Ideja levice u doba "kraja istorije"

ja da. politika jeste praksa ukidanja slobode. svodjenja subjekta na objekat. coveka na gradjanina. naravno da je razmatranje politicke teorije i prakse kao sredstva za dostizanje slobode - a b s u r d nad a b s u r d i m a.

a ako mislis na 'politicke slobodE', znaci na sasvim nesto drugo, pa politicka sloboda/e to nije nonsens samo zbog toga sto o slobodi nema smisla da se u politici govori. a mora, cilj joj je samena slobode. jer politika je drustvena praksa. a gde je drustvo, tamo sloboda ide na pecanje, nema za nju tamo posla...
 
JABUCHILO:
ja da. politika jeste praksa ukidanja slobode. svodjenja subjekta na objekat. coveka na gradjanina. naravno da je razmatranje politicke teorije i prakse kao sredstva za dostizanje slobode - a b s u r d nad a b s u r d i m a.

a ako mislis na 'politicke slobodE', znaci na sasvim nesto drugo, pa politicka sloboda/e to nije nonsens samo zbog toga sto o slobodi nema smisla da se u politici govori. a mora, cilj joj je samena slobode. jer politika je drustvena praksa. a gde je drustvo, tamo sloboda ide na pecanje, nema za nju tamo posla...

Одлично речеено, што се теорије тиче - а шта ћемо са ПРАКСОМ !!! Да сами себи окачимо ланце и да почнемо да лајемо...
 
Шта се нервираш мито, ти и ја нисмо левичари, ниси ни требало да посећујеш овај топик... Ево ја се појављујем на крају да кажем да ме апсолутно не занима шта ће бити са идејом левице. Икад више у историји.
 
autoru teme izvinjavam se na digresiji i blagom zanosu. ali eremiti sam duzhan podrobno i nadahnuto da odgovorim.

za pocetak da shvatimo da nam niko i nikakvim politickim aktom, dakle UPRAVO U PRAKSI, nikada nije uskratio ni s od slobode. samo je uskratio slobodi pravo na nas. a to je malo drugacija stvar. ni ovom ni onom raspodelom rada, kapitala, prava i obaveza. nicim... sto se tice lanaca, ja ne bih bio iskljucivo ironican, ideja uopste nije losa. kad covek sebi stavi omcu na vrat pocinje mnogo bolje da razume koliko sve to sto ga steze sa tom omcom nema veze... moze samo da ga stegne za k.... a ne za slobodu.
sloboda je najstrashnija stvar na svetu. uzhas chisti. zamisli je samo, onako ne politichki, vec bas U PRAKSI. od toga chovek bezhi kao djavo od krsta. ali samo u to veruje. pred njom chovek laje i pred njom se posle kaje.
e, sta da radimo? pa da se borimo za slobodu. tu ti ja nesporim. ali iz zabave a ne iz nuzhde, jer brat bratu - NEMAMO STA DA IZGUBIMO. e da nam je takva bila/jeste praksa, svega ovog ne bi bilo. nema teorije i prakse slobode. sloboda jeste praksa. o tome je furtvengler napisao, pa onda nastavio diskusiju o prosvecenju proletarijata. kao da nekog mozes da naucis slobodi. neslobodnog mozes samo da oslobodis, i samo ako si ti slobodan. e, onda ti sto su" slobodni" ili shvate da se sloboda ne moze podeliti ni sa kim, ili ceo zivot streme da oslobode svet. chega? slobode?
uostalom, ti to ne sumnjam razumes, rab si boziji koliko znam, a to je valjda PRAKSA.

znaci, hocu da kazem da upravo sada lajemo, na ovom forumu-lancu pred znas i sam kim. jednostavno, treba se prema tome tako i odnositi. to je lavez, lep, za slobodu, ali lavez. a mimo lanca... svako samo i iskljucivo po svom nahodjenju da dejstvuje. slobodni ljudi svejedno uvek rade za istu stvar,sa ili bez manifesta, dogovora, planova i zavera... slobodni su i ti sto "unistavaju" proletarijat i ti shto ih "unishtavaju", samo oni prvi to znaju a ovi drugi ne.
a zaista i vecito neslobodni su samo oni koji se protiv toga bore - u ime slobode.
 
JABUCHILO:
autoru teme izvinjavam se na digresiji i blagom zanosu. ali eremiti sam duzhan podrobno i nadahnuto da odgovorim.

za pocetak da shvatimo da nam niko i nikakvim politickim aktom, dakle UPRAVO U PRAKSI, nikada nije uskratio ni s od slobode. samo je uskratio slobodi pravo na nas. a to je malo drugacija stvar. ni ovom ni onom raspodelom rada, kapitala, prava i obaveza. nicim... sto se tice lanaca, ja ne bih bio iskljucivo ironican, ideja uopste nije losa. kad covek sebi stavi omcu na vrat pocinje mnogo bolje da razume koliko sve to sto ga steze sa tom omcom nema veze... moze samo da ga stegne za k.... a ne za slobodu.
sloboda je najstrashnija stvar na svetu. uzhas chisti. zamisli je samo, onako ne politichki, vec bas U PRAKSI. od toga chovek bezhi kao djavo od krsta. ali samo u to veruje. pred njom chovek laje i pred njom se posle kaje.
e, sta da radimo? pa da se borimo za slobodu. tu ti ja nesporim. ali iz zabave a ne iz nuzhde, jer brat bratu - NEMAMO STA DA IZGUBIMO. e da nam je takva bila/jeste praksa, svega ovog ne bi bilo. nema teorije i prakse slobode. sloboda jeste praksa. o tome je furtvengler napisao, pa onda nastavio diskusiju o prosvecenju proletarijata. kao da nekog mozes da naucis slobodi. neslobodnog mozes samo da oslobodis, i samo ako si ti slobodan. e, onda ti sto su" slobodni" ili shvate da se sloboda ne moze podeliti ni sa kim, ili ceo zivot streme da oslobode svet. chega? slobode?
uostalom, ti to ne sumnjam razumes, rab si boziji koliko znam, a to je valjda PRAKSA.

znaci, hocu da kazem da upravo sada lajemo, na ovom forumu-lancu pred znas i sam kim. jednostavno, treba se prema tome tako i odnositi. to je lavez, lep, za slobodu, ali lavez. a mimo lanca... svako samo i iskljucivo po svom nahodjenju da dejstvuje. slobodni ljudi svejedno uvek rade za istu stvar,sa ili bez manifesta, dogovora, planova i zavera... slobodni su i ti sto "unistavaju" proletarijat i ti shto ih "unishtavaju", samo oni prvi to znaju a ovi drugi ne.
a zaista i vecito neslobodni su samo oni koji se protiv toga bore - u ime slobode.

Дакле, Јабучило, Ти си опак саговорник... тако муљаш и пресипаш... да је то чудо невиђено... прави ШИБИЦАР РАЗ-УМА... :wink:

Одговор је заиста надахнут... али ја имам мали проблем... не слажем се... "ћераћемо се" вечерас после 21 сати ...
поздрав
 
kazi eremita, kazi .... PRAZNA RETORIKA.:) sta tu ko finac fini, sibicarenje i raz-um... ;)
samo, kako da se (sa mnom) slozis ili ne slozis, kada se ja sam nisam izjasnio - da li sam slobodan ili neslobodan i sta je za mene veci izazov - sloboda ili nesloboda ;) ja npr. jedva cekam da mi dodje zenica i da mi kaze sta da radim, da l u prodavnicu ili da usisam. a dugo i mukotrpno sam dostizao tu neslobodu. :) :) :)

hajde, ziv bio
 
JABUCHILO:
autoru teme izvinjavam se na digresiji i blagom zanosu. ali eremiti sam duzhan podrobno i nadahnuto da odgovorim.

za pocetak da shvatimo da nam niko i nikakvim politickim aktom, dakle UPRAVO U PRAKSI, nikada nije uskratio ni s od slobode. samo je uskratio slobodi pravo na nas. a to je malo drugacija stvar. ni ovom ni onom raspodelom rada, kapitala, prava i obaveza. nicim... sto se tice lanaca, ja ne bih bio iskljucivo ironican, ideja uopste nije losa. kad covek sebi stavi omcu na vrat pocinje mnogo bolje da razume koliko sve to sto ga steze sa tom omcom nema veze... moze samo da ga stegne za k.... a ne za slobodu.
sloboda je najstrashnija stvar na svetu. uzhas chisti. zamisli je samo, onako ne politichki, vec bas U PRAKSI. od toga chovek bezhi kao djavo od krsta. ali samo u to veruje. pred njom chovek laje i pred njom se posle kaje.
e, sta da radimo? pa da se borimo za slobodu. tu ti ja nesporim. ali iz zabave a ne iz nuzhde, jer brat bratu - NEMAMO STA DA IZGUBIMO. e da nam je takva bila/jeste praksa, svega ovog ne bi bilo. nema teorije i prakse slobode. sloboda jeste praksa. o tome je furtvengler napisao, pa onda nastavio diskusiju o prosvecenju proletarijata. kao da nekog mozes da naucis slobodi. neslobodnog mozes samo da oslobodis, i samo ako si ti slobodan. e, onda ti sto su" slobodni" ili shvate da se sloboda ne moze podeliti ni sa kim, ili ceo zivot streme da oslobode svet. chega? slobode?
uostalom, ti to ne sumnjam razumes, rab si boziji koliko znam, a to je valjda PRAKSA.

znaci, hocu da kazem da upravo sada lajemo, na ovom forumu-lancu pred znas i sam kim. jednostavno, treba se prema tome tako i odnositi. to je lavez, lep, za slobodu, ali lavez. a mimo lanca... svako samo i iskljucivo po svom nahodjenju da dejstvuje. slobodni ljudi svejedno uvek rade za istu stvar,sa ili bez manifesta, dogovora, planova i zavera... slobodni su i ti sto "unistavaju" proletarijat i ti shto ih "unishtavaju", samo oni prvi to znaju a ovi drugi ne.
a zaista i vecito neslobodni su samo oni koji se protiv toga bore - u ime slobode.

Vidim ja tebi bolje danas :lol: :lol: :lol: Naklon brate.
 
Postovani sabesednici,

uz izvinjenje zbog mog kratkog odsustvovanja, sa odusevljenjem konstatujem da je, zahvaljujuci Vama, ova tema ipak prezivela, u ozbiljnoj konkurenciji. Nesto kasnije ukljucuicu se sa opseznijim komentarom, a sada mi dopustite da ukratko odogovorim dragom prijatelju Jabucilu.

Slazem se sa Vama da se sloboda ne moze institucionalizovati. I zato nema emancipacije unutar paertije, kao sto sam i napisao. Politicke partije su, nesumnjivo, nastale u procesu artikulacije politicke volje, ali ova artikulacija ostaje unutar klasnih, ili grupnih interesa, i u tom smislu, bas iz razloga sto izostaje univerzalno vazenje, ne moze da bude opsta emancipacija ljudstva. Revolucija, u Maxovom smislu reci, nije naprosto reforma, gde se smenjuje titular vlasti, vec trenascendiranje samog drzavnog aparata, odnosno insitucija, kao drustvenog kauzaliteta.

Razume se, politicka borba podrazumeva institucije. Unutrasnje ustrojstvo politickih partija u liberalnim drustvima je veoma slicno, kao i mehanizmi njihovog delovanja. Kod Marxa partija, prevashodno, treba da ima funkciju prosvecenja, a ne neposrednog dolaska na vlast (zato ovde i jeste rec o internacionalizmu, a ne o nacionalnim strankama), liberalnim putem, dakle kod Marxa se partija posmatra dijalekticki, kao sto i diktatura proiletarijata nije, tek, uspostavljanje radnicke vlasti, nego stadijum koji treba da proizvede drustvo bez dominantne klase.
 
Vidim da se ovde, pored ostalog, gvorilo i o praksi.

Pojam prakse ne treba svoditi na puko delovanje. Moderni pojam prakse, u stvari, ukljucuje ono sto je u antickom misaonom obzorju obuhvatano pojmovima theoria, praxis i poeiesis. Dakle, praksa nije samo delovanje, cinidba, nego i tvorba, proizvodjenje. Razume se, politcka praksa je svedena na tehniku, u funkciji dosezanja odredjenog cilja, i u tome je njen poieticvki smisao. Dakle, praksa jos u kontekstu Nemacke klasicne filozofije podrazumeva teoretsko zahvatanje zbilje, a to je, onda, istovremeno, proizvodjenje, poiesis, koji se ne iscrpljuje u nekom stanju stvari.

Pominje se, nadalje, da se u stvari nista ne moze ucinitu, u smislu politicke prakse, vec danam ostaje na, vezanilancem, rezimo i lajemo. To me podseca na onaj Hegelov uvid da filozofija ne moze ni psa isterati iz njegove kucice. Naravno, filozofija i nema cilj da to cini. Tesko da u filozofiji mozemo drugacije, do pomalo izokola. Ali, ovaj pokusaj teoretskog zahvatanja zbilje, u svetlu malopre izlozenog, vec ima i svoj prakticki smisao.

U tom smislu, pozivam drage sabesednike da se smelo ukljuce u temu, koja je oipet, neminovno, pogurana nadole, jer vec mogu nazreti smesak na licu onik za koje je politika autonomno podrucje, u kome promisljanje treba da ustupi mesto tehnokratiji i tehnokratama.

Moj prijatelj JABUCILO pokrenuo je u svome poslednjem postu jednu osobioto zanimljivu temu. Naime, kada je rec o oslobadjanju proletarijata, to moze biti samo stvar prakse. Ali i samo obrazovanje, emancipovanje proletarijata je vec praksa. Navodim, s tim u vezi, jedno poznato mesto iz Marxa, koje bih voleo da zajedno prokomentarisemo:

"Oruzje kritike ne moze zameniti kritiku oruzja. Materijalna sila moja biti oborena materijalnom silom, ali i teorija postaje materijalna sila kada zahvati mase. Teorija je u stanju da zahvati mase kada ukazuje ad hominem, a ona ukazuje ad himinem kada je radikalna, Biti radikalan znaci zahvatiti stvar u korenu, a koren je coveka - covek sam."
 
JABUCHILO:
kazi eremita, kazi .... PRAZNA RETORIKA.:) sta tu ko finac fini, sibicarenje i raz-um... ;)
samo, kako da se (sa mnom) slozis ili ne slozis, kada se ja sam nisam izjasnio - da li sam slobodan ili neslobodan i sta je za mene veci izazov - sloboda ili nesloboda ;) ja npr. jedva cekam da mi dodje zenica i da mi kaze sta da radim, da l u prodavnicu ili da usisam. a dugo i mukotrpno sam dostizao tu neslobodu. :) :) :)

hajde, ziv bio

Изгледа да се ми једино не слажемо у појмовима Ти бираш између СЛОБОДЕ и НЕСЛОБОДЕ - а ја као највеће достигнуће видим СЛОБОДУ ИЗБОРА !
Али, да ја не скрећем човеку тему, с обзиром да имам утисак да ћу добити температуру 39,5 од његових задњих постова... схвати ово као мој одговор на ову тему и то мислима једног паметног човека:

"...Истина то је постављање тачних граница стварима у простору и времену: по снази, величини, вредности, трајности зависности... што су те границе тачније тиме је и истина виша.

По томе заблуда није ништа друго него непознавање тачних граница ствари. о томе је заблуда само један део истине, парцијална истина. Заблуда је непотпуна истина, истина нижег ступња, и тако заблуда стоји према истини као дете према зрелом човеку, који је прошао фазе детињства и младости, као дивљак према цивилизованом човеку. И дивљак је човек само непотпун човек, човек нижег ступња.

Тако је свака зблуда само једн фаза истине, свака је заблуда истина за своје време и заблуда за друга времена, свака је истина пропорционална свом месту и свом времену и само је тако истина ако је пропорционална свом месту и свом времену...."


Марксизам поимам као маестралну ЗАБЛУДУ коју је пројектовао сам човекомрзац од искона.

п.с. и уопште не мислим да је Твоја реторика празна - напротив...

хајд' , у здравље...
 
Dragi Prijatelju Furtvengler,

pojam prakse, u razgovoru sa eremitom, upotrebili smo u nekoliko razlitih znacenja, da bi upravo u poslednjem postu i bio opredeljen kao tvorba. i spomenuto 'lajanje na lancu' se u mom odgovoru zaista razmatra kao vazan deo te tvorbe. tu nema nesporazuma, svi se valjda oko toga slazemo.

koren coveka jeste covek sam. i to, sa jednim podvlacenjem. koren coveka je covek SAM. koren svake stvari je stvar SAMA. kako se u obracanju drustvu, prosvecivanjem drustva, moze zahvatiti covek SAM? ja to ne razumem... za sada ostajem pri svome - samo sam covek moze zahvatiti svoj koren - dakle izvrsiti svoju revoluciju. dalje od ovoga ne mrdam, dok ne iznesete poziciju. vasi postovi su navodeci, vi se trudite da moderirate, ali ja sada zahtevam da ne moderirate diskusiju, vec da kazete sta nudite. ne da nam kazete da ste vi u nedoumici, jer je jasno da niste. a ja vas uveravam da i o 'kraju istorije', i o ideji levice danas ja mogu dosta toga da saopstim, toliko toga, u toliko razlicitih mogucih diskursa, da mi je nemoguce da pocnem bez odgovarajuce provokacije. zato ne zelim da me moderirate, vec da se suceljavate. radi prave plodotvorne diskusije ja sam spreman da zauzmem suprotnu poziciju i pro forme, ako treba.
hocu da vi prvi zauzmete stav, ne da mi objasnite sta je marks rekao, vec da zauzmete stav o tome sta to znaci danas i ovde. onda cu sa zadovoljstvom da podelim sa vama i ja svoj stav. ako promenimo ovu neprekidnu analizu na neku sintezu, mozda ima sanse da tema prezivi na prvoj strani - ovako, slabije...
dakle, predjimo na argumentaciju AD HOMINEM, ako vec verujemo da daje takve plodove.

Vas drug Jabuchilo
 
Dragi prijatelju Jabucilo,

Ako se ne varam, Vi ostajete pri tezi da je revolucija jedna u sonovi egziztencijalna, invidualna stvar. Sa druge strane, ja smatram da je nemoguce da dodje do oslobodjenja pojedinca, u neslobodnom svetu. Ova se tvrdnja moze braniti sasvim neposrednim primerima:

1 Radno vreme

I pored velkog napredtka tehnike, radno vreme je minilamno skraceno, u odnosu na jos u 19. veku izvojevane "tri osmice". Osim toga, na Zapadu, radno vreme je od 9 do 5, dan je presecen, pa je tako paznja zaposlenih usmerena na njihov posao. U zemljama Treceg sveta, stvar je jos drasticnija. Tamo jedan posao nije dovoljan, veliki broj ljudi mora da radi prekovremeno, za minimalne plate. I sad, na koji nacin je moguce njihovo individualno oslobadjanje, a da to ne bude promena neposrednih uslova u kojima zive? Njihov se izbor svodi na dihotomiju: kicma se savija ili lomi, birajte - jer ukoliko ne rade bivaju izopsteni iz drustvene zajednice. Dakle, u postojecem ustrojstvu radnog vremena, u kome se u Trecem svetu krije surova eksplatacija, a na Zapadu integrisanost u sistem, nije moguc individualni napredak ka slobodi. To podrazumeva ne samo"klasno osvescenje", vec i klasnu emancipaciju a problem predstavlja "difuznost klasa" u savremenom kapitalizmu, odnosno anonimnost burzoazije.

2. Slobodno vreme

Na Zapadu je slobodno vreme programirano. Postoje institucije koje organizuju izlete, klubovi u kojima se igra bilijar, agencije koje prodaju paket aranzmane ili organozuju rodjendane, vencanja i sahrane. samo treba izabrati. Zapolseni, kojiima je tokom radne nedelje dosta obaveza, provode vikende u tupoj razbribirigi, ne pomisljajuci na emfaticki pojam slobode. Dakle, slobodno vreme, u stvari ne dopusta refleksiju. U Trecem svetu je jos strasnije, Tu je slobodno vreme skopcano sa uvidjanjem onoga sto nedostaje, do cega se ne moze doci, pa je takodje neminovno bekstvo/ Zato se slobodno dani se svodie na "sirotinjsku zabavu" brlju ili, u najboljem slucaju, pivo u litarskoj plasticnoj ambalazi.Dakle, i ovde okolnosti opdredjuju delovanje, protiveci se i samom promisljanju sopstvenog polozaja, a nekmoli emancipovanju.

3.Bekstvo od ogovornosti

U razvijenim kapitalistickim zemljama gubi se osecanje licne odgovornosti i potrebe za neposrednim angazovanjem. Rec je o negovanoj "kulturi analgetika", kako o tome govori Kolakovski. Dakle, ako se bombraduje neka zemlja treceg sveta, postoji neko ko je odogovoran da o tome misli, da proceni da li je to opravdano i odmeri kakvu silu treba upotrebiti. Ja se za to ne osecam pozvanim. Ukoliko vidim coveka na plocniku, uveren sam da nije moja duznost da mu pridjem, jer postoje odgovorne sluzbe, koje brinu o tome da ga lece ili sahrane. Imam i ja neku odgovornost za posao kojim se bavim, ali cak i ako se zapustim ili propijem, postoje institucije koje treba da mei pomognu da se vratim u sistem. Osnovna institucija psihijatrijskog tretmana na Zapadu podrazumeva priolagodjavanje stresu, dakle ocuvanje radne sposobnosti. A kod nas? Setite se samo one idiotske parole nevladinih organizacija: mislite globalno, delujte lokalno. Dakle, samo se Vi uklopite u globalne tokove, uredjujuci svoj zivot prema tim anonimnim i nedodirljivim tablicama vrednosti.

Dakle, dragi prijatelju, sta u ovakvim okolnosti znaci revolucija samog pojedinca, Kako mozete biti slobodni u drustvu koje trazi da se uklopite i prihvatite ponizavajuca, onecovecujuca pravila igre. Na kraju krajeva, cak i ako uspostavite neku fakirsku slobodu, zar ona nece parazitki pocivati na neslobodi drugih ljudi. A ukoliko je vasa "sloboda" bazirana na neslobodi drugih, onda vise nije sloboda.

I zato "ideje postaju materijalna sila kada zahvate mase". Pojedinac, individua, ne moze biti oslobodjen individualno, mimo slobode svih. Na pojedincu ne pociva produkcioni sistem kapitalizma, vec na klasama, odnosno stalezima.

Naravno, budjenje revolucije u pojedincu je u osnovi prosvecenja, svi, u stvari, treba da budu individuaono prosveceni, u tome se slazem sa Vama, medjutim nevolja je u tome sto neposredno individualno emancipovanje nije moguce izolovano, jer je istinska emancipacija vec sama (slobodna) praksa. Inace, sloboda ostaje tek u glavama filozofa, a to je apstraktna sloboda. Dakle, emancipacija je "stvarna" samo kada se radi o "postajanju sveta filozofskim", i zato nema revolucije u pojedincu. To Vam je jedan paradoks, prisutan jos u Kantovoj filozofiji. Samo slobodan covek moze izaci iz samoskrivljene nezrelosti, iako je samoskrivljena nezrelost, zapravo, bekstvo od slobode. Dakle, revolucija nije samoprosvecenje individua, nego njihovo emancipovanje, u smislu slobodne prakse, slobodnog produkovanja odnosa koji vise ne podrazumevaju eskplataciju. Nije revolucija nekakav gotov projekat, teorija, koja treba da bude sprovedena u delo, nego sama praksa, i zato nema nikakve "revolucionarne teorije", koja vec nije praksa sama. Zato nema individualne slobode koja nije, vec, zadobijanje slode, u onom prakticko-poietickom smislu. N emozete osloboditi pojedinca u neslobodnom svetu, jer je njegovo oslobadjanje, emancipovanje od neslobode uvek, vec, njegovo slobodno bivstvovanje, koje podrazumeva izlazak iz neslobode, kao postvarenog, friksiranog, zatecenog, ispostavljenog sistema odnosa.

I zato nema strategije revolucije, jer bi u tom slucaju revolucija postala tehnika nekog teoretskog diskursa, odnosno ona bi izgubila svoje jedistveni teoretsko-prakticko-poieticki smisao. M<zemo samo negovati kritiku zbilje, govoriti, pisati, galamiti, rezati, na lancu, ponekad i ujedati. Ali zasigurno ne mozemo planirati faze revolucije, jer smo tako na najboljem putu da ponovimo gresku "realnog socijalizma".

Vi ste na potezu, dragi prijatelju
 
Dragi Prijatelju,

na pocetku, 'ad hominem' do srzi. o Coveku, kako ga Ja vidi(m), za Vas...

idem ja mnogo dalje od toga. sloboda se postize iskljucivim i nepokolebljivim dozivljajem svake 'stvari' kao 'egzistencijalne', mada ne bih rekao i 'individualne', upravo zbog otsustva priznavanja pitanja i dejstva koje nije egzistencijalno - u principu. tvrdim: ovo je nuzhan a i jedini uslov slobode, one o kojoj govorimo obojica, a ne samo ja..
iz ovoga moze da sledi, zapravo, samo potpuno slaganje sa vasom sledecom tvrdnjom: da, nema slobode pojedinca u neslobodnom svetu. i da, zato svet treba osloboditi, a ne sebe. ako identifikujemo slobodu sveta i slobodu sebe preko sebe kao sveta (Sve-to, Opste u Konkretnom, Mnostvo u Jednom, Haos u jednom od mogucih Poredaka), ostaje nam samo da shvatimo njegovu odnosno sada vec svoju neslobodu, pa da je eliminisemo i da cekamo sta ce da se desi ;) .
a sloboda/nesloboda sebe ili sveta, kada se absolutno identifikuju, to vise nisu pitanja opisiva na nacin na koji smo navikli.

znaci, sta je nesloboda sveta? nesloboda sveta jeste njegova sputanost u tome da postane covek. a to sto mi uobicajeno nazivamo neslobodom coveka, je zapravo nesloboda coveka da bude svet. zato, za mene, kada vi govorite o emancipaciji, vi ne govorite o emancipaciji coveka (jer za mene covek jeste absolutni 'subjekat' vase sisteme), vi govorite o izjednacavanju gradjanina sa covekom putem transcendiranja jezika 'polisa' (jezik ovde upotrebljavam u sirem znacenju: opsti sistem meta-kodova i specificnih kodova svih diskursa unutar ove ili one kulture kada govorimo o civilizaciji u sirokom znacenju).

i upravo ovako uzeto, vasi dokazi sada rade u moju korist. vi dajete primere aktuelnih kodova koji vrede samo u sustinskoj odvojenosti Coveka i Sve-toga. ali kada covek ovu podelu jednom shvati u svoj njenoj uslovnosti, kao pojmovnu, on ne gubeci nista od svojeg 'gradjanstva' (naprotiv, postajuci tek zaista gradjaninom - stvaraocem a ne prostim 'stanovnikom' 'polisa'), postaje ona ziza Svega (koje mi se cini odgovara vasem pojmu 'filozofske, apstraktne slobode') u onom sto nazivamo Svet, ili pravilnije Svetovi - jer ih ima nebrojeno mnogo i ovde i sada i kao i uvek na zemlji, ne moramo ih traziti u visim 'sferama' stvarnosti.

posluzicu se vasim primerom vremena koje radi 'protiv nas', ali samo nominalno, da kazem jednu drugu stvar.

zasto smatrate da postoji vreme produktivno i manje produktivno za 'oslobadjanje'? zasto delite vreme na dokolicu i zauzetost? i zasto favorizujete u toj podeli dokolicu, makar i tu cistu? zasto refleksija zahteva posebne uslove? za to najblaze receno nema dokaza, to je u potpunosti vas licni dozivljaj. mnogi ljudi iz tog prioletarijata bi vam rekli suprotno - da se osecaju dobro samo kada su necim zauzeti. da se onda osecaju slobodnije.
''radno' vreme Covek ne odvaja od 'slobodnog'. cvrsta paradigma zasnovana na ovoj opoziciji za Coveka jednostavno ZNACHI da postoji radno i slobodno vreme, ali tu je kljucna rec - "ZNACHI". po-stoji ova podela samo po sve-tu, i nema nikakve vaznosti u sve-mu :) znak je uvek, u svojoj sustini, uvek absolutno arbritraran. ako ima Coveka koji razume mehanizam kojim se znak moze 'osloboditi' znacenja, Coveka da razume i predoci npr. jednu veliku istinu - nema 'oznacenog', sve su sami 'znaci'. sve postoji samo dok znachi, samo dok upucuje na nesto drugo a bezeci, terajuci od sebe (ovo se u mnogim drugim diskursima mimo ovog semiotickog naziva - umece ljubavi). krenite od jezika u uzem smislu i necete moci da se ne slozite.
kada se ovo ne samo razume, nego i zhivi, arbitrarnost znaka postaje arbitrarnost sveta. jer danas je ovo Sve-to vise nego ijedno drugo upravo zasnovano na stvari kao znaku, u smislu, sada smo vise nego ikada svesni znakovnosti Svega i mehanizmi kojima se ova znakovnost koristi u razne svrhe dostupni su svakom. dakle, tvrdim: svi imamo jednaka prava i jednake mogucnosti. ali ne osecamo istu obavezu. e, to je ono sto Coveka cini Covekom. ne poznavanje sveta kao postmodernisticke 'semiosfere', razumevanje ili opravdavanje - vec osecanje obaveze prema aktivnom zivljenju u toj 'absolutnoj relativnosti' sa statusom 'absolutne relacije'. hou da kazem, osaznavanje (OBA)VEZE Coveka kao Slobodne veze u prenosu i kombinaciji semiozisa. obaveze da se se svet kao relativan absolutizuje na jedini moguci nacin - bivanjem arbitrom svih relacija koje ga cine, danas i ovde, uvek i svugde.
Odgovornost, nedostatak iste usled nekakvog prebacivanja Obaveze na neku instituciju sistema, tako nikako ne moze da opravda Coveka, a gradjanina pravda a priori jer on jeste prost i svojevoljno 'obezvoljen' objekat 'polisa' kao absolutnog subjekta (tako je to danas, nekad smo znali za druge). Covek razume ulogu institucije Hitna Pomoc, npr. kao sto razume i instituciju 'Gradjanin" isto tako. a sam, obzirom da nije 'institucija' vec institutor, on se moze slobodno opredeliti - da li ce pomoci ili nece, ipak ni jedno ni drugo nece ga uciniti vise ili manje Covecnim. u tome je i velicina dobrog dela koje cini Covek, kada pomogne nekom ne cekajuci na Hitnu Pomoc. u relativnosti koju on sebi ukida, upravo birajuci jedan od minimum dva nacina, a PRETHODNO SAM ZA SEBE STVORIVSI TAJ IZBOR. sloboda na Delu.
samo gradjanin moze da veruje u Covecnost (to jest u Slobodu) koja se postize kao rezultat 'dodatnog, fakultativnog napora'. uopste, u slobodu svesti i savesti kroz bilo koje 'pozitivno narusavanje' kodova kulture, njihovu rekombinaciju. ta iluzija lezi u biti umetnosti koliko i politike, i kao takva opasna je koliko je i privlacna.
samo gradjanin veruje u to da je Sloboda nesto sto se postize necim, da je proces. osudjen je na potrebu mini i ponekad maksi revlucija u sistemu koji vidi kao Sve, i na porazavajucu iluziju evolucije u sebi. Covek to razume. Covek se ne oslobadja. kada gradjanin shvati Sve-t, i ako smogne hrabrosti da u njemu zivi ne zaboravljajuci ni jednom to -T i iz cega se ono sastoji, dakle, prihvati najvecu obavezu - obavezu zastupanja tog Sveta ne u tom svetu, vec neprestano isred, iza, oko njega - onda je on Slobodan.

zakljucujem: 'Covek' nema mnozine. 'Ljudi' nema jednine. sa razlogom. egzistencija prvog ne iskljucuje vec zastupa egzistenciju drugog. i nikada vice versa, sto i jeste istinska tragedija istinske Slobode. ili tragedija istinske, neuzvracene Ljubavi, tako je jasnije.

I onda sta vam je uskraceno? ili zaista verujete da je nekom vise uskraceno nego vama ili meni? pa da imamo dug prema njima? a da nismo ispunili dug prema sebi?
tvrdim ovo za kraj: To je prava obmana 'proletarijata' - neprestano obmanjivati proletera da on postoji kao takav, jer eto deo je proletarijata... oslobadjanje ljudi kao proletarijata umesto oslobadjanja 'coveka' od 'proletera', eto sta je prepreka. a ne vreme, ili institucionalizovanje odgovornosti..

tvrdim, dakle, da vasi primeri predstavljaju mehanizme konstante (re)definicije gradjanina kao proste osobine sistema. tvrdim dalje da gradjanin ni u kom slucaju ne moze da bude oslobodjen cak (ako ne i bas)i svesnim narusavanjem ovih okvira, da gradjanin nije covek i ne opravdava bilo kakvu brigu za sebe, dok god se shvata kao gradjanin. tvrdim na kraju, da je absolutna sloboda dostizna, slazuci se sa time da je ona odsutna u samom drustvu, ali tvrdim da je nesumnjivo prisutna bas kao izvor i temelj svih pocela drustvene organizacije. onaj ko hoce da je dohvati, ne bi trebao da misli da moze to da izvede iznutra, a jos manje za nekoga, uz pomoc nekoga ili protiv nekoga. pogotovo ne protiv onih koji tu drustvenu organizaciju stvaraju. iako bas oni cesto izgledaju i sami obicno misle da su Covek.

Vas drug, ovde je jasno samo kao pesnik,

Jabuchilo

p.s.ne zamerite na onoj igri sve-to, jer ako moze nemac da iskuje "tubitak" :) zasto ja da ne iskujem "tu-svet"... ?
 
Dragi prijatelju Jabucilo,

Tvoja poruka je višeslojna i višeznačna, a ja ću pokušati da pružim sasvim konkretne refleksije (ukoliko refleksija, uopšte, može da bude oblikovana).

Najpre, slažem se sa Vačim stamnovištem da nema slobodnog sveta bez slobodnog čoveka, niti slobodnog čoveka bez slobodnog sveta. U stvari, odvajanje sveta i čoveka je jedna metafizička diferencija. Iz tog razloga, kao što sam i naglasio, nije moguće praviti bilo kakvu strategiju revolucije, budući da revolucija, transcedira svaku strategiju menjanja sveta, kao događaj u kome se prevladavaju podvojenosti subjekta i objekta. Jer, revolucionarni subjekt nije individuum, pa utoliko to ne može da bude ni građanin, već se radi o onoj emancipaciji čovečantsva, koja može da bude samo univerzalna.

Upravo iz tog razloga, kada ste već pomenuli Heideggerov pojam"dasein", svako razumevanje čoveka kao tubivstvovanja u bitnom, promašuje, apstrahujući čoveka od samog bivstvovanja, kao "sveta", odakle i potiču one poznate pojmovne konstrukcije poput "bivstrvovanja-u-svetu". Iako se i kod Heideggera svet javlja kao način ispoljavanja bivstvovanja tubivstvovanja, za razliku od "unutarsvetskog bivstvujućeg" (u čemu vidimo nadgradnju poznate Šelerove ocene da samo čovek ima svet, dok je životinja određena okolinom), svet je ono što proishodi iz bivstvovanja, kao, uostalom, i sam način autentičnog, ontološkog razumevanja ukunposti bića, pri čemu se i samo bivstvovanje, iako jasno razlikovano od metafiztičkog temelja, bivstvujućeg, ipak javlja kao nekakva apstraktnost.

U savremeno doba, međutim, svet se javlja kao jedna difuzna odrednica. Od kako se više ne suočavamo sa jasnim utemeljenjima toka zbivanja, izvan eshatoloških graničnika, svet se razume još samo kao ukupnost postojećih ljudskih odnosa. I upravo iz ovog razloga, emancipacioja čoveka podrazimeva, putem revolucije ljudskih odnosa, nestanak sveta, kao da se poslužimo Marksovim određenjem "okova". Setite se poslednje rečenice "Manifesta".

Što se tiče podele na radno is slobodno vreme, to činim samo iz razloga što je praksa u građanskom društvu ovako diferencirana. Ukoliko ne postoji delovanje kao proizvođenje, slobodno ispoljavanje (a toga nema ni u radnom ni u slobodnom vremenu), onda je uokvireno, određeno delovanje, u stvari, oblikovano kategorima, kakve su i navedene.

U svamo slučaju, mi se u jednom slažemo. Nema revolucije bez prosvećenja, a prosvećenje, kao emancipacija, ne podrazumeva, međutim, nikakav poseban čin koji treba izvojevati. Prosvećenje, međutim, nije samo po sebi dovoljno, budući da, recimo to otvoreno, "materijalna sila mora da bude oborena materijalnom silom". Dakle emancipacija podrazumeva ne samo ovaj prosvetiteljski moment, već i neposrednu promenu zbilje, koja se, međutim, ne može izvršiti na bilo kakvom apsraktnom planu. Zato ovu poruku, na užas nekih naših čitalaca, završavam jednim citatom iz "Manifesta", koji bih voleo da u buduće komentarišemo:

"Komunisti s prezirom odbijaju da kriju svoje poglede i namere. Oni izjavljuju otvoreno da se njihovi ciljevi mogu postići samo nasilnim rušenjem čitavog dosadašnjeg društvenog poretka. Neka vladajuće klase drhte pred komunustičkom revolucijom. U njoj proleteri nemaju šta da izgube, osim svojih okova. Aa dobiće čitav svet."

(naravno, pojmove "komunist", "revolucija" i "proleter" ovde moramo razumeti iznad njihove kolokvijalne dioskvalifikacije).

Puno pozdrava!
 

Back
Top