- Poruka
- 1.906
Fresh new start. 
Kakav stav imate prema Heseovoj filozofiji igre staklenih perli?
Da li se moze spojiti naizgled nespojivo?
Da li se mozemo igrati sa svim sadrzinama i vrednostima nase kulture?
Da li nam ostaje da samo zalimo sto umetnost danas nije produktivna kao nekada?
I zasto vise nije tako?
Da li smo sa ogromnim napretkom u tehnologiji zanemarili razvitak duha?
Napomena: iako je reli*ija usko povezana sa ovom temom,molim vas da se ogranicimo na poimanje same igre bez komentara kakve "posledice" ona ima na razvitak stanja duha.
Sta je zapravo "Igra staklenih perli"?
Isprva igra nije bila nista drugo do duhovit nacin vezbanja pamcenja i kombinacija medju studentima i muzicaraima.Dobila je ime nakon sto je Bastijan Pero,teoreticar muzike,naisao na kelnskom seminaru na naviku sviranja koju su ucenici bili vec prilicno daleko razvili.Oni su jedan drugom dovikivali u sazetim formulama svoje nauke bilo koje motive ili pocetke klasicnih kompozicija.Na ovo je pozvani imao da odgovori nastavljanjem komada ili,jos bolje,povisenim ili snizenim glasom jednom kontrastnom protivtemom itd.
To je bilo vezbanje pamcenja i improvizovanja,kao sto su nekada,mozda sasvim slicno cinivi revnosni ucenici Pahelbela ili Baha.
Bastijan Pero je po uzoru na naivne decije racunaljke sa kuglicama,konstruisao ram sa nekoliko dvanaestina zica u njemu,na koje je mogao nanizati jedne uz druge staklene perle razlicite velicine,oblika i boje.Zice su odgovarale notnim linijama,perle notnim vrednostima itd.
I tako je on od staklenih perli gradio muzicke citate ili izmisljene temate,menjao ih,transponovao,razvijao...
Igra je,izgleda,tek dve-tri decenije kasnije izgubila od omiljenosti kod stidenata muzike,ali su je zato prihvatili matematicari i razvili je na svoj nacin.Dugo vremena u istoriji igre njena karakteristicna crta je u tome sto je davala prevagu,koristila je i dalje razvijala ona nauka koja je dozivaljavala narocit procvat ili renesansu..
Matematicari su doveli igru do visoke pokretljivosti i sposobnosti sublimacije te je ona dobila vec neku svest o sebi samoj i svojim mogucnostima...
Toliko o zacetku igre.
Koliko danas,u ovom feljtonistickom dobu,imamo nacina da izadjemo van tog zacaranog kruga,koji sluzi kao "hrana" bar 90% ljudske populacije,da se izdvojimo i obrazujemo i da se pritom ne osvrcemo na pojedina desavanja u svetu?
Da li se moramo odreci svetovnog da bi to postigli ili postoji neki drugi nacin?
Kakav stav imate prema Heseovoj filozofiji igre staklenih perli?
Da li se moze spojiti naizgled nespojivo?
Da li se mozemo igrati sa svim sadrzinama i vrednostima nase kulture?
Da li nam ostaje da samo zalimo sto umetnost danas nije produktivna kao nekada?
I zasto vise nije tako?
Da li smo sa ogromnim napretkom u tehnologiji zanemarili razvitak duha?
Napomena: iako je reli*ija usko povezana sa ovom temom,molim vas da se ogranicimo na poimanje same igre bez komentara kakve "posledice" ona ima na razvitak stanja duha.
Sta je zapravo "Igra staklenih perli"?
Isprva igra nije bila nista drugo do duhovit nacin vezbanja pamcenja i kombinacija medju studentima i muzicaraima.Dobila je ime nakon sto je Bastijan Pero,teoreticar muzike,naisao na kelnskom seminaru na naviku sviranja koju su ucenici bili vec prilicno daleko razvili.Oni su jedan drugom dovikivali u sazetim formulama svoje nauke bilo koje motive ili pocetke klasicnih kompozicija.Na ovo je pozvani imao da odgovori nastavljanjem komada ili,jos bolje,povisenim ili snizenim glasom jednom kontrastnom protivtemom itd.
To je bilo vezbanje pamcenja i improvizovanja,kao sto su nekada,mozda sasvim slicno cinivi revnosni ucenici Pahelbela ili Baha.
Bastijan Pero je po uzoru na naivne decije racunaljke sa kuglicama,konstruisao ram sa nekoliko dvanaestina zica u njemu,na koje je mogao nanizati jedne uz druge staklene perle razlicite velicine,oblika i boje.Zice su odgovarale notnim linijama,perle notnim vrednostima itd.
I tako je on od staklenih perli gradio muzicke citate ili izmisljene temate,menjao ih,transponovao,razvijao...
Igra je,izgleda,tek dve-tri decenije kasnije izgubila od omiljenosti kod stidenata muzike,ali su je zato prihvatili matematicari i razvili je na svoj nacin.Dugo vremena u istoriji igre njena karakteristicna crta je u tome sto je davala prevagu,koristila je i dalje razvijala ona nauka koja je dozivaljavala narocit procvat ili renesansu..
Matematicari su doveli igru do visoke pokretljivosti i sposobnosti sublimacije te je ona dobila vec neku svest o sebi samoj i svojim mogucnostima...
Toliko o zacetku igre.
Koliko danas,u ovom feljtonistickom dobu,imamo nacina da izadjemo van tog zacaranog kruga,koji sluzi kao "hrana" bar 90% ljudske populacije,da se izdvojimo i obrazujemo i da se pritom ne osvrcemo na pojedina desavanja u svetu?
Da li se moramo odreci svetovnog da bi to postigli ili postoji neki drugi nacin?
