Ideja levice u doba "kraja istorije"

furtvengler

Obećava
Poruka
97
Postovani Jabucilo,

Nabacili ste takvo mnostvo tema, da cu biti srecan ako mi podje za rukom da odgovorim makar na one koje su po mom misljenju fundamentalne, za dalju raspravu. Vodim racuna i o tome da ne razocaram nase citaoce, kojih ima vise nego sto sam ocekivao kada sam postavljao temu.

1. Kljucna stvar, u kojoj se ne slazem sa Vama, mogla bi se sazeti u sledecem: nema slobode coveka, koji treba da proizvede vlastiti svet ukoliko je ona svedena na izbor. Izbor je uvek odlucivanje za ono sto je ponudjeno, a ono sto je ponudjeno to je ispostavljeno. Sloboda, nasuprot tome, podrazumeva uspostavljenje, dakle izlazak iz (is)postavljenih mogucnosti. Ukoliko je covek, kako Vi konstatujete, mozda parafrazirajuci onaj cuveki pasus iz "Priloga kritici Hegelove filozofije prava" (Marx), - koren sebe samog, onda se radi o tome da njegov svet ne treba da bude fiksiran, "postvaren" kako to kaze Teodor Adorno. Ukoliko postoji bilo kakvo nacelo, koje se namece, koje odredjuje, makar utoliko sto zahteva slobvodu izbora, tu se vise ne radi o slobodi.

To Vam je u filozofiji jedna stara stvar, odnosno u tome je razlika izmedju antickog i modernog pojma prakse. U antickom svetu, a to se mozda najbolje da videti u "Nikomahovoj etici", praksa, kao delovanje koje ima svrhu u sebi samom, ipak je odredjena polisom, kao prirodno-socijalnim okvirom, u kome je tek moguce prakticko delovanje. Za premoderno iskustvo vazi da uvek neka spoljasnja mera prethodi merenju. Dakle, delovanje treba pri-meriti, imajuci u vidu ovu paradiigmu. Nacelo moderniteta, nasupriot grckom, koje se moze svesti u stav: "budu ono sto jesi", glasi "jesi ono sto postajes". Ovde vise nema primata mere, i u tom je smislu novovekovlje prevldavanje svakog okvira, transcedencija. Kada se konstatuje da je nastupio kraj istorije, ovaj transcedenti horizont biva zatvoren, a liberalizam se postavlja kao mera, koja praksu zatvara u anticke oblike, s tom razlikom sto je ovde promisljanje svedeno na puku apologetiku "neminovnosti" kapitalistickih odnosa (tu cete apologiju naci kod Hajaka, na primer);

2. U, moram priznati, teskom i zamrsenom sredisnjem delu teksta, nagovestili ste, cini mi se, jednu zanimljivu pod temu. Jedan od glavnih pravaca kritike Marxa, narocito onaj koji je otpoceo Habermas (ta se linija moze pratiti sve do Djindjiceve "Jesni dijalektike"), ukazuju da Marx hipostazira opsti ljudski interes. Naime, odkuda se moze znati sta je unuverzalna emancipacija? Kako se mogu univerzalno postaviti globalni, opsteljudski interesi? To doista jete problem, koji prevashodno ishodi iz metafizickog pojmovnog aparata kojim se Marks sluzi. Jer, u stvari, taj univerzalni zahtev za emancipacijom, pretpostavlja kategoricki imperativ, svet bez dominacije nacela, u kome treba da bude prevladan upravo horizont nuznosti. Problem je, nadalje, kako sve to politicki realizovati? Ali, ostavimo to za drugi put;

3. Subjekat se tek konstituise u transcedenciji objektiviteta. Nema subjekta kao necega sto je dano. Subjekat je u onom "tek treba", da bi uopste bio. Odnosno, subjekat je uvek jedno buducnosno, utopijsko odredjenje. Subjekat koga odredjuje sadasnoijst, koji nije negiran u onom buducnosnom, jos ne dogodjenom, nije subjekat nego objekat. U tom smislu, Globalizavija nema subjekta, vec samo objekte, makar je razumeli kao simulaciju nekog planetarnog smisla.

Na kraju, dozvolite da Vam pozellim puno srece, ukoliko i nocas igrate sah. Blago vama, ja sam odavno u pat poziciji.
 

JABUCHILO

Domaćin
Poruka
4.914
Postovani Furtvengler,

Mnogo mi je krivo sto sam zaista zamrsio. Verujte da nisam stigao da procitam ovo, poslao sam sa posla pre nego sto sam izasao a pisao sam zaista na brzinu. to me naravno ne opravdava, jer evo sada citam tekst i sam bi sebi neka pitanja zadao, sta sam to hteo a sta uspeo da kazem.

Odmah vam na prvi, i svakako kljucni momenat svog (i potom vaseg) posta odgovaram jednostavno - ja nisam govorio u preskriptivnom smislu. upravo sam obrazlagao model slobode koji se gradi pokaznom igrom liberalizma. zato i dodajem poslednji pasus, da bih nagovestio kako se radi o laznoj projekciji drustvenog stroja ideala liberalizma.
ja sam posredno tvrdio upravo vas stav i mislim da je odlicno sto smo ga bas ovim putem nesporazuma sa obe strane objasnili. da - sloboda izbora nije sloboda, bar ne ona koja konstruise punoceni neuslovljeni subjekat. sve sto ste povodom toga rekli to jako lepo objasnjava. (ovome svemu, sa prividno suprotne strane od vase, bila je posvecena pretezno druga polovina posta)

sto se tice ideala 'cistog' subjekta, u prvom delu posta, onom zaista zamrsenom i terminoloski mozda cak i klimavom, tu sam hteo da kazem jednu prostu stvar - nema i ne moze biti konstrukcije cistog subjekta putem drustvene kritike liberalizma. liberalizam je dizajniran sa jasnim ciljem da svaku emancipaciju ili prevede u ravan absolutnu - dakle sterilnu u pogledu prakse - ili da je spusti u jedan od milion postojano mnozecih se specijalnih diskursa - dakle da je sto jace relativizuje, to jest uslovi. isto je i sa transcedencijom objekta, odnosno nacela. to se postize upravo dovodjenjem ove dve prakse duha u medjusobnu konfrontaciju. i upravo tehnicki onako kako ste objasnili jos u prvom i drugom postu. ja jednostavno (moja namera ali ne i rezultat ;) ) unutar liberalizma kao sisteme njih uocavam u relaciji ili-ili. u liberalnom okviru moze samo jedno - ili se duh emancipuje, ili transcendira nacela stroja. primer starog poretka pokazuje da ovo upravo nije inherentno svakoj drustvenoj sistemi. imamo kao primer srednjovekovnu recimo monasku komunu. ona je davala mogucnost za dostizanje pune slobode, putem potpunog prozimanja koncepta licnog podvizhnishtva sa konceptom bratske opstine, na nacin koji je na odredjeni nachin anulirao vrednost bilo kojeg od ta dva kao alternative, kao jednog i samoodredjenog puta, a nije njihovu samodovoljnost pooshtravao (rusizam, jakomi se svidja ta rec - podsticao). danas te mogucnosti nema. ne bih se u to dalje upustao, jer mislim da necu moci da se iskobeljam ako se sa ovim ne slazete.

dakle, u potpunosti sam saglasan sa postavljenim problemom, da je takav kakav je opisan, ali zaista dovodim u pitanje mogucnost plodotvorne kritike liberalizma kao drustveno-politicke prakse kada se on makar jednom suocio sa slobodom izbora. drustvo koje bi pokusalo da prevazidje izbor kao neslobodu, unutar paradigme liberalizma opet vrsi izbor, i tretira se kao objekat sisteme. mogao bih ponuditi sada svoje vidjenje toga kako se moze postici sloboda stvaranja sveta nasuprot slobode biranja sveta, ali to ce zahtevati poseban post. voleo bih da mi pre toga odgovorite da li sam sada bio jasniji i da li sada govorimo o istom.

Dopustite mi jos da vas posavetujem u stvari u kojoj sam makar jednako dobro podkovan kao vi, sto sa ovom temom nije slucaj, jer ja vas jako dobro razumem ali samo kao prakticar jedne vazne grane drustvenih tehnologija: da ne biste u pat poziciji izgubili mogucnost da se dalje usavrsavate u ovoj vrloj igri - igrajte ponekad simultanku. naravno, dama kada ovo procita neko vreme nece sa mnom razgovarati, ali i vi i ona znate da se radi o sali. sah je na kraju krajeva samo jos jedna, premda gotovo savrsena simulacija. ;)

s postovanjem vas drug

jabuchilo
 

furtvengler

Obećava
Poruka
97
Postovani Jabucilo,

Uz izvinjenje zbog izvesnog kasnjenja u odgovoru (pisem jedan velkiku rad, pa sam time prilicno zaokupkjen), srocicu u dve teze odgovor na Vase pismo.

1. Subjekat je u filozofiji - ono sto je samostojno, samouspostavljajuce. Dakle, subjkektivitet se ne moze odrzati u ispostavljenim okolnostima! Alo se nesto subjektu nudi, ako on prihvata samo ponudjeno, tada nije na niovou svoje subjektivnosti. To Vam je razlika izmedju rada i kreativnosti. I igra je rad, ako dete teramo da se igra.Ukoliko nije moguca kritika libveralizma, tada nema ni subkekta, jer subjekat jerste kritika, kao nadilazenje, transcendiranje onoga sto jeste. Subjekat nije odredjen okolnostima, onim sto jeste, vec, recimoi to sasvim pojednostavljeno, onim sto nije, utopiskim horizontom, buducnoscu.

2. Milsim da u liberalizmu, koji je, kako kazete, sloboda izbora, postoji zatvorenost prema metodama njegovog prevladavanja. To Vam, pokazuje primer Francuske, ovih dana. Tolerancija liberalizma ima svoju represivnu crtu, a ono sto se naziva globalizacijom to upravo naglasava. Ne moze se, liberalnim putem, nadici liberalizam, jer se, kako i Vi lepo primecujete, tako ostaje unutar liberalnih okvira. I zato se revolucija, kao radikalna proizvbodnja zivota, ne moze odigrati putem delovanja socijalistickih ili socijaldemokratskih partija. (Molim Vas da pojam "revolucija" ovde razumemo filozofski: tu se ne radi o promeni nosioca vlasti, vec o radiklanoj praksi u njenom modernom smislu, pa se, u ovom znacenju, revolucija zapravo nikada do sada nije odigrala
)
U Rusiji je, posle oktobarskog prevrata ubrzo doslo do uspostavljanja drzavnog aparata koji je mnogo sta pozajmio iz kapitalizma. Poznato je, takodje, da le Lenjin slao svoje ekonomiste na edukaciju ma Zapadu, drugim recima ovde se ostalo pri jednom latentnom kapitalistickom modelu, koji je evoluirao ka liberalizmu, sto je dovelo do raspada ove varijante socijalizma.

Liberalizam ce biti liberalan prema onome sto se u drustvu dogadja, dok ne pokusate da promenite kapitalisticke odnose. Tada postaje represivan. Zar mislite da je burzoaziju moguce, liberalno, preglasati i ubediti da napusti postojeci ekonomski model? Ali pravi problem, zbog koga sam i zapoceo ovu temu, jeste cinjenica da danas vise nema proletarijata u Marksovom smislu reci. Umesto neposrednih proizvodjaca, danas kapitalizam mnogo vise zavisi od srednjeg staleza, integrisanog u kapitlaisticki sistem. Na drugoj strani, masa nezaposlenih ne moze odigrati ulogu Hegelovog roba, odnosno biti inicium revolucionarne promene, jer burzopaski svet ne pociva na nezaposlenima, pa ova grupacije nema dijalekticku snagu koja moze da inicira transcediranje liberalnog kapitalizma. Drugim recima, savremeni liberalizam se javlja kao himera, on se postavlja kao sam subjekt, kome su , kao objkekti, podredjeni i kapitalisti, i srednji stalez i malobroijni proletarijat.

Jos jednom Vam zahvaljujem na permanentnom podsticajnom dopriinosu diskusiji, a molim i druge, koji su se malo ucutali, da nam se pridruze.

Sto se tice simultanke, pa ne znam da li je to vise za moje godine. Kada predjete 30. vise niste ui najbojoj "koncentraciji" za to. Muislim - intelektualnoj.
 

furtvengler

Obećava
Poruka
97
Postovana Tralala,

Ono sto predstavlja problem, kao sto sam vec nagovestio, jeste uptavo smanjenje proletarijata, u onom klasicnom smislu. Moderni burzoaski svet je zasnovan na takozvanom srednjem stalezu, buduci da se proizvodnja sve vise tehnicki usavrsava i potrebuje, utoliko, sve manji broj neposrednih proizvodjaca. Sa druge strane, taj je srednji stalez ukljucen u berzu, dakle integrisan u sistem, i tako se gubi onaj devetnaestovekovni odnos, u kome proletarijat neposredno savladjujuci otpor prirode, nije uzivalac svojih postignuca.

Medjutim, jos uvek postoje prljave tehnologije, koje se, razumljivo, proteruju u zemlje treceg sveta, gde se dogadja tipicna devetnaestovekovna eksplatacija. Socijalne tenzije u visokorazvijenim zemljama, tako su izvezene u siromasne zemlje, uz eksplatatorski i diktatorski odnos koji se namece u medjunarodnoj politici. Globalizaciju, u tom smislu, podrazumeva ukrupnjavanje i medjunarodno povezivanje kapitala, uz razvijanje nacionalnih antagonizama, koji se protive asocijaciji priotelarijata, inace siromasnog i neprosvecenog, koji zivi izvan neposrednog domasaja svojih istinskih eskplatatora.

Sa druge strane, nezaposleni, kojih, recimo, samo u SAD ima oko 30 miliona, ne predstavljaju neposrednu opasnost za buzoaski sistem, jer nisu neposredredni proizvodjaci. U Marksovoj dijalektici revolucije ponavlja se u stvari onaj Hegelov princip, iz price o Gospodaru i Robu u "Fenomenologiji duha". Ne zelim time da Vas opterecujem, a ukoliko Vas to bas zanima, spreman sam da o tome vodimo privatnu prepisku, ne opterecujuci one koji ne ocekuju ponovo zapadanje ove teme u akademske rasprave.

Hvala Vam na ucescu, i ukljucite se ponovo!
 

zox6385

Primećen član
Poruka
766
Ideja levice(mislim na naucni socijalizam)bice aktuelna dok god postoji klasno drustvo i drzava kao njegova kruna!Danasnji sistem liberalizma svakako nije "kraj istorije" i pun je protivurecnosti!Socijalizam je neizbezan!Polako se revolucionarni socijalisti svuda u svetu sve vise konsoliduju i do ponovnog bujanja levih ideja ce doci nesumnjivo,tome ce doprineti svakako kriza koja se sve vise zaostrava u procesu globalizacije i vojnih intervencija i okupacija,kao i uvek aktuelni problem gladi i siromastva!
 

furtvengler

Obećava
Poruka
97
U svemu se slazem sa Vama Zox, osim u upotrebi termina "naucni socijalizam". To je jedan nesrecno izabrani pojam, jer ono sto pokriva pojam revolucije, kao radikalne proizvodnje sveta, ne podrazumeva naucni subjekt-objekt odnos.

Medjutim, ostaje otvoreno pitanje na koji nacin ce levica moci da ostvari ukidanje klasnog drustva. A to je ono o cemu ovde govorimo. Kakve su perspektive ideje levice u situaciji suzavanja uloge proletarijata u savremenom kapitalizmu? Sto se toga tice, ja sam u nedoumici, i zato sam i pokrenuo ovu temu...
 

zox6385

Primećen član
Poruka
766
U savremenom kapitalizmu ne dolazi do suzavanja uloge proletarijata,naprotiv!Stotine hiljada pa i vise ljudi,more cele drzave rade za nekoliko multinacionalnih kompanija,koncentracija kapitala na globalnom nivou je enormna,kapitalizam je u svojoj poslednjoj fazi-fazi imperijalizma!Posto je kapitalizam internacionalan sada je vise nego ikada potreban internacionalizovan proletarijat!Doci ce do zaostravanja klasnih suprotnosti i revolucija ce biti neizbezna!Levica ce ukinuti klasno drustvo putem diktature proletarijata,kada ce se postepeno preci u prvu a zatim i u drugu fazu komunizma kada ce i drzava konacno odumreti!
 

furtvengler

Obećava
Poruka
97
Dragi mladi sabesednice,

Problem i jeste u tome sto se u polarizovanom svetu, u kome je istinski protarijat u malim i jadnim drzavama, proleteri ne suocavaju sa svojim Gospodarem (u Mraksocom citanju Hegelove price iz "Fenomenologije duha"), vec samo sa svojom, sitnom burzoazijom. Dakle, da bi postigli promenu sistema, nezadovoljni moraju da se oslone na pomoc, sa strane, koju kontrolisu globalni tokovi kapitala. A osim toga, tu je problem prosvecenja, o kome sam vec pisao (pogleajte moje ranije tekstove na ovoj temi). Znate li ko najvise glasa za desnicarske i monarhiosticke partije u nasoj jadnoj zelmljici? Radnici!
 

zox6385

Primećen član
Poruka
766
Slazem se sa tobom da radnici najvise glasaju za desnicarske opcije!To je zato sto su kao klasa u POLITICKOM smislu unisteni!Nemaju klasne svesti i neprosveceni su,tako da ih desnicarske stranke lako zavode i vuku za nos,to je realna situacija!Ali nece to moci da prodje jos dugo!Sama objektivna situacija ce im promeniti svest,ali tu i subjektivni faktor ne sme da miruje!Svi mi progresivni i klasno svesni elementi imamo pune ruke posla!
 

furtvengler

Obećava
Poruka
97
Drago mi je da ste tako posveceni ideji levice. To je u nase vreme istinska retkost. Ali, da li ste razmisljali o problemu prosvecenja radnika. To je jedno cvorno mesto. Naime, proletarijatu ne mozete pristupiti drzeci im filozofska predavanja. Ukoliko teoretski diskurs svedete na parole dana, tada se ne radi o prosvecenju proletarijata, nego o njegovoj indoktrinaciji, pa se celokupan prosvetiteljski projekat svodi na "sjasi Kurta da uzjasi Murta", odnosno umesto burzoazije, sada je povlascena avangarda, partija, a na posletku, kako sam vec napisao u jednoj od ranijih poruka, ono poznato lice sa brkovima (Orvel).
 

JABUCHILO

Domaćin
Poruka
4.914
Izvinjavam se, moracu da dodam.

stav da se prosvecenje bilo koga (ili cega) u smislu oslobadjanja o kome smo govorili, vrsi prevodjenjem teorijskog diskursa u neki 'dostupniji' diskurs, ne govori u prilog vaseg opredeljenja svesnog subjekta odnosno nacina na koji se on postize. posto postize svest samosvest samo sama i samo postizuci samu sebe. ;)
pokretanjem pitanja praktichnog prosvecenja koje ide dalje od vas samih i u odnosu na samog sebe, zato u vasim recima dostize zapravo popularni pojam licnog prosvetljenja i gubi bilo kakav socijalni znacaj - zasli ste u polje semiotike i teorije komunikacija. dakle, kako se bez 'parole', nema veze kakve, neka je i parola dana, kako se postize osvescenje masa? obratite paznju - rekao sam masa. a mogao sam da kazem i jednostavno ovako - oslobodite makar jednog coveka i poverovacu vam... unutar teorije komunikacija ne bi se nista izmenilo.
kako? kako to radite u npr. diskursu pijace, kada kupujete luk i krompir? da krenemo od toga.
 

vzeoy7y9

Primećen član
Poruka
864
serb_pagan:
pa najveci levicari su takozvane "liberalne" drzave. socijalna davanja i jako dobro organizovana socijalna politika karakteristika su zemalja zapadne evrope i skandinavije (osim mozda vel.britanije).zato smatram da je ova tema deplasirana.levica postoji i na vlasti je u zapadnoj evropi,doduse modifikovana,socijal-demokratija,ali se nikako ne moze reci da je ideja levice propala

p.s. a ako si mislio na komunizam,iskreno se nadam da je ta "ideja"zauvek sahranjena i smestena na djubriste istorije (gde joj je uostalom i mesto)
u pravu si, jer komunistikka mafija je u ljudi uterala strah ,da se vise nikad ne sete za ovakav komuizam, jer nasilja komunsticke mafije ,Zapadu je koristilo ,sve stoje najbolje da se prikljuci njim a ujedno da poruse mostove, da stvarni ne dodje, al' se nisu nadali da je hristianstvo proslavne vera mnogo bolji spas za siromasan svet, nego ikakav komunizam, pa je moguce da Bozjom silom pobedimo Satanske namere!...
 

~Petar~

Poznat
Poruka
8.644
slazem se potpuno sa serb paganom,ali mislim da je levi koncept ipak jedan humani,demokratski iraz emancipacije i osvajanja vise prava za ljude jos od pocetka novog veka,a da levicu ne mozemo redukovati samo na socijalizam,socijaldemokratiju ili najgore,komunizam..mislim da je koncept siri,i da je u krajnjem,u pitanju ideja,sveobuhvatnija i humanija od izraza u praxi...
 

furtvengler

Obećava
Poruka
97
Sa istinskim zadovoljstvom konstatujem da je ova tema iznova ozivela.

Jabucilo, dragi sabesednice,

Ne ignorisem Vas, naprotiv, samo sam ostao zamisljen posle Vase prethodne poruke. Pitate kako je moguce prosvecenje bez "paroila dana". Pa u tome je upravo moja centralna nedoumica. Tu je propao socijalizam, u tom nastojanju da se emancipacija nekako "skrati' i dovede na nivo pristupacan i onima koji nemaju sklonosti ka teoretskom zahvatanju. A to onda, u stvari, vise i nije emancipacija. Nekakva levicarska partija, ma koliko prosveceni bil njeni celnici, ili cak clanovi, ne moze zameniti univerzalnu emancipaciju ljudstva, iako se proglasava avangardom.A ispunjenje ideje levice nije u dolasku proletarijata na vlast, nego u punom prosvecenju svih, dakle i burzoazije. U socijalistickim drzavama, kao sto primecuje nas mladi sabesednik sa FPN, radilo se, iskljucivo, o partijskom delovanju, o svodjenju partije na rukovodecu, birokratizovanu strukturu, koja je identifikovana sa mehanizmom drzave, a rezlutat toga su one kobne i zastrasujuce posledice, sputavanje individualnih sloboda, stvaranje nacionalnih birokratija, i naposle raspad zemlje.


U savremenom svetu, u doba "pomracenja uma', sigurno se ne moze ocekivati neka planetarna emancipacija, jer izostaje mogucnost njene realizacije. Sa druge strane, parola o "kraju istorije" postaje univerzalnoi nacelo, koje se nektirticki usvaja, u planetarnmo kontekstu.. I otuda moja nedoumica, sa kojom sam, ocekujuci Vasa razmisljanja, i pokrenuo ovu temu.
 

tralalala

Zainteresovan član
Poruka
496
Ja bih jos jednom postavila pitanje o proletarijatu? Cini mi se da je klasicno odredjenje proletera kao iskljucivo proizvodnog radnika nosilo odredjene teskoce i da se pokusalo sa prosirenjem pojma proletarijata. Volela bih da cujem Vase misljenje o manama ovakvih pokusaja i razlogu zbog koga se odlucujete za ovo klasicno odredjenje.
Nije mi jasno znacenje parole, osim kao pojednostavljenja koje vodi indoktrinaciji. Takodje mi nije jasno kako je moguce prosvecivanje koje ne bi bilo istovremeno indoktrinacija, s obzirom da je citava pojmovna aparatura koju koristimo vec ideoloski obojena.
Volela bih da mi pomognete oko ovih nejasnoca.
Hvala unapred.
 

furtvengler

Obećava
Poruka
97
Postovana Tralala,

Nesumnjivo da je odredjene proletera kao proizvodnog radnika (koji zivi iskljucivo od svoga rada), preusko. I zato sam od pocetka insistirao na odnosu Gospodar-Rob iz Hegelove "Fenomenologije duha", prenesenom u sferu klasnih odnosa. Dakle, proleter je onaj na kome pociva kapitalisticko drustvo, ko se direktno suocava sa otporom prirode, dakle onaj ko mora da radi. U sirem smislu, proleteri bi, utoliko, bili svi oni koji nemaju mogucnost da prisvajaju visak vrednosti. Medjutim, Marksovo odredjene ukazuje da su proizvodni radnici sustina proletarijata, upravo zbog funkcije neposrednog rada, i odnosa proleter-kapitalista, u klome je kapitalista cisti uzivalac. Ovaj se odnos danas u mnogome promenio u razvijenim zemljama Zapada; proleteri su, rekli smo to vec, integrisani u sistem i kao potrosaci (mehanizmima nametnutih potreba - prvo se nametnbe neka potreba, a onda stvore uslovi da seona zadovolji), a, sa druge strane, savremeni kapitalizam sve vise je baziran na srednjem stalezu koiji cine obrazovani stucnjaci. Oni su, takodje, integrisani u sistem, iako u potpunosti zavise od takozvanih trzisnih zakona. Drugim recima, svako iskljucenje iz sistema preti da ih uvrsti u kategoriju nezaposlenih, koji nemasju nikavu moc, niti na bilo kakav nacin ugrozavaju sistem. Dakle, oni takodje zavise od svoga rada, iako nemaju neposredan odnos sa materijalom koji se preovrazava u proizvod.

U ovom smislu, dakle, proletarijata u klasicnom, Marksovom smislu, nema u zemljama Zapada, vec, iskljucivo, u zemljama Treceg sveta, gde je izvezena prljava tehnologija, i gde jos uvek vladaju kapitalisticki odnosi 19. veka. I sve to nasu pricu cini sasvim kompleksnom.

Integrisanost u sistem onemogucuje prosvecenje, u zemljama razvijene liberalne demokratije. U siromasnim zemljama, prosvecenje se suocava sa mucnim procesom primarnog obrazovanja, koji je dug i tesko sprovodiv, i zato se pristupa, kao kada su u pitanju desnicarske partije, krajnjem svodjenju politickih ciljeva, na jasne teze, koje nisu potanko teoretski elaborirane. Ustrojstvo partije podrazumeva neposrednio delovanje, na osnovu neisposredovanih ideja, i zato se emancipacija ne moze icekivati u okviru bilo kakvog partijskog mehanizma. Jer, u delovanju politickih partija nema sumnje, vec se radi o nekritickom prihvatanju, kako je, u svojim tekstovima, odlicno primetio jos Berdjajev.
 

JABUCHILO

Domaćin
Poruka
4.914
e vala ostace ovo na prvoj stranici, pa makar crk'o ili me otpustili :)

Dragi Prijatelju,



dakle, skrecem temu na jedno bitno za mene pitanje. zasto smatrate da se sloboda moze institucionalizovati? i kako se time razlikujete od srednjestatistickog liberala? ili je vasa tema pokusaj dokazivanja absurda politicke slobode? ako jeste, ja cu biti vrlo rad da o tome dalje diskutujem... zapravo, ako je tako, bolje da dodjete na 'razno', pa da postujemo stihove:)

p.s. ovo nije prozivanje vec zaista pokusaj da razumem vasu potrebu, jer znam da cete mi iscrpno odgovoriti (odnosno iskreno se nadam) i jer zelim da vas razumem kao politicara a ne kao filozofa.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
117.195
JABUCHILO:
e vala ostace ovo na prvoj stranici, pa makar crk'o ili me otpustili :)

Dragi Prijatelju,



dakle, skrecem temu na jedno bitno za mene pitanje. zasto smatrate da se sloboda moze institucionalizovati? i kako se time razlikujete od srednjestatistickog liberala? ili je vasa tema pokusaj dokazivanja absurda politicke slobode? ako jeste, ja cu biti vrlo rad da o tome dalje diskutujem... zapravo, ako je tako, bolje da dodjete na 'razno', pa da postujemo stihove:)

p.s. ovo nije prozivanje vec zaista pokusaj da razumem vasu potrebu, jer znam da cete mi iscrpno odgovoriti (odnosno iskreno se nadam) i jer zelim da vas razumem kao politicara a ne kao filozofa.

Не знам да ли Ти мислиш озбиљно, али морам да приметим да се уважени мистер Фурт веома добро слаже са оном комуњаром Зоксом

п.с. (не знам да ли је имао прилике да прочита све Зоксове постове нарочито оне о потреби стрељања ликвидацијама политичких неистомишљеника, тако да кхм...)...
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.