Demijan je izgubio jednu staklenu perlu. "Čime ću sad da se igram?!", zakmečao je u uvo maestru Hermanu. Hese je uperio treće oko pravo u ogledalo i piljeći izburgijao vrtlog naunutra, kao prozračni stakleno-aluminijumski durbin. Sa druge strane, mahnuo mu je Alisin portret.
- Hej, mala! Da se nije tu negde zagubila Demijanova perla? Mala, staklena, neophodna za igru?
- Taaaataaaaa! - dreknu malena pogledavši uvis, držeći dlanove oko usta. - Demijan je opet izgubio igraaaačkuuuu!
Čarls uze pero, umoči ga u mastilo i brzo napisa pismo Džejmsu: "Stari moj, Hermanov mali izgleda opet gubi stvari i kmeči. Ima li kod tvojih nekog viška staklenih perli?"
"Kakva je bila perla?", stiže mu ubrzo odgovor od Berija. "Uostalom, nije ni bitno. Tutls ima čitavu zalihu klikera. Poslaću mu jedan"
Staklena kugla je proletela kroz svemir, skrenuvši levo na dve zvezde pre Zemlje, uletela kroz prozor Čarlsove sobe pravo u Luisovu ruku koja ga je spustila u šape beloga zeca koji ga je odneo sve do onog hrasta, pa kroz rupu, pa dole, dole, dole, dole, dole, dole, dole, dooooooooooooooooooooooooooole, pa kroz vrata, pa do Alise, pa ga je Alisa čvrknula kroz levak ogledala pravo Demijanu u čelo, jer je Herman taman u tom trenutku otišao da zakuva kafu.
"Ne plači, sinak", tešio je sekund kasnije zajapurenog Demijana koji je cvileo i trljao svežu čvorugu. "Vidi šta smo pronašli!"
"E sad je kasno!", dreknu razmaženu derle. "Neću više nikad da se igram staklenih perli!"
- Hej, mala! Da se nije tu negde zagubila Demijanova perla? Mala, staklena, neophodna za igru?
- Taaaataaaaa! - dreknu malena pogledavši uvis, držeći dlanove oko usta. - Demijan je opet izgubio igraaaačkuuuu!
Čarls uze pero, umoči ga u mastilo i brzo napisa pismo Džejmsu: "Stari moj, Hermanov mali izgleda opet gubi stvari i kmeči. Ima li kod tvojih nekog viška staklenih perli?"
"Kakva je bila perla?", stiže mu ubrzo odgovor od Berija. "Uostalom, nije ni bitno. Tutls ima čitavu zalihu klikera. Poslaću mu jedan"
Staklena kugla je proletela kroz svemir, skrenuvši levo na dve zvezde pre Zemlje, uletela kroz prozor Čarlsove sobe pravo u Luisovu ruku koja ga je spustila u šape beloga zeca koji ga je odneo sve do onog hrasta, pa kroz rupu, pa dole, dole, dole, dole, dole, dole, dole, dooooooooooooooooooooooooooole, pa kroz vrata, pa do Alise, pa ga je Alisa čvrknula kroz levak ogledala pravo Demijanu u čelo, jer je Herman taman u tom trenutku otišao da zakuva kafu.
"Ne plači, sinak", tešio je sekund kasnije zajapurenog Demijana koji je cvileo i trljao svežu čvorugu. "Vidi šta smo pronašli!"
"E sad je kasno!", dreknu razmaženu derle. "Neću više nikad da se igram staklenih perli!"
