Sanjao je utopijske stvari. Sanjao je buducnost, bolji zivot, ono sto je u stvari hteo a nije mogao da ima. Sanjao je proslost. Antiicki Egipat i piramide, stare astrologe, lekare, arhitekte. Video je faraona sa perikom odevenog u zlato u njegovoj palati. Video je gradjane i robove i stoku. I video je radove na novom hramu i video je Nil i pustinju i ravnicu. Video je sve. Video je i anticku Grcku i njene kraljeve i njihove podanike i njihove robove. Video je atinu- grad u kome je nastala kultura. Video je Akropolu i Sokrata i Platona kako pricaju i video je ceo svet koji se skupio da ih slusa. I video je to sunce, miris mora koji dolazi do njega putem blagog povetarca. Video je, u to isto vreme, ne tako daleku Spartu i video je Spartance koji se spremaju da podju u rat. Oni zive zbog toga. Oni znaju zasto zive. Oni zive da bi umrli. Vidi taj grad, tako blizu a tako daleko od onog koji je gledao malo pre. Grad bez zidina. I eto, vojnici polaze u rat, pre bi se reklo- masovno samoubistvo. I idu u rat. I bilo je borbe. I bese to silna bitka. Sacica Grka, filozofskog naroda, protiv armije Istoka, milioni, kazu. I behu izdani,ti grci. I poginuse svi koji ostadose. I cast svoju sacuvase. I postase legende, besmrtnici. Video je Rim i to carstvo ogromno. Video je rimsku viziju mira i sve zrtve koje su date da bi se on postigao. Bilo je ponovo ratova, i izdajnika, i bitaka, i zlocina, i smrti. Video je gladijatore kako se ubijaju i narod kako se raduje smrti tudjoj. I video je pompeju i tragicnu, mozda cak komicnu smrt tih jadnih ljudi- umrli su a nisu znali sta ih je snaslo. I ne, nije video Vizantiju i Turke i Renesansu i Barok i romantizam i ustanke i nova dva rata i ratove na istoku i atomske bombe pre toga... nije video nista od toga jer je nastavio da sanja o necemu drugom, necemu zanimljivijem. Sanjao je. Sanjao je svemir, njegovo rodjenje. On je bio svemir. On je bio univerzum. I to je bilo nesto prelepo, nesto neopisivo, onako nesto, u to je bio siguran, niko nije video, nikad. To je bilo nesto nezamisljivo. On je bio svet, i jedino sto je znao bilo je da se radja, dolazi u zivot, nesto sto ni sam nije znao sta je. I video je svoju evoluciju, saznao je sve tajne koje su ga mucile,i onda ... osecaj padanja, budjenje. Probudio se i zaboravio sve. Zaboravio je sve sto se desilo,inace, da nije, sve ovo bi bilo drugacije, znao bi smisao, cilj,bio bi <<srecan>>. Sad je vec bio sasvim budan, ali danas, danas je bilo nesto drugo, nesto specijalno, hteo je da razbije rutinu, monotoniju svakog dana, ono sto nikako nije podnosio. Ovo je to jutro, ovo je taj dan, znao je to, nije mogao dalje, odlucio je zato da ode na jedno mesto koje je mnogo voleo ali nije ga posecivao skoro nikad. Bilo je to jedno mesto na plazi, ali jedno mesto drugacije od drugih, bilo je to njegovo mesto. To je u stvari bila jedna livada, na kraju koje se nalazila provalija koja je padala pravo u to duboko more. Kad god bi dolazio tu bilo bi nesto specijalno, ili je bio srecan ili tuzan ili jednostavno jako uzbudjen, odlazio je tamo, slusao vetar, osecao miris mora i trave da dolazi do njega, gledao bi more i savrseno pravu liniju horizonta, nedostizno daleku. Samo bi sedeo tamo i gledao, slusao, mirisao, jednostavno osecao, osecao zivot puno puta, bas kao i sad dovodio u pitanje. Ovog puta, ipak, stao je na samu ivicu provalije. Videlo se da je osecao kao da je ostao bez icega. Zatvorio je oci, razmislio o tome. Razmislio je o tome da li zeli da sve zavrsi ovde. Ostao je bez nade, znao je to. Alo ranije se nadao, nadao se da zavrsi skolu, srednju , fakultet, nadao se da se provede ludo, da se napija i da se budi u nepoznatom krevetu sa nepoznatom devojkom. Nadao se, hteo je ... Hteo je sve ono sto je hteo i svaki drugi covek njegovih godina. A onda,onda je poceo da shvatasta se desava oko njega, poceo je da razmislja, pokusao je da shvati, da logikom odgovori na sve. I logika mu je dala svoje. Odgovorila mu je logickim putem na njegova pitanja. Ubila ga je. On je bio covek koga su ubile sopstvene misli. I logika mu je odgovorila da je on jedan covek, jedan covek koji se nalazi na planeti zvanoj zemlja, zajedno sa jos nekoliko milijardi njemu istih. I onda je mislio o tome ko je on zapravo. Puno puta je mislio da je vanzemaljac, da su ga kao malog doneki ovde i da su ga za kaznu tu ostavili. Ali znao je da to ne moze biti istina, inace bi se vec vratili po njega, morali bi. Bilo kako bilo, oni nisu dosli po njega, a on vrlo verovatno nije bio vanzemaljac. Sta je to onda, kog Djavola, bio ?! Da, da, bio je covek, ali ipak, sta to tacno znaci? Ziva bica koja sama sebe izdizu iznad sveg ostalog u sta su sigurni da postoji, stvarajuci sebi iluziju neceg sto ce nazvati njihov zivot, kasnije kad ostare i budu na samrti. Zivece, radice stvari od kojih se kasnije vecinu nece secati, sem onih koje ce nazvati <<dobrim>> ili <<nezaboravnim>>. Kako god, on nije znao sta je to covek ili sta je to zivot, znao je ipak da je covek napredovao- duhovno, tehnoloski, znanstveno. Video je razlog tog napretka, bila je to ta zelja, ta volja ta vera. Sve je to navelo covecanstvo da napreduje, da ide dalje, da izbrise sve do tada zamisljene granice. I naravno tu je bila i ta nada koja zajedno sa verom bila bukvalno koktel zivota. I svi ti ljudi ga piju, verujuci i nadajuci se necemu u svakoj sekundi, u svakom trenutku koji prozivljavaju, u kojem postoje. Danas ... koji je danas dan, koji je danas datum? On je znao gde je bio, znao je da je danas bila sreda, 31 Oktobar. Znao je da mu je danas rodjendan i da verovatno ima gomilu poruka u mobilnom i na profilima na drustvenim mrezama. Znao je gde se nalazi znao je kad se nalazi, mada ga to nije previse okupiralo. Razmislio je, sad, kad se kraj blizi o njegovom zivotu, koji- znao je- nije bio nikako los. Setio se i on proslih stvari,stvari koje je nekad uradio i skoro ih zaboravio. Bilo je sve tu, previse stvari na jednom mestu. Trazio je svoje prvo secanje. Napregao se- ovo se desilo prvo- ne, nije to, ono je... Na kraju- setio se, morao je. Video je stanicu, ljude koji se zure. On je tu bio sa njegovom majkom, ceao voz da ode na selo kod babe. Nikad pre toga nije video baku, sem onog sto mu je mama pricala. Ona je odavno otisla od kuce, kad se posvadjala sa roditeljima, od tada se nikad nije cula sa njima. Danas je odlucila da napravi iznenadjenje majci, donosecijoj unuka, unuka koji nije znala ni da postoji. Mama pocinje da placem kaze da joj nije nista, samo se setila neceg. Secanje se zavrsava. Bila su tu i druga secanja, lepsa, ruznija... Secanja iz skole, iz njegovog blizeg detinjstva, secanja na drugove, na prava prijateljstva. Prijatelji. Gluposti koje je radio sa njima, sve ono sto je prosao sa njima da bi dosao do ovog sto ima danas, da bi postao to sto jeste danas. Danas i zadnjih mesec dana su za njega bili vrlo verovatno najtezih mesec dana njegovog zivota. Bilo je tesko. A danas, osecao je da je danas bio taj dan, dan za promeniti nesto, nije znao kako, znao je samo da mora da menja. Zadnjih mesec dana neko, neko kog je voleo vise od sebe, neko ciju je dusu voleo, neko kog je voleo kako covek voli coveka, taj neko je umirao. Gledao ju je i plakao. Boli. Misliti na nju boli. Misliti na nju kako bledi, kako joj se lice menja, telo truli, kosa opada, kako nestaje. Ukljucio je telefon koji nije bio ukljucen duze vremena. Stigla mu je bujica poruka. Sve sami propusteni pozivi i ljudi koji pitaju gde je nestao. I u tom trenutku, bas sad, stize mu poruka. To je to. To je danasnja poruka. To je poruka Andjela promene koju je cekao danas. Malop je oklevao ali je ipak to uradio, otvorio je poruku. Na ekranu su se pojavile samo dve reci: <<Nema je>>. Suza je skliznula niz obraz. Znao je sta se desilo. Umrla je, otisla je, nema je vise. Ne postoji vise. Kriknuo je. Plakao je. Ali morao je dalje. Ici ce dalje samo iz inata. Ne, nece skociti. Nece okoncati sopstveni zivot. On ce ziveti za sve one koji su optisli a to nisu hteli. Postace i on rob drustva, rob sistema. To ce biti za sve oko njega. Za sve oko njega on ce biti samo On, samo jedan jedinstveni primerak njegove vrste. Za samog sebe, on ce biti jedno nista, jedna nula koja se vuce naokolo i koja se pravi da je jedinica samo da bi se svidela drugim brojevima. On ce njemu biti svet za sebe. I bice mu lepo. I bice srecan. I u lepoti i sreci proci ce njegov zivot. Nece slaviti rodjendan. I onda, jednog dana, umrece. Ali, sta onda ..?
Ende
Ende