Хулигани неће управљати Србијом

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Mračak@

Elita
Poruka
24.612
Одлучено је да полиција не користи сву силу која јој стоји на располагању

• И сада део опозиције душебрижнички правда хулигане и тиме имплицитно подржава насиље

• Био бих срећан када бих могао да будем уверен да је Томислав Николић формирањем нове странке променио свој карактер

• Ја ћу се потрудити да подстакнем да се организује спортско национално првенство основних и средњих школа са финалима на највећим стадионима и уз пренос на националној телевизији


По по­врат­ку Бо­ри­са Та­ди­ћа, пред­сед­ни­ка Ср­би­је, из Њу­јор­ка са за­се­да­ња Ге­не­рал­не скуп­шти­не Ује­ди­ње­них на­ци­ја, до­го­во­рен је овај ин­тер­вју с њим. „Пред­сед­ник ће да­ти ин­тер­вју по­сле по­се­те Хи­ла­ри Клин­тон”, ре­че­но је та­да „По­ли­ти­ци”. Очи­глед­но, ве­ро­ва­ло се у до­бре ве­сти и да је до­ла­зак аме­рич­ке др­жав­не се­кре­тар­ке у пре­сто­ни­цу Ср­би­је по­во­љан тре­ну­так за обра­ћа­ње јав­но­сти.

Али, тај до­га­ђај је ме­диј­ски пао у сен­ку на­си­ља ви­ђе­ног у не­де­љу у Бе­о­гра­ду и у уто­рак у Ђе­но­ви. За­то је овај ин­тер­вју и по­чео тим до­га­ђа­ји­ма.

За раз­ли­ку од прет­ход­на два ин­тер­вјуа ка­да је био ле­жер­но об­у­чен, пред­сед­ник је еки­пу „По­ли­ти­ке” до­че­као у еле­гант­ном оде­лу на пру­ге и с кра­ва­том. Раз­лог ове про­ме­не био је јед­но­ста­ван: по­сле еки­пе „По­ли­ти­ке”, Бо­рис Та­дић је раз­го­ва­рао с но­ви­на­ри­ма ита­ли­јан­ске ра­дио-те­ле­ви­зи­је.

Не­дав­но сте ре­кли да је Ср­би­ја ста­бил­на и без­бед­на. Ми­сли­те ли то и по­сле не­ре­да у Бе­о­гра­ду и ди­вља­ња у Ђе­но­ви?

То и да­ље ми­слим, а то је и став Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност. У сва­ком дру­штву има екс­тре­ми­ста. Па­ра­фра­зи­ра­ћу за­то Мар­га­рет Та­чер, бив­шу пре­ми­јер­ку Ен­гле­ске, ко­ја је у вре­ме ка­да су на­ви­ја­чи би­ли узрок смр­ти де­се­ти­на љу­ди ре­кла да Ен­гле­ском не­ће упра­вља­ти ху­ли­га­ни не­го да ће др­жа­ва Ен­гле­ска упра­вља­ти њи­хо­вим суд­би­на­ма. Е па та­ко ће би­ти и у Ср­би­ји.

Зар ни­је пре­те­ри­ва­ње ка­да др­жав­ни се­кре­тар ка­же да ће од­го­вор др­жа­ве на на­сил­нич­ко по­на­ша­ње да бу­де је­зив?

Има ви­шка емо­ци­ја у тој из­ја­ви. Од­го­вор др­жа­ве би­ће аде­ква­тан.

Без­бед­но­сне струк­ту­ре ни­су пред­у­пре­ди­ле на­си­ље. То зна­чи да ни­су ва­ља­но оба­ви­ле по­сао?

Слу­жбе без­бед­но­сти су чак са 95 од­сто тач­но­сти пред­ви­де­ле раз­вој до­га­ђа­ја у не­дељ­ним не­ре­ди­ма по­во­дом „Па­ра­де по­но­са”. Гра­ђа­ни мо­жда не зна­ју да је би­ла до­не­та од­лу­ка да по­ли­ци­ја не ко­ри­сти сву си­лу ко­ја јој по за­ко­ну сто­ји на рас­по­ла­га­њу за­то што смо у про­шло­сти има­ли тра­гич­не гу­бит­ке људ­ских жи­во­та. Мо­гу да ка­жем да је по­ли­ци­ја ри­зи­ко­ва­ла сво­ју без­бед­ност чу­ва­ју­ћи ту­ђе жи­во­те. За­то је де­ло­ва­ло да су на­сил­ни­ци ак­тив­ни­ји. Али, не­ма сум­ње да је­ди­но др­жа­ва сме да се ко­ри­сти си­лом, у скла­ду са за­ко­ном. Сва­ки сле­де­ћи по­ку­шај на­сил­ни­ка да де­мо­ли­ра­ју град, до­ве­ду у пи­та­ње без­бед­ност гра­ђа­на и ста­бил­ност и функ­ци­о­ни­са­ње др­жа­ве на­и­ћи ће на аде­ква­тан од­го­вор ко­ји ће, у слу­ча­ју по­тре­бе, би­ти ин­тен­зив­ни­ји.

У овом тре­нут­ку шко­ла, ме­ди­ји, ми­ни­стар­ства, ро­ди­те­љи мо­ра­ју да од­и­гра­ју пре­вен­тив­ну уло­гу, да об­ја­сне адо­ле­сцен­ти­ма да тре­ба да се кло­не уче­шћа у до­га­ђа­ји­ма у ко­ји­ма се ма­ни­фе­сту­ју на­си­ље и агре­си­ја. На­рав­но да сва­ко има пра­во на мир­не де­мон­стра­ци­је и из­ра­жа­ва­ње соп­стве­ног ста­ва. Али, у не­де­љу у Бе­о­гра­ду ни­смо при­су­ство­ва­ли из­но­ше­њу ми­шље­ња и ста­ва, већ је то био до­га­ђај чи­ја је свр­ха би­ла ого­ље­на агре­си­ја и де­струк­ци­ја.

Пре го­ди­ну, ка­да су на­ви­ја­чи Пар­ти­за­на уби­ли Бри­са Та­то­на, ре­кли сте: „У Ср­би­ји за на­сил­нич­ке гру­пе, за екс­трем­не по­ли­тич­ке и на­ви­јач­ке гру­па­ци­је, ни­ка­да не­ће би­ти ме­ста”. Очи­глед­но, има ме­ста?

На­жа­лост, не мо­же се је­дан де­це­ниј­ски про­блем ко­ји сво­је ду­бо­ке ко­ре­не има у де­ве­де­се­тим ре­ши­ти за го­ди­ну да­на. Та­да сам ре­као да по­сто­ји ли­ни­ја кон­ти­ну­и­те­та из­ме­ђу оних ко­ји су на звер­ски на­чин уби­ли Бри­са Та­то­на и оних ко­ји су де­мон­стри­ра­ли про­тив хап­ше­ња Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа, ко­ји су па­ли­ли ам­ба­са­де... оних ко­ји су ра­ни­је по­др­жа­ли про­тест на­о­ру­жа­них при­пад­ни­ка ЈСО у „рад­ним уни­фор­ма­ма”, оних ко­ји су у пар­ла­мен­ту, по­др­жа­ва­ју­ћи рат­не зло­чин­це, по­зи­ва­ли на на­си­ље. Јав­ност, на­жа­лост, ола­ко за­бо­ра­вља чак и не­дав­ну про­шлост. А ње мо­ра­мо да бу­де­мо све­сни ка­ко би­смо схва­ти­ли да по­сто­ји кон­ти­ну­и­тет зла дуг две де­це­ни­је.

Ова вла­да је по­ка­за­ла спрем­ност, спо­соб­ност и од­луч­ност да пре­ки­не тај кон­ти­ну­и­тет. Под­се­ћам вас, пре са­мо го­ди­ну да­на нај­ве­ћи кри­ми­нал­ни бо­со­ви су се сло­бод­но ше­та­ли на­шим ули­ца­ма. А са­да су у за­тво­ри­ма, осу­ђе­ни на ду­го­го­ди­шње ка­зне. Имо­ви­на им се од­у­зи­ма. У за­тво­ру ни­су са­мо они ко­ји су по­бе­гли пре­ко гра­ни­це. А би­ће и они. Ства­ри се, да­кле, су­штин­ски ме­ња­ју на­бо­ље и до­га­ђа­ји у Бе­о­гра­ду и Ђе­но­ви од­го­вор су ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла и на­сил­нич­ких гру­па на ус­по­ста­вља­ње прав­не др­жа­ве.

У ана­ли­зи Страт­фо­ра се под­се­ћа да вла­да Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа ни­је има­ла ка­па­ци­тет да се об­ра­чу­на с на­си­љем као на­чи­ном жи­во­та?

У тој ана­ли­зи се го­во­ри о нај­ве­ћем про­бле­му срп­ског дру­штва, о на­сил­ни­штву као мо­де­лу жи­во­та, о агре­си­ји као до­ми­нант­ној вред­но­сти и кри­ми­на­лу као на­чи­ну сти­ца­ња енорм­ног бо­гат­ства. Од од­го­во­ра на тај про­блем за­ви­си да ли ће Ср­би­ја би­ти ста­бил­но и про­спе­ри­тет­но дру­штво.

Ова вла­да ухап­си­ла је Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа и од­го­во­ри­ла на на­си­ље ко­је је по­том усле­ди­ло, за раз­ли­ку од прет­ход­не вла­де чи­ји је део апа­ра­та по­др­жа­вао оне ко­ји су па­ли­ли стра­не ам­ба­са­де. И са­да део опо­зи­ци­је ду­ше­бри­жнич­ки прав­да ху­ли­га­не и ти­ме им­пли­цит­но по­др­жа­ва на­си­ље. За­то сам па­жљи­во про­чи­тао по­ме­ну­ту ана­ли­зу ко­ја го­во­ри о ка­па­ци­те­ту вла­сти у Ср­би­ји да од­го­во­ри на иза­зов на­си­ља. Мој од­го­вор је да ка­па­ци­тет има­мо, од­луч­ни смо и с на­си­љем ће­мо се из­бо­ри­ти.


Дра­ган Бу­јо­ше­вић
http://www.politika.rs/scc/clanak/152732/Huligani-nece-upravljati-Srbijom


Подсетник како је изгледао став садашњих лидера протеста, у време када су неки други јуришали и опкољавали зграде државних органа.
 
Одлучено је да полиција не користи сву силу која јој стоји на располагању

• И сада део опозиције душебрижнички правда хулигане и тиме имплицитно подржава насиље

• Био бих срећан када бих могао да будем уверен да је Томислав Николић формирањем нове странке променио свој карактер

• Ја ћу се потрудити да подстакнем да се организује спортско национално првенство основних и средњих школа са финалима на највећим стадионима и уз пренос на националној телевизији


По по­врат­ку Бо­ри­са Та­ди­ћа, пред­сед­ни­ка Ср­би­је, из Њу­јор­ка са за­се­да­ња Ге­не­рал­не скуп­шти­не Ује­ди­ње­них на­ци­ја, до­го­во­рен је овај ин­тер­вју с њим. „Пред­сед­ник ће да­ти ин­тер­вју по­сле по­се­те Хи­ла­ри Клин­тон”, ре­че­но је та­да „По­ли­ти­ци”. Очи­глед­но, ве­ро­ва­ло се у до­бре ве­сти и да је до­ла­зак аме­рич­ке др­жав­не се­кре­тар­ке у пре­сто­ни­цу Ср­би­је по­во­љан тре­ну­так за обра­ћа­ње јав­но­сти.

Али, тај до­га­ђај је ме­диј­ски пао у сен­ку на­си­ља ви­ђе­ног у не­де­љу у Бе­о­гра­ду и у уто­рак у Ђе­но­ви. За­то је овај ин­тер­вју и по­чео тим до­га­ђа­ји­ма.

За раз­ли­ку од прет­ход­на два ин­тер­вјуа ка­да је био ле­жер­но об­у­чен, пред­сед­ник је еки­пу „По­ли­ти­ке” до­че­као у еле­гант­ном оде­лу на пру­ге и с кра­ва­том. Раз­лог ове про­ме­не био је јед­но­ста­ван: по­сле еки­пе „По­ли­ти­ке”, Бо­рис Та­дић је раз­го­ва­рао с но­ви­на­ри­ма ита­ли­јан­ске ра­дио-те­ле­ви­зи­је.

Не­дав­но сте ре­кли да је Ср­би­ја ста­бил­на и без­бед­на. Ми­сли­те ли то и по­сле не­ре­да у Бе­о­гра­ду и ди­вља­ња у Ђе­но­ви?

То и да­ље ми­слим, а то је и став Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност. У сва­ком дру­штву има екс­тре­ми­ста. Па­ра­фра­зи­ра­ћу за­то Мар­га­рет Та­чер, бив­шу пре­ми­јер­ку Ен­гле­ске, ко­ја је у вре­ме ка­да су на­ви­ја­чи би­ли узрок смр­ти де­се­ти­на љу­ди ре­кла да Ен­гле­ском не­ће упра­вља­ти ху­ли­га­ни не­го да ће др­жа­ва Ен­гле­ска упра­вља­ти њи­хо­вим суд­би­на­ма. Е па та­ко ће би­ти и у Ср­би­ји.

Зар ни­је пре­те­ри­ва­ње ка­да др­жав­ни се­кре­тар ка­же да ће од­го­вор др­жа­ве на на­сил­нич­ко по­на­ша­ње да бу­де је­зив?

Има ви­шка емо­ци­ја у тој из­ја­ви. Од­го­вор др­жа­ве би­ће аде­ква­тан.

Без­бед­но­сне струк­ту­ре ни­су пред­у­пре­ди­ле на­си­ље. То зна­чи да ни­су ва­ља­но оба­ви­ле по­сао?

Слу­жбе без­бед­но­сти су чак са 95 од­сто тач­но­сти пред­ви­де­ле раз­вој до­га­ђа­ја у не­дељ­ним не­ре­ди­ма по­во­дом „Па­ра­де по­но­са”. Гра­ђа­ни мо­жда не зна­ју да је би­ла до­не­та од­лу­ка да по­ли­ци­ја не ко­ри­сти сву си­лу ко­ја јој по за­ко­ну сто­ји на рас­по­ла­га­њу за­то што смо у про­шло­сти има­ли тра­гич­не гу­бит­ке људ­ских жи­во­та. Мо­гу да ка­жем да је по­ли­ци­ја ри­зи­ко­ва­ла сво­ју без­бед­ност чу­ва­ју­ћи ту­ђе жи­во­те. За­то је де­ло­ва­ло да су на­сил­ни­ци ак­тив­ни­ји. Али, не­ма сум­ње да је­ди­но др­жа­ва сме да се ко­ри­сти си­лом, у скла­ду са за­ко­ном. Сва­ки сле­де­ћи по­ку­шај на­сил­ни­ка да де­мо­ли­ра­ју град, до­ве­ду у пи­та­ње без­бед­ност гра­ђа­на и ста­бил­ност и функ­ци­о­ни­са­ње др­жа­ве на­и­ћи ће на аде­ква­тан од­го­вор ко­ји ће, у слу­ча­ју по­тре­бе, би­ти ин­тен­зив­ни­ји.

У овом тре­нут­ку шко­ла, ме­ди­ји, ми­ни­стар­ства, ро­ди­те­љи мо­ра­ју да од­и­гра­ју пре­вен­тив­ну уло­гу, да об­ја­сне адо­ле­сцен­ти­ма да тре­ба да се кло­не уче­шћа у до­га­ђа­ји­ма у ко­ји­ма се ма­ни­фе­сту­ју на­си­ље и агре­си­ја. На­рав­но да сва­ко има пра­во на мир­не де­мон­стра­ци­је и из­ра­жа­ва­ње соп­стве­ног ста­ва. Али, у не­де­љу у Бе­о­гра­ду ни­смо при­су­ство­ва­ли из­но­ше­њу ми­шље­ња и ста­ва, већ је то био до­га­ђај чи­ја је свр­ха би­ла ого­ље­на агре­си­ја и де­струк­ци­ја.

Пре го­ди­ну, ка­да су на­ви­ја­чи Пар­ти­за­на уби­ли Бри­са Та­то­на, ре­кли сте: „У Ср­би­ји за на­сил­нич­ке гру­пе, за екс­трем­не по­ли­тич­ке и на­ви­јач­ке гру­па­ци­је, ни­ка­да не­ће би­ти ме­ста”. Очи­глед­но, има ме­ста?

На­жа­лост, не мо­же се је­дан де­це­ниј­ски про­блем ко­ји сво­је ду­бо­ке ко­ре­не има у де­ве­де­се­тим ре­ши­ти за го­ди­ну да­на. Та­да сам ре­као да по­сто­ји ли­ни­ја кон­ти­ну­и­те­та из­ме­ђу оних ко­ји су на звер­ски на­чин уби­ли Бри­са Та­то­на и оних ко­ји су де­мон­стри­ра­ли про­тив хап­ше­ња Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа, ко­ји су па­ли­ли ам­ба­са­де... оних ко­ји су ра­ни­је по­др­жа­ли про­тест на­о­ру­жа­них при­пад­ни­ка ЈСО у „рад­ним уни­фор­ма­ма”, оних ко­ји су у пар­ла­мен­ту, по­др­жа­ва­ју­ћи рат­не зло­чин­це, по­зи­ва­ли на на­си­ље. Јав­ност, на­жа­лост, ола­ко за­бо­ра­вља чак и не­дав­ну про­шлост. А ње мо­ра­мо да бу­де­мо све­сни ка­ко би­смо схва­ти­ли да по­сто­ји кон­ти­ну­и­тет зла дуг две де­це­ни­је.

Ова вла­да је по­ка­за­ла спрем­ност, спо­соб­ност и од­луч­ност да пре­ки­не тај кон­ти­ну­и­тет. Под­се­ћам вас, пре са­мо го­ди­ну да­на нај­ве­ћи кри­ми­нал­ни бо­со­ви су се сло­бод­но ше­та­ли на­шим ули­ца­ма. А са­да су у за­тво­ри­ма, осу­ђе­ни на ду­го­го­ди­шње ка­зне. Имо­ви­на им се од­у­зи­ма. У за­тво­ру ни­су са­мо они ко­ји су по­бе­гли пре­ко гра­ни­це. А би­ће и они. Ства­ри се, да­кле, су­штин­ски ме­ња­ју на­бо­ље и до­га­ђа­ји у Бе­о­гра­ду и Ђе­но­ви од­го­вор су ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла и на­сил­нич­ких гру­па на ус­по­ста­вља­ње прав­не др­жа­ве.

У ана­ли­зи Страт­фо­ра се под­се­ћа да вла­да Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа ни­је има­ла ка­па­ци­тет да се об­ра­чу­на с на­си­љем као на­чи­ном жи­во­та?

У тој ана­ли­зи се го­во­ри о нај­ве­ћем про­бле­му срп­ског дру­штва, о на­сил­ни­штву као мо­де­лу жи­во­та, о агре­си­ји као до­ми­нант­ној вред­но­сти и кри­ми­на­лу као на­чи­ну сти­ца­ња енорм­ног бо­гат­ства. Од од­го­во­ра на тај про­блем за­ви­си да ли ће Ср­би­ја би­ти ста­бил­но и про­спе­ри­тет­но дру­штво.

Ова вла­да ухап­си­ла је Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа и од­го­во­ри­ла на на­си­ље ко­је је по­том усле­ди­ло, за раз­ли­ку од прет­ход­не вла­де чи­ји је део апа­ра­та по­др­жа­вао оне ко­ји су па­ли­ли стра­не ам­ба­са­де. И са­да део опо­зи­ци­је ду­ше­бри­жнич­ки прав­да ху­ли­га­не и ти­ме им­пли­цит­но по­др­жа­ва на­си­ље. За­то сам па­жљи­во про­чи­тао по­ме­ну­ту ана­ли­зу ко­ја го­во­ри о ка­па­ци­те­ту вла­сти у Ср­би­ји да од­го­во­ри на иза­зов на­си­ља. Мој од­го­вор је да ка­па­ци­тет има­мо, од­луч­ни смо и с на­си­љем ће­мо се из­бо­ри­ти.


Дра­ган Бу­јо­ше­вић
http://www.politika.rs/scc/clanak/152732/Huligani-nece-upravljati-Srbijom


Подсетник како је изгледао став садашњих лидера протеста, у време када су неки други јуришали и опкољавали зграде државних органа.

Boris Tadić je, očigledno, bio u krivu.
 
Одлучено је да полиција не користи сву силу која јој стоји на располагању

• И сада део опозиције душебрижнички правда хулигане и тиме имплицитно подржава насиље

• Био бих срећан када бих могао да будем уверен да је Томислав Николић формирањем нове странке променио свој карактер

• Ја ћу се потрудити да подстакнем да се организује спортско национално првенство основних и средњих школа са финалима на највећим стадионима и уз пренос на националној телевизији


По по­врат­ку Бо­ри­са Та­ди­ћа, пред­сед­ни­ка Ср­би­је, из Њу­јор­ка са за­се­да­ња Ге­не­рал­не скуп­шти­не Ује­ди­ње­них на­ци­ја, до­го­во­рен је овај ин­тер­вју с њим. „Пред­сед­ник ће да­ти ин­тер­вју по­сле по­се­те Хи­ла­ри Клин­тон”, ре­че­но је та­да „По­ли­ти­ци”. Очи­глед­но, ве­ро­ва­ло се у до­бре ве­сти и да је до­ла­зак аме­рич­ке др­жав­не се­кре­тар­ке у пре­сто­ни­цу Ср­би­је по­во­љан тре­ну­так за обра­ћа­ње јав­но­сти.

Али, тај до­га­ђај је ме­диј­ски пао у сен­ку на­си­ља ви­ђе­ног у не­де­љу у Бе­о­гра­ду и у уто­рак у Ђе­но­ви. За­то је овај ин­тер­вју и по­чео тим до­га­ђа­ји­ма.

За раз­ли­ку од прет­ход­на два ин­тер­вјуа ка­да је био ле­жер­но об­у­чен, пред­сед­ник је еки­пу „По­ли­ти­ке” до­че­као у еле­гант­ном оде­лу на пру­ге и с кра­ва­том. Раз­лог ове про­ме­не био је јед­но­ста­ван: по­сле еки­пе „По­ли­ти­ке”, Бо­рис Та­дић је раз­го­ва­рао с но­ви­на­ри­ма ита­ли­јан­ске ра­дио-те­ле­ви­зи­је.

Не­дав­но сте ре­кли да је Ср­би­ја ста­бил­на и без­бед­на. Ми­сли­те ли то и по­сле не­ре­да у Бе­о­гра­ду и ди­вља­ња у Ђе­но­ви?

То и да­ље ми­слим, а то је и став Са­ве­та за на­ци­о­нал­ну без­бед­ност. У сва­ком дру­штву има екс­тре­ми­ста. Па­ра­фра­зи­ра­ћу за­то Мар­га­рет Та­чер, бив­шу пре­ми­јер­ку Ен­гле­ске, ко­ја је у вре­ме ка­да су на­ви­ја­чи би­ли узрок смр­ти де­се­ти­на љу­ди ре­кла да Ен­гле­ском не­ће упра­вља­ти ху­ли­га­ни не­го да ће др­жа­ва Ен­гле­ска упра­вља­ти њи­хо­вим суд­би­на­ма. Е па та­ко ће би­ти и у Ср­би­ји.

Зар ни­је пре­те­ри­ва­ње ка­да др­жав­ни се­кре­тар ка­же да ће од­го­вор др­жа­ве на на­сил­нич­ко по­на­ша­ње да бу­де је­зив?

Има ви­шка емо­ци­ја у тој из­ја­ви. Од­го­вор др­жа­ве би­ће аде­ква­тан.

Без­бед­но­сне струк­ту­ре ни­су пред­у­пре­ди­ле на­си­ље. То зна­чи да ни­су ва­ља­но оба­ви­ле по­сао?

Слу­жбе без­бед­но­сти су чак са 95 од­сто тач­но­сти пред­ви­де­ле раз­вој до­га­ђа­ја у не­дељ­ним не­ре­ди­ма по­во­дом „Па­ра­де по­но­са”. Гра­ђа­ни мо­жда не зна­ју да је би­ла до­не­та од­лу­ка да по­ли­ци­ја не ко­ри­сти сву си­лу ко­ја јој по за­ко­ну сто­ји на рас­по­ла­га­њу за­то што смо у про­шло­сти има­ли тра­гич­не гу­бит­ке људ­ских жи­во­та. Мо­гу да ка­жем да је по­ли­ци­ја ри­зи­ко­ва­ла сво­ју без­бед­ност чу­ва­ју­ћи ту­ђе жи­во­те. За­то је де­ло­ва­ло да су на­сил­ни­ци ак­тив­ни­ји. Али, не­ма сум­ње да је­ди­но др­жа­ва сме да се ко­ри­сти си­лом, у скла­ду са за­ко­ном. Сва­ки сле­де­ћи по­ку­шај на­сил­ни­ка да де­мо­ли­ра­ју град, до­ве­ду у пи­та­ње без­бед­ност гра­ђа­на и ста­бил­ност и функ­ци­о­ни­са­ње др­жа­ве на­и­ћи ће на аде­ква­тан од­го­вор ко­ји ће, у слу­ча­ју по­тре­бе, би­ти ин­тен­зив­ни­ји.

У овом тре­нут­ку шко­ла, ме­ди­ји, ми­ни­стар­ства, ро­ди­те­љи мо­ра­ју да од­и­гра­ју пре­вен­тив­ну уло­гу, да об­ја­сне адо­ле­сцен­ти­ма да тре­ба да се кло­не уче­шћа у до­га­ђа­ји­ма у ко­ји­ма се ма­ни­фе­сту­ју на­си­ље и агре­си­ја. На­рав­но да сва­ко има пра­во на мир­не де­мон­стра­ци­је и из­ра­жа­ва­ње соп­стве­ног ста­ва. Али, у не­де­љу у Бе­о­гра­ду ни­смо при­су­ство­ва­ли из­но­ше­њу ми­шље­ња и ста­ва, већ је то био до­га­ђај чи­ја је свр­ха би­ла ого­ље­на агре­си­ја и де­струк­ци­ја.

Пре го­ди­ну, ка­да су на­ви­ја­чи Пар­ти­за­на уби­ли Бри­са Та­то­на, ре­кли сте: „У Ср­би­ји за на­сил­нич­ке гру­пе, за екс­трем­не по­ли­тич­ке и на­ви­јач­ке гру­па­ци­је, ни­ка­да не­ће би­ти ме­ста”. Очи­глед­но, има ме­ста?

На­жа­лост, не мо­же се је­дан де­це­ниј­ски про­блем ко­ји сво­је ду­бо­ке ко­ре­не има у де­ве­де­се­тим ре­ши­ти за го­ди­ну да­на. Та­да сам ре­као да по­сто­ји ли­ни­ја кон­ти­ну­и­те­та из­ме­ђу оних ко­ји су на звер­ски на­чин уби­ли Бри­са Та­то­на и оних ко­ји су де­мон­стри­ра­ли про­тив хап­ше­ња Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа, ко­ји су па­ли­ли ам­ба­са­де... оних ко­ји су ра­ни­је по­др­жа­ли про­тест на­о­ру­жа­них при­пад­ни­ка ЈСО у „рад­ним уни­фор­ма­ма”, оних ко­ји су у пар­ла­мен­ту, по­др­жа­ва­ју­ћи рат­не зло­чин­це, по­зи­ва­ли на на­си­ље. Јав­ност, на­жа­лост, ола­ко за­бо­ра­вља чак и не­дав­ну про­шлост. А ње мо­ра­мо да бу­де­мо све­сни ка­ко би­смо схва­ти­ли да по­сто­ји кон­ти­ну­и­тет зла дуг две де­це­ни­је.

Ова вла­да је по­ка­за­ла спрем­ност, спо­соб­ност и од­луч­ност да пре­ки­не тај кон­ти­ну­и­тет. Под­се­ћам вас, пре са­мо го­ди­ну да­на нај­ве­ћи кри­ми­нал­ни бо­со­ви су се сло­бод­но ше­та­ли на­шим ули­ца­ма. А са­да су у за­тво­ри­ма, осу­ђе­ни на ду­го­го­ди­шње ка­зне. Имо­ви­на им се од­у­зи­ма. У за­тво­ру ни­су са­мо они ко­ји су по­бе­гли пре­ко гра­ни­це. А би­ће и они. Ства­ри се, да­кле, су­штин­ски ме­ња­ју на­бо­ље и до­га­ђа­ји у Бе­о­гра­ду и Ђе­но­ви од­го­вор су ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла и на­сил­нич­ких гру­па на ус­по­ста­вља­ње прав­не др­жа­ве.

У ана­ли­зи Страт­фо­ра се под­се­ћа да вла­да Зо­ра­на Ђин­ђи­ћа ни­је има­ла ка­па­ци­тет да се об­ра­чу­на с на­си­љем као на­чи­ном жи­во­та?

У тој ана­ли­зи се го­во­ри о нај­ве­ћем про­бле­му срп­ског дру­штва, о на­сил­ни­штву као мо­де­лу жи­во­та, о агре­си­ји као до­ми­нант­ној вред­но­сти и кри­ми­на­лу као на­чи­ну сти­ца­ња енорм­ног бо­гат­ства. Од од­го­во­ра на тај про­блем за­ви­си да ли ће Ср­би­ја би­ти ста­бил­но и про­спе­ри­тет­но дру­штво.

Ова вла­да ухап­си­ла је Ра­до­ва­на Ка­ра­џи­ћа и од­го­во­ри­ла на на­си­ље ко­је је по­том усле­ди­ло, за раз­ли­ку од прет­ход­не вла­де чи­ји је део апа­ра­та по­др­жа­вао оне ко­ји су па­ли­ли стра­не ам­ба­са­де. И са­да део опо­зи­ци­је ду­ше­бри­жнич­ки прав­да ху­ли­га­не и ти­ме им­пли­цит­но по­др­жа­ва на­си­ље. За­то сам па­жљи­во про­чи­тао по­ме­ну­ту ана­ли­зу ко­ја го­во­ри о ка­па­ци­те­ту вла­сти у Ср­би­ји да од­го­во­ри на иза­зов на­си­ља. Мој од­го­вор је да ка­па­ци­тет има­мо, од­луч­ни смо и с на­си­љем ће­мо се из­бо­ри­ти.


Дра­ган Бу­јо­ше­вић
http://www.politika.rs/scc/clanak/152732/Huligani-nece-upravljati-Srbijom


Подсетник како је изгледао став садашњих лидера протеста, у време када су неки други јуришали и опкољавали зграде државних органа.

Pa kud ce veci huligani od vas?
Niste vi dobili vlast sto ste dobri, nego sto najvise gulite narod za gospodara.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top