- Poruka
- 95.258
NO COMMENT!
https://www.danas.rs/ekonomija/ideja-da-firme-kontrolisu-bolovanja-nonsens/
Ideja da firme kontrolišu bolovanja – „nonsens“
Ako u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji u jednoj firmi otvore bolovanje pređe 10 odsto poslodavac će moći da od zdravstvene ustanove zatraži izveštaj na osnovu kog će se dalje utvrđivati da li je bolovanje opravdano ili lažno.
Ovom odredbom bi se, ukoliko bude usvojena inicijativa Privredne komore Srbije, mogao u budućnosti dopuniti aktuelni Zakon o radu.
U Privrednoj komori Srbije su nam juče potvrdili da su Ministarstvu rada podneli u junu inicijativu za izmenu Zakona o radu (koji bi trebalo da do kraja 2020. bude promenjen) u kojoj je ova odredba, te da su to učinili, kako su naglasili, nakon konsultacija sa poslovnom zajednicom. Cilj pokretanja ove inicijative, navodi se u odgovoru, jeste sprečavanje zloupotreba ovog instituta u praksi, kao i razmatranje mogućnosti za poboljšanje regulative u oblasti radnih odnosa.
Ostali smo uskraćeni za informaciju od koga je tačno potekla ta inicijativa, ali i što je važnije u ovom slučaju, kako će se konkretno u praksi sprovesti ovakva provera bolovanja. Nismo dobili odgovor na to kako bi trebalo da izgleda izveštaj i ko će to na osnovu njega utvrđivati da li je neko opravdano odsutan zbog bolesti ili ne. Da li poslodavac, nezavisna komisija ili neko treći.
Osim ove odredbe PKS je u istoj inicijativi, naveo da bi trebalo Zakon dopuniti i sa tim da poslodavac ukoliko utvrdi da je došlo do zloupotrebe može da otpusti radnika, kao i da će lekar koji je izdao potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad koja je bila neosnovana morati da odgovora pred komisijom Ministarstva zdravlja.
Za Duška Vukovića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ovakva inicijativa je „nonsens“ jer sve o čemu se govori u njoj već postoji u Zakonu o radu.
– Postojeći zakon o radu već omogućava poslodavcu da kazni svakog ko zloupotrebljava bolovanje. Poslodavac ako posumnja može o svom trošku tog radnika da pošalje u drugu zdravstvenu ustanovu i ako mu tamo utvrde da dijagnoza koja mu je postavljena nije dobra, odnosno da nije bolestan poslodavac ima pravo da pokrene postupak i na kraju otpusti radnika. Takođe može da se žali i na lekara koji mu je neosnovano otvorio bolovanje. Sve to već postoji i zato ne vidim razlog zbog kog se predlaže ovako nešto – ističe Vuković.
On napominje kako je PKS ozbiljna ustanova koja nema razloga da se na ovaj način igra svojim ugledom i apeluje da se javno kaže u kojim firmama ljudi odlaze na bolovanje u ogromnom broju.
– Ne razumem i zbog čega su uzeli 10 odsto? I jedan čovek koji ode na lažno bolovanje je problem, zašto baš 10 odsto, zašto ne, na primer, jedan odsto. Sve ovo mi govori da je razlog ovakve inicijative samo da se dižu tenzije u javnosti. Mislim da je ovo neozbiljna i nepotrebna inicijativa – napominje Duško Vuković i kaže da bi ovom logikom onda i sindikati mogli da traže da se unese odredba kojom se poslodavac koji ne isplaćuje redovno zarade krivično kazni, zatvorom od tri godine, na primer.
Osim toga, Vuković smatra da inicijativa za izmenu Zakona o radu treba da se rešava na Socijalno-ekonosmkom savetu, i da izmena zakona nije u opisu posla PKS.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da su poslodavci i do sada pokušavali da reše pitanje zloupotrebe bolovanja i da je trend danas takav da je mnogo manje lažnih bolovanja sada nego što ih je bilo pre 10 ili 15 godina, pre svega jer je mnogo više privatnih poslodavaca.
– Privredna komora nam se nije obratila tim povodom, tako da ova inicijativa nije došla do mene. Mislim da je Socijalno-ekonomski savet mesto gde sva takva pitanja treba rešavati. U njemu su, osim Unije i predstavnici sindikata, ali i pet ministara i premijerka – napominje Atanacković.
Ključno je, smatra on, da se zdravstveni sistem dovede na nivo na kom će se odgovorno ponašati.
– Do sada je bilo vrlo često slučaj da se daju bolovanja na duži period iako za tim nema potrebe. Opet, kažem, toga je sve manje. Treba da radimo na popravljanju postojećeg, ali na tome treba raditi zajedno sa zdravstvom – naglašava Atanacković i dodaje da je vrlo bitno raditi i na podizanju svesti kod zaposlenih.
Iako nejasna, ova inicijativa nije novost jer se uvođenje kazni za one koji zloupotrebljavaju bolovanje pominje godinama, a prošle godine u nekoliko navrata o njoj su se izjašnjavali i ministri u Vladi. Oktobra 2017. ministarstva rada i zdravlja najavila su „pojačanu kontrolu bolovanja“. Ministar rada Zoran Đorđević je posle razgovora sa kineskim i turskim investitorima tada rekao kako zloupotreba bolovanja zadaje velike muke poslodavcima, dok je premijerka Ana Brnabić istakla da bi se moglo desiti da mnogi investitori odu iz Srbije ukoliko se nešto ne promeni, jer ne mogu da planiraju posao.
Ona je tada rekla da će se na proveru bolovanja ići i zbog zloupotreba jer postoje fabrike u kojima kad dođe vreme setve radi 30 odsto ljudi, a ostali su na bolovanju. Reakcija ministra zdravlja Zlatibora Lončara bila ja de on „ne vidi nikakav problem u tome da se bolovanje proverava“ jer zaista bolesni ne bi trebalo se plaše kontrole.
https://www.danas.rs/ekonomija/ideja-da-firme-kontrolisu-bolovanja-nonsens/
Ideja da firme kontrolišu bolovanja – „nonsens“
Ako u toku jednog meseca procenat zaposlenih koji u jednoj firmi otvore bolovanje pređe 10 odsto poslodavac će moći da od zdravstvene ustanove zatraži izveštaj na osnovu kog će se dalje utvrđivati da li je bolovanje opravdano ili lažno.
Ovom odredbom bi se, ukoliko bude usvojena inicijativa Privredne komore Srbije, mogao u budućnosti dopuniti aktuelni Zakon o radu.
U Privrednoj komori Srbije su nam juče potvrdili da su Ministarstvu rada podneli u junu inicijativu za izmenu Zakona o radu (koji bi trebalo da do kraja 2020. bude promenjen) u kojoj je ova odredba, te da su to učinili, kako su naglasili, nakon konsultacija sa poslovnom zajednicom. Cilj pokretanja ove inicijative, navodi se u odgovoru, jeste sprečavanje zloupotreba ovog instituta u praksi, kao i razmatranje mogućnosti za poboljšanje regulative u oblasti radnih odnosa.
Ostali smo uskraćeni za informaciju od koga je tačno potekla ta inicijativa, ali i što je važnije u ovom slučaju, kako će se konkretno u praksi sprovesti ovakva provera bolovanja. Nismo dobili odgovor na to kako bi trebalo da izgleda izveštaj i ko će to na osnovu njega utvrđivati da li je neko opravdano odsutan zbog bolesti ili ne. Da li poslodavac, nezavisna komisija ili neko treći.
Osim ove odredbe PKS je u istoj inicijativi, naveo da bi trebalo Zakon dopuniti i sa tim da poslodavac ukoliko utvrdi da je došlo do zloupotrebe može da otpusti radnika, kao i da će lekar koji je izdao potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad koja je bila neosnovana morati da odgovora pred komisijom Ministarstva zdravlja.
Za Duška Vukovića iz Saveza samostalnih sindikata Srbije ovakva inicijativa je „nonsens“ jer sve o čemu se govori u njoj već postoji u Zakonu o radu.
– Postojeći zakon o radu već omogućava poslodavcu da kazni svakog ko zloupotrebljava bolovanje. Poslodavac ako posumnja može o svom trošku tog radnika da pošalje u drugu zdravstvenu ustanovu i ako mu tamo utvrde da dijagnoza koja mu je postavljena nije dobra, odnosno da nije bolestan poslodavac ima pravo da pokrene postupak i na kraju otpusti radnika. Takođe može da se žali i na lekara koji mu je neosnovano otvorio bolovanje. Sve to već postoji i zato ne vidim razlog zbog kog se predlaže ovako nešto – ističe Vuković.
On napominje kako je PKS ozbiljna ustanova koja nema razloga da se na ovaj način igra svojim ugledom i apeluje da se javno kaže u kojim firmama ljudi odlaze na bolovanje u ogromnom broju.
– Ne razumem i zbog čega su uzeli 10 odsto? I jedan čovek koji ode na lažno bolovanje je problem, zašto baš 10 odsto, zašto ne, na primer, jedan odsto. Sve ovo mi govori da je razlog ovakve inicijative samo da se dižu tenzije u javnosti. Mislim da je ovo neozbiljna i nepotrebna inicijativa – napominje Duško Vuković i kaže da bi ovom logikom onda i sindikati mogli da traže da se unese odredba kojom se poslodavac koji ne isplaćuje redovno zarade krivično kazni, zatvorom od tri godine, na primer.
Osim toga, Vuković smatra da inicijativa za izmenu Zakona o radu treba da se rešava na Socijalno-ekonosmkom savetu, i da izmena zakona nije u opisu posla PKS.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, kaže za Danas da su poslodavci i do sada pokušavali da reše pitanje zloupotrebe bolovanja i da je trend danas takav da je mnogo manje lažnih bolovanja sada nego što ih je bilo pre 10 ili 15 godina, pre svega jer je mnogo više privatnih poslodavaca.
– Privredna komora nam se nije obratila tim povodom, tako da ova inicijativa nije došla do mene. Mislim da je Socijalno-ekonomski savet mesto gde sva takva pitanja treba rešavati. U njemu su, osim Unije i predstavnici sindikata, ali i pet ministara i premijerka – napominje Atanacković.
Ključno je, smatra on, da se zdravstveni sistem dovede na nivo na kom će se odgovorno ponašati.
– Do sada je bilo vrlo često slučaj da se daju bolovanja na duži period iako za tim nema potrebe. Opet, kažem, toga je sve manje. Treba da radimo na popravljanju postojećeg, ali na tome treba raditi zajedno sa zdravstvom – naglašava Atanacković i dodaje da je vrlo bitno raditi i na podizanju svesti kod zaposlenih.
Iako nejasna, ova inicijativa nije novost jer se uvođenje kazni za one koji zloupotrebljavaju bolovanje pominje godinama, a prošle godine u nekoliko navrata o njoj su se izjašnjavali i ministri u Vladi. Oktobra 2017. ministarstva rada i zdravlja najavila su „pojačanu kontrolu bolovanja“. Ministar rada Zoran Đorđević je posle razgovora sa kineskim i turskim investitorima tada rekao kako zloupotreba bolovanja zadaje velike muke poslodavcima, dok je premijerka Ana Brnabić istakla da bi se moglo desiti da mnogi investitori odu iz Srbije ukoliko se nešto ne promeni, jer ne mogu da planiraju posao.
Ona je tada rekla da će se na proveru bolovanja ići i zbog zloupotreba jer postoje fabrike u kojima kad dođe vreme setve radi 30 odsto ljudi, a ostali su na bolovanju. Reakcija ministra zdravlja Zlatibora Lončara bila ja de on „ne vidi nikakav problem u tome da se bolovanje proverava“ jer zaista bolesni ne bi trebalo se plaše kontrole.
