Иако Рио Тинто тврди да извориште на месту рудника не постоји и да их рудник не би угрозио, истина је да подземне воде постоје и да су директно повезане са највећим басеном подземних вода који потенцијално може да обезбеди воду за Београд. Непогода са јадарском рудничком водом око планираног рудника литијума и бора може да низводно уништи резервоар најквалитетнијих подземних вода којима Србија располаже, сматра саговорник Н1.
Компанија Рио Тинто је реагујући на гостовање Златка Кокановића, становника Горњих Недељица и активисте удружења “Не дамо Јадар” коментарисала његову изјаву да се у Јадру налазе огромне резерве воде.„Господин Кокановић, без икаквих основа, поново у јавни простор уноси податак о „огромним резервама пијаће воде“ у долини Јадра, чије постојање ниједном студијом није научно потврђено. Чак и да такво извориште постоји, за шта не постоје научни докази, реализација пројекта „Јадар“ не би такве резерве пијаће воде угрозила на било који начин, будући да је пројекат „Јадар“ пројектован тако да не угрози ниједан постојећи или будући извор пијаће воде из којих се локално становништо тренутно снабдева или би се могло снабдевати у будућности“, тврде из Рио Тинта.
„Ризикују се драгоцене резерве пијаће воде“
Зоран Стевановић, хидрогеолог, професор Рударско геолошког факултета у пензији, каже за Н1 да подручје низводно од оног на коме је планиран рудник има велике резерве воде у Србији.
„У питању је Јадарски басен који са Рађевином само делимично изолован од мачванског басена, најважнијег за снабедвање водом у Србији. Јадарски и Мачвански басен повезани су преко дела ушћа Јадра у Дрину и ту имамо километар или два између Дрине и сужења кроз који теку подземне воде“, рекао је Стевановић за портал Н1.
Мачвански басен се налази низводно од локације жељеног рудника, удаљен око 15-17 км. У њему се налазе врло драгоцене резерве пијаће воде за београдско-посавски регион и целу Мачву.
„Испитивања су показала да је у питању 2,5 до три пута већа количина коју Београд тренутно троши и то је драгоцено за будућност и за већу изложеност климатским променама и варијацијама које се дешавају. Попут дугих суша и наглих поплавних таласа“, наводи професор.
„Ризик низводно од рудника је разлог за заустављање пројекта“
Стевановић објашњава да када исцрпе „сву воду како би се могло рударити, долазимо до ризика, ако се не манипулише добро или наиђе поплавни талас, што је одлика те средине, може доћи до загађења“.
„Тамо се планирају велике депоније јаловине и некомерцијалне руде висине 16 спратова, површине 30 фудбалских терена и оне могу да буду оштећене наглим поплавама или услед локалних хаварија при транспорту рудног отпада или потребних хемикалија. Тамо су и лагуне са одложеном отпадном водом која тек треба да се пречисти у процесима, која такође може да буде изливена при наглом доласку водених поплавних таласа“.
Слегање терена
Стевановић као ризик наводи и слегање терена.
„Последица копања и минирања је слегање терена. Госпођа министарка (рударства – Дубравка Ђедовић-Хандановић) је грешком помињла слегање од 10мм иако у студији пише минимум 10 цм, а и то је ревидирано, пошто је претходно било срачунато 50 цм. То слегање, тај контакт и та деформација горњег слоја који садржи воде које би могле да перколирају ниже и мешају се са рудничким водама које треба пречистити, све то отвара нове проблеме“, наводи саговорник портала Н1.
Стевановић каже да све то „отвара велике ризике од загађивања“.
„Загађивач тако мигрира. Површинским водама се лако и брзо преноси низводно и тако може да угрожава извориште у Мачви, посредно преко контакта са реком Дрином. Практично ризик од онога што би могло загадити низводно подручје је оно што треба да заустави пројекат Јадар“, додаје саговорник Н1.
Бујични слив Јадра и ванредно стање
Јадарски слив је познат као бујични, а сваких годину-две дана долази до поплава. Тако је било прошле године када је вода поплавила и болницу у центру Лознице. Тада је због стања и даље могуће опасности од изливања водотокова и поплава, проглашена ванредна ситуација на територији тог града.
Стевановић каже да Јадарски слив није од великог потенцијала за целу Србију. Његов капацитет је угрубо 0,2 – 0,3 кубна метра по секунди, односно 200-300 литара у секунди, док је капацитет Мачванског басена 19,9 м3/с. Примера ради Београд троши 6,5 м3/с.
„Највећи је ризик од природних непогода и инцидената који могу да се догоде на том простору рударења, а он је толико осетљив и драгоцен. Може да нам уништи резервоар најквалитенијих подземних вода којима Србија располаже. Нагли поплавни таласи су нешто што врло лако може да девастира и велики део рудника“, закључује Стевановић.
https://srbin.info/drustvo/iako-rio...e-ispod-jadra-postoje-rezerve-podzemnih-voda/
POPLAVE,HAVARIJE KOJE SU NEIZBEŽNE U RUDNIKU,IZLIVANJE SUMPORNE KISELINE I JALOVIŠTA USLED RAZNIH NEPOGODA A ZAŠTITA U SRBJI SVI ZNAMO KAKVA JE ONDA BI OVIM SAMI SEBI POTPISALI SMRTNU KAZNU.
