Hrvatski prevod imena srpskog filma je "hit": Da li je bilo potrebe za tim?

[Stojkov Menidjer]

U Srbiji se prevode naslovi hrvatskih filmova. Logično jer nije skroz isti jezik.

Da, nije isti samo se nekako namestilo kad se pominje radni glagol i materina

 

[Mej bregami]

Da, nije isti samo se nekako namestilo kad se pominje radni glagol i materina

Ti se javio dati svoj senf priči da kako to Hrvati, dok se i u Srbiji prevode naslovi filmova i izjave ljudi iz Hrvatske prenesene u srpskim medijima.

 

[Stojkov Menidjer]

Ti se javio dati svoj senf priči da kako to Hrvati, dok se i u Srbiji prevode naslovi filmova i izjave ljudi iz Hrvatske prenesene u srpskim medijima.

Izmišljena radna m(j)esta.

Ovde su i dalje na cijeni Alan Fordovi od Vjesnikove Press Agencije.

Ništa crnogorska ili bosanska jekavica, nije to to

 

[Stojkov Menidjer]

Here are themes from Haydn's work held to have originated in Croatian folk music.

• The opening theme of the finale of Haydn's Symphony No. 104 (the "London" Symphony) is said to be based on the Croatian traditional song "Oj, Jelena, Jelena, jabuka zelena" ("Oh, Helen, Helen, green apple of mine").
• The finale of the "Drumroll" Symphony no. 103 begins with a theme claimed to be based on the Croatian folk song Divojčica potok gazi ("A little girl treads on a brook").
• The tune of what is now the German national anthem was written by Haydn—paradoxically, to serve as a patriotic song for Austria. The tune is held to have its roots in an old folk song known in Medjimurje and northern regions of Croatia under the name "Stal se jesem". For details, see "Gott erhalte Franz den Kaiser".
• A song widely known in Croatia, Nikaj na svetu lepšega ni, nego gorica kad nam rodi...(Nothing more beautiful in the world than a fruitful hill), has been detected in an early work by Haydn, the Cassation in G major (1765).

https://en.wikipedia.org/wiki/Haydn_and_folk_music

To kada je Hajdn pisao a tad su živeli Srbi u Hrvatskoj. Pošten Zagorac ili Ličanin nemaju realne potrebe za ovakvim naslovima naime.

Split i Dubrovnik imaju razloga da se daleko više busaju u rvacku čistotu, Zagreb su ionako asimilovani Poljaci, Česi, Slovaci pa otud ona kretenska prezimena (lička su grdja od hercegovačkih) a od skorijeg vremena tu su i njihova najbliža braća Šiptari kad god treba nauditi Srbiji.

Srbija se nije zajebala satanističkom dirigovanom idejom o ujedinjenju u Jugoslaviju, Srbija se zajebala sa poltron industrijalizacijom u kojoj vodi negativna selekcija a najviše napuštanjem seoskih imanja pa sad umesto da kopaš ispred svoje kuće za svoju fajdu a Srbi kopaju ispred tudje kuće za "daj šta daš" a tu su i odbijanja ako se prekrše propisane procedure, tri hiljade manje za ovo, dve hiljade manje za ono, parking prekršaj, ogrebao si kombi, dodji sutra obavezno...

 

[Stojkov Menidjer]

 

[Tango six]

Jadna li joj majka Bosanka, pola kadrova u spotu je iz Hrvatske.

 

[Urvan Hroboatos]

Zagreb su ionako asimilovani Poljaci, Česi, Slovaci pa otud ona kretenska prezimena

Da, da....

 

[Urvan Hroboatos]

Zna se krivac ....

 

[Slavan]

https://mojacokolada.com/cokolada-sa-rizom/

Hrvatska firma Zvečevo je prva koja je ikada proizvela čokoladu s rižom. Popularni Mikado koji se još i danas proizvodi. Počeli su proizvodnju 63/64, a 1970 godine ulaze u deal s Nestléom, pa se čokolada s rižom počinje širiti svijetom. Istini za volju imao je Nestlé čokoladu s mrvicama riže još 1938 ali to nije bilo to.

Има неколико производа специфичних за Југославију, који су остали карактеристични за регион, а некада се нешто слично прозводило/прозводи и шире. Нпр. чоколада с рижом, чоколадна бананица и сл. Неки пак нису оригинални, али су постали бренд, како кекс Плазма или Домаћица, бомбоне Негро или Бронхи, Еурокрем, Линолада итд.

Занимљиво је да и пиринач и рижа (а и ориз) потичу из истог корена (персијски: *berenj/birenǧ, средњоперс.: *brinǰ, староперс.: *vrinǰi, а такође и санскрт), одатле у грчком: *óryza, а из грчког у латински: *orȳza (итал.: riso). На југу Србије, у деловима Црне Горе се каже и: ориз. Различити облици су дошли, како се наводи у етимолошким речницима, из турског, немачког (негде се наводи и мађарски) и грчког (негде се наводи латински). У питању су не само синоними, већ и триплети.

Најбитније од свега је што и господин премијер Андреј Пленковић једе српску чоколаду с рижом коју му дарује годподин председник Александар Вучић, с чиме би се колега @Jugoslav Čvarak, верујем, сложио. Мислим да је то једна од тајни њиховог успеха.

 

[dixieland]

Recimo da je Hrvatski ''prevod'' lepši stilski izraz od naše naziva.

 

[Roksen]

Jadna li joj majka Bosanka, pola kadrova u spotu je iz Hrvatske.

Nije. To je uglavnom Crna Gora, ne znam ima li koji kadar iz Hrvatske.

 

[Tango Six]

Nije. To je uglavnom Crna Gora, ne znam ima li koji kadar iz Hrvatske.

Vaistinu.