- Poruka
- 15.043
Na pozorisnim scenama kod nas se primecuje trend da se reditelji novije generacije posvecuju
realnim zivotnim teskocama. S obzirom na sva desavanja i teske vesti koje dopiru do nas, poslednji
je trenutak da se sirom otvore vrata razumevanju i empatiji. Pozoriste upravo i jeste takvo: otvoreno
za sve, nepodlozno uticajima drustva i vremena, sa funkcijom da usmerava, oplemenjuje i doprinosi
lepoti i dobroti u nama i izmedju nas.
Pisci i reditelji pricaju price u kojima se junaci bore sa shvatanjem realnosti, a prepoznaje se i tendencija
poimanja zivota u vremenu sa pitanjima: sta je realnost u proslosti, sadasnjosti i sta je ono sto nas
ocekuje u buducnosti? Da li ce ljudi umeti da je prepoznaju i znati i umeti ziveti u njoj?
Nejasna realnost svih nas, koji pored tesko zivota imamo potrebu da zamisljamo sebe, tacnije da
izmisljamo sebe u nekom boljem zivotu, cesto se izgubi u tom htenju i potrazi. Potreba da zamaskiramo
istinu i prikrijemo strah i emocije, dovodi nas do sukoba u nama samima i onima oko nas. Kako bismo
preziveli, odlazimo u pozoriste koje nas lepotom umetnickog izraza, rediteljske maste i glumacke
vestine cvrsto zagrliti i daruje ono sto zelimo i zasluzujemo...
"Rolerkoster", predstava Ateljea 212, nas je cvrsto zagrlila i darivala onim sto zasluzujemo - oslikanom
trkom sa zivotom, trkom sa vremenom, ubrzanjem koje nas nosi kao bujica, okolnostima koje nas bacaju
u svim pravcima... kao da smo na onom djavoljem rolerkosteru...
Jelena Kajgo je svoje delo definisala kao komediju, dok je reziserka predstave, Milica Kralj, rekla da je
"Rolerkoster" ustvari neodoljivo duhovito napisana tragedija savremenog sveta. Taj savremeni svet se
prelama i desifruje kroz sukob dve generacije koje izgaraju da razumeju taj svet, da se u njemu snadju,
u pokusaju da razumeju da pokusaju da mu se prilagode... Dramski svet predstave cini u nama pravi
emotivni rolekoster. Taj nas rolekoster vozi kao pravi - nekad se smejemo iz puke odbrane, a nekad
bismo plakali da ne bismo vristali...
"Sve je sada u ekranu... Ceo svet je u ekranu... To je dobro!"...
Svedoci smo da se tehnologija toliko razvila da bi nam olaksala komunikaciju, a interesantno, u praksi
smo svedoci da prava komunikacija izumire. Sve se manje slusamo, sve se manje razumemo. Zatoceni
smo u raznim ekranima i sto se duze kroz njih gledamo, sve se manje vidimo. Sto se vise sporazumevamo
preko raznih aplikacija - u sve smo vecim nesporazumima. Sto nam je vise informacija dostupno, mi smo
sve izgubljeniji, sve nam je teze da spoznamo istinu...
"Ljudi misle da cemo uskoro ziveti sa robotima u svetu bez emocija."
Otudjenje je jedno od osnovnih karakteristika naseg sveta prikazanog u "Rolerkosteru", a usamljenost je
njegova dijagnoza...Onda mi kreiramo buduci svet u kojem ce roboti biti sve vise nalik ljudima, a ljudi sve
vise nalik robotima...
Neverovatno interesantna predstava koja dva puna sata drzi prikovane gledaoce za sedista... Neverovatna
gluma mladih nada Ateljea 212, predvodjena maestralnom glumom Dare Djokic... Dijalozi, nove i stare generacije u
razumevanju, vise u nerazumevanju, a sve to u prisustvu dece, kumova, prijatelja, pa cak i robota Shile, tj.
mladog glumca Teodora Vincica, koji ulogom robota nastavlja da nize nagrade...
Inace, "Rolerkoster" je nagradjen nasom najprestiznijom Sterijinom nagradom... Nije ni cudo, predstava je
pravo osvezenje koje navodi na najdublja razmisljanja o nama samima, o smislu i opstanku... Vise nego ikad
od srca preporucujem gledanje ove predstave...
realnim zivotnim teskocama. S obzirom na sva desavanja i teske vesti koje dopiru do nas, poslednji
je trenutak da se sirom otvore vrata razumevanju i empatiji. Pozoriste upravo i jeste takvo: otvoreno
za sve, nepodlozno uticajima drustva i vremena, sa funkcijom da usmerava, oplemenjuje i doprinosi
lepoti i dobroti u nama i izmedju nas.
Pisci i reditelji pricaju price u kojima se junaci bore sa shvatanjem realnosti, a prepoznaje se i tendencija
poimanja zivota u vremenu sa pitanjima: sta je realnost u proslosti, sadasnjosti i sta je ono sto nas
ocekuje u buducnosti? Da li ce ljudi umeti da je prepoznaju i znati i umeti ziveti u njoj?
Nejasna realnost svih nas, koji pored tesko zivota imamo potrebu da zamisljamo sebe, tacnije da
izmisljamo sebe u nekom boljem zivotu, cesto se izgubi u tom htenju i potrazi. Potreba da zamaskiramo
istinu i prikrijemo strah i emocije, dovodi nas do sukoba u nama samima i onima oko nas. Kako bismo
preziveli, odlazimo u pozoriste koje nas lepotom umetnickog izraza, rediteljske maste i glumacke
vestine cvrsto zagrliti i daruje ono sto zelimo i zasluzujemo...
"Rolerkoster", predstava Ateljea 212, nas je cvrsto zagrlila i darivala onim sto zasluzujemo - oslikanom
trkom sa zivotom, trkom sa vremenom, ubrzanjem koje nas nosi kao bujica, okolnostima koje nas bacaju
u svim pravcima... kao da smo na onom djavoljem rolerkosteru...
Jelena Kajgo je svoje delo definisala kao komediju, dok je reziserka predstave, Milica Kralj, rekla da je
"Rolerkoster" ustvari neodoljivo duhovito napisana tragedija savremenog sveta. Taj savremeni svet se
prelama i desifruje kroz sukob dve generacije koje izgaraju da razumeju taj svet, da se u njemu snadju,
u pokusaju da razumeju da pokusaju da mu se prilagode... Dramski svet predstave cini u nama pravi
emotivni rolekoster. Taj nas rolekoster vozi kao pravi - nekad se smejemo iz puke odbrane, a nekad
bismo plakali da ne bismo vristali...
"Sve je sada u ekranu... Ceo svet je u ekranu... To je dobro!"...
Svedoci smo da se tehnologija toliko razvila da bi nam olaksala komunikaciju, a interesantno, u praksi
smo svedoci da prava komunikacija izumire. Sve se manje slusamo, sve se manje razumemo. Zatoceni
smo u raznim ekranima i sto se duze kroz njih gledamo, sve se manje vidimo. Sto se vise sporazumevamo
preko raznih aplikacija - u sve smo vecim nesporazumima. Sto nam je vise informacija dostupno, mi smo
sve izgubljeniji, sve nam je teze da spoznamo istinu...
"Ljudi misle da cemo uskoro ziveti sa robotima u svetu bez emocija."
Otudjenje je jedno od osnovnih karakteristika naseg sveta prikazanog u "Rolerkosteru", a usamljenost je
njegova dijagnoza...Onda mi kreiramo buduci svet u kojem ce roboti biti sve vise nalik ljudima, a ljudi sve
vise nalik robotima...
Neverovatno interesantna predstava koja dva puna sata drzi prikovane gledaoce za sedista... Neverovatna
gluma mladih nada Ateljea 212, predvodjena maestralnom glumom Dare Djokic... Dijalozi, nove i stare generacije u
razumevanju, vise u nerazumevanju, a sve to u prisustvu dece, kumova, prijatelja, pa cak i robota Shile, tj.
mladog glumca Teodora Vincica, koji ulogom robota nastavlja da nize nagrade...
Inace, "Rolerkoster" je nagradjen nasom najprestiznijom Sterijinom nagradom... Nije ni cudo, predstava je
pravo osvezenje koje navodi na najdublja razmisljanja o nama samima, o smislu i opstanku... Vise nego ikad
od srca preporucujem gledanje ove predstave...
