I Bog stvori Veru Čukić

Soradze

Veoma poznat
Moderator
Poruka
12.740
Screenshot_43.png


Lepe žene su uvek svesne sebe I ne razmišljaju o nužnosti posebnog utiska…

Prepreka lepim ženama kojima su jugoslovenska kinematografija I teatar obilovali, bile su idealne uloge. Kako tu lepotu smestiti u filmski diskurs naslonjen na duboku socijalnu retoriku, socijalistički ambijent, poseban dizajn kadra, ili provizorno junaštvo? U takvim stvaralačkim uslovima, te dame posebne lepote, setnih očiju, ogromnog talenta I lične skromnosti morale su da imaju I ono nešto, ono što ih je izdvajalo i uzdizalo I kao žene I kao ljudska bića. Uz Milenu Dravić, Snežanu Nikšić, Špelu Rozin, Miru Furlan, Nedu Arnerić, lepotom i talentom za koje nije bilo tako raskošnog kadra I teme da u njemu dodatno zablista, stoji i Vera Čukić…

Mogla je biti holivudska, pariska, ili italijanska diva, a ostala je naša I Gordanova…

Predznak kraljevskog daju joj trajanje i poreklo. Jedna je od retkih rođenih u Kraljevini Jugoslaviji 1938. Godine crnogorskih korena od dede bogoslova i načelnika Beranskog sreza i bake, prve školovane učiteljice u Crnoj Gori.. Iako po rođenju Beograđanka, detinjstvo je provela u selidbi do Niša, Valjeva i Kragujevca. Mladalačke želje vukle su je sceni, ali i novinarstvu, što je donekle i ostvarila razvijanjem dara za pisanje i studijama savremene književnosti.. Kasnije se tek upisala na Akademiju za pozorište, film, radio I televiziju, gde su je i pre završnog diplomskog angažovali i u pozorišti u na filmu…

Na samom početku karijere u Sarajevu je dobila priznanje za glumačko ostvarenje godine za ulogu u pozorišnoj predstavi “Razmena” u režiji Predraga Bajčetića, gde je igrala uz Miru Stupicu i Petra Banićevića… Njen filmski debi je bio u svojevrsnoj partizanskoj sagi Kroz granje nebo, Stoleta Jankovića, gde je tumačila bolničarku…

Već na prvoj godini studija postigla je zapažen uspeh I stekla divljenje javnosti I kolega sa klase među kojima se isticao i Ljubiša Samardžić. Pokazalo se već tada da Vera snažne individualnosti “prosto ne može da igla malog čoveka”. Manirima , stilom, savršenim govorom, duhovnom širinom, školovanošću I lepotom, Vera se izdvajala. Ta izdvojenost je možda suzila glumački fah, pa se neretko čulo da je presnažna, predobra, prelepa, uprkos tome što je glumačke nijanse precizno, školski mogla da iznese.

Televizijski stvaraoci su joj, prepoznavši njen građanski duh, već na početku karijere dali nekoliko glavnih uloga u filmovima Jovana Konjovića I Zdravka Šotre (Šnajderski kalfa, Čuvaj mi Ameliju, Funta sa štedne knjižice), da bi do kraja šezdesetih prošlog veka ostvarila uloge u još deset TV filmova i serija koji su postigli visoku gledanost (Reginin sat, Arsenik i stare ćipke, Arno jane, Volite se, ljudi). U to vreme su joj partneri bili Mija Aleksić, Predrag, Laković, Voja Mirić, Branko Pleša, Petar Kralj…

Glavne ženske uloge Vera Čukić je maestralno odigrala: u filmu Ko puca, otvoriće mu se, u ulozi prestupnice, delikventa, žene sumnjivog morala u filmu Nož, ženu koja je predmet požude osmanskog feudalca u Makedonskoj krvavoj svadbi… Vera je zapamćena i kao Cveta i kao zavodljiva Katina… I dok je snimala baš taj film, Goli čovjek, bio je sudbonosan baš taj brod na talasima mora ploveći prema Hvaru kada je upoznala svoju životnu ljubav, tada samo novinara Gordana Mihića koji je pisao reportažu o snimanju (baš) tog filma…Od tog momenta, smatrani su najskaldnijim umetničkim parom koji će provesti vise od pola veka zajedno…1969. godine krunisali su svoj brak rođenjem ćerke Ivane, takođe glumicom I producentom…

Screenshot_32.png


Usledile su uloge maćehe iz filma Imam dve mame I dva tate…. Kao i uloga kafanske pevačice Bele Seke u filmu I Bog stvori kafansku pevačicu, za koju je dobila priznanje na Filmskim susretima u Nišu.

Screenshot_70.png


Na vrhuncu svih životnih ostvarenja stigle su i neke najbolje Verine uloge, pa ćemo zapamtiti Cvetu, Seku, borbenu Bubu lakog morala iz filma Žuta… Dostojanstvo I sigurnost koje se retko sreću kod glumica, s pristojnom dozom nadmenosti koje su krasile Veru Čukić do kraja aktivne karijere, šezdesetih I sedamdesetih godina bila je krunisana nezaboravnim ulogama na sceni matičnog Narodnog pozorišta…Pomenimo neke: Igrala je Sofku u Nečistoj krvi vise od deset godina, vise od 300 puta… Uz to, igrala je Ester u predstavi Viktor ili deca na vlasti i sa tom predstavom je 4 puta gostovala u Linkoln centru u Njujorku…

Screenshot_33.png


Partneri u raznim TV filmovima, serijama i igranim filmovima su joj bili Rahela Ferari, Rade Marković, Branko Pleša, Nikola Simić, Bata Stojković, Branka Veselinović, Zoran Radmilović, Milutin Butković, Severin Bijelić, Olga Ivanović, Žarko Mitrović, Srđan Žika Todorović, Nebojša Glogovac, Žarko Laušević… Bila je Rajka i Anđa, udovica Fema, Ana u seriji, Olga u trileru, Čombetova majka, gospođa Lidija I Kiflina majka, tragična Ana u tv drami Dnevnik uvreda… Mlađima je poznata kao Bisenija, Drakčetova majka u seriji Moj rođak sa sela…Neretko je publika znala da se našali i kaže da čak ni tu nije mogla u opanke.. Kakva dama!

Ipak… I ta dama je znala I da okopa i da uzbere… Bračni par Čukić-Mihić svoj zvezdani život prizemljio je skromnošću, jednostavnošću, životnim vrlinama koje su se ogledale I u uzgajanju voća I povrća, narodnoj radinosti i malim životnim stvarima, koje su uprkos popularnosti održavali u zdravom porodičnom I prijateljskom ambijentu i u gradu, ali i životu izvan njega. Možda Vera nije naučila Gordana da pleše ništa drugo osim tanga, ali je elegantno, ženski, poput prave muze davala izvanredan ritam zajedničkom životu. Tako je dama sa stilom I ugledom koji uživa ostala svoja i jednostavna…

6. juna ove godine je na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci uručen Veri Čukić Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, koji joj pripada zbog zlatnim slovima ispisanih uloga u vise od 20 najznačajnijih dela naše kinematografije. Na vest o tome da postaje vlasnica Zlatnog pečata Jugoslovenske kinoteke, Vera nas je podsetila da se iznova pridružuje svom pokojnom suprugu, koji je Zlatnim pečatom ovenčan 2013. godine, ali i da je pedesetih godina prošlog veka njen otac, Milorad I. Čukić, kao generalni sekretar Udruženja filmskih distributera, zajedno sa Ratkom Dovijanićem, direktorom Jugoslavija filma, iz Francuske I Španije vratio snimljeni material koji je tokom Drugog svetskog rata odnet iz naše zemlje. Njen otac je tada u znak zahvalnosti dobio od Jugoslovenske kinoteke priznanje I knjigu o filmskom reditelju Sergeju Ajzenštajnu…

Screenshot_73.png


Ogroman je i bogat i značajan opus Vere Čukić, koji je ova diva iznela pred kamerama, pred filmskim, televizijskim i pozorišnim gledaocima…

Screenshot_34.png


:heart2:

:heart2: :heart2:
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.