Quantcast

I arheologija postala politika....

VIRGINIJA

Iskusan
Poruka
6.598
hm.. da ali su na balkan doshli tek u 5 v,
malko je chudno da su u 4 vec bili zamonasheni u tvrdoshu
kad se zna da su tek pochetkom 7v. bili pokrsheni za vreme cara iraklija

a i gromile su znachile spaljivanje pokojnika, tj. nekakava vrsta obelezja pokojnika, ali bez tragova spaljivanja ili kostiju.
ali u hrishcanstvu je ovakav vid obreda zabranjen,
tako da u tvrdoshu definitivno nikako nisu mogle da budu nadjene gromile vec grobovi
 
Poslednja izmena:

Аранђел

Primećen član
Banovan
Poruka
537
Најстарије пронађене српске громиле су из 4 века.

Тзв. Сеобе (односно војни походи Срба) су вероватно ишле у више таласа током више векова.

И христијанизација је ишла у више таласа, некад са успехом, некад не.

Зар и данашњи Срби не практикују многе паганске обичаје који би [строго посматрано] по хришћанству морали бити забрањени?
 

podgorickimali

Ističe se
Poruka
2.626
Најстарије пронађене српске громиле су из 4 века.

Тзв. Сеобе (односно војни походи Срба) су вероватно ишле у више таласа током више векова.

И христијанизација је ишла у више таласа, некад са успехом, некад не.

Зар и данашњи Срби не практикују многе паганске обичаје који би [строго посматрано] по хришћанству морали бити забрањени?
to je bio jedini nacin da se stanovnistvo pokrsti.... Niko nije sav srecan prelazio u hriscanstvo... savremene monoteisticke religije su susta suprotnost nasoj staroj paganskoj vjeri koja nije trazila da ljudi puze i cvile bogu, bogovima se nisu molili nego su ih slavili
 

Дон

Buduća legenda
Poruka
29.357
najznacajni hriscanski praznik bozic sasvim slucajno se poklapa sa glavnim praznikom "Sol Invictusa" (nepobjedivog sunca) paganske vjere rasirene po rimskom carstvu, zajedno sa Mitraizmom i varvarskim religijama
:roll:
Nije slučajno.
I tu je i staroegipatski praznik slavljenja rađanja boga Ra, i mnogi drugi. Pogledaj dokumentarac Zeitgaist (1. deo)! Ima da se skine sa neta. Tu je to sve lepo objašnjeno i navedene sve podudarnosti, jer datum nije jedina podudarnost. Tu su i bezgrešno začeće, tri mudraca (kralja), i mnoge druge.
 

Аранђел

Primećen član
Banovan
Poruka
537
Укидају Националну археологију средњег века
18. мај 2009. | 15:27

БЕОГРАД - Стање на одељењу за археологију Филозофског факултета у Београду је тешко, изјавио је данас доц. др Ђорђе Јанковић, археолог, апелујући на Министарство просвете да контролише факултет који финансира. "Стање на катедри је тешко, одељење је подељено, студенти су узнемирени, а настава се не одвија редовно и како треба", казао је Јанковић на конференцији за новинаре.
Према речима Јанковића, поједини професори на Филозофском факултету укидају предмет Национална археологија средњег века и пратеће изборне курсеве посвећене истраживању најбројнијих археолошких налазишта.
Изборно веће Филозофског факултета Универзитета у Београду је на седници 23. априла недовољним бројем гласова одлучило да не изабере доцента за предмет Национална археологија средњег века.
Како је наведено на конференцији за новинаре, Изборно веће није изабрало предложене кандидате - досадашњег наставника и оснивача тог предмета Јанковића и Весну Бикић из Археолошког института.
Тиме је, истиче се, учињен преседан, јер предмет није укинут оспоравањем његовог садржаја изложеног у силабусима објављеним на сајту Филозофског факултета, већ зато што, наводно, нема подобног наставника.
Према Јанковићевим речима, одељење за археологију Филозофског факултета има важну улогу у заштити археолошког наслеђа Србије и неких суседних држава, јер образује кадрове.
Укидањем предмета Национална археологија средњег века, протеривањем наставника који је тај предмет основао, планирањем укидања Археолошке збирке, основане 1929. године, генерације археолога остаће ускраћене за знање о археолошким налазиштима која чине најмање трећину нашег археолошког наслеђа, казао је Јанковић.
 

podgorickimali

Ističe se
Poruka
2.626
Nije slučajno.
I tu je i staroegipatski praznik slavljenja rađanja boga Ra, i mnogi drugi. Pogledaj dokumentarac Zeitgaist (1. deo)! Ima da se skine sa neta. Tu je to sve lepo objašnjeno i navedene sve podudarnosti, jer datum nije jedina podudarnost. Tu su i bezgrešno začeće, tri mudraca (kralja), i mnoge druge.
Pa to :)znaci 3 najjace religije na prostoru Rimskog carstva (i istocnog i zapadnog) su bile Mitraizam (pretezno religija vojnika, legionari je pokupili na bliskom istoku), Sol Invictus (nepobjedivo sunce) i grcko rimski germanski bogovi... E sad Julian Apostat, zadnji rimski paganski car je bio vatreni pobornik paganstva jer je vidio kakva je opasnost hriscanstvo po Rim, ali nije uspio. Ako izuzmemo samog Isusa, hriscanstvo je jedna vjera koja je perfidno i nemilosrdno na svaki nacin pokusavala da se ukorijeni pri tom ne libeci se krasti staro nasljedje, nase "krsne" slave su samo odjek starih bogova....svidalo se to nekom danas ili ne.
 

Аранђел

Primećen član
Banovan
Poruka
537
Друштво

Освета лоших ђака или нестручност професора археологије

За свој реизбор доцент др Ђорђе Јанковић је добио писану подршку 165 студената и 65 колега. – Замерају му се нестручност и недостатак критичке провере, каже др Михаило Милинковић


Др Ђорђе Јанковић (Фото Д. Јевремовић)

Доцент др Ђорђе Јанковић, археолог, апеловао је јуче на Министарство просвете да заштити наставу археологије на Филозофском факултету у Београду, на којем је, по његовим речима, стање ванредно, након што Изборно веће овог факултета није изабрало доцента за предмет Национална археологија средњег века. Ово је по његовом мишљењу пут ка томе да из једног предмета буде уклоњена сва археологија из доба пре Немањића, а протеривањем наставника, који је тај предмет основао и планирањем укидања Археолошке збирке, основане 1929. године, генерације археолога остаће ускраћене за знање о археолошким налазиштима која чине најмање трећину нашег археолошког наслеђа.

То што није реизабран у звање доцента, Јанковић је на конференцији за новинаре оценио као „освету лоших ђака и лоших професора”, наглашавајући да иза читавог случаја стоји мобинг група седам професора Филозофског факултета и спољних сарадника, који су чак судом претили студентима који су били најављени да ће говорити на овој конференцији за медије.

За свој реизбор, Јанковић је добио подршку 165 студената који су потписали петицију, као и 65 колега који се по његовој оцени „заиста баве археологијом” из Србије, Црне Горе, Републике Српске и Грчке.

– Не подржавају ме они који не воде археолошка ископавања и за које је нормално да студент дипломира а да уопште не зна археологију и да нема ни дана праксе која је у свету обавезна чак и до две године. Оспоравају ме они који немају ни једну једину објављену књигу нити научну расправу – рекао је Јанковић, додајући да се чак на сајту Филозофског факултета не објављује библиографија, како се не би видело какав (не)рад стоји иза појединих професора.

Станко Трифуновић, кустос Музеја Војводине у Новом Саду који се представио као Јанковићев ђак, који се бави словенском археологијом „што у Србији није лак пут, ма колико то чудно звучало”, оцењује да је овај случај срамота за српску археологију и културу. Он је рекао да више од годину дана није редовна настава на овом предмету, да се не одржавају испити, да студенти не могу да дипломирају, нити докторанти да докторирају и да се све превалило на џеп академаца.

Др Михаило Милинковић, ванредни професор који предаје на одељењу за археологију раног средњег века, који је више пута апострофиран током конференције за новинаре каже да не може да коментарише оно са чим није упознат, али да може да каже да апсолутно није тачна тврдња да се предмет укида.

– Настава се одвија редовно, као и испити и консултације, већ је била и одбрана једног мастер рада који сам ја као нови ментор привео крају – објашњава професор Милинковић, наглашавајући да је политику у ову причу унео сам Јанковић.

– Овде не постоји никаква политичка позадина, већ су у питању стручни разлози. Јанковићу се замера нестручност, а посебно у методологији, на основу мало чињеница се изводе далекосежни закључци, без критичке провере као што је то уобичајено у науци – тврди Милинковић, који је поднео приговор на Јанковићев реизбор.

Декан Филозофског факултета др Александар Костић такође тврди да не постоји могућност да се предмет укине, јер је акредитован и представља један од најзначајнијих предмета на основним студијама археологије. Он даље тврди да избор др Јанковића у звање ванредног професора никада није спроведен, па остаје нејасно на шта се односе његове сумње у резултате гласања.

– Тачно је да је по приговору др Јанковића инспекција Министарства просвете захтевала и добила детаљан увид у сва релевантна документа везана за његов избор у звање доцента. У свом извештају, који је доступан увиду јавности, инспекција није упутила Филозофском факултету ниједну суштинску примедбу која би се односила на неправилности у процедури избора или на повреду Статута факултета –тврди декан Костић.

Он каже и да Јанковић тврди да није добио на увид гласачке листиће и да је због тога факултет опоменуо и повереник за информације од јавног значаја, а истина је да су Јанковићу у више наврата нуђени листићи на увид, али да му је ускраћен увид у имена чланова изборног већа који су гласали против његовог избора или су били уздржани.

– Дакле, др Јанковићу је омогућено да провери да ли је гласање извршено по процедури и да ли су гласови ваљано пребројани – истиче др Костић, подсећајући да није била његова дужност да скрене пажњу Већу да Јанковић испуњава све услове да буде реизабран, јер би на тај начин прекорачио овлашћења, а такав поступак би се могао тумачити и као притисак.

Он сматра да је овде реч о политизацији археологије од стране Јанковића и додаје да се расправа мора вратити у академске оквире.

Сандра Гуцијан

[објављено: 19/05/2009]
 

vujadin

Poznat
Poruka
9.689
Pa to :)znaci 3 najjace religije na prostoru Rimskog carstva (i istocnog i zapadnog) su bile Mitraizam (pretezno religija vojnika, legionari je pokupili na bliskom istoku), Sol Invictus (nepobjedivo sunce) i grcko rimski germanski bogovi... E sad Julian Apostat, zadnji rimski paganski car je bio vatreni pobornik paganstva jer je vidio kakva je opasnost hriscanstvo po Rim, ali nije uspio. Ako izuzmemo samog Isusa, hriscanstvo je jedna vjera koja je perfidno i nemilosrdno na svaki nacin pokusavala da se ukorijeni pri tom ne libeci se krasti staro nasljedje, nase "krsne" slave su samo odjek starih bogova....svidalo se to nekom danas ili ne.
Кад је неко категоричан он је дужан да ту своју категоричност објасни доказима, а за ове твоје тврдње нема нити једног доказа. Политички може бити логична али политика може окренути црно у бело.
 

podgorickimali

Ističe se
Poruka
2.626
Кад је неко категоричан он је дужан да ту своју категоричност објасни доказима, а за ове твоје тврдње нема нити једног доказа. Политички може бити логична али политика може окренути црно у бело.
Pa to za krsne slave, ili za "hriscanske" obicaje na nasim prostorima i sire, ti moze potvrditi svaki arheolog, etnolog, istoricar.... crkva je bila jedna vrhunska propagandna masina i nije se libila da iskoristi nista sto bi privuklo siroke narodne mase...
Ja sam iz svega toga izuzeo Isusa Hrista, govorim o prizemnim, perfidnim CRKVAMA i njihovom sistemu...

Uostalom neki Papa 400 i neke godine je sam sebe proglasio "nepogrjesivim i nasljednikom Hrista na zemlji" tu nema nicega bozanskog ni duhovnohg, samo prizemni interesi i politika....
 

Аранђел

Primećen član
Banovan
Poruka
537
Али и наш народ је бранио старе традиције. Зато су код Срба очуванији стари обичаји у односу на друге Словене.

" Са старом српском вером био је везан стари српски економски и политички ред. Србин у старој својој постојбини није научио да буде на земљи спахијски роб и да даје кулук, и да му одсецају уши и нос. Он је имао своје задруге, своје поротне судове, а имао је гласа, када се што закључивало или се бирали главари. По новоме, бајаги хришћанском реду, владар је постајао не по вољи народа, него "по милости божијој", а по милости божијој постајала су и сва ситнија господа, јер је свака власт од Бога. Какво верско питање? Оно је било само на површини. На дну тога питања ухватио се у коштац стари и нови економски ред. На једној страни борило се старо српско задругарство, а на другој страни економско ропство - феудализам. На једној страни борио се стари српски демократизам, а на другој страни: самовласт светских и црквених великана.
Ово је језгро спора. Само је то језгро било увијено с једне стране у стару српску многобожачку веру, а с друге стране у изопачено хришћанство.И кад је стара српска вера, стари српски ред почео да поклеца, тада се јавља богомилство. Јавља се као протест противу феудализма, као протест противу новог реда.

Такозвана борба између старе српске вере и хришћанства била је ужасна и трајала је вековима. Маса српскога народа није хтела да пристане на ропство, него се очајно борила против тога, и зато није могла тако дуго да постане српска држава. Хрвати су много брже створили државу, јер су лакше пристали на нови ред. Кад је српска самостална држава постала, Хрватска је већ била и - прошла. Види се дакле: шта су били узроци ономе трењу. То није, што је Србин проклет, па није могао да се сложи, него што није хтео у својој кући да буде роб."

Јаша Томић
 

vujadin

Poznat
Poruka
9.689
Pa to za krsne slave, ili za "hriscanske" obicaje na nasim prostorima i sire, ti moze potvrditi svaki arheolog, etnolog, istoricar.... crkva je bila jedna vrhunska propagandna masina i nije se libila da iskoristi nista sto bi privuklo siroke narodne mase...
Ja sam iz svega toga izuzeo Isusa Hrista, govorim o prizemnim, perfidnim CRKVAMA i njihovom sistemu...

Uostalom neki Papa 400 i neke godine je sam sebe proglasio "nepogrjesivim i nasljednikom Hrista na zemlji" tu nema nicega bozanskog ni duhovnohg, samo prizemni interesi i politika....
Слабо објашњење. Те наведене стручњаке из исте Марксове школе што и цигле гледају кроз ту призму није потребно ни спомињати. Они не знају установити ни да ли је Вук Бранковић издао на Косову, а камо ли нешто друго. Нико на основу никаквих налаза не може установити ништа од наведенога.
 

vujadin

Poznat
Poruka
9.689
Али и наш народ је бранио старе традиције. Зато су код Срба очуванији стари обичаји у односу на друге Словене.
На основу чега можеш тврдити какав је био политички и економски ред непознатог времена и простора?
 

Аранђел

Primećen član
Banovan
Poruka
537
http://www.rastko.rs/arheologija/djankovic/djankovic-zapadni_c.html

Важан чинилац за српско друштво био је култ предака, који одражавају громиле, споменици погребних обреда.[9] Оне се данас виде као хумке од камена или земље, пречника најчешће око 5 m, а сачуване су само на тлу које није обрађивано. На месту будуће громиле најпре је у привремено станиште полаган покојник, док је припреман погреб. После спаљивања или сахрањивања умрле особе, на месту обредног станишта подизан је споменик за одржавање обреда посвећених покојнику - тризне, даће, помени. Они се археолошки сагледавају као остаци погребне гозбе - кости од различитог печења и уломци разбијеног посуђа. Овај обичај, забележен крајем IV столећа први пут код Грахова, одржаће се веома дуго, па се и у гробовима из позног средњег века могу наћи трагови тризне. Громиле из IV-VIII столећа су уочене до правца Шибеник - Обровац, и у целој Лици, док је њихова северозападна граница неизвесна.



Срби су пепео својих покојника стављали на "ступове" у време када су спаљивали покојнике. Громиле су данашњи остаци "ступова".
 

Аранђел

Primećen član
Banovan
Poruka
537
Срби се у Средњем веку јасно и једноставно археолошки распознају по остацима споменика подигнутих покојним, познатих под именом громиле.[2] То су најчешће мале хумке, пречника око 4-5 м, које садрже остатке обреда посвећених умрлима и древног споменика који је током времена нестао. Подизане су на простору за то одређеном од стране оснивача породичног насеља. У громилама по правилу нема остатака покојника, ни спаљених, ни сахрањених. Како су изгледали давно нестали дрвени споменици, од којих су једва сачувани темељи, донекле показују мраморови, надгробни споменици Срба позног средњег века. За њих је у време аустроугарске окупације уведен ненародни назив „стећак“, који није познат у топонимији. Изглед и украс мраморова, као и надгробни споменици новијег времена, потврђују податке прикупљене археолошким истраживањима громила, допуњују их и показују континуитет.
Једно од оправдања за агресију западних земаља на Југославију, проналази се у одбрани наводно историјских права Албанаца, такозваних Косовара, на Косово и Метохију. Тврди се да су они домороци које су окупирали Срби 1912, мада их је населила Турска да би насиљем зауставили ослобађање тих предела Србије. Вешто осмишљена научна пропаганда, покушала је да преко Коман-Крује културе VII-IX столећа докаже везе Албанаца са предримским Илирима. У новије време тврди се да Албанци потичу са подручја Косова и Метохије, што је сажео Noel Malcolm у својој књизи "Kosovo - A Short History", McMillan Publishing Co. London 1998. Такви ставови немају потврде у расположивим археолошким подацима из Југославије и Албаније. Иако је у време Јосипа Броза успостављен режим неистраживања средњевековне културе и становништва, прикупљена су бројна археолошка сведочанства, дакле материјална и лако проверљива.
:kafa:
 

Аранђел

Primećen član
Banovan
Poruka
537
Крамп против фотеља
http://www.ilustrovana.com/tekst.php?broj=2627&tekst=01

- Археологија је на дну, никад овако ниско није била - каже др Ђорђе Јанковић, вероватно бивши предавач на Одељењу за археологију Филозофског факултета, чији је случај и покренуо многа питања. - То је потпуна девалвација струке. Замислите кад неко, на једва неколико десетина страна, докторира на тему “Дечје играчке у неолиту”.

Па тако нешто својевремено тешко да би могао да буде и дипломски рад. Теренска ископавања, оно што је најважније у археологији, потпуно су маргинализована, генерације студената су дезоријентисане. Шта та деца да мисле о археологији и какав однос да граде према теренском раду кад им на часовима предавач питањем одговара на питања. Они се интересују за ископавања, а он одговара: “Хоћете ли да будете знојави и брадати. Ако то хоћете, онда идите на терен.” Е, то је данас археологија.

Па зар се тако разговара са студентима, зар се тако припремају млади да се сутра озбиљно баве овом науком, пита се наш саговорник. Зар се тако говори о терену, месту где се стичу прва знања, где се усмеравају будући стручњаци? Свуда у свету теренска ископавања су обавезна за студенте, чак и по неколико година. Амерички студенти, примера ради, сами финансирају теренска ископавања, чак и код нас долазе. На Одељењу за археологију Филозофског факултета својевремено су се студенти на јесен пријављивали за терен, како би на пролеће ушли на списак. А данас?

- Нема сумње, а то тврдим, да се ради на томе да се укине теренски рад - наставља др Јанковић. - А зашто? Зато што неки од оних који предају данас археологију немају дана теренског рада. Теренски рад је наука, неопходна пракса. Нема археолога без терена, па то сви знају. Наши уважени академици деценије су провели на терену. Чак и онда кад то нису морали. Кад су могли, као угледна светска имена, у удобним фотељама да седе, чак и књиге из библиотеке да им други доносе, и полако пишу радове. Не, они су одлазили на терен, да с млађим колегама и студентима трагају, да ишчекују кад ће земља да изнедри вишестолетну или вишемиленијску тајну. Кад сте последњи пут чули за неко велико откриће код нас. Па није ваљда да смо све што је могло да се ископа и открије, открили.

Слаже се наш саговорник да свако има право да критикује, износи мишљење, па и руши неке теорије. То је у реду. Археологија је хуманистичка наука, њени резултати су подложни критикама, изменама, то нико не спори, али прогањање неистомишљеника је нешто што се, бар не у овој форми, никад раније није дешавало. И никад се није догодило да неко од професора своје право затражи код новинара или омбудсмана, заштитника грађана. А то се управо догодило нашем саговорнику. Тиме што му није потврђен реизбор у звање доцента, др Јанковић више неће моћи ни да предају националну археологију средњег века.

 

Аранђел

Primećen član
Banovan
Poruka
537
Укидање националне археологије

Изборно веће Философског факултета Универзитета у Београду је на седници од 23. 4. 2009. недовољним бројем гласова одлучило да не изабере доцента за предмет Национална археологија Средњег века. Предложени кандидат је био др Ђорђе Јанковић, досадашњи наставник и оснивач тог предмета. Изборно веће није изабрало ни другог кандидата, др Весну Бикић из Археолошког института, иако је и она испуњавала услове. Тиме је учињен преседан, јер је предмет укинут не оспоравањем свог садржаја изложеном у силабусима објављеним на сајту Философског факултета, већ зато што наводно нема подобног наставника. Заобилазним путем су укинути предмети из области националне археологије Средњег века и ускраћено је право грађанима Србије на образовање за проучавање словенске и српске прошлости.

Ђорђе Јанковић је утемељивач рановизантијске, ранословенске и ранохришћанске археологије у Србији, и то археолошко наслеђе је објављеним публикацијама уградио у баштину Европе. Изналази све више доказа да је постојбина Словена у Подунављу и да су Срби баштиници Илира. Упорно објављује доказе да Срби и други Словени живе на Косову и Метохији током целог Средњег века, дакле и у 6-12. столећу, пре Немањића. Као члан и председник Српског археолошког друштва стално се залагао за поштовање закона и спашавање археолошког наслеђа, пре свега оног римског у Београду.

Његова књига Српско Поморје у од 7. до 10. столећа (2007), затим велики број његових дипломаца, магистраната и доктораната, као и углед који је стекао својим објављеним текстовима, не само у земљама бивше Југославије, узнемирили су групу љубоморних археолога. Прво је тадашњи управник Одељења за археологију, професор А. Палавестра (познат по књигама о алама и бауцима, грбовима и ћилибару), затражио да се Ђ. Јанковић искључи са Философског факултета, ослањајући се на подршку декана А. Костића. У томе су му помогли доцент Б. Анђелковић („Београдска мумија“) својим клеветама, и професор М. Милинковић. Он је без иједне објављене научне расправе изабран за доцента, а потом за ванредног професора, на основу лажне изјаве да има књигу у штампи; по садашњем Статуту Философског факултета, то звање би морало да му се одузме. Онда су А. Палавестра и М. Милинковић фалсификовали образац за избор Ђ. Јанковића у звање ванредног професора. Тиме се одиграо први преседан. Затим је уследио реизбор Ђ. Јанковића за доцента, где је иста група урадила свој посао на Изборном већу тек уз помоћ фалсификовања изборних листова - Ђ. Јанковић није добио довољно гласова за реизбор. Преседан се поново десио. Решење повереника за јавно информисање Р. Шабића, да декан А. Костић, психолог, да на увид гласачке листове, он је одбио, јер за њега Закон о информацијама од јавног значаја не важи. Поново се расписује конкурс и поново се све понавља; приговоре достављају др М. Поповић из Археолошког института, М. Милинковић и Б. Анђелковић: Ђ. Јанковићу недостаје(?) један глас да буде изабран за доцента, иако испуњава услове за редовног професора и све остале услове за реизбор. Декан не врши своју дужност по статутима и Закону, и не опомиње чланове Изборног већа да поступају противно истим и Кодексу професионалне етике Универзитета у Београду. Зато је поднета кривична пријава против професора А. Палавестре због фалсификата, у коме му је помогао М. Милинковић, као и против декана професора А. Костића. Будући декан Филозофског факултета, професор В. Димитријевић, преузета пре непуне две године са Геолошког факултета, сада је управник Одељења за археологију.

М. Поповић је страсни бранитељ идеје да Словена нема пре 6. а Срба ни пре 7. столећа, и зато, као најутицајнији археолог у Београду, условљава и усмерава археолошка истраживања у том смислу. Он је познат по тешким научним промашајима у археологији. Тако је старе цркве Петро-Павловог манастира код Требиња датовао у 11-12. столеће уместо у 4-6, да би их приписао бенедиктинцима. Преместио је престони српски Рас 9-10. столећа, који се налази на Постењу наспрам Петрове цркве код Новог Пазара, на десетак километара удаљену Градину у Пазаришту, коју је он истраживао, и тако оспорио податке Летописа Попа Дукљанина. Измислио је седиште Београдске митрополије, на Калемегдану, у мађарској палати и са готичким храмом преправљеним у православну цркву, да би прикрио постојање још неоткривене епископске цркве из 9. столећа. Цивилизацијска је срамота за престоницу европске државе да не зна где јој је била епископија. Ђ. Јанковић му се замерио иступањем у заштиту археолошког наслеђа Београда, јер ништа није учинио да се сачувају многа добра, као што је гробница светих Ермила и Стратоника у Брестовику (што би могао бити „бренд“ Београда).

Одељење за археологију Философског факултета има важну улогу за заштиту археолошког наслеђа Србије и неких суседних држава, јер образује кадрове. Укидањем предмета Национална археологија Средњег века, једном од три главна предмета, протеривањем наставника који је тај предмет основао, планираним укидањем Археолошке збирке основане 1929. године, генерације археолога ће остати ускраћене за знања о археолошким налазиштима која чине најмање трећину нашег археолошког наслеђа. Старим законима је водећа делатност из области археологије несретно разбијена на Завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт, Народни Музеј и Одељење за археологију Филозофског факултета. Тако спроведеном поделом онемогућени су јединствена заштита и проучавање, компетентност истраживача сразмерно значају налазишта, и спречавање пљачки. Супротно конвенцији о заштити археолошког наслеђа Савета Европе, археолошко наслеђе је подељено на непокретна и покретна добра, између завода и музеја; тако се веома отежава научно истраживање, од ископавања, преко популарисања путем изложби до публиковања. Српско археолошко друштво, основано далеке 1883, годинама без успеха покушава да утиче на државу да промени законе, захтевајући примену Конвенције о заштити археолошког наслеђа Савета Европе. Ово стручно и научно друштво једино води рачуна о јединственој и обједињеној заштити археолошког наслеђа и објективном научно-истраживачком раду.

Јавности је непознато тешко стање археолошког наслеђа у Србији. Не истражују се најважнија светска археолошка преисторијска налазишта. Римско наслеђе у Београду, Нишу, Митровици, уништава се и прикрива, иако је на нашем тлу једна од престоница Римског царства, иако су овде рођени многи римски цареви, међу којима и Константин Велики и Јустинијан Велики. Не истражују се већ прикривају српска археолошка налазишта 7-12. столећа, важна за прошлост Европе. Имамо и све мање запослених а способних археолога за теренски рад. Грађанима Србије из свести је обрисано да имају баштину; сви музеји у престоници су затворени, па деца, омладина и грађани више и не знају чиме располажемо. Грађанима и привреди Србије је ускраћена могућност стицања прихода из неисцрпног археолошког наслеђа. Да би се оно сачувало и експлоатисало, неопходни су добри закони и примена европских стандарда и конвенција Савета Европе, а ту опет иста група, на челу са М. Поповићем, врши опструкцију.
 
Top