Играни филмови и серије са историјском тематиком

Da li je najbolji ?

  • Da

    glasova: 3 75,0%

  • Ne

    glasova: 1 25,0%

  • Znam bolji

    glasova: 0 0,0%

  • NIsam siguran

    glasova: 0 0,0%
  • Ukupno glasova
    4
Лекизан

Лекизан

Buduća legenda
Moderator
Poruka
27.520
Има ли неких оваквих филмова или серија а који су вам се свидели и које можете да препоручите другима за гледање.
Можете да наведете и шта вам се тачно свидело и шта сматрате историјски релевантним у том филму, а шта сматрате уметничком слободом и историјски недоказаним и потпуно плодом фикције.

Ево неке листе коју су други издвојили:
https://rtb.rs/najbolji-istorijiski-filmovi-svih-vremena/

Постављајте и блокбастере и неке нискобуџетне филмове и серије који нису привукли пажњу јавности а можда би требало, да убијемо време и ми који не гледамо телевизију.

И једно питање, зна ли неко како се зове филм о Шамполиону, и трци између Француза и Британаца, односно њега и Томаса Јанга ко ће први да дешифрује хијероглифе?
 
"Gladijator" snimljen 2000 godine. Režija Ridli Skot, glavna uloga Rasel Krou. Mada je uloga policajca Baka u filmu Poverljivo iz LA predstavljala izlazak Rasela Kroua na stazu filmskih zvezda, uloga generala Maksimusa, učvrstila ga je na mestu filmskih zvezda. Pored Rasela Kroua u filmu glume i Hoakin Feniks kao zli imperator Komod i Ričard haris kao dobri imperator Marko Aurelije. Film počinje bitkom kod Vindabone 180 godine ove ere, u filmu se spominje i bitka kod Zame 202 godine pre naše ere, da bi se završio scenom dvoboja u areni između generala Maksimusa i imperatora Komoda

Odličan film, koji se i danas spominje kao jedan od osnovnih filmova dvadeset i prvog stoleća u žanru istorijskih spektakla. Takođe, njegov kulturološki značaj je u tome što je obnovio zanimanje filmskih producenata za Rimsko carstvo, nakon čega dolaze serije Rim i Spartak kao i filmovi Centurion, Poslednja legija itd.

 
Лекизан:
И једно питање, зна ли неко како се зове филм о Шамполиону, и трци између Француза и Британаца, односно њега и Томаса Јанга ко ће први да дешифрује хијероглифе?
Kliknite za proširenje...
Ne znam za film, ali se sećam serije (dokumentarna drama) koju je radio BBC gde su dve epizode posvećene Šampolionu. Išlo negda na pokojnom b92.

Sad nađoh na netu u pitanju je "Egipat":
https://en.wikipedia.org/wiki/Egypt_(TV_series)
 
Избјегавам бити чангризавим када су у питању филмови који обрађују историјске теме, јер сам и затровани филмофил и заљубљеник у исдторију, али чланак у прилогу увода у тему
Лекизан:
Ево неке листе коју су други издвојили:
https://rtb.rs/najbolji-istorijiski-filmovi-svih-vremena/
Kliknite za proširenje...
је нешто најгоре што сам икад прочитао, заправо нисам прочитао одустао сам након описа
“Vitezovi templari” (2005)
  • Režija: Ridley Scott
  • Ocjena: 8.5/10
“Vitezovi templari” je filmska priča smeštena u doba krstaških ratova. Film prati viteza templara Baliana (Orlando Bloom) koji se pridružuje vojsci krstaša i ulazi u epske bitke za oslobađanje Svetog grada Jerusalima. Ridley Scott donosi neverovatno vizuelno iskustvo, sa spektakularnim scenama bitaka i bogatom rekonstrukcijom srednjovekovnog sveta. “Vitezovi templari” je savršena kombinacija akcije, drame i istorijske autentičnosti.
Kliknite za proširenje...
Нити се филм Kingdom of Heaven (2005) може превести као "Витезови темплари" (ако је негдје са таким преводом ем је накарадно ем бесмислено), нити прати живот витеза темплара, нити је Балијан, историјски лик који је постојао, и у филму и у том вртемену био темпларем, нити филм описује битку за ослобођењем Јерусалима, напротив обрађује опсаду и пад Јерусалима 1187.године.
Толико недопустивих грешака у тако кратком тексту тешко је уопште замислити.

Када сам се већ дотакао филма, у питању је апсолутно одличан филм. Ридли Скот је познат по темељитом приступу када обрађује историјске теме, тежи реалистичнијем приказу уз наравно допустиво одступање зарад деаматуршког приказа којим филм бива гледљивијим.
Обрађена је и иначе кроз популарну културу највише обрађиван период крсташких ратова, битка код Хитина и пад Јерусалима, Ридли Скот је покушао кроз филм извршити реконструкцију духа тог времена, вриједносног система, схватања, начин живота, религиозне анимозитете, моралне скрупуле којима су тада робовали, по мени у доброј мјери и успио.

Препорука за оне који нису погледали овај одличан филм а имају намјеру, да обавезно погледају режисерову верзију која траје 190 минута. У биоскопској верзији од 140 минута многе важне сцене су изостављене, укључујући и изванредне дијалоге и монологе који помажу разумијевању тог времена, и сцене чијим изостављањем неки прикази дјелују недоречено па и неповезано.
 
Khal Drogo:
Избјегавам бити чангризавим када су у питању филмови који обрађују историјске теме, јер сам и затровани филмофил и заљубљеник у исдторију, али чланак у прилогу увода у тему

је нешто најгоре што сам икад прочитао, заправо нисам прочитао одустао сам након описа

Нити се филм Kingdom of Heaven (2005) може превести као "Витезови темплари" (ако је негдје са таким преводом ем је накарадно ем бесмислено), нити прати живот витеза темплара, нити је Балијан, историјски лик који је постојао, и у филму и у том вртемену био темпларем, нити филм описује битку за ослобођењем Јерусалима, напротив обрађује опсаду и пад Јерусалима 1187.године.
Толико недопустивих грешака у тако кратком тексту тешко је уопште замислити.

Када сам се већ дотакао филма, у питању је апсолутно одличан филм. Ридли Скот је познат по темељитом приступу када обрађује историјске теме, тежи реалистичнијем приказу уз наравно допустиво одступање зарад деаматуршког приказа којим филм бива гледљивијим.
Обрађена је и иначе кроз популарну културу највише обрађиван период крсташких ратова, битка код Хитина и пад Јерусалима, Ридли Скот је покушао кроз филм извршити реконструкцију духа тог времена, вриједносног система, схватања, начин живота, религиозне анимозитете, моралне скрупуле којима су тада робовали, по мени у доброј мјери и успио.

Препорука за оне који нису погледали овај одличан филм а имају намјеру, да обавезно погледају режисерову верзију која траје 190 минута. У биоскопској верзији од 140 минута многе важне сцене су изостављене, укључујући и изванредне дијалоге и монологе који помажу разумијевању тог времена, и сцене чијим изостављањем неки прикази дјелују недоречено па и неповезано.
Kliknite za proširenje...
Филм је врхунски. Сјајно урађен у сваком смислу.
За све си у праву.
Додуше, филм није у потпуности историјски тачан, има ту „умјетничке слободе”.
Балијан је постојао, али његов лик није онакав какав је описан у филму. Он није син Готфрија, већ Барисана. И од рођења је био племић (у филму је приказан као скромни француски ковач и изгубљени син оца).
Иначе, Балијан је оженио Марију Комнин, жени Амалрика l и маћаху Балдуина IV и Сибиле, док у филму има романтичне односе са Сибилом.
Такође, лик Саладина је жешће романтизован.
 
Brđanin:
Филм је врхунски. Сјајно урађен у сваком смислу.
За све си у праву.
Додуше, филм није у потпуности историјски тачан, има ту „умјетничке слободе”.
Балијан је постојао, али његов лик није онакав какав је описан у филму. Он није син Готфрија, већ Барисана. И од рођења је био племић (у филму је приказан као скромни француски ковач и изгубљени син оца).
Иначе, Балијан је оженио Марију Комнин, жени Амалрика l и маћаху Балдуина IV и Сибиле, док у филму има романтичне односе са Сибилом.
Такође, лик Саладина је жешће романтизован.
Kliknite za proširenje...
Што се тиче Саладина, треба прочитати Баха ад Дина, његовог личног историчара.
 
Brđanin:
Филм је врхунски. Сјајно урађен у сваком смислу.
За све си у праву.
Додуше, филм није у потпуности историјски тачан, има ту „умјетничке слободе”.
Балијан је постојао, али његов лик није онакав какав је описан у филму. Он није син Готфрија, већ Барисана. И од рођења је био племић (у филму је приказан као скромни француски ковач и изгубљени син оца).
Иначе, Балијан је оженио Марију Комнин, жени Амалрика l и маћаху Балдуина IV и Сибиле, док у филму има романтичне односе са Сибилом.
Такође, лик Саладина је жешће романтизован.
Kliknite za proširenje...

Bioskopska verzija je baš loša
 
Када је у питању серија Vikings, шест сезона, по мом мишљењу апсолутно одлична серија, једна од најбољих филмских серија која обрађује историјске теме, Све је у серији врхунски одрађено, свака сцена, секвенца, дијалози, глума, драматуршки врхунско одрађено.
Е сад, за разлику од историчара, режисер може да "тумачи" историју, да произвољно прикаже личности и догађаје, чак су и нетачности дозвољене, некад и пожељне, ако је то са сврхом и ако се тиме не скрнави историја.

У серији има произвољног приказа личности и догађаја, има и нетачности, но оне су са сврхом, а сврха је реафирмација приче о Викинзима, да се код људи побуди интересовање, у чему се успјело. Те да се дочара начин живота, морална начела којима робују, религиозне скрупуле, обичаји, поимање,често сукоби људи који припадају различитим културама, да се гледаоцима приближи то вријеме, са свом својом суровошћу, некад и мрачном страном. У чему се по мени такође успјело. То вријеме је вјеродостојно приказано уз одређене нетачности.

Серија се не може гледати као разбибрига за докон народ, тражи и одређену "припрему", у сваком случају за истинске филмофиле који су уз то заљубљени у историју, серија је истински ужитак.
Начину живота и вјеровању Викинга се поклонила велика пажња, читава осма епизода прве сезоне је посвећено религиозном обреду, скрупулама којима робују и како то доживљавају и проживљавају главни јунаци.

Нетачности? Има их, и оне су смишљене. Највећа је што се "елегантно" прескочио временски прихватљив калуп, тежило се приказати што више догађаја записаних у хроникама, другим списима или упамћеним кроз легенде кроз судбине главних јунака. Тако радња почиње око 793.године, Рагнар је већ у зрелим годинама, пратећи све догађаје он би морао поживити 100+ година. Роло, његов брат у серији припада другом времену, у питању је шести предак Вилијама освајача.
Бјорн који 793-е има 12 година би требао у шестој сезони када се радња дешава око 880.године имати округло сто година, дјелује у серији превише младолико за стогодишњака. Но како написах циљ је кроз серију обухватити што више догађаја и познатих епизода из европске историје, зарад тога овакви временски скокови.
 
АнаиванГорд:
Не, дефинитивно нисам.
Kliknite za proširenje...
Одлична је серија требало би да погледаш.Бави се периодом грађанског рата у време Цезара, крајем републике и почетком Октавијановог принципата, из угла два легионара, скоро све главне личности се помињу, од Цезара и Помпеја до Марка Антонија и Клеопатре, Цицерона, Брута и других.
 
Q. in perpetuum hibernum:
Bioskopska verzija je baš loša
Kliknite za proširenje...
Isto vazi i za Napoleona, izgleda kao kad Šotra iscepka seriju da spoji u film za TV. Pokrlii su karijeru od 1793. do smrti i sve to u 2 sata filma. Najavio je rediteljsku verziju koja ce biti 4 i po sata, mada mislim da je i to malo da se obuhvati cela epopeja Korzikanca.

Sam Napoleonov pohod u Egipt ima materijala za mini seriju od 6-8 epizoda, a kamoli sve nakon toga.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Q. in perpetuum hibernum
srpskaistorija.com Đorđa Bojanića i problem plasiranja istorijskih dezinformacija
2
Odgovora
35
Pregleda
960
Q. in perpetuum hibernum
Q. in perpetuum hibernum
Nikita Kulganov
Umro je Boro Glisic tvorac epohalnog istorijskog dela Ko je s kim imao vojnu saradnju i kada
2 3
Odgovora
54
Pregleda
1.354
Nikita Kulganov
Nikita Kulganov
T
Грб Савезне Републике Југославије и прелазак са петокраке на двоглавог орла
Odgovora
1
Pregleda
339
the archivist
T

Back
Top