Zaista je to tako. To vam pričam zato što znam.
Već sam jednom umirao. Nije ništa strašno. Veruj te mi.
Dakle, kad čovek umre, njegova duša se nađe na pustom ostrvu
na kojem niko nikada pre nije bio tu sem njega.
I to je to. Možda ste očekivali nešto više ali to je tako.
Ostrvo i nije baš nešto Bog zna šta.
Uzburkana entropijska mešavina elektromagnetnih talasa i gravitacije
koja poneki put iz apriori nedefinisanog stanja preraste u specifičnu definisanost.
U zavisnosti od karmičkog odnosa čovekovih dela i posledica..
može se postati zvezda, mesec, asteroid, ili kakva crna rupa..
Ja sam bio crna rupa.
Lomio sam svetlosti pravac.
Jeo sazvežđa za doručak..
gromio se svojom silinom..
Ložio se da sam svemirski usisivač
a da ima isuviše svemirske prašine
Nervirao me je užasno aljkavi Big Bang.
I.. evo me opet.
Vaskrsao.
Ponovo rođen.
Lazar je ustao
da ponovo padne.
Gore je hladno.
I samotno.
I gore nema nikog..
kao ti..
oprosti mi.
Konj na belom princu - Jun 28, 2004 16:59