МАЧАК
Buduća legenda
- Poruka
- 25.542
Gej parada i EU: I strejt možemo u Evropu
Održavanje Povorke ponosa na ulicama Beograda ne može da se postavi kao uslov na evropskom putu Srbije, kao što je nagovestio britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort, rekavši da su „u zapadnoj Evropi sva društva morala da se suoče sa dugotrajnim i ukorenjenim predrasudama i da prođu kroz težak proces njihovog prevazilaženja"
Iskustva organizatora Povorke ponosa širom Evrope pokazuju da postoje članice EU u kojima je još problematično organizovati gej paradu, ali i da većina zemalja u trenutku ulaska u Uniju nije mogla „da se pohvali" organizacijom takvog događaja.
Predrag Azdejković, predsednik gej organizacije „Glic", kaže da je preterano očekivati da se gej parada postavi kao uslov, pošto je u nekim od postojećih članica EU položaj seksualnih manjina katastrofalan.
Istok opasan za gejeve
- Što se tiče Evropske unije, vrhunac gej i lezbijskih prava ostvaren je samo na Zapadu. U istočnoj Evropi je još katastrofalna situacija. Naročito u Poljskoj. Tamo se poslednjih godina održavaju gej parade, ali je prilično opasno. Dok su blizanci Kačinjski bili na vlasti, ni u teoriji nije moglo da se dogodi tako nešto. Policija je zabranjivala bilo kakvo okupljanje pripadnika LGTB organizacija. Isto tako, užasna je i situacija u baltičkim zemljama, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, gde se čak i ustavom zabranjuju gej brakovi. A sve su to zemlje koje su uveliko u Evropskoj uniji. Mislim da je britanski ambasador malo preterao - kaže Azdejković.
U Letoniji je, recimo, još 2005. godine održana gej parada, iako je tadašnji premijer Kalvitis rekao da ne bi trebalo promovisati „takve stvari". Već sledeće godine, učesnike parade napali su protestanti, a Letonija je dobila kritike iz Evropskog parlamenta što nije zaštitila učesnike, da bi već 2007. bila održana parada sa manje od hiljadu ljudi, koje je obezbeđivalo hiljadu i po policajaca. Isto tako, mnogo više policije i protestanata je bilo i u paradama koje su održane u Rumuniji i Bugarskoj, zemljama koje su poslednje primljene u EU. S druge strane, Grčka se često navodi kao primer zemlje u kojoj je nezamislivo da se organizuje gej parada. Iako već četiri godine postoji manifestacija koja nosi naziv „Athens Pride", toliko je slabo posećena, da mnogi gej aktivisti nisu ni čuli za nju.
- U Grčkoj se još nije desila prava gej parada, a oni su već toliko dugo u Evropskoj uniji. I mislim da kada bi se nešto tako organizovalo, učesnici bi se proveli isto kao u Beogradu. Koliko ja znam, u Grčkoj su u više navrata organizovani razni protesti. Recimo, jednom prilikom zbog toga što je na jednoj televiziji zabranjena neka serija gde se dva muškarca ljube. Međutim, treba priznati i da su gej ljudi u Grčkoj slobodniji, u tom smislu da ih možete videti neskrivene na ulici. Dogodilo se prošle godine i da je gradonačelnik jednog malog grada na svoju ruku venčao dve lezbijke. To pitanje je završilo na sudu. Ali, grčka crkva je izuzetno jaka - kaže Azdejković.
Crkva nema veze sa tim
Evropska iskustva, inače, pokazuju i da je organizovanje parade ponosa bilo problematičnije i manje masovno u izrazito religijskim zemljama, kao što su Portugal ili Poljska. Živica Tucić, verski analitičar, kaže za Press da je pitanje homoseksualizma, ipak, više društveno nego religijsko pitanje, ali da ne treba smetnuti s uma da se na Zapadu obraća mnogo veća pažnja na stavove crkve, što važi i za one koji inače nisu religiozni.
- Nedavno su organizovane parade ponosa u Bugarskoj i Rumuniji i tamošnje crkve su se oglasile šta one misle o tome. Crkva ima svoj stav, koji crpi iz Svetog pisma. Ako u Starom zavetu stoji kod Mojsija da je to strašan greh, crkva ima malo manevarskog prostora. Ne treba vršiti pritisak na crkvu da revidira svoj stav, pošto se to neće desiti. Kod mnogih protestanata pokazuje se određen stepen tolerancije, gde je moguće čak i da biskupi budu homoseksualci. Pravoslavna i Katolička crkva su strože - priča Tucić.
Uhapšena zbog tri prsta
Od zemalja bivše Jugoslavije, jedino se u Sloveniji i Hrvatskoj redovno održavaju gej parade. U Hrvatskoj je 2006. godine održana prva Istočnoevropska parada ponosa, u kojoj su učestvovali predstavnici gej organizacija iz gotovo svih zemalja u okruženju. U tom trenutku, od 13 zemalja učesnica, samo su Poljska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Letonija organizovale parade, dok Bosna, Makedonija, Slovačka i Litvanija nisu nikada. Svoje „predstavnike" imalo je čak i Kosovo, a u izveštajima svetskih medija stajalo je da su učestvovali nezavisno od srpske „delegacije". Oko 250 učesnika obezbeđivalo je 500 policajaca, a tokom parade policija je uhapsila jednu učesnicu iz Srbije, zato što je tokom šetnje pokazala tri prsta?!
Održavanje Povorke ponosa na ulicama Beograda ne može da se postavi kao uslov na evropskom putu Srbije, kao što je nagovestio britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort, rekavši da su „u zapadnoj Evropi sva društva morala da se suoče sa dugotrajnim i ukorenjenim predrasudama i da prođu kroz težak proces njihovog prevazilaženja"
Iskustva organizatora Povorke ponosa širom Evrope pokazuju da postoje članice EU u kojima je još problematično organizovati gej paradu, ali i da većina zemalja u trenutku ulaska u Uniju nije mogla „da se pohvali" organizacijom takvog događaja.
Predrag Azdejković, predsednik gej organizacije „Glic", kaže da je preterano očekivati da se gej parada postavi kao uslov, pošto je u nekim od postojećih članica EU položaj seksualnih manjina katastrofalan.
Istok opasan za gejeve
- Što se tiče Evropske unije, vrhunac gej i lezbijskih prava ostvaren je samo na Zapadu. U istočnoj Evropi je još katastrofalna situacija. Naročito u Poljskoj. Tamo se poslednjih godina održavaju gej parade, ali je prilično opasno. Dok su blizanci Kačinjski bili na vlasti, ni u teoriji nije moglo da se dogodi tako nešto. Policija je zabranjivala bilo kakvo okupljanje pripadnika LGTB organizacija. Isto tako, užasna je i situacija u baltičkim zemljama, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, gde se čak i ustavom zabranjuju gej brakovi. A sve su to zemlje koje su uveliko u Evropskoj uniji. Mislim da je britanski ambasador malo preterao - kaže Azdejković.
U Letoniji je, recimo, još 2005. godine održana gej parada, iako je tadašnji premijer Kalvitis rekao da ne bi trebalo promovisati „takve stvari". Već sledeće godine, učesnike parade napali su protestanti, a Letonija je dobila kritike iz Evropskog parlamenta što nije zaštitila učesnike, da bi već 2007. bila održana parada sa manje od hiljadu ljudi, koje je obezbeđivalo hiljadu i po policajaca. Isto tako, mnogo više policije i protestanata je bilo i u paradama koje su održane u Rumuniji i Bugarskoj, zemljama koje su poslednje primljene u EU. S druge strane, Grčka se često navodi kao primer zemlje u kojoj je nezamislivo da se organizuje gej parada. Iako već četiri godine postoji manifestacija koja nosi naziv „Athens Pride", toliko je slabo posećena, da mnogi gej aktivisti nisu ni čuli za nju.
- U Grčkoj se još nije desila prava gej parada, a oni su već toliko dugo u Evropskoj uniji. I mislim da kada bi se nešto tako organizovalo, učesnici bi se proveli isto kao u Beogradu. Koliko ja znam, u Grčkoj su u više navrata organizovani razni protesti. Recimo, jednom prilikom zbog toga što je na jednoj televiziji zabranjena neka serija gde se dva muškarca ljube. Međutim, treba priznati i da su gej ljudi u Grčkoj slobodniji, u tom smislu da ih možete videti neskrivene na ulici. Dogodilo se prošle godine i da je gradonačelnik jednog malog grada na svoju ruku venčao dve lezbijke. To pitanje je završilo na sudu. Ali, grčka crkva je izuzetno jaka - kaže Azdejković.
Crkva nema veze sa tim
Evropska iskustva, inače, pokazuju i da je organizovanje parade ponosa bilo problematičnije i manje masovno u izrazito religijskim zemljama, kao što su Portugal ili Poljska. Živica Tucić, verski analitičar, kaže za Press da je pitanje homoseksualizma, ipak, više društveno nego religijsko pitanje, ali da ne treba smetnuti s uma da se na Zapadu obraća mnogo veća pažnja na stavove crkve, što važi i za one koji inače nisu religiozni.
- Nedavno su organizovane parade ponosa u Bugarskoj i Rumuniji i tamošnje crkve su se oglasile šta one misle o tome. Crkva ima svoj stav, koji crpi iz Svetog pisma. Ako u Starom zavetu stoji kod Mojsija da je to strašan greh, crkva ima malo manevarskog prostora. Ne treba vršiti pritisak na crkvu da revidira svoj stav, pošto se to neće desiti. Kod mnogih protestanata pokazuje se određen stepen tolerancije, gde je moguće čak i da biskupi budu homoseksualci. Pravoslavna i Katolička crkva su strože - priča Tucić.
Uhapšena zbog tri prsta
Od zemalja bivše Jugoslavije, jedino se u Sloveniji i Hrvatskoj redovno održavaju gej parade. U Hrvatskoj je 2006. godine održana prva Istočnoevropska parada ponosa, u kojoj su učestvovali predstavnici gej organizacija iz gotovo svih zemalja u okruženju. U tom trenutku, od 13 zemalja učesnica, samo su Poljska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Letonija organizovale parade, dok Bosna, Makedonija, Slovačka i Litvanija nisu nikada. Svoje „predstavnike" imalo je čak i Kosovo, a u izveštajima svetskih medija stajalo je da su učestvovali nezavisno od srpske „delegacije". Oko 250 učesnika obezbeđivalo je 500 policajaca, a tokom parade policija je uhapsila jednu učesnicu iz Srbije, zato što je tokom šetnje pokazala tri prsta?!
