Ne može biti da su im se pogledi nekoliko puta slučajno sreli, pomislila je još dok je čekala u redu pred blagajnmp, da kupi kartu za Rijeku.
Obično se sećala likova, ali lika te mlade žene nikako, - sem očiju bademastih i setnih. Oči su joj bile poznate odnegde.Uostalom, kao da je važno, skoro poluglasno je izustila dok se smeštala u kupe, na mesto pored prozora.
Volela je da gleda te pejzaže kod putuje Gorskim Kotarom, divila se drveću, kućama, zamišljala ljude koji u njima stanuju, da li ponekad napuštaju svoja mesta i šta rade zimi kad napadaju snegovi a vukovi i pokoji medved se osokole
pa prilaze njihovim kućama. Svakakve je scene zamišljala uvek kad je putovala vozom i ne bi joj baš drago kad primeti da devojka, sa odnekle poznatim očima, upita sme li da sedne preko puta nje. Kimnula je glavom,
prilično neubedljivo, bojeći se da će sada uslediti oni sveopšti razgovori niočemu, kakvi se inače vode u kupeima drugog razreda.
Sa zvučnika se razleže Terezin glas...I gde baš tu melodiju da puste koja sad ima da joj nametne neke druge teme, iako odavno potisnute ali ne i istisnute iz srca..." ...Idem sada k'o bez svijesti, s nadom da ću tebe sresti "
Taman htede da započne razgovor ne bi li skrenula misli. ali je devojke preko puta njenog sedišta sedišta, pretekne :
" Tata je voleo ovu pesmu. Mama nije. Ona je znala zašto ju je tata često puštao svih onih godina, čak od onog varljivog leta 68. kad se Ona udala za nekog koga je jedva poznavala i otputovala u drugi grad, po potrebi službe, kako je govorio tešeći sebe da to nije bilo i po potrebi srca. Mama je opet zavidela je toj ženi, koji su oboje zvali ONA, što sada nije u prilici da ga vidi često pijanog, i verovatno joj više ništa ne bi značile njegove bademaste oči, sada često podbule od maligana, nesnosnog karakter i potreba da dane provodi u kladionici. A u kladionicama je kao na Stradunu.."srećeš radost, srećeš tugu..." , tvrdio je otac.
Sad je već previše saznala i ne hoteći.
Voz je usporio približavajući se Rijeci
- Brzo nam je put prošao", - reče tek da se sabere.
- " Ja ću do Lovrana, Tamo je tata, Na rehabilitaciji. Posle udesa koji je imao pre godinu dana dok je jurio kolima i od preglasne muziku sa radija nije čuo sirenu vozača koji je takodje krenuo u preticanje...."
Dok joj je pomagala da skine svoj prtljag, upita je kako se zove.
- " Dubravka se zovem, po Dubrovniku valjda, tamo gde se na Stradunu k'o u krugu sreću radost, sreću tugu , - neki."
Užurbano su se pozdravile. Htela je još da kaže da su i tuga i sreća relativne i da se sreću k'o u krugu, - i ne samo na Stradunu. Ali, da li bi razumela ta mlada žena od koje je saznala svoje novo ime, - ONA.
Obično se sećala likova, ali lika te mlade žene nikako, - sem očiju bademastih i setnih. Oči su joj bile poznate odnegde.Uostalom, kao da je važno, skoro poluglasno je izustila dok se smeštala u kupe, na mesto pored prozora.
Volela je da gleda te pejzaže kod putuje Gorskim Kotarom, divila se drveću, kućama, zamišljala ljude koji u njima stanuju, da li ponekad napuštaju svoja mesta i šta rade zimi kad napadaju snegovi a vukovi i pokoji medved se osokole
pa prilaze njihovim kućama. Svakakve je scene zamišljala uvek kad je putovala vozom i ne bi joj baš drago kad primeti da devojka, sa odnekle poznatim očima, upita sme li da sedne preko puta nje. Kimnula je glavom,
prilično neubedljivo, bojeći se da će sada uslediti oni sveopšti razgovori niočemu, kakvi se inače vode u kupeima drugog razreda.
Sa zvučnika se razleže Terezin glas...I gde baš tu melodiju da puste koja sad ima da joj nametne neke druge teme, iako odavno potisnute ali ne i istisnute iz srca..." ...Idem sada k'o bez svijesti, s nadom da ću tebe sresti "
Taman htede da započne razgovor ne bi li skrenula misli. ali je devojke preko puta njenog sedišta sedišta, pretekne :
" Tata je voleo ovu pesmu. Mama nije. Ona je znala zašto ju je tata često puštao svih onih godina, čak od onog varljivog leta 68. kad se Ona udala za nekog koga je jedva poznavala i otputovala u drugi grad, po potrebi službe, kako je govorio tešeći sebe da to nije bilo i po potrebi srca. Mama je opet zavidela je toj ženi, koji su oboje zvali ONA, što sada nije u prilici da ga vidi često pijanog, i verovatno joj više ništa ne bi značile njegove bademaste oči, sada često podbule od maligana, nesnosnog karakter i potreba da dane provodi u kladionici. A u kladionicama je kao na Stradunu.."srećeš radost, srećeš tugu..." , tvrdio je otac.
Sad je već previše saznala i ne hoteći.
Voz je usporio približavajući se Rijeci
- Brzo nam je put prošao", - reče tek da se sabere.
- " Ja ću do Lovrana, Tamo je tata, Na rehabilitaciji. Posle udesa koji je imao pre godinu dana dok je jurio kolima i od preglasne muziku sa radija nije čuo sirenu vozača koji je takodje krenuo u preticanje...."
Dok joj je pomagala da skine svoj prtljag, upita je kako se zove.
- " Dubravka se zovem, po Dubrovniku valjda, tamo gde se na Stradunu k'o u krugu sreću radost, sreću tugu , - neki."
Užurbano su se pozdravile. Htela je još da kaže da su i tuga i sreća relativne i da se sreću k'o u krugu, - i ne samo na Stradunu. Ali, da li bi razumela ta mlada žena od koje je saznala svoje novo ime, - ONA.
lepo je videti te ovde 
nedostajala si.. i ti i tvoji postvovi ali i avatari
