E,ljudi moji kakvo je ovo došlo vreme.Malo,malo pa zvoni telefon.
Ja sve mislim,rodbina zove da pita kako sam,jel' mi treba šta.Kad kakvi.
Reklame ,šta li.
-Dobar dan,mi smo ti,i ti.Naša firma slavi deset godina postojanja.
-Pa šta,hoćete l' da vam ja kupim poklon za rođendan.-
-Ne,ne gospodine.Mi vas častimo za rođendan.-
-E,to je lepo.-
-Vi treba samo da doćete u taj i taj restoran i to je to.-
-Hvala ti dete al' nemam ti ja šta obući za tak'o šta.-
-Ma ne brinite se vi ništa.Kako god dođete,dobrodošli ste.-
-Da vas upišem ja?-
-Pa sad.-
-Ma upiši me.-
E sad,mislim se ja,ne mogu na rođendan otići tek tako.Treba se malo spremiti.
Odem ti ja u prodavnicu,ustvari u butik(tako sad zovu),ja.Da kupim neki sako,pantalone.
Istrošim se ja tu.Nije mi to baš sad trebalo.Al ajd' šta ćeš kad su ljudi zvali.
A ni penzija još nije bila.Joj.
I tako.Doteram se ja,sve po propisu.
Pa polako,nogu pred nogu,pa u restoran.
Malo se snebivam,davno beše kad sam ja iš'o po restoranima i kavanama.
Dočekaše me ko najbližeg svog.Suza da ti krene.
Smestiše me za sto.Pa dalje sve po protokolu.Kako ono rekoše.Aperativ,aperitiv.Tako što.
U moje vreme se to zvala rakija.Eto godine prolaze,pa nove generacije sve nešto novo izmišljaju.
Al rakija da je bila dobra,nemam šta reć'.
Posle večera,boga mi,nisam tako davno slatko jeo.
Ma kad jedeš sam i ne jedeti se.
Kaad smo završili večeru poč'e da prilazi stolovima domaćin.Valjda da se zahvali gostima.
Evo prilazi mom stolu,i ja sve se spremam da još jednom čestitam rođendan.
Kad on počne da spominje neke jastuke i jorgane.
Kaže,biće baš dobri za mene i moju gospoju.Da nas greju pod stare dane.
Joj,gde me nađe.
Ženu veliš.
Pa ona još onomad pobeže sa onim,onim.Ne znam ni kako da ga zovem.
Jorgani kažeš.Televizor mi treba.
Odnela mi televizor.Šta će joj televizor kad je otišla sa njim.
Ja sad nemam,eto,ni to.
Al' ajd',da ne napravim skandal,pokupova ja sve što je rek'o da ima.
Sreća moja što može na kredit.
Inače ja ostade bez ičega.
Dobri neki ljudi.Može na kredit.
I tako.Dođoh ja kući sa jorganom.Veli ženu da pokrijem.Da joj ne bude hladno.
'bem ti život.
A ja ti uveče ni nepalim više svetlo.Nekako mi samoća lakše dođe.
A i televizor više ne palim.
Pa,ja,kad ga više nemam
A kako ću preživit mesec,smo dragi bog zna
Ja sve mislim,rodbina zove da pita kako sam,jel' mi treba šta.Kad kakvi.
Reklame ,šta li.
-Dobar dan,mi smo ti,i ti.Naša firma slavi deset godina postojanja.
-Pa šta,hoćete l' da vam ja kupim poklon za rođendan.-
-Ne,ne gospodine.Mi vas častimo za rođendan.-
-E,to je lepo.-
-Vi treba samo da doćete u taj i taj restoran i to je to.-
-Hvala ti dete al' nemam ti ja šta obući za tak'o šta.-
-Ma ne brinite se vi ništa.Kako god dođete,dobrodošli ste.-
-Da vas upišem ja?-
-Pa sad.-
-Ma upiši me.-
E sad,mislim se ja,ne mogu na rođendan otići tek tako.Treba se malo spremiti.
Odem ti ja u prodavnicu,ustvari u butik(tako sad zovu),ja.Da kupim neki sako,pantalone.
Istrošim se ja tu.Nije mi to baš sad trebalo.Al ajd' šta ćeš kad su ljudi zvali.
A ni penzija još nije bila.Joj.
I tako.Doteram se ja,sve po propisu.
Pa polako,nogu pred nogu,pa u restoran.
Malo se snebivam,davno beše kad sam ja iš'o po restoranima i kavanama.
Dočekaše me ko najbližeg svog.Suza da ti krene.
Smestiše me za sto.Pa dalje sve po protokolu.Kako ono rekoše.Aperativ,aperitiv.Tako što.
U moje vreme se to zvala rakija.Eto godine prolaze,pa nove generacije sve nešto novo izmišljaju.
Al rakija da je bila dobra,nemam šta reć'.
Posle večera,boga mi,nisam tako davno slatko jeo.
Ma kad jedeš sam i ne jedeti se.
Kaad smo završili večeru poč'e da prilazi stolovima domaćin.Valjda da se zahvali gostima.
Evo prilazi mom stolu,i ja sve se spremam da još jednom čestitam rođendan.
Kad on počne da spominje neke jastuke i jorgane.
Kaže,biće baš dobri za mene i moju gospoju.Da nas greju pod stare dane.
Joj,gde me nađe.
Ženu veliš.
Pa ona još onomad pobeže sa onim,onim.Ne znam ni kako da ga zovem.
Jorgani kažeš.Televizor mi treba.
Odnela mi televizor.Šta će joj televizor kad je otišla sa njim.
Ja sad nemam,eto,ni to.
Al' ajd',da ne napravim skandal,pokupova ja sve što je rek'o da ima.
Sreća moja što može na kredit.
Inače ja ostade bez ičega.
Dobri neki ljudi.Može na kredit.
I tako.Dođoh ja kući sa jorganom.Veli ženu da pokrijem.Da joj ne bude hladno.
'bem ti život.
A ja ti uveče ni nepalim više svetlo.Nekako mi samoća lakše dođe.
A i televizor više ne palim.
Pa,ja,kad ga više nemam
A kako ću preživit mesec,smo dragi bog zna