Ignoriši bol

[LastDay]

Naše društvo je, u skladu sa ratničkom, krvavom i junačkom tradicijom, posebno neosetljivo na bol.
Ti bi da živiš, a da te nešto ne muči, ne seče, ne probada?
Pa, gde to ima?

Negde usput pristali smo da su bol i strah koji ga prati nešto nepoželjno, poput dijareje.
Svi znamo da postoji, svi smo je nekad imali, ali ne želimo da o tome govorimo.
Naučili smo da bol, a još više strah koji ga prirodno prati – nisu društveno poželjni.
Vaspitanje i društveni kontekst senzibilišu nas na bol.
Fizički, mentalni, duševni – bol kao stanje, bol kao prisilu neminovnosti.

Nemoj da plačeš.
To rade kukavice.Oni meki, jadni, patetični ljudi.
Ne prenemaži se, digni glavu.
Hipohondrišeš.

Vidi kako je lep dan.
Izađi, šetaj.Šta?
Bole te noge?Samo ti hodaj, to je zdravo.

Možda stomak?Popij čaj od nane.
Probada glava?Mnogo si pred kompjuterom.
Ponovo si se loše obukao, zato te bole leđa.
A lepo sam ti rekao.

Pa dokle će te boleti?
Ignoriši to.

Možete li da ignorišete bol?
I uopšte, kako se nosite sa njom?

​

 

[Zelena milja]

Da

 

[LastDay]

Da

Kako?

 

[georgejune]

Lomio sam nogu jos se oporavljam ko zna dokle ce boleti ,uopste mi ne bi predstavljalo problem da mogu da nastavim sa zivotom a ne mogu,znaci samo me nervira gubljenje vremena i neka mrznja sta li god na lekare, nije strah nego nelagodnost opreznost sto moram da pazim da mi se nesto slicno ne desi opet, jer lancano ceo organizam nije dobro od tolike pauze

 

[Zelena milja]

Kako?

Autosugestija.Što me više boli,ja više ignorišem.

 

[Zelena milja]

Kako?

Ti ?

 

[LastDay]

Ti ?

Ne mogu svu bol da ignorišem.
Napravim sebi drugu bol, manje podnošljivu, a dovoljno jaku da ne mislim na prvu bol.

 

[*VILA*]

Ja neznam zašto bi neko ignorisao fizičku bol? Možda sam ja samo imala sreće, pa kad bi me nešto zabolilo, odem doktoru i rješi se. Da je u pitanju nešto hronično, što konstantno boli neznam kako bih se nosila sa tim. Vjerovatno kao i drugi, popij nešto protiv bolova, stisni zube...šta drugo?

 

[*VILA*]

Ne mogu svu bol da ignorišem.
Napravim sebi drugu bol, manje podnošljivu, a dovoljno jaku da ne mislim na prvu bol.

Meni je logično da ne možeš.
A ovo drugo mi uopšte nije jasno. Kako je to moguće?

 

[LastDay]

Meni je logično da ne možeš.
A ovo drugo mi uopšte nije jasno. Kako je to moguće?

Moguće je.
Jer nisu sve boli iste.Jednostavno sebi skrenem misli sa novom boli.

 

[*VILA*]

Moguće je.
Jer nisu sve boli iste.Jednostavno sebi skrenem misli sa novom boli.

 

[maybell]

ne mogu da podnesem bol, a i sto bi!? odmah uzmem nesto protiv bolova

 

[Troubleshooter]

Па не знам, све је индивидуално. Ја сам неки баксуз, трпим к'о коњ. Имао сам пре скоро четири године баш тешку операцију плућа, пробудим се у интензивној нези, начичкан сам као јастуче за игле, нема здравог места, баш све ме боли, али ето десило се да нисам ни стењао. Није ме била срамота, они око мене кукају, али мислим - која вајда од тога? Пришла ми је после докторка (начелница, касније сам сазнао), села на кревет поред мене, ухватила ме за руку и питала да ли хоћу да ми појача морфијум? Била је ту и нека "пипица" у оној скаламерији око мене, па је мало одврнула. Сигурно је знала је у каквим сам боловима.
На одељењу после слично - имао сам два дрена као баштенско црево између ребара, боли ко око пет дана истим инзитетом. Тек после су ми објаснили да су нерви на врху сваког ребра, одатле и јак бол. Истог дана сам се натерао да станем на ноге. Опет су ме буквално "мазили" сви - лекари, сестре, техничари, чак и болничарка којој то баш није посао. Други, бучнији, нису имали баш такав третман.
Не закључујем ништа, али чак и медицински радници, ма колико да су огуглали, могуће да више цене када виде да неко трпи и ћути него запомаже. Али, коме је лакше, нека слободно буде гласан, навикли су они на све.

 

[LikiLee]

Па не знам, све је индивидуално. Ја сам неки баксуз, трпим к'о коњ.

није хумано да неко трпи бол, ако не мора.
свакако је боље и за опоравак...

 

[Branko Lori]

Па не знам, све је индивидуално. Ја сам неки баксуз, трпим к'о коњ. Имао сам пре скоро четири године баш тешку операцију плућа, пробудим се у интензивној нези, начичкан сам као јастуче за игле, нема здравог места, баш све ме боли, али ето десило се да нисам ни стењао. Није ме била срамота, они око мене кукају, али мислим - која вајда од тога? Пришла ми је после докторка (начелница, касније сам сазнао), села на кревет поред мене, ухватила ме за руку и питала да ли хоћу да ми појача морфијум? Била је ту и нека "пипица" у оној скаламерији око мене, па је мало одврнула. Сигурно је знала је у каквим сам боловима.
На одељењу после слично - имао сам два дрена као баштенско црево између ребара, боли ко око пет дана истим инзитетом. Тек после су ми објаснили да су нерви на врху сваког ребра, одатле и јак бол. Истог дана сам се натерао да станем на ноге. Опет су ме буквално "мазили" сви - лекари, сестре, техничари, чак и болничарка којој то баш није посао. Други, бучнији, нису имали баш такав третман.
Не закључујем ништа, али чак и медицински радници, ма колико да су огуглали, могуће да више цене када виде да неко трпи и ћути него запомаже. Али, коме је лакше, нека слободно буде гласан, навикли су они на све.

Grudna hirurgija
Bravo ti ga , nadam se da si sad dobro

 

[Troubleshooter]

Grudna hirurgija
Bravo ti ga , nadam se da si sad dobro

Па још сам жив. Мало ли је? Хвала ти на лепим жељама. Иначе, срећом по мене, оперисан сам новом методом тако да ми није сечен грудни кош, него имам само велики ожиљак од десне сисе до десног пазуха.

 

[LastDay]

ne mogu da podnesem bol, a i sto bi!? odmah uzmem nesto protiv bolova

A ako ne pomognu?

 

[Troubleshooter]

A ako ne pomognu?

Па код заиста великих болова и не помажу. Само нешто ублаже.

 

[LastDay]

Па код заиста великих болова и не помажу. Само нешто ублаже.

Da,a pošto smo već poluludi od bolova , onda nam i to ublažavanje deluje kao nešto ogromno.

 

[maybell]

A ako ne pomognu?

kako ne pomognu ...mada zavisi sta boli i koliki je intenzitet i shodno tome idu lekovi..
znam da se za opekotine pila Trodone, kazu da je to najjaci analgetik..