Idealizam i Materijalizam

[Ljubo2]

Max Planck je ipak tvrdio baš to, da je svijest neophodna da bi svijet postojao, da je svijest fundamentalno svojstvo svemira.

To je tačno. I danas već postoke dokazi da je tako, kao i logika da može da se objasni i razume da je tako.

 

[oziman]

U redu, bez subjekta nema iskustva sveta, ali iz toga ne sledi da bez subjekta nema sveta.
Pošto tvrdiš da bez subjekta nema objektivne egzistencije, moraš objasniti kako danas opažamo fizičke posledice događaja koji su se desili pre pojave bilo kakve svesti. Kako objašnjavaš posledicu bez uzroka?
Uzrok je postojao bez ikakvog subjekta, fizički proces je postojao bez svesti, iako nije bio opažen. Bez tog procesa ne bi bilo ni sadašnje svesti koja o njemu razmišlja.

То нису последице, у ствари по себи нема узрочно последичних веза. Каузалитет је априорна форма опажјуће свести и посотји само у свести. Није се нешто десило у ствари по себи па се то испољило као последица у нашој представи. Не, однос ствари по себи и представе је својеврстан однос који нема аналогон у нашем сазнању.
Ту се нешто потпуно метафизичко, нешто што не познаје простор и време, објективише у нечијој сазнајућој свести као објекат у простору везан каузалном везом ин инфинитум.

Можда овај Бергсонов пример може појаснити о чему говорим:

Kada neki subjekt u naznačenom času postupa po sugestiji primljenoj u stanju hipnoze, on veruje da ga je do tog čina doveo prethodni niz njegovih stanja svesti. Ta stanja su, međutim, posledice a ne uzroci, trebalo je da se čin ostvari; trebalo je takođe da se subjekt njime izrazi; i taj budući čin je, nekom vrstom privlačnosti, odredio neprekidni niz psihičkih stanja iz kojih će potom prirodno proizaći. Deterministi će dograbiti taj argument: on doista dokazuje da mi često trpimo neodoljiv uticaj neke tuđe volje. Ali, ne bi li nas on isto tako naveo da shvatimo kako je naša vlastita volja kadra da hoće radi htenja, i da zatim prepusti ostvarenom činu da se objasni antecedensima kojima je bio uzrok?
Бергсон

Ово се стално дешава када тражимо узрок неке појаве у природи. Ми креирамо каузални низ. Ми га буквално цртамо. А у свету "ствари по себи", каузалног низа нема. Mи уносимо компликованост u nešto što je по себи једноставно:

Ono što se, kada se gleda spolja, može razložiti na bezbroj međusobno usklađenih delova, viđeno iznutra možda bi se ukazalo kao jednostavan čin: tako će kada se gleda spolja, jedan pokret naše ruke, za koji osećamo da je nedeljiva celina, biti viđen kao krivulja koja se može definisati pomoću jedne jednačine, to jest kao ređanje jedne pored druge bezbrojnih tačaka koje sve udovoljavaju istom pravilu.
Bergson

 

[Ljubo2]

A ja sam rekao da barem na trenutak sklonite na stranu pojmove i reci, i obratite paznju na sebe i svet ispred vas. Nista jednostavnije, kako je govorio Barkli:

Znam da niste navikli na tako nesto, nego mlatarate praznim pojmovima, ali sta ces. Neposredan uvid je jedini nacin na koji, barem neki, mogu uvideti idalitet opazajnog sveta i nepostajanje objektivne egzistencije.

Sve su to prazne reči koje u sebi ne sadrže nikakvo rešenje koje bi imalo značenje Istine o postojanju sveta. Sve do, kako sam napred već rekao, ne otkrijemo ko ili šta je postojalo na Početku stvaranja sveta i kojim sposobmnostima je ono moralo da raspolaže da bi stvorilo svet.

Fizika je već dala odgovor na pitanje šta je bilo na Početku, koji glasi da je na Početku postojao nematerijalni Kvantni vakuum, koji izgleda kao NIšta i da je evolucija sveta počela kada se taj Kvantni vakuum pokrenuo.

Nama sada ostaje još samo da odgoovorimo na pitanje kojim sposobnostima je nematerijalni Kvantni vakuum morao da raspolaže da bi se pokrenuo i sposobnostima koje su potrebne da bi mogao da evoluira?

Na ova dva poslednja pitanja mi odgovore već znamo, jer i mi sami smo delići tog istog samonapregnutog i samopokrenutog Kvantnog vakuuma. I upravo ovim istim fizičkim i psihičkim sposobnostima kojim smo mi morali da raspolažemo da bi nastali, razvili se i postali ljdi, morao je da raspolaže i Kvantni vakuum u trenutku kada se samopokrenui i počeo da evoluira i tako stvara svet,

 

[Ljubo2]

То нису последице, у ствари по себи нема узрочно последичних веза. Каузалитет је априорна форма опажјуће свести и посотји само у свести. Није се нешто десило у ствари по себи па се то испољило као последица у нашој представи. Не, однос ствари по себи и представе је својеврстан однос који нема аналогон у нашем сазнању.
Ту се нешто потпуно метафизичко, нешто што не познаје простор и време, објективише у нечијој сазнајућој свести као објекат у простору везан каузалном везом ин инфинитум.

Можда овај Бергсонов пример може појаснити о чему говорим:

Ово се стално дешава када тражимо узрок неке појаве у природи. Ми креирамо каузални низ. Ми га буквално цртамо. А у свету "ствари по себи", каузалног низа нема. Mи уносимо компликованост u nešto što je по себи једноставно:

Tandara-mandara! Ovo nikakve veze sa stvarnošču nema. Stvarnost je mnogo jednostavnija. Uistinuz samo Svest (subjekt) postoji i njenih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenjee, mišljenje i razumevanje. Ovo je Konačna i Večita istina o postojanju stvarnosti i sem ove Istinne, nikakve druge istine nemaju vrednost. Samo za ovo dokazi i logika postoje i ni za šta drugo.

 

[Atenagora]

То нису последице, у ствари по себи нема узрочно последичних веза. Каузалитет је априорна форма опажјуће свести и посотји само у свести. Није се нешто десило у ствари по себи па се то испољило као последица у нашој представи. Не, однос ствари по себи и представе је својеврстан однос који нема аналогон у нашем сазнању.
Ту се нешто потпуно метафизичко, нешто што не познаје простор и време, објективише у нечијој сазнајућој свести као објекат у простору везан каузалном везом ин инфинитум.

Можда овај Бергсонов пример може појаснити о чему говорим:

Ово се стално дешава када тражимо узрок неке појаве у природи. Ми креирамо каузални низ. Ми га буквално цртамо. А у свету "ствари по себи", каузалног низа нема. Mи уносимо компликованост u nešto što je по себи једноставно:

Hjum i Kant, odlično.

 

[Ljubo2]

Max Planck je ipak tvrdio baš to, da je svijest neophodna da bi svijet postojao, da je svijest fundamentalno svojstvo svemira.

Svemir se ne sastoji ni od čega drugog do od sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji. To su: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje, bez kojih ne bi moglo da bude svesnosti. Što je dokaz da je Vršilac tih radnji Svest.

Ako za primer uzmemo sve ljude sveta, čija su zanimanja beskrajno različita, kao i rezultati njihovog rada, ipak, svi oni, da bi izvršili svoje radne zadatke rade isto: naprežu se i kreću se, opažaju svoje naprezanje i kretanje, pamte, misle i razumeju.

Dalje, uzmimo sad za primer tela svih ljhudi sveta i dodajmo im još tela svih pojedinačnih biljaka, insekata i životinja i upitajmo se ko i kako ta njihova bezbrojna tela gradi? U biologiji postoje dokazi da sva ta tela grade atomi i molekuli, takože uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanja, kretanja, opažanja osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, a to znači, naaamerno, uz pomo svoje svesnosti.

A kad se pitamo kosu ti atomi i molekuli, fizičari će da nam odgovore da su to samonapregnute i samopokrenute čestice i polja nematerijalnog Kvantnog vakuuma koji izgleda kao Ništa.

Da bi na kraju zaklčjučili da je Max Plank upravu kada kaže da je Svest fundamentalno svojstvo Svemira i da je Kvantni vakuum iz kojega je nastao Svemir, polje nematerijalne Svesti . Jer njegove samonapregnute i samopokrenute čestice i polja su jedine koje postoje i koje raspolažu sposobnostima vršenja sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji, bez kojih ne bi moglo da bude svesnosti, a bez svesnosti ni Svesti, a time ujedno ni bilo čega drugog. Jer sva materijalna tela od kojih je Svemir građen su samo savršene organizacije kretanja i rada čestiva i polja Kvantnog vakuuma, koje bez tih sedam sposobnosti ne bi bile moguće.

I to je Konaačna i Večita Istina o postojanju sveukupne stvarnosto, koja ima svoje neoborive dokaze i logiku i nemojmo se više praviti blesasvi i zanositi se kojekakvim besmislenim i bolesnim verovanjima i širiti ih tvrdeći da imaju značenje Istine.

 

[Ljubo2]

Ово се стално дешава када тражимо узрок неке појаве у природи. Ми креирамо каузални низ. Ми га буквално цртамо. А у свету "ствари по себи", каузалног низа нема. Mи уносимо компликованост u nešto što je по себи једноставно:

Pričaš gluposti, kao i onaj od koga si to naučio.

Kada si gladan ili žedan, šta radiš? Jedeš hranu i piješ vodu. Šta su glad i žeđ? To su psihičke radnje koje imaju značenje uzroka fizičkih radnji uzimanja hrane i pijenja vode. A šta posle toga fizičke radnje uzimanja hrane i pijenja vode uzrokuju? Uzrokuju tvoje dalje postojanje i uzrokuju psihičke radnje osećanja zadovoljstva u hrani i vodi. i tvom daljem postojanjui.

Osnovni prirodni kauzaalitet bez kojeg ničeg ne bi moglo da bude je uzajamni kružni i večiti kauzalitet izmežu fizičkih i psihičkih radnji i procesa. Gde imamo da nikakvih fizičkih radnji i procesa ne bi moglo da bude da nisu uzrokovane psihičkim radnjama i procesima. Niti bi ikakvih psihičkih radnji i procesa moglo da bude da nisu uzrokovane fizičkim radnjama i procesima.

I na kraju, nikakvih ni fizičkih, ni psihičkih radnji i procesa ne bi moglo da bude da nema Svesti koja raspolaže sposoobnostima da naizmenično i kruđno, uvek iznova jedne i iste fizičke i psihičke radnje vrši. Tako što pomoću svojih psihičkih radnji uzrokuje svoje fizičke radnje, a zatim, pomoću fizičkih uzrokuje psihičke. I na taj način večito i uvek iznova, pomoču svojih fizičkih i psihičkih radnji uzrokuje svoju svesnost, a time ujedno i samu sebe kao Svest.

Ozimane, ovo što pičam su lako proverljive činjenice i dokazi , koji imaju i svoju logiku i krajnje je vreme da priznaš da si šupalj i ti i Šopenhauer i Kant i svi drugi koje citiraš, čija filozofija nikakvu praktičnu vrednost nema. Jer nikakve veze sa zakonima po kojima postoje materija, život i Svemir, nema.

 

[Ljubo2]

Napoimena vezana za temu idealizam i maaterijalizam:

Činjenica koju sam u gornjem postu naveo, da su uzrok svih fizičkih radnji i procesa psihičke radnje i procesi i da su uzrok svih psihičkih radnji i procesa fizičke radnje i procesi, je upravo činjenica oko koje se sikobljavaju filozofije idealiznna i materijalizma, pitajući se šta je starije, duh ili materija.

Ova dilema se lako rešava uz pomoć jedne druge činjenice, koja glasi da tu ne postoje nikakve ni fizičke, ni psihičke radnje, koje bi mogle uzajamno da se uzrokuju, već da uvek i samo postoji Svest koja naizmenično vrši i fizičke i psihičke radnje i pomoću njih večito uzrokuje svoju svesnost, a pomoču te svesnosti uzrokuje samu sebe. Tako da možemo da tvrdimo da u Svemiru nikakvog uzrokovanja nema, već uvek i samo samouzrokovanja. Ova činjenica ne ide u priloh ni filozofiji idealizma, ni materijalizma, jer u svim mogućim primerima postoji samo Svest, koja večito i naizmenično igra ulogi i sebe kao svog uzroka i sebe kao svoje posledice.

 

[Atenagora]

Svemir se ne sastoji ni od čega drugog do od sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji. To su: naprezanje, kretanje, opažanje, osećanje, pamćenje, mišljenje i razumevanje, bez kojih ne bi moglo da bude svesnosti. Što je dokaz da je Vršilac tih radnji Svest.

Ako za primer uzmemo sve ljude sveta, čija su zanimanja beskrajno različita, kao i rezultati njihovog rada, ipak, svi oni, da bi izvršili svoje radne zadatke rade isto: naprežu se i kreću se, opažaju svoje naprezanje i kretanje, pamte, misle i razumeju.

Dalje, uzmimo sad za primer tela svih ljhudi sveta i dodajmo im još tela svih pojedinačnih biljaka, insekata i životinja i upitajmo se ko i kako ta njihova bezbrojna tela gradi? U biologiji postoje dokazi da sva ta tela grade atomi i molekuli, takože uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji - naprezanja, kretanja, opažanja osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, a to znači, naaamerno, uz pomo svoje svesnosti.

A kad se pitamo kosu ti atomi i molekuli, fizičari će da nam odgovore da su to samonapregnute i samopokrenute čestice i polja nematerijalnog Kvantnog vakuuma koji izgleda kao Ništa.

Da bi na kraju zaklčjučili da je Max Plank upravu kada kaže da je Svest fundamentalno svojstvo Svemira i da je Kvantni vakuum iz kojega je nastao Svemir, polje nematerijalne Svesti . Jer njegove samonapregnute i samopokrenute čestice i polja su jedine koje postoje i koje raspolažu sposobnostima vršenja sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji, bez kojih ne bi moglo da bude svesnosti, a bez svesnosti ni Svesti, a time ujedno ni bilo čega drugog. Jer sva materijalna tela od kojih je Svemir građen su samo savršene organizacije kretanja i rada čestiva i polja Kvantnog vakuuma, koje bez tih sedam sposobnosti ne bi bile moguće.

I to je Konaačna i Večita Istina o postojanju sveukupne stvarnosto, koja ima svoje neoborive dokaze i logiku i nemojmo se više praviti blesasvi i zanositi se kojekakvim besmislenim i bolesnim verovanjima i širiti ih tvrdeći da imaju značenje Istine.

Ne vjerujem da iko zna konačnu istinu o svemiru i životu. To što si napisao, da li je rezultat tvog razmišljanja ili je preuzeto odnekud?

 

[Ljubo2]

Ne vjerujem da iko zna konačnu istinu o svemiru i životu. To što si napisao, da li je rezultat tvog razmišljanja ili je preuzeto odnekud?

To što sam napisao nije napsani ni da se veruje ni ne veruje, već da se proveri i razume, ako ima neko ko je u stanju. Ali slaba vajda. Žao mi je što to moram reći, ali tako je, ljudski umovi ni malo nisu razboritiji od kokošijih.

 

[celadon]

Da bi na kraju zaklčjučili da je Max Plank upravu kada kaže da je Svest fundamentalno svojstvo Svemira i da je Kvantni vakuum iz kojega je nastao Svemir, polje nematerijalne Svesti . Jer njegove samonapregnute i samopokrenute čestice i polja su jedine koje postoje i koje raspolažu sposobnostima vršenja sedam vrsta fizičkih i psihičkih radnji, bez kojih ne bi moglo da bude svesnosti, a bez svesnosti ni Svesti, a time ujedno ni bilo čega drugog. Jer sva materijalna tela od kojih je Svemir građen su samo savršene organizacije kretanja i rada čestiva i polja Kvantnog vakuuma, koje bez tih sedam sposobnosti ne bi bile moguće.

Pa, ne!
To si samo ti, i niko drugi, zaključio jer ne poznaješ materiju o kojoj pišeš.

Kako te nije sramota da ovakvu svoju izmišljotinu pripisuješ utemeljivaču kvantne teorije i dobitniku Nobelove nagrade za fiziku?
Maks Plank nikada nije izrekao ništa od ovoga što si mu stavio u usta.
Njegovi naučni radovi nikada ne govore o glupostima tipa sedam sposobnosti čestica ili samopokrenutim poljima.
Maks Plank nikada nije koristio termin svest u naučnom ili kvantno-fizičkom kontekstu.
Njegova primarna tema je bila kvantizacija energije, statistička mehanika i zakoni termodinamike i stvari su jasno definisane. Kvantni vakuum je matematičko stanje minimalne energije polja, i nema nameru, svest, sposobnosti, psihičke radnje koje su tvoja izmišljotina.
Čestice nisu samosvesne. Polja ne vrše psihički rad.
U Plankovim radovima nema ni govora o svesti kao fundamentalnom svojstvu univerzuma. Mogao je van svojih radova govoriti o nečemu izvan materije. To je filozofsko lično mišljenje starog fizičara, izrečeno u kontekstu kritike grubog materijalizma, ne kao fizički postulat. U svojim akademskim radovima nije pomenuo ni psihološku ni univerzalnu svest.

I ne samo što Maks Plank nikad nije ovo rekao, već ni jedan fizičar to nije ni rekao, ni pomislio. Da te neko u naučnoj zajednici čuje šta govoriš, prevrnuo bi očima, i nastavio da vrši svoje eksperimente.