Šta to podrazumeva, da li u svakodnevnom životu hulimo na Svetog Duha?
Strah i čuđenje bude u našoj duši ove Gospodje reci. Kako može postojati greh koji se ne može oprostiti? I kako onda da kažemo da je Gospodnja milost neiscrpno more, pred kojim su svi gresi ljudi poput iskri vatre koje u nju upadaju?
Štaviše, zašto je bogohuljenje isključivo Duhu Svetom tako grozan greh da ostaje neoprostiv, a ne događa se isto kada se bogohuljenje obraća Licu, npr. Boga Oca?
Pre svega, moramo reći da pod bogohuljenjem na Duha Svetoga ne mislimo na doslovnu rec protiv Boga, već na nešto sasvim drugo.
Pa šta je hula na Duha Svetoga? Gospod je izgovorio ovu strašnu reč kada su knjizevnici i fariseji pripisali Njegovo isterivanje demona istim demonskim silama.
....................
Stoga, ako bismo dali opštu definiciju bogohuljenja protiv Svetoga Duha, rekli bismo da je to odbacivanje, ne iz neznanja, nego namerno, tvrdoglavo, dobrovoljno, arogantno, a zatim mrznja prema istini koja se evidentno svedoči božanskim otkrivenjem od samog Boga, i svesno i neopozivo opiranje do kraja.
Sada možemo shvatiti zašto ovaj greh ostaje neoprosten ovim ljudima za sva vremena: ne zato što je Božje milosrđe ima nedostatke, niti zato što Bog ne želi da im oprosti, već zato što su okamenili srce i um i tako čvrsto zatvorili oči da ne vide Svetlo Istine i ne mogu prihvatiti to da se predomisle i da požele da se pokaju.
Sistematsko odbijanje ovog Bozijeg poziva za pokajanje čoveka , i to svesno i potpuno odbacivanje božanske milosti, dok je istovremeno iznutra izobličen, čovek ne samo da se ne želi pokajati, već se hvali i zbog načina na koji živi, to je Gospod nazvao hulom na Duha Svetoga.
Bog želi, ali mu se ne moze smilovati i otpustiti grehe , jer on sam ne želi biti pomilovan. U tom smislu, mozemo reci:
Bogohuljenje protiv Svetoga Duha je voljno nepokajanje čoveka.
..................................
https://www.ekklisiaonline.gr/ekkli...-pnevmatos-i-amartia-pou-den-sygchorite-pote/
( koristio sam gugle prevodilac uz moje popravke)
