Quantcast

Ideje, slike u glavi

Maravilloso

Zainteresovan član
Poruka
497
Ako riječi služe za izražavanje ideja (misli), a neke ideje mogu biti naslikane, znači li to da je upotreba riječi u filozofiji određena:

1) praktičnošću i
2) mogućnostima/ granicama do kojih može da ide slika?

I kako rast mogućnosti, otvaranje prostora za sliku utiče na filozofiju?
 

LBarbara

Buduća legenda
Moderator
Poruka
39.095
Da, reci jesu ono sto moze izraziti ideju ali samo do odredjene granice...posle reci nastupa brisan prostor tj. nejasna slika koja , naravno , otvara vrata filozofiji ... koja tek tada ima neslucene mogucnosti, kombinacije i naravno zakljucke , valjane ili ne , zavisi od ideje...
 

ristob

Veoma poznat
Poruka
12.339
Ako riječi služe za izražavanje ideja (misli), a neke ideje mogu biti naslikane, znači li to da je upotreba riječi u filozofiji određena:

1) praktičnošću i
2) mogućnostima/ granicama do kojih može da ide slika?

I kako rast mogućnosti, otvaranje prostora za sliku utiče na filozofiju?
A što ovo malo jasnije ne izraziš, neko se kanda bojiš da će ti neko pokrasti ideje.
Konkretno, zadnja rečenica ili nije gramatički ispravna ili je nedovršena.
 
Poruka
51.006
Ako riječi služe za izražavanje ideja (misli), a neke ideje mogu biti naslikane, znači li to da je upotreba riječi u filozofiji određena:

1) praktičnošću i
2) mogućnostima/ granicama do kojih može da ide slika?

I kako rast mogućnosti, otvaranje prostora za sliku utiče na filozofiju?
Ako sam uopšte dobro razumela pitanje:

Pisana reč i slika su materijalizacije misli. Muzika, takođe. (Da ne nabrajam ostale umetnosti koje se mogu čulno doživeti.)
Ako je umetnost zaista podražavanje (mimezis), onda to znači da ona preslikava umetnikov unutrašnji doživljaj sveta oko njega i njega u tom svetu. Pa iako je veoma lična, kao takva može promeniti i tuđe viđenje tog istog sveta i sopstvenog Ja u njemu.
Ali neka ideja uvek ostane nedorečena, nenaslikana, neizvajana... Zato što je misao brža od olovke ili slikarske četkice, i iščili iz sećanja pre nego što se prenese na papir, tj. platno.Misli, kao i snovi (podsvest) pripadaju sferi neuhvatljivih, nasumičnih (ili manje nasumičnih) varničenja neurona. Ne može se SVE materijalizovati; no, može ono, što se generiše i uobliči u konačnu ideju, koja, dalje, uz pomoć nadahnuća i neophodnog zrnca kreativnog ludila, postane umetničko delo.
Filozofija je možda jedina nauka u kojoj su mislioci još jednom krenuli u potragu za onim do čega su već došli sopstvenim životom. (I veliki slikari, pesnici, kompozitori, bavili su se filozofijom.) U imenu filozofije upisan je nedostatak od kojeg ona živi, upisana je slabost kojom se hrani, nestabilnost koja je dovodi u ravnotežu: kao prijateljstvo, ljubav, sklonost prema mudrosti, ona nije, niti postaje mudrost sama. Filozofija je čista težnja ka razotkrivanju. U neodoljivoj težnji da govorimo o sebi, u toj očajničkoj potrazi za onim ko će nas razumeti i prihvatiti baš onakvima kakvi jesmo (sa svim našim manama, slabostima, ludilima i tome slično, dakle sa jednim razuđenim, nesabranim, lutalačkim Ja koje zapravo nema pojma kakvi smo mi to, ali ipak voli da tvrdi da zna), krije se izdajnički momenat naših slabosti i nesigurnosti, momenat koji filozofija prepoznaje kao određujući za svačiji život: nedovršenu i nedovršivu potragu za sopstvenim Ja, za fantazmom identiteta.
Umetnost je kreacija imaginacije, filozofija je tumačenje onog što što se krije - u nama, oko nas, između knjiških redova ili u pozadini slike... Nadopunjuju se.
 

Maravilloso

Zainteresovan član
Poruka
497
Ako sam uopšte dobro razumela pitanje:

Pisana reč i slika su materijalizacije misli. Muzika, takođe. (Da ne nabrajam ostale umetnosti koje se mogu čulno doživeti.)
Ako je umetnost zaista podražavanje (mimezis), onda to znači da ona preslikava umetnikov unutrašnji doživljaj sveta oko njega i njega u tom svetu. Pa iako je veoma lična, kao takva može promeniti i tuđe viđenje tog istog sveta i sopstvenog Ja u njemu.
Ali neka ideja uvek ostane nedorečena, nenaslikana, neizvajana... Zato što je misao brža od olovke ili slikarske četkice, i iščili iz sećanja pre nego što se prenese na papir, tj. platno.Misli, kao i snovi (podsvest) pripadaju sferi neuhvatljivih, nasumičnih (ili manje nasumičnih) varničenja neurona. Ne može se SVE materijalizovati; no, može ono, što se generiše i uobliči u konačnu ideju, koja, dalje, uz pomoć nadahnuća i neophodnog zrnca kreativnog ludila, postane umetničko delo.
Filozofija je možda jedina nauka u kojoj su mislioci još jednom krenuli u potragu za onim do čega su već došli sopstvenim životom. (I veliki slikari, pesnici, kompozitori, bavili su se filozofijom.) U imenu filozofije upisan je nedostatak od kojeg ona živi, upisana je slabost kojom se hrani, nestabilnost koja je dovodi u ravnotežu: kao prijateljstvo, ljubav, sklonost prema mudrosti, ona nije, niti postaje mudrost sama. Filozofija je čista težnja ka razotkrivanju. U neodoljivoj težnji da govorimo o sebi, u toj očajničkoj potrazi za onim ko će nas razumeti i prihvatiti baš onakvima kakvi jesmo (sa svim našim manama, slabostima, ludilima i tome slično, dakle sa jednim razuđenim, nesabranim, lutalačkim Ja koje zapravo nema pojma kakvi smo mi to, ali ipak voli da tvrdi da zna), krije se izdajnički momenat naših slabosti i nesigurnosti, momenat koji filozofija prepoznaje kao određujući za svačiji život: nedovršenu i nedovršivu potragu za sopstvenim Ja, za fantazmom identiteta.
Pisana riječ je materijalizacija "žive" riječi a ne misli (ideje)...

Ali da... što se tiče ostalog, to je odgovor na prvo pitanje.
Umetnost je kreacija imaginacije, filozofija je tumačenje onog što što se krije - u nama, oko nas, između knjiških redova ili u pozadini slike... Nadopunjuju se.
Fino si to rekla.
 

ristob

Veoma poznat
Poruka
12.339
Kvalitet otiska srazmjeran je kvalitetu podloge...
Otisak prventveno zavisi od kalupa.

I kako rast mogućnosti utiče na filozofiju?

Subjekat rast mogućnosti rečenici ne daje smisleno značenje, ako se subjekat pobliže ne odredi, a ono što sledi posle zareza otvaranje prostora za sliku sigurno nije ta određenost, jer je očigledno da je zarez upotrebljen u svrhu nabrajanja.
 

Maravilloso

Zainteresovan član
Poruka
497
Otisak prventveno zavisi od kalupa.

I kako rast mogućnosti utiče na filozofiju?

Subjekat rast mogućnosti rečenici ne daje smisleno značenje, ako se subjekat pobliže ne odredi, a ono što sledi posle zareza otvaranje prostora za sliku sigurno nije ta određenost, jer je očigledno da je zarez upotrebljen u svrhu nabrajanja.
Ja o kvalitetu otiska, ti o otisku...

Normalno da otisak zavisi od kalupa... jer različiti kalupi na istoj podlogi daju različite otiske...
Kvalitet otiska zavisi isključivo od kvaliteta podloge jer se radi o jednom istom kalupu... čak i onda kad je kalup neka glupost... pa je tada ispravan otisak/ utisak to da je kalup glupost...

Rast mogućnosti za sliku....
 

Top