Igra - sastavi priču

Анета

Primećen član
Poruka
772
Осипаоница крај Смедерева има две цркве, причала ми је о томе. Каже, не зна се која је од које лепша. За Копаоник је говорила да је место пада, колективног безумља. Признала ми је да би пре живела у Осипаоници у сеоском домаћинству, него имала викендице, викенде и друштво које не силази са пијаног Копаоника. Никако да повежем шта се с њом заправо десило па је тако перципирала ствари. Како је могуће да је расла са тим људима, а није усвојила њихове обрасце. Често је помињала и да би се пре замонашила код игуманије Веронике у манастиру Горњак, него да са празним људима живи на гламурозним луксузним местима која су јој нуђена. Она би одбила и цело острво Капри да јој дају, једноставно те ствари њу нису занимале. Сви су јој завидели на новцу, тражили њено друштво, а она је све то одбацила. Фасцинирала ме њена упорност да се склони од свега што може стећи у материјалном смислу, као да је то нешто прљаво и зло. Одрекла се свега, породичног иметка, веза, друштва. Не познајем никог ко је то урадио сем ње.

разлог
душа
вера
материја
искушење
 

Плет

Zainteresovan član
Poruka
418
разлог
душа
вера
материја
искушење

Летњи дан, рано је јутро. Обучена немарно, на брзину сам села у ауто и кренула да купим нешто, не сећам се шта је било хитно. Док стојим поред аута он прилази и ухвати ме за рамена, лагано, са намером да ме помери, да прође. Не постоји разлог да баш ту пролази. И није први пут да без речи покуша да ми привуче пажњу. Постајем свесна избледеле мајице, прекратке и превише отворене, старих панталона које носим по кући и све ми је непријатније.
Стоји поред и гледа у излог, и уз осмех баци понеки поглед ка мени.
Једва сам дочекала да одем.
Возим ка кући, у души ми је лом. Зар ја да паднем у искушење? Немогуће. Створена сам од материје несаломиве. Покушаћу да обришем, заборавим,избегаваћу га. И проћи ће. Уосталом моја вера је јача од искушења. Сигурна сам.

.......................

Јесам ли?


гоблен
млин
досада
ребро
патња
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.985
гоблен
млин
досада
ребро
патња

Bok gospa Hrvojka, kak ste kaj, malo u parku uživate, vezete goblen, ne?
- O, bok, bok, da gospa Hrvoslava, mući me dosada - patnja imam visoki tlak.
Kućni lijećnik me preporućil na Rebro da mi pregledaju cirkulacijski sustav.
- Juj, juj gospa Hrvojka, bu to dobro, najte se sekirat.
Bok, idem, kupila sam mlin za kavu ćeka me Hrvoje.
- Bok, pozdravi Hrvoja...

Uh, negdar sam baš praf kajkavski povedal, sve pozabil.:hahaha:

Kruna
Potkova
Bukva
Tele
Bomba
 

Плет

Zainteresovan član
Poruka
418
Круна
Потковица
Буква
Теле
Бомба

Дошла је као краљица, дакако са круном на глави. Суштински је била обична буква, али из непознатог разлога осећала се далеко паметније. А онда се појавио Он, маскиран, наравно. Демострирао је надмоћ, мењао маске и вртео је а она је гледала као теле, ништа јој није било јасно. Схватила је само да јој круна не приличи, па је бацила и окачила за појас стару потковицу и наставила даље. Он је нестао, сигурно је мислио да ће његов нестанак да пукне као бомба, погрешио је.
Враћена у глупи мод, само је срећу пратила вођена потковицом за појасом.
Није ни приметила да га нема.


длан
сентименталност
револуција
звезда
реп
 

Mika

dream catcher
Moderator
Poruka
19.744
длан
сентименталност
револуција
звезда
реп

Znala je što je pravo, ali činila koliko može, prepuštajući odluke drugima i ponavljajući njihove parole. Vreme revolucija je prošlo.

Ponekad se osećala kao da je podvila rep i prepustila se površnih odnosa, bez istinske emocije, bez dubine, a to nije bilo svojstveno za nju. Gde je nestala ona senzualnost, ljubav prema životu, prema ljudima....postala je ista kao njih, izgubila sjaj u ocima, svaki pokret je bio krut i grub, ravnodušnost prema svemu je gotovo ubijala.

Da li je to ono pravo? Da li želi da živi praznim životom? Da li želi da bude ista ko drugi i dopusti im da unište njenu veru u bolje, u ljubavi, u dobroti, u ljudima?
Stavila je dlanove na slepoočnice koje su pulsirale, kratko masirala, pa digla ruke u kosi i lagano podigla glavu prema nebo.
Jedna zvezda je pala.
Ne! Neće da se preda! Njen život neće da se ugasi ko ova zvezda.


kišobran
praznik
prigušeno
prste
svetionik
 

Плет

Zainteresovan član
Poruka
418
кишобран
празник
пригушено
прсти
светионик

Заљубљеност нам је била сасвим млада на дан његовог рођендана, а рођен је на православни празник и да је рођен овде носио би име оног страшног летњег светитеља. Уме тог дана да загрми, смрачи се и летњи пљусак потопи зачас врелину лета. Ко је блесав да отвара кишобран кад су то једине кише којима се радо кисне?
Вече бистро, врућина пригушена подневним кишом, друштво се окупља на тераси, правим се да не видим, сад тек схватам да сам била помало љута због те гужве. Зове ме да сиђем, упире онај поглед светионика ка мени. И то тек сад разумем, да тим погледом не само да усмерава моје кретање, већ продире и чита мисли. Седам поред њега, пиће ме већ чека, не гледа у мене. Измишљам неки разлог да устанем и док пролазим прстима прелазим изнад наслона столице прсецајући му леђа и настављам не обазирући се. Враћам се за сто гледајући га у очи да видим реакцију, ухватим осмех.Не добијам ништа. Не знам колико то пута понављам током вечери али он не реагује, потпуно смирен разговара. Смејемо се, вече је заиста пријатно и осим што ми брижљиво досипа пиће и прати да ли једем, не показује ни најмањим знаком да осећа шта радим.
Објављујем да сам превише попила и да морам у кревет. Поново ме осветли оним погледом и устаје да ме отпрати, проглашава ме пијаном. Не браним се, наравно. Док се пењем уз степенице руке му се лепе за моје тело, са врата почиње да ме љуби, затвара врата..
Те ноћи ми је рекао да ме воли.


бомбона
ракија
опседнутост
магија
ведрина
 

Врабац

Poznat
Poruka
8.751
Бомбона
Ракија
Опседнутост
Магија
Ведрина

Све сам имао осим идеје. И вољу за писањем, рачунар који је зујао спреман, рок од издавача, аванс који сам скоро потрошио... А инспирација је нестала са последњом збирком прича. Шта се то деси са писцем, где нестане та магија, нико не уме рећи. Остала је само празнина, и фрустрација због рока који се приближавао.
Увелико је било свануло кад сам сео у ауто и кренуо без циља. Скала горива је показивала скоро пун резервоар, тако да сам могао да се искључим, и возећи по рутини вијугавим путевима западне Србије покушам да се пронађем.
Возио сам већ дуго, трудећи се да из главе избацим све непотребне мисли, фокусиран само на пут испред себе, кад осетих скоро физичку потребу за кафом. Никад нисам претеривао са испијањем црног напитка, али је било момената, као што је овај, кад се попут наркомана узбудим самом мишљу на горак укус текућине која клизи низ грло. Опседнут том мишљу, полако упливах у варошицу која се појави иза кривине.
Типична српска варошица, стотинак кућа, главна улица магистрални пут који се рачва у центру насеља, још покоја улица около, црква, пошта, продавница и кафана. Мутно, олујно небо се наслонило на кровове, па ме је та чињеница, уз жељу за кафом, понукала да обратим пажњу на кафану, мада немам обичај да свраћам у непознате вароши, током својих крстарења . Три шешира. Интересантно име. Споља ништа нарочито, приземна зграда, која је видела и боља времена, два мермерна стуба држе надстрешницу, велики излог, башта опасана трском, класика. Паркирао сам испред.
Улазим унутра, као да улазим у прошлост. У дугачкој сали по два реда столова са обе стране. На крају сале шанк. Десно од шанка сепаре, за госте који желе приватност. Између пролаз за тоалет. На зидовима рвена ламперија. Изнад два велика лустера. Шински точак са имитацијом петролејки. Около разбацане дрвене столице. Столњаци карирани, наравно. Полумрак. За столом десно седе два локалца и љуште ракију. Ја седам лево. Прилази ми конобар са белом кецељом, која је зачудо чиста. Само тај детаљ, иако ме је изненадио, утицао је да се моја скепса почне полако топити. Поручујем кафу. Убрзо стиже мали пладањ на коме је бакарна џезвица из које се дими свеже кувана кафа, снежно бела шоља, ратлук са стране, и наравно, мала кисела. Није да до сад нисам имао кафу сервирану на тај начин, али нигде као овде се није толико уклопила у амбијент. То је то. Оригинал. Ништа вештачки, ни напамет.
Кафа је била добра, не могу рећи, пријала ми је као никад. Али, атмосфера у кафани се одједном промени. На врата хрупише четири мушкарца. По галами и наступу дало се закључити да су стални гости. Своји на своме. Пренуо сам се из полусвести, угасио трећу цигарету, платио и изашао. Изнад кућа преко пута кафане појавио се делић плавог неба. Ведрина.
Испред ме сачекао циганчић, од својих пет, шест година. Пружио је руку испред себе. Прекопао сам по џеповима, и једино што сам пронашао, беше бомбона. Кусур од јуче у маркету. Осмех, и захвални поглед ме испратише.
Окренуо сам ауто. Посета старој кафани ме је вратила у неко друго време. Време кад су људи били много спорији. Време кад је време спорије текло. Време кад смо све стизали.
Идеју и даље нисам имао. Али празнина је нестала. Фрустрација због рока такође. Од силине удаха, ми се заврти у глави. Одох кући. Полако.

Звоно
Мачка
Удаљено
Сомот
Одрастање
 

Mika

dream catcher
Moderator
Poruka
19.744
Звоно
Мачка
Удаљено
Сомот
Одрастање


-Nema toga što ne bih učinio za tebe.

Zvono u mojoj glavi je počelo opet zvoniti. Pa šta, pomislila sam u sebi, neće mi pasti kruna sa glave ako to izustim, iako sam znala njegov odgovor. Ispustila sam dug bolan uzdah.

- Osim jednoga.

Znao je na što ciljam.

- I to činim zbog tebe. - rekao je i nežno
me zagrlio.

Naslonila sam glavu na njegove grudi i duboko udahnula njegov miris, koji se uvukao u svaku moju poru, nadražujući i budeći u meni onu istu želju, čežnju za njega.

Dopusti mi da te
volim, pomislila sam, ali nisam rekla, samo sam se malo odmakla od njega, zagledala sam ga i zatreptala svojim velikim očima, kao mačka koja prede...

- Istina je da sam verovatno gnjavatorka. Ništa ne radim polovično, čak se ni ne zaljubljujem tako. - zastala sam.
- Malo sam posesivna. - činilo mi se kao da mu govorim nešto što ne zna, dok nisam primetila da miče usne kako bi potisnuo smeh.

- Nemoj me zezat. - rekao je i prasnuo. Bio je to gotovo dečački, neobuzdan smeh, klizio kao somot s njegovim usnama...
Malo sam se uvredila, al nisam htela da pokažem to. Smejao se dugo, a i ja sam pokušala, te iskrivila usnu u neki polu osmeh, bio je to najviše što sam mogla.

- Nikad me nećeš shvatiti ozbiljno.

- Bleso jedna, teško ide to odrastanje kod tebe.

- Ooo, itekako sam odrasla. Varaš se ako misliš da znaš sve o meni. - odbrusila sam refleksno, toliko o tome da sakrijem svoju uvređenost. Ovako samo potvrđujem njegove reči.

-Jesi odrasla, ali ima još mnogo toga što bi trebala da doživiš.

- A to ne bi mogla s tobom?

- Ja sam stariji i dosta iskusniji od tebe, zato ti kazem, da će te sve ovo proći. Kad nađeš nekoga ko će te zbilja privući, kad se istinski zaljubiš, onda ćeš shvatiti da ovo koje sada osećaš nije bilo to.

- Ne privlačim te? Bi li pokušao nešto sa mnom da sam starija?

- Prekini s tim, nekad je bolje da neke stvari ostanu nedorečene.- protrljao je stražnju stranu vrata i skrenuo pogled.

- Ok. Želim ti puno sreće.- izgovorila sam najhladnije što sam mogla i pokušala proći pored njega, ali zaustavio me uhvativši me za laktom.

- Zar ne razumiješ da te ne želim povrediti? Zašto se ljutiš na mene?

- Svejedno, povredio si me. - znala sam da to zvuči detinjasto, i da ga time udaljujem od sebe, ali, moglo li je išta biti više udaljeno od nas dvoje, čak i kad stojimo jedan pored drugoga.

- Dovraga sve. - promrmljao je, snažno me privio k sebi i počeo požudno ljubiti.
Poželela sam stopiti se s njim, potpuno mu se predati. Svaki moj uzdah nalazio je odeka u njemu....
A tad... Naglo je prekinuo poljubac i stisnuo jako moju glavu na svoje grudi.
Ne može mi činiti ovo, pomislila sam očima punih suza, ne može me ostaviti ovako...ali sam znala da je ovaj trenutak jedini koji ćemo imati, neće se ponoviti...


Igra
Jezero
Most
Drveće
Plejada
 

Плет

Zainteresovan član
Poruka
418
Битанге
Оловка
Фабула
Улица
Керуша

Задесила сам се у кући љубитеља паса баш у време кад је њихова млада керуша била први пут у терању. У кући још два мужјака, један јако стар, други млад и стерилисан.
Она немогуће несмирена, не да им мира,иако је одвојена у кавез, покушава да их задиркује, врти задњицом,цвили,режи..
Они урлају, кидишу на њу. Када је изводимо из куће у ауто, улица одзвања од лавежа из суседних кућа. Десетак дана пакла благо речено.
Зашто трошим оловку на фабулу радње овако баналне?
Тада сам схватила суштину, срж природне снаге нагона. И да нису мушкарци битанге. Просто их нагон тера на свакакве глупости када наиђу на женку у терању.
Не осуђујем их превише, само за мене такви који све што сматрају вредним згазе зарад нагона, спадају у категорију љубимаца а не мушкараца. Забавни су за поиграти се са њима, а онда их вратити у азил.

Прстен
Жар
Степеник
Слово
Лабело
 

Wuka

Veoma poznat
Poruka
11.925
Прстен исхитрен нигде сад није док Жар жари ал ич да опекне
Степеник лево басамку пре сличан
Лабело ил Руж како изабрати?!
Слово је реч која ником не треба!


Хтење
Разлог
Сунцокрет
Развод
Психоанализа


опет не пискарате ич :pljus::batina:
 

Neprilagođena

Leptirica
Banovan
Poruka
95.584
Kada malo bolje razmislim i odradim neke psihoanalize,
onako u sebi tiho,dođem do zaključka da je razvod uma i srca neminovan.
Navoditi neke razloge je nepotrebno ,objašnjavati je suludo .
Prisutna je potreba , ta spomenuta neminovnost i htenje...
Da..
Kada malo bolje razmislim ,smiriće me šetnja kroz polja zlatnih suncokreta.


Reč
Spona
Teret
Buka
Ropac
 

Mika

dream catcher
Moderator
Poruka
19.744
Reč
Spona
Teret
Buka
Ropac


Grčevi na licu, ruka na grudima, trzaj i samrtni ropac...
Kad sam se probudila, bila sam na odjelu, na grudima sam imala samo neku gazu, užasno me je bolelo.

Nije dobro, pomislila sam..

Operirali su me još dva puta, i svaki put sam iznova patila. Nakon svake operacije, sam se sve teže oporavljala, kao da su želeli videti koliko mogu izdržati prije no što umrem.
Celi dan sam smušeno ležala u krevetu, ponekad svesna, ponekad ne, i sanjala da sam ponovo u mojoj kućici na planini. Planina...Više se nisam nadala da ću se ikad više moći popeti tamo, na vrhu, udisati svežeg vazduha punim plućima.

- Obećaj mi da ćeš se vratiti.

Ta reč je tupo odzvanjala u mojoj glavi, buka je bila nepodnošljiva. Obećanje...kao da je zavisilo od mene. Bila sam ljuta, besna, što hoće da svali na mene taj teret obećanja.
Ljuta na njega, na sebe, na Bogu, na čitav svet...opet bol, temperatura
raste, u glavi mi tutnji, posljednja spona izdržljivosti polako popušta, ponovno tonem u san.


oklevanje
džep
maska
kriptografija
koža
 

Ната Ли

Buduća legenda
Poruka
38.088
оклевање
џеп
маска
криптографија
кожа

Седи је у прочељу стола ледено- плавог погледа пратећи ток разговора.
Ја посматрам њега, све више схватајући да продире далеко иза криптографије необавезног разговора. Знам да осећа да га маска од мене не штити. Питам се да ли сам ту управо да би видела оно што остали не виде.

Долазе и доносе месо за роштиљ, које отимам захтевајући да ја спремим ручак. Похујем шницле и примећујем једну посебног облика, одвајам је на страну. Прилазим столу осмехујући се, носим ватросталну чинију са месом, он је леђима окренут и не види ме. Спуштам посуду на средину стола и виљушком са врха једну шницлу стављам у његов тањир и седам поред њега. Он гледа у огромно срце од похованог меса у свом тањиру. Не подижући поглед и без оклевања почиње да сече комаде меса и гладно гута залогаје као да жури, као да ће неко да му отме.
Гледам га како посвећено савладава срце игноришући осмехе за столом.

Седимо тако да нам се лактови додирују, у друштву нама драгих људи. Смех има посебан тон. Он већ користи моје речи кад говори.
Лице му је благо, као и глас. Много се смејемо. Посматрам га како се смеје, смехом тако искреним, природаним. Кожа у корену носа му се набере а очи сијају и цело лице добија изглед дечака, срећног бескрајно. Дечака који једини од свих у џепу има прави кликер мермерац.


бетон
поток
љубичасто
храст
сумњичавост
 

Mika

dream catcher
Moderator
Poruka
19.744
бетон
поток
љубичасто
храст
сумњичавост


Lekari su joj rekli da se rodila po drugi put. To nije bila istina. Bila je mrtva i tačka. A sudbina mrtvih je da zauvek nestanu ili da
ostanu zarobljeni u prethodnom životu kao duhovi...

I dok je stajala na vratima, gledajući preko njegovog ramena , sva ta lica, medju kojima se nekad i sama kretala, sada joj su se činila tako daleka, izobličena, i nije mogla ništa drugo no da samo potkrepi svoja razmišljanja što su se kao potok sakupljala duboko u njenog uma i krvarila u grudima, da je njen život završio onog dana..... Zapravo, to nije bila krv - ona je već davno istekla, već gusta tečnost, koja je kao reka bola tekla njenim venama, noseći sa sobom neizmeran teret boli.

- O čemu je zapravo reč? – upita je, a ona se trgla ko da je probudio.

- Molim?

- Što te zapravo dovelo ovamo? Ti si svojeglava i tvrdoglava, toj tvojoj osobini uvek sam se divio, iako nije baš uvek pametno. Niko te ne bi mogao naterati ovamo da tebi samoj nešto nije na umu. - njegova sumnjicavost nije bila neopravdana, ipak je predobro poznavao, citao je kao otvorenu knjigu.

- Možda sam pogrešila. - izustila je tiho i okrenula se da podje. Osećala se tako slabo kraj njega, koliko joj je bilo pametno što je došla ovamo.

- Čekaj, ne idi! - zatvorio je vrata, ko da je sazidao zid medju onaj drugi svet unutra, i ovaj ovde, njen, i pruzio ruku kako bi je uhvatio za lakat.
Znaš da mi ništa nije draže od to što si tu, samo...nisam očekivao, ne nakon
ono...- osećaj krivice preplavio je njegovo lice, brzo je skrenuo je pogled u stranu, pa ga opet vratio na nju.
Izvini, nisam hteo da opet pomenem.


Njeno drzanje nije odavalo da se imalo potresla, njen pogled je bio nepomičan i hladan kao beton. Mrtva.- pomisla je, i uputila se prema starom hrastu kraj drvene ograde, njen hrast, koji je toliko puta pružao joj svoju zaštitu, milovao je granama, nosio njen šapat lišćem. Svi su produžili svoje živote, samo je ona platila najskuplju cenu, obgrlila je stomak rukama i podigla glavu prema ljubičasto nebo... noć je bila vedra i mirna. Kad bi bar bilo oblaka, kad bi bar bilo kiše, da operu sav zemaljski jad, da operu njene suve oči...

Ja sam zaista mrtva.- pomisli. A sada kada nema deo mene, vreme je da zauvek i u celosti nestanem.

- Došla sam da ti kažem da odlazim.


kapuljača
brada
ogrlica
surovo
sreća
 

Sojo

sliko-stihoklepac
Poruka
1.985
kapuljača
brada
ogrlica
surovo
sreća

Kapuljača!
- Kapa!
Kapuljača!
- Kapa, vrišti baba, svađa se sa đedom šta su vidjeli u izlogu.
- Brada ti se trese od zlobe a za surovo ponašanje kod kuće ćemo raspravljati, lopužo!
Sram te bilo, ne vidiš kako sija ogrlica što sam ti kupio za 8. mart!?
- Sreća je da smo u gradu, inače bi te prebila k’o Panta pitu.
Zašto si takva?
- Zaveži, kod kuće ćeš klečati na šljunku, jasnoo!? Što se vučeš, požuri!
Dobro, dobro, joj...

8. mart
daktilografkinja
spremačica
starleta
maserati
 

mali roker

Elita
Poruka
15.993
8.mart
daktilografkinja
spremačica
starleta
maserati

Proslava 8.marta prošla je uobičajeno.
Uz naručenu picu, sitne kolače i sokove.
Jedan od kolega doneo je i domaću rakiju od jabuka.
Daktilografkinja uzdahnu, ostala je posle proslave jer je trebalo obraditi tri pisma.
Iz susedne kancelarije čulo se kako spremačica peva.
Osmehnu se i pristavi vodu da proključa, uskoro će doći i u njenu kancelariju.
Kafa će je čekati na stolu.
Sećala se prvih dana kad je počela da radi...
Nekako u isto vreme došla je i spremačica.
Koleginice su komentarisale da ni ova neće ostati dugo.
Ostala je.
Njih dve su se brzo sprijateljile.

Počela su zajednička porodična druženja.
Izleti, igraonice, sedeljke do kasno uz karte.

Obavezno bi spomenuli onu iz treće kancelarije što se oblači ko starleta.

Tad muški komentarišu najnovije modele kola.
Maserati im je omiljeni model.

Knjiga
Zvezda
Tvrđava
Magla
Beskraj
 
Poslednja izmena od moderatora:

Mika

dream catcher
Moderator
Poruka
19.744
Knjiga
Zvezda
Tvrđava
Magla
Beskraj

Bilo bi vrlo glupo pretvarati se da imamo beskraj na raspolaganju - po njenom mišljenju, a nijedna knjiga, nijedan savetnik ti to ne kaže.

Uhvatila je u letu njegov prvi osmeh. Čula je iza ledja njegovo prvo guganje. Iznudila je prvu reč. Kakva je samo radost bila kada ju je prvi put zadirkivao, povlačeći zvezdu igračke, dok je ona pružala ruku kao da mu je uzme - ona je bila meta njegove prve akcije.
A kada se prvi put usudio da nespretno prošeta od fotelje do televizora?

Ništa nije smela propustiti: ni prvo krvavo koleno, ni prva poseta zubaru, brisanje suze prvi dan u vrtiću, i magla pred očima na odlazak, ubedjivala je sebe da će mu biti dobro, znala je da će mu biti, ipak, nije si mogla pomoći...

Došao je i prvi dan u školi, male prstiće nesigurno drže olovku, a uzbuđenje se ne može sakriti. A kako joj je bilo smešno kad je sav važan izjavio da ima simpatiju.


Vrtela je u glavi sve godine koje su prošle, hranila svoju dušu osmesima...
Moraće jednom da popusti. Mirisalo je na kraj, pa je briga metastazirala u šire koncentrične krugove oko nje. Znala je da će teška srca upotpuniti listu, znala je da dani će da se razvuče ko godine. Bilo je to prvi put da je otvorila tvrđavu, prvi put da je svog sina potpuno prepustila drugima...



melem
kaldrma
intenzitet
ugalj
naocare
 

mali roker

Elita
Poruka
15.993
melem
kaldrma
intenzitet
ugalj
naočare

Bio je to melem za njegove oči.
Lagano je hodao kaldrmom i udisao miris visibaba što su lenjo izbijale iz zemlje.
Drveće počinje da pupi i lista.
Intenzitet lupanja njegovog srca bivao je sve jači što se više približavao rodnoj kući.
Kapija je zaškripala, začuo se lavež, pomilovao je Šarova, njegova njuška ovlažila mu lice.
Onda shvati da su to suze.
Zastade, pre nego što će pokucati na vrata.
Ode do ostave, primeti da je ugalj još tu.
Imao je dovoljno vrema da se smiri.
Pokucao je na vrata.
Čuo je psovku
Ko ga ovako rano budi.
Stariji čovek, sede kose uze naočare jer lupnjava nije prestajala.
Otvorio je vrata spreman na svađu.
Prepoznao ga je.
Samo su stajali i nemo se posmatrali.
Uđi
Bilo je sve što je rekao.

Buđenje
Krošnja
Hladovina
Vrt
Težina
 

rolo martins

Zainteresovan član
Poruka
275
Buđenje
Krošnja
Hladovina
Vrt
Težina

Buđenje je nastupilo naglo. Sunce je blesnulo iznenada kroz krošnju. Nije znao šta mu se dešava. Gde je? Šta to radi? I,najvažnije, ko je on? Pogledao je oko sebe: drveće,trava,cveće.. Neki vrt,park,šta li.. Očigledno je zaspao u hladovini. Ko zna kad i ko zna zašto ovde. Osećao je težinu u glavi; još mu se nije sasvim razbistrilo. Dodirnuo je teme,potom protrljao slepoočnice. U potiljku je osetio pulsiranje. Na rukama je imao krvi. Nešto osušene,a nešto i sveže. Polako je shvatao da krvari iz rane na glavi. Ustao je teturavo,pogledao levo i desno,pa krenuo ka jezercetu koje je video iza drveća. Kleknuo je u plićak,oprao ruke,umio se. Jezerce je bila ,u stvari, malo veća bara. U daljini se nazirao krov neke građevine.
Neodlučno je krenuo u tom smeru. Iznenada je,posle nekoliko koraka, promenio odluku.
"Šta ako je tamo onaj koji me je ranio"?
Okrenuo se i odlučno krenuo na drugu stranu,sve više se udaljavajući od građevine i nedefinisane opasnosti koju ona predstavlja.


Radar
Kolica
Pećina
Sumpor
Konopac
 

PROMETEJ

Zainteresovan član
Poruka
446
Trgnuo sam se, budeći se na podu pećine, pokušavajući da se setim kako je, zaboga, pukao taj j***ni konopac... Sve me je bolelo, pad je bio težak, ruke su bolele od hvatanja za stene pored kojih sam padao, a udarac u dno pećine je amortizovala samo prašina, debele naslage prašnjavog materijala koji je nosio težak miris sumpora. Ustajao sam lagano, ispravljajući se i pokušavajući da utvrdim koji bol je nastao od udaraca a koji od neke teže povrede. Srećom bio sam dobro, to što je boli ne smeta, naučio sam, i dok sam protezao celo telo zahvaljivao sam bogu što ništa nije slomljeno, bolno svestan da je sve ovo moglo da se završi teškom povredom, možda i da me smesti u invalidska kolica. Stresao sam se na tu pomisao, užasavala me na toliko načina da nisam ni hteo da pomislim na to. sada već razbudjen sam lagano pretraživao pogledom unutrašnjost pećine. Posle okomitog ulaska, okna u zemlji, niz koje sam se spuštao kada je konopac pukao, otvarala se praveći brojne otvore na tri strane, većina njih su bili isuviše mali za prolazak, ostala su dva koji mogu da propuste čoveka pune visine, i njih sam i krenuo da pogledam. Nisam mogao da se ne divim unutrašnjosti, teški stalaktiti svuda, polumrak koji daje dovoljno svetla da pećina izgleda predivno, kao šuma u sumrak, pod izbrazdan upornim protokom vode koja ga je na svoj nežni način uklesala u tvrdom granitu. Odahnuo sam kada sam ušao u drugi prolaz, na nekih dvadesetak metara se videla dnevna svetlost koja se prosipala kroz poprilično veliki otvor, sasvim dovoljan da se kroz njega provučem, sada već iznerviran na sebe, mogao sam pronaći ovaj otvor i pre onog pokušaja spuštanja konopcem. Odmorio sam tek kada sam stigao napolje, u šumu koja je zaklanjala ceo krajolik. Skupio sam stvari, pakovao ih razmišljajući o tome koliko sam imao sreće. Došao sam sam, bez obaveštavanja ikoga gde ću biti, čak sam pobegao i ispod supruginog radara rekavši joj da idem samo u šetnju. Da sam bio ozbiljno povređen ne bi bilo nikoga da mi pomogne, ne bi ni znali gde sam. Podigao sam ranac na rame i črsto odlučio da nikada više neću napraviti ovakvu glupost....

Leptir
San
Proleće
Miris
Predvečerje
 

Mika

dream catcher
Moderator
Poruka
19.744
Leptir
San
Proleće
Miris
Predvečerje

Vozeći se putem duž obale, uživao je u pogledu na jezero, koje mu se penilo i talasalo s desne strane. Kroz otvoren prozor, miris algi i jutarnja svežina proleće nadraživali su mu nozdrve. Zaustavio je auto na prvi parking, i polako krenuo uzanom stazom koja je nestajala u senkama od drveće.
Mada je sinoć pljusak stao, i sivi oblaci se razbezali, vazduh je bio gust od nakupljene vlage. Stabla su se proredila i on je izbio na proplanku odakle se videla obala jezera. Načas je stajao i zurio u predeo prekriven travom i poljskim cvećem, sa pupoljcima otežalim od vode.

To ga je podsetilo na nju...ona leži na leđima, raširenih ruku i nogu, i maše kao leptir zalepljen na mekanu posteljinu između gomilu cvetnih jastuka. To mu donosi osmeh, ona mu uvek donosi osmeh.
Nije hteo da joj prekida san, pa nije ni javio da dolazi, a i osećaj kada vidi njeno ozareno lice je nezamenjiv.
Ako vreme bude lepo, stići će kod nje i pre nego što je planirao.
Bolje da požuri i ulepša joj predvečerje.


privid
planeta
nevolja
božanstvo
žad
 

PROMETEJ

Zainteresovan član
Poruka
446
Odakle ti sada u mojim mislima, kakvo božanstvo sam povredio da mi te pošalje, i kakva nevolja me čeka zbog nesrećnih misli o tebi. Ne želim te u svome sećanju, ne želim te u svojim mislima, neću da mi tvoj privid pokvari sanjarenja i maštanja, plan da budem srećan. Nisam imao sreće kada sam rođen ovde, ne mojom namerom, i verovala ili ne, ne želim da sa tobom delim čak ni istu planetu. Uporno te u sebi prekrivam velom uspomena, utapam te u maglu prošlosti, pomeram na marginu sećanja, poklapam žuborom sreće i ne vredi, kao drevna skulptura od žada, isklesana rukom starog majstora ko zna kada u maglama vremena, ti se pomaljaš, dolazeći u moj svet misli da ga srušiš i uzmeš za sebe....

suton
tuga
nostalgija
moć
mistika
 

Kasvataja

Još uvek živi tamo gore
Poruka
22.916
suton

tuga

nostalgija

moć

mistika



Ulazim polako u suton zivota, ponestaje mi vremena. Hvata me tuga, panika, nostalgija za proslim vremenima. Razmisljam o promasajima, o retkim, lepim trenucima, o nitima od kojih je zivot satkan. Oduzimam i sabiram, kalkulisem u svojoj glavi kako je bilo, kako je trenutno i kako ce biti. Moc se za tren pretvori u nemoc. Shvatis da si i ti medju onima koji su samo u prolazu, da nista ne traje vecno, da postajes nevidljiv. Radjas se, zivis kako zivis i na kraju odlazis. Nije to nikakva mistika, to je cista reprodukcija, smena. Jedni se radjaju, drugi umiru…sve je kao na pokretnoj traci, neki su na pocetku, drugi na kraju pokretne trake – finalni proizvod. Dok si mlad jurisas po oblacima, zvezdama. Ostaris, a korak ti postane prazan,nesiguran. Ponekad ti oci zasuze od zvezdane prasine ili se sudaris sa zalutalim oblacicem, na trenutak ti nesto izmami osmeh i podsetite da si jos uvek ziv.

Pero
Nebo
Stablo
Svetlost
Mrak
 

PROMETEJ

Zainteresovan član
Poruka
446
Govorim ti u pero dete, pošto ne mogu sam više da pišem, drhtavi glas brkatog starine je prosecao tišinu njegove male sobe u trošnoj kući, negde u zabiti moje voljene Šumadije. Treba da kažeš ljudima kako smo mi stari razmišljali, i nemoj da te bude sramota toga. Treba da znate da ne postoji stvar pod ovim našim nebom, onolikim kolikog ga obuhvata jutarnja svetlost ili noćna tama, a da nije urađena iz ljubavi. Pogledao sam ga iznenađeno, nisam odmah shvatio šta to on u stvari priča, nasmejao se na to, video je da sam iznenađen. Ne brini, mali, nisam još potpuno izlapeo, pričam ti istinu koju ćeš i ti ako imaš sreće videti u mojim godinama. Sve na svetu je ljubav, i ništa bez nje ne živi, ne raste i ne može postojati na ovom našem, tužnom svetu. Nemoj misliti da mi je žao života, jer nije, nemoj misliti da žalim za mladošću jer ne žalim ni za čim. Da je svaka moja ljubav stablo za sebe, šuma bi mogla da pošumi celu Šumadiju.... Satima sam slušao njegovu priču, istinu o životu provedenom onako kako treba, ispunjenom radu, ljubavlju i decom, istinu o životu kakav sam tada želeo da bude i moj....

Proleće
Sudbina
Lepota
Žena
Strast
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.