Probudio se. Jutro je bilo mracno, cele noci je padala kisa. Ustao je polako, ne razmisljajuci ni o cemu, ne zaleci svoj manje nego obican, neprimetan zivot. U zadnje vreme je dosta zagovarao volju, slobodu, kao i ljude koji su mislili da tako nesto postoji. A oni, ti koji su poducavali moc slobodne volje i slobodnog izrazavanja, oni koji govore da mora samo da se umre, oni sami su celog njihovog zivota bili robovi zajednice i volje ostatka drustva. Oni su bili ti koji su morali da idu u vrtic i da jedu brokoli, oni su Morali da se bude ujutru i da slusaju uciteljice, oni su Moraku da daju uzinu grubijasu i sve tako do danas, kad Moraju da rade i ono sto u stvari ne zele, samo da bi preziveli. Bilo kako bilo, mrzeo je da razmislja o stvarima ujutru, pre nego sto upali kompjuter. Proverio je bankovni racun, napokon je stigla uplata sa sajta koji odrzava. Kad je zavrsio poslove koje je imao izasao je napolje da se proseta, da vidi sta se desava. Nije gledao vesti, nije citao novine, nije pratio politiku. Voleo je da seta pored plaze ili u njegovom omiljenom parku. To su njemu bile vesti. Gledao je kako se snalaze drugi ljudi, sta oni rade. Ovih dana mu se nije svidelo sta vidi. Prosjaci svuda, ljudi koji se zale na privatne probleme, bolesti, vera u covecanstvo, u bolje sutra, niko vise nije znao koje to bolje sutra bi trebalo da bude, svi cekaju da se vrati proslost, dani koji su prosli. Sedeo je na omiljenom mestu na plazim bila je jesen , njegovo omiljeno godisnje doba. To je doba u kojem sve umire, stisava se, smiruje, nestaje. Pored je bio jedan parkic u kome su se igrala deca. Voleo je da sedi tu, da gleda ta nesvesna i nerazumna bica da provode svoje dragoceno vreme trckarajuci naokolo, totalno nesvesni trenutka koji prozivljavaju, nesvesni i ne razumejuci nista, samo cekaju, cekaju dan kada ce nesto da shvate, umiruci od kad su se rodili. Voleo je da gleda i njihove majke, koje su stajale pored i gledale ih kako se igraju, prisecajuci se trenutaka proslih. Tako, lebdeci u proslost, secale su se nekih sitnih a ipak velikih stvari. Onda je pogledao jednu zenu tridesetih godina, crvenokosa, lepa, sa suzama u ocima.<< O cemu razmislja>>pomislio je. Nije znao, izludjivalo ga je to, kada nije mogao da odgovori na pitanje koje ga je mucilo. Ona se, ipak i dalje priseca onih lepih trenutaka ... seca se, prvog dana skole, uciteljice, najbolje drugarice- sa kojom vise ne prica, seca se prve ljubavi, prvog poljupca, raskida... Secala se upisivanja fakulteta, veridba brak, dete, sve je proslo a cinilo se da se nikad nije ni desilo. On to nije znao. Nije znao o cemu je razmisljala , ali ta sekunda, taj momenat mu se cinio jako tuznim. Eto, dete trci ka majci, zabrinuto, ona brise suze i objasnjava da joj je upala musica u oko ... Brinulo ga je njegovo stanje, nije znao zasto nije pricao ni sa kim, mozda je mislio da neko treba samo tako, cim ga vidi da mu pridje, shvativsi koliko je bolji od drugih. Ustao je. Nastavio je plazom. Video je i drugu stranu. Vido je <<srecne>> parove da leze na prostirkama ispod drveca, razgovaraju , ljube se, prace secanja. Secanja na sta ?! Secanja koja ce mrzeti kad ostare, zeleci da su tada, kad su bili mladji i kada su mogli radili nesto drugo, nesto bolje. Ali onda, mislio je, onda ce se samo zavaravati. Ne postoji bolje. Nema boljeg. Ono sto je taj par imao bilo je najbolje. To je bio trenutak savrsenstva. Legao je ispod drveta pored tog para. Zatvorio je oci. Slusao talase i okolinu. Bilo je bucno poslepodne. Uspavao se. Probudio se posle onog osecaja padanja. To mu se jako cesto desavalo, skoro svake noci. Bilo je vec pet i ogladneo je. Shvativsi da se nalazi skoro u centru, krenuo je putem koji vodi ka jednoj njemu dragoj pekari u blizini.Prolazio je tako, kroz taj grad. Presao ga je uzduz i popreko. Nije postojao bulevar, ulica, ulicica, sokak koji nije poznavao. Sve je bilo razlicito i samim timeisto. Taj grad mu je vec postao dosadan, zasitio ga se je. A secao se- nekada mu se svidjao, nekada ga je voleo, obozavao. Svidjalo mu se je to podneblje, ta kisa, to sunce. I tako, nedaleko od te pekare cuo je urlik, zavijanje << UPOMOOOC>> na nekom stranom jeziku. Bilo je toliko stranaca, mislio je, cak i u ovo doba godine. Potrcao je u pravcu iz kog se zacuo urlik. Bio je mlad. Lezao je tamo, urlajuci, prekriven krvlju koja je prskala i kuljala iz njegove noge kao da je padala kisa. Mladic koji ga je pokrao skocio je vec preko ograde i izgubio se iza ugla. Pozvao je hitnu. Nije mogao nista da ucini. Bio je njegovih godina, imao plavu kosu i zelene oci. Sedeo je bespomocan i gledao kako njegova krv lipti svuda. Nije zeleo da umre. Imao je ceo zivot ispred njega, godine iskustva i prezivljavanja koje su trebale da budu prozivljene punim plucima. Njegov kratak zivot, koji je sad na kraju, prosao mu je pred ocima. Bas kao i kod one majke, sve je proslo, a kao da se nije ni desilo. Tad je obrisao suze i nasmejao se. Kao da je tim osmehom hteo da kaze << Vidimo se na drugoj strani, ti, strance, koji me sazaljevas na samrti>>. Umro je. Otisao. Nema ga vise. Cula se sirena hitne pomoci. Sada je bilo nebitno. Na mestu zlocina ga nisu puno zadrzali , videlo se da nije imao sta da im kaze. Oni i onako ne bi razumeli. Kad je pojeo to pecivo po koje je prvenstveno posao, razmislio je o onome sto se desilo. Ljudski zivot- oduzet. Prodat. Ukraden. Sve za saku neceg materijalnog, sve za saku dolara. Da li je on, on koji je na taj nacin pobegao od tog mesta, u vecoj panici od onog turista, koji nije znao sta mu se desava, koji je bio ocajan zbog zavrsetka njegovog zivota, da li je on izvrsio to delo namerno ili je zabio noz gde je stig'o, pa pa se uspanicio i pobegao. Da , mislo je da je verovatno ovo drugo. Ta slika je bila takva tako da, mislio je, da nije tragicna bila bi komicna. Cekao je da iskoci neko iza sanka i da uzvikne <<aprili-li-li>>. To se naravno nije desilo, ko bi se , zaboga, sa njim salio ?! Tako je, shvatio je to, bio je prisiljen da shvati, nije bilo nikakve sale. Svedocio je smrti, odlasku jedne duse na jedan tako bedan nacin. Osecao se cudno, lose. Nije verovao u sudbinu, ali sve ovo mu se nije cinilo nikako slucajno. Ipak, sta je drugo moglo biti ?? Da li se neki <<Bog>> ili neko <<bozanstvo>> mesa u njegov zivot, da li tako nesto postoji uopste ? Nije znao. Nije znao u sta da veruje. Budizam, Hricanstvo, Islam... skroz razlicito, a ipak jako slicno. Smrdi na prepisivanje. Ipak, pokusavao je da bude Pravoslavac, da veruje, makar jednom u zivotu, u ono sto mu kazu, ma koliko mu se to sto cuje cinilo kao pricica za decu i neverovatno. Da se vrati kuci uzeo je autobus. Bio je umoran. Usao je u stan i svalio se u fotelju pa dohvatio knjigu koju je trenutno citao. Negde oko ponoci poceo je da kuca kod za projekat na kojem je radio kao jedan od programera. Legao je oko cetiri probudio se kasno. Rutina je sledeca- budi se, pali kompjuter, zavrsi poslove, napravi dorucak, kafu, vrati se na kompjuter. Voleo je svoj posao. Ali je mrzeo rutine generalno. Mislio je da su ga rutine dovele tu gde jeste danas, da, da nije bilo bas tih rutina, nego mozda nekih drugih, boljih, jednostavno drugacijih, sve bi moglo da bude drugacije, zanimnjivije. Nije znao sta je hteo, ziveo je od danas za sutra, znao je samo da je hteo ono sto i ostali , hteo je jedno bolje sada, koje, to, bolje sada, ni sam nije znao sta bi moglo da bude. Znao je samo da bi moglo da bude bolje. Ili mozda nije ? Cemu se on to nada? Ima li smisla uopste nadati se necemu ? Nadati se, cekati, cinilo mu se da covek u stvari samo to radi. Setio se, jednom, pre dosta godina, otisao je kod jednog svestenika da se ispovedi, rekao mu je da nije siguran da veruje u Boga, da misli da je izgubio veru, da ne zna sta da radi, da se plasi. Sta mu odgovara svestenik? - Pravi se da verijes. Sada, prisecajuci se toga, razmisljajuci o tome,ne samo da se njegova vera u Boga maltene ugasila,ali i ona nada, nada koja ga je drzala zivim, ona se vec ugasila. I tako on, jedan covek umoru istih takvih ljudi, svi streme ka istom, ka boljem, ka savrsenom. On je ziveo bez specijalnog cilja- samo urodjena strepnja ka boljem. Ziveo je, mada je prikladnije reci bio je ziv. Budio se, ulazio u dnevnu rutinu, spavao. Ponekad je nesto sanjao. Tako dakle, jedne noci, on je usnio. .
Nastavice se ...
Nastavice se ...