednem i igramo jedno nedelju dana, dok ne obrnemo jedan svet, Super Mario World, onaj sa "konjićem" kako smo ga zvali :lol:

Negde u osmom razredu osnovne sam igrao Cezara III, i to je igrica koju sam možda najviše vremena proveo igrajući.. Ceo novi svet, gde možeš ti da napraviš zgradu, ali ljudi rade ono šta njima odgovara, moraš im udovoljavati.. I onda onako praviš grad, pa kako on raste, postaje sve lepši, i posle nekog vremena možeš i da ga ostaviš samog, on samo funkcioniše.. To mi je bio kao neki drugi svet, i za svaki grad (misiju) koju sam igrao sam se baš bio vezao, čak sam i po dobijanju unapređenja nastavljao da igram isti nivo još po pet godina, u igrici naravno(maksimum čini mi se) :lol:

A posle tih igrica koje sam igrao kao manji.. Hmm.. Braid me je "udario" prilično jako, prvi put sam sreo igricu koja ima priču o kojoj toliko možeš razmišljati i uneti se, pravo umetničko delo.. Baš lična priča, uz predivan ambijent u svetovima i sjajnu muziku cela igrica protiče u prelepoj atmosferi.. Čak sam kupio i original i poklonio devojci kad sam video da je original bio samo 700 dinara, želeo sam da podržim autora, pošto je već indie igrica a iza nje ne stoji kompanija veličine EA games ili Eidos npr..
 
Za pocetak, "igrice" nisu GTA, TES serijali, Quake, ma uopste bilo sta od ovoga sto ste naveli. Igrice su Sokoban i Snake i sta ja znam, a ovo su igre, i to igre od kojih neke imaju budzet veci nego holivudski filmovi (i 10 puta bolju pricu, dijaloge, likove...), u cije se kompletiranje ulozi ogroman broj resursa (vremenskih, finansijskih, ljudskih), tako da mislim da nije u redu da takva dostignuca zovemo "igricama" :)

Nego, da predjemo na stvar. Prvo, definitivno GTA serijal, mislim da sam GTA 3, Vice City i San Andreas presao svaku po bar 5 puta. Sta reci kad je svaki deo toliko savrsen u svim elementima, od igrivosti, preko zvuka, do savrseno prenesene atmosfere odredjenog podneblja i vremena. Zbog Game FM radija u GTA 3 sam poceo da slusam hip hop, zbog toga sto sam u GTA VC cuo Billie Jean poceo sam da slusam Majkla Dzeksona (cija muzika je svakako uticala na moj zivot), uopste sam zbog muzike u GTA VC zavoleo osamdesete, modu, muziku tog vremena...

Jako blizu GTA serijala, Morrowind, igra takodje savrsena u svim elementima. Uostalom svako ko je igrao i kome se dopala zna o cemu pricam. Oblivion necu ni da pipnem jer je (po meni) previse pojednostavljen u svrhu komercijalizacije i zelje da sira publika kupi igru. Mogu reci i da sam zbog Morrowinda poceo da se interesujem za simfonijsku muziku jer je Jeremy Soule uradio sjajan posao sto se tice soundtracka (kao i u Oblivionu uostalom), pa usled toga i za klasicnu muziku...
 
Platin:
Ajd, konacno da se pojavi neko ko se igra mozda duze od mene :lol:

Nisam bio na tv i tako to... ali 27 godina igranja... verujem da nema mnogo ljudi sa vecim stazom :mrgreen: (bar kod nas)
Kliknite za proširenje...

Nije duže, i moj staž je tu negde, bar što se tiče igranja na računaru. Ako računamo one kutijetine koje su se kačile na televizor da bi dobili dve crtice koje odbijaju kružić možda bi bila koja godinica više, ovako računajući striktno računare, početak je bio "jet pac" tako neke '83-'84-'85. Ko će se više setiti tako davne istorije.
 
shpajz:
Nije duže, i moj staž je tu negde, bar što se tiče igranja na računaru. Ako računamo one kutijetine koje su se kačile na televizor da bi dobili dve crtice koje odbijaju kružić možda bi bila koja godinica više, ovako računajući striktno računare, početak je bio "jet pac" tako neke '83-'84-'85. Ko će se više setiti tako davne istorije.
Kliknite za proširenje...

:mrgreen:
Komp je sve sto je imalo procesor, memoriju, disketu (ili kasetu) i sto je muvanjem dzojstika proizvodilo veroma sarenu ( :whistling: ) sliku na ekranu.
Inace je za mene u igranje na tv neobicno - ja sam oduvek imao monitor.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Neno
Koja je uloga čoveka u vremenu veštačke inteligencije?
Odgovora
14
Pregleda
177
AleksaJ
AleksaJ
dixieland
Da li je Mesec planeta ili satelit
2
Odgovora
33
Pregleda
631
dixieland
dixieland
Nikita Kulganov
Dr. Miroljub Petrovic - Kako je zivot nastao na zemlji od nezivog, ako zakon biologije kaze da samo zivo moze da nastane od zivoga ?
Odgovora
8
Pregleda
486
Обилић
Обилић

Back
Top