"Definicija Svesti glasi da je Svest ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti."
To je kao da kazem:
"Burek s mesom je onaj koji je u stanju da u sebi sadrzi meso".
"Definicija toplote glasi da je ona koja je sposobna da dovede sebe u stanje topline."
Mladen Martinis je rekao da fizika ne može odgovoriti na pitanje postojanja Kvantnog vakuuma, zato jer Kvantni vakuum nije materijalan i da su za njega fizičke, empirijske metode neupotrebljive. Rekao je još da on veruje da bi to mogla da reši filozofija. Međutim, problem je što je logika osnovna disciplina filozofije, jer logičko mišljenje je kamen spoticanja ljudske vrste. A rešiti pitanje postojanja Kvantnog vakuuma ipak je u domeni logike. I evo, uverimo se kako to logika lako rešava.
Prvu logičnost od koje treba da se krene, izrekao je Hegell i ona glasi:
"Ako iz nešto koje postoji kao Prvo, nastaje nešto Drugo, tada to Drugo i ne postoji, već i dalje postoji to Prvio koje je samo promenilo svoj oblik ili stanje, pa sada samo izgleda kao da se pojavilo i da postoji nešto Drugo".
U nauci već postoje dokazi o tome šta postoji kao Prvo i šta je iz tog Prvog nastalo i ima značenje Drugog. Kao Prvo postoji nematerijalni Kvantni vakuum, koji izgleda kao Ništa. A ono koje je nastalo iz Kvantnog vakuuma kao Drugo, su Duh i Materija. I sada se idealisti i materijalisti pitaju, šta je starije, Duh ili Materija.
Ako se pozovemo na Hegelovu logiku, po kojoj Prvo postoji nematerijalni Kvantni vakuum, koji izgleda kao Ništa, onda po ovoj logici ispada da su i Duh i Materija, koji su nastali iz Kvantnog vakuuma, takođe Ništa. A to znači da Duh i materija ne postoje, već da i dalje postoji samo nematerijalni Kvantni vakuum.
A kako je moguče razumeti da je logično da Duh i Materija ne postoje i da su oni Ništa, imajući na umu da svi mi možemo čulno da opazimo Materiju i uverimo se da ona postoji, kao što svi mi u svojim materijalnim telima možemo vančulno da opazimo i naše nematerijalne, duhovne, tj. psihičke procese i uverimo se da i oni postoje, tu logiku sam objasnio ja.
Ta logika je sadržana u činjenici da se Materija i Duh manifestuju kao fizičke i psihičke radnje, koje, po logici, ne mogu da postoje same po sebi i vrše same sebe, bez Vršioca koji raspolaže sposobnostima fizičke i psihičke radnje da vrši. I kad se upitamo ko ili šta je taj Vršilac, ne ostaje nam drugo već da zaključimo da su to čestice i polja nematerijalnog Kvantnog vakuuma, koje su se pokrenule same po sebi i postale opažljive i spoznatljive. Na koji način je Hegelova logika, koja kaže da uvek postoji samo ono koje postoji kao Prvo, a to je Kvantni vakuum, ispravna. Nebitno da li se Kvantni vakuum kreće ili ne kreće.
Međutim, problem i dalje postoji, jer mi i dalje ne znamo šta je nematerijalni Kvantni vakuum.
Rešenje tog problema je i dalje u domeni filozofije, tj. logike. Treba samo da se setimo da smo upravo i mi ljudi, kao i ceo Univerzum, taj isti nematerijalni kvantni vakuum koji se pokrenuo i počeo da se manifestuje u obliku sedam fizičkih i psihičkih radnji. Što znači da je lolgično da mi već znamo odgovr na pitanje šta je Kvantni vakuum.
I na kraju, kad sami sebi postavimo pitanje, ko je taj koji u nama postoji i raspolaže sposobnostima da fizičke i psihičke radnje vrši, u nama će uvek da se oglasi taj Vršilac i kaže nam glasno i jasno
"Pa to sam JA" A kad ga upitamo ko si ti, on će uvek da odgovori:
"Ja sam taj koji postoji. Ili, Ja sam taj koji jesam."
I na kraju nam ne ostaje drugo, već da iz činjenice da postoji samo ono koje sebe zove imenom "JA" i činjenice da to naše "JA" raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, izvedemo zaključak da je to "JA",
Svest.
Na osnovu čega možemo da zakčjučimo da je to "JA"
, Svest?
Možemo iz činjenice koja nam je svima poznata, a to je da je suština našeg Jastva,
Svesnost. I iz činjenice koja nam je takođe svima poznata, a to je da svesnosti ne može da buude bez psihičkih sposobnosti i radnji
opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, kojima naše Jastvo, raspolaže.
Niti bi svesnosti moglo da bude kad naše Jastvo, ne bi raspolagalo fizičkim sposobnostina naprezannja i kretanja, pomoću kojih poprima fizička svojstva sile i mase i tako iz nematerijalnog i neopažčjivog stanja prelazi u materijalno i opažljivo. I tako postaje predmetom svog opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja, tj. postaje predmetom svoje svesnosti. I na taj način, uz pomoć sedam sposobnosti i radnji uzrokuje samoga sebe kao Svest. Sto podrazumeva da su ovih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti
Zakon sveukupnog postojanja i da bez njih ništa ne bi moglo ni da postoji, ni da se desi.
Zato na kraju, ispravna definicija Svesti jedino i i može da glasi,
da je Svest ono koje je sposobno da sebe dovede u stanje svesnosti. I da je to ono koje raspoiaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti:
naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.
Ovo je konačno rešenje postojanja, ne samo Svesti, već i postojanja Boga za kojeg se veruje da je stvorio svet iz Ništa , da je svemoćam, da je svugde i na svakom mestu i da ga možemo spoznati samo u sebi.
