Hrvatski prevod imena srpskog filma je "hit": Da li je bilo potrebe za tim?

[Tango Six]

Od 2000ih. ili slično slabo gledam filmove, jedva.

Nažalost nisi puno toga propustio.
Novije filmove koji su mi ostali u sjećanju mogu nabrojati na prste jedne ruke. TV serije su novo utočišite kreativnih.

 

[Urvan Hroboatos]

Da bi se usvojile određene reči i izrazi - mora im se biti izložen. U vreme bivše Jugoslavije se mogao čuti i kajkavski i dalmatinski govor na televiziji, čitali su se romani i pripovetke iz raznih krajeva bivše Jugoslavije, a danas se eventualno može susresti sa književnim jezikom i nekom njegovom govornom varijantom koja se koristi u pisanju (na internetu) ili čuje u pesmama, serijama i filmovima. To, po pravilu, podrazumeva vrlo ograničen rečnik i mnoge reči ostaju nepoznate.

Vrlo je teško povući granice jezika na ovom našem govornom području, jer se govori "prelivaju" - ljudi koji su geografski blizu govore slično, bez obzira na to koje su nacionalnosti i kako taj jezik nazivaju. Pre koju godinu sam pratila neku diskusiju o tome kako su se usled forsiranja književnih jezika - mnogi govori sa ovih prostora - bespovratno izgubili. Više niko ne govori na način na koji su govorili stanovnici nekih sela negde na Balkanu još do pre koju deceniju. Zaključak je bio da taj gubitak osiromašuje jezike i da nije dobar, ali tu se malo može učiniti.

Jezik je živ i menja se. Svedočimo tome kako mnoge engleske reči, pa čak i čitave rečenice, ulaze u svakodnevni govor.

Sumnjam da će se naši jezici ikad toliko udaljiti da se ne možemo razumeti. Pre ćemo izumreti kao narodi. A razumevanje je ono što je običnim ljudima bitno. Ostalo je u domenu lingvistike, a mnogo češće i politike, tako da se time ne treba opterećivati.

Da se mijenja, normalno je.

No ne u tolikoj mjeri da bi bio bitno drugačiji. Jezik Shakespearea, a kamoli pisaca iz 17. stoljeća samo je bogatiji i izražajniji od svakodnevnoga sadašnjega engleskoga. U tom engleskom, anglolatinizmi su znak visoke retorike i taj "latinizirani" engleski je "višeg stila" nego onaj u kom dominiraju saksonske riječi (napose u autora kao što je Samuel Johnson).

Primjer retorike je ovo:

Ambiciozni tekst, književni ili znanstveni, 21. stoljeća na engleskom nije bitno drugačiji od istog iz 1650. I onaj iz 1650. je praktički posve razumljiv i "domaći" obrazovanom anglojezičniku.

To što se dijalekti gube- to nije neka šteta. To je prirodan proces modernizacije (ili osuvremenjivanja, ako ćemo..).

A sam utjeacj engleskog na ove južnoslavenske je sad znak snobizma ili kiča, a ne bilo kakve "naprednosti". Neke su se riječi udomaćile, kao boks i vikend, dok je frazem "make a difference", doslovno preveden kao "učini razliku"- komičan i jednostavno- blesav.


Što vrijedi za srpski, ne vrijedi za hrvatski; što vrijedi za hrvatski, ne vrijedi za ruski; što vrijedi tza ruski, ne vrijedi za njemački; što vrijedi za njemački, ne vrijedi za engleski.

Na primjer, u engleskom se izravno stalno navodi njemačka riječ Schadenfraude, dok mi imamo svoju "zluradost".

 

[Doctor Master]

Lep prizor iz Hrvatske.

 

[Jugoslav Čvarak]

Ovo za pijat mi je djelomicno i razumiljivo jer ne znaju svi tu rijec i najvise se koristi u Istri i Dalmaciji.

Ima dosta kontinentalaca u Hrvatskoj koji ne znaju sta znaci.

To je kao da ja Zagorcu dam Nase malo misto.

Isto kao i on meni Gruntovcane.

Treba naci neku mjeru, npr. "Zonu Zamfirova" sam gledao s engleskim titlovima, zato sto tada nije bilo hrvatskih ili srpskih, a vjerujem da bi se i pokoji Srbin koji ne zivi na jugu usrecio.

"Ivkova slava" je vec bila puno laksa za razumjeti, iako je i tu ponesto falilo.

"Pop Cira i pop Spira" razumijem gotovo savrseno, "Bolji zivot" 100/100.

 

[Doctor Master]

Ima dosta kontinentalaca u Hrvatskoj koji ne znaju sta znaci.

To je kao da ja Zagorcu dam Nase malo misto.

Isto kao i on meni Gruntovcane.

Treba naci neku mjeru, npr. "Zonu Zamfirova" sam gledao s engleskim titlovima, zato sto tada nije bilo hrvatskih ili srpskih, a vjerujem da bi se i pokoji Srbin koji ne zivi na jugu usrecio.

"Ivkova slava" je vec bila puno laksa za razumjeti, iako je i tu ponesto falilo.

"Pop Cira i pop Spira" razumijem gotovo savrseno, "Bolji zivot" 100/100.

Ivkova slava i slični filmovi su izuzetak. Čak ni mi u Beogradu ne razumemo taj južnjački srpski jezik.

 

[Tango Six]

To je kao da ja Zagorcu dam Nase malo misto. Isto kao i on meni Gruntovcane.

Gruntovčani su Podravci, ne Zagorci.

 

[Aglaea]

Ima dosta kontinentalaca u Hrvatskoj koji ne znaju sta znaci.

To je kao da ja Zagorcu dam Nase malo misto.

Isto kao i on meni Gruntovcane.

Treba naci neku mjeru, npr. "Zonu Zamfirova" sam gledao s engleskim titlovima, zato sto tada nije bilo hrvatskih ili srpskih, a vjerujem da bi se i pokoji Srbin koji ne zivi na jugu usrecio.

"Ivkova slava" je vec bila puno laksa za razumjeti, iako je i tu ponesto falilo.

"Pop Cira i pop Spira" razumijem gotovo savrseno, "Bolji zivot" 100/100.

Meni je trebalo malo vremena da se naviknem na govor kada sam bila u Dalmaciji i Zagorju i da pohvatam sve nepoznate reči, izraze, da mi akcenat postane blizak... Ali ne treba mnogo vremena - ako si izložen jeziku neprestano i svakodnevno, vrlo brzo se to sve savlada.

 

[Urvan Hroboatos]

Nažalost nisi puno toga propustio.
Novije filmove koji su mi ostali u sjećanju mogu nabrojati na prste jedne ruke. TV serije su novo utočišite kreativnih.

Čuo sam da su još bolje ove dokumentarno-povijesne, npr. o Senjskim uskocima.

Usput-meni je to sve nekako "amerikanizirano"-i kinematografija, scenarij, gluma, rezovi, boja,....
Kao da nema osebujnosti u filmotvorstvu...

 

[Jugoslav Čvarak]

Meni je trebalo malo vremena da se naviknem na govor kada sam bila u Dalmaciji i Zagorju i da pohvatam sve nepoznate reči, izraze, da mi akcenat postane blizak... Ali ne treba mnogo vremena - ako si izložen jeziku neprestano i svakodnevno, vrlo brzo se to sve savlada.

Da, ali jedno je uzivo, a drugo kada gledas na filmu.

Jesi pokusala gledati Nase malo misto?

Tu je hrpa talijanstine, ukoliko nisi dulje zivjela u Dalmaciji, tesko da ces sve razumijeti.

 

[Пилипенда]

Da, ali jedno je uzivo, a drugo kada gledas na filmu.

Jesi pokusala gledati Nase malo misto?

Tu je hrpa talijanstine, ukoliko nisi dulje zivjela u Dalmaciji, tesko da ces sve razumijeti.

Далмација има много талијанизама, логично, али мани др Луиђија, он је посебна прича, њему је свака друга реченица баш на талијанском, то није далматински говор и зато њега јесте теже разумјети.

 

[blablablahh]

vrag im pizdu zdrapal

 

[Tango Six]

Danas sam 'odbindžao' na Netflixu Copenhagen Cowboy. Prva epizoda je gotovo cijela na srpskom jeziku uz nešto dijaloga na danskom i albanskom. Hrvat glumi Srbina, Srbi glume Albance, hrvatski titlovi prevode srpski... Uglavnom j... lud zbunjenog.

 

[Aglaea]

Da, ali jedno je uzivo, a drugo kada gledas na filmu.

Jesi pokusala gledati Nase malo misto?

Tu je hrpa talijanstine, ukoliko nisi dulje zivjela u Dalmaciji, tesko da ces sve razumijeti.

Da, znam...

Pročitah negde da se u Hrvatskoj snima film o gay partizanima. Je li to istina? To će biti film za Oskara!

 

[Slavan]

75% Ja sam učio "hrvatski ili srpski" i srpsku ćirilicu u Jugi pa vas još mogu pohvatati.

Ово је поједностављено, донекле и банализовано. Једно је стандард, а друго говор. Уз то, у различитим крајевима се користе различите речи, неке упоредо (као синоними), негде превладавју једне, негде друге. Што се овог спсика тиче, није баш добар, а ни тачан.

Каже се и: мрква, рижа (увек пише: чоколада с рижом), али и ориз, крух (негде: крув) и крушна пећ (иако се данас ретко користи), премда је крух врста хлеба. Приметио сам да је у Хрватској популаран глагол: ухљебити и именица: ухљеб.

Особно је: лично, а не сопствено/властито. Каже се и: цепиво, за бели лук се каже и: лук чесан, за акцију и: деоница. Нисам никог чуо да каже: примаћа соба, већ дневна (раније се могло чути и: гостинска соба). Каже се и: торба и ташна и торбица (не баш и: ташница), такође и: ајкула и морски пас (негде и: кучак). Нисам никад чуо да неко квасац назива гермом. За печурку се каже и: гљива, а они који их сакупљају се називају гљиварима. Печурка је заправо гљива с листићима или тело гљиве, а друштва и удружења се увек називају гљиварским. У неким крајевима се каже и грах (постоје и топоними: Грахово, Граховац - и истоветно презиме, такође и махунарка: јари грах).

Иначе, већина ових речи се налази у речнику српског језика (и као књижевне, стандардне).

 

[cornflakes]

Zato sto u filmu akteri govore na bugarskog dialekta iz Nisa.Ja sam gledao ovog filma bez bugarski titlovi,i sve je bilo razumljivo.

.
Мало је офф топик, али ај препоручи неке бугарске филмове, волео бих да погледам, одавно нисам.

У Србији се углавном без проблема гледају македонски филмови без титлова, а и иначе бугарски и српски су врло слични језици. Својевремено сам на неком скупу разговарао са колегом из бугарске, прво на енглеском, а онда смо прешли он бугарски, ја српски и врло мало смо имали проблема у споразумевању.

.

 

[Jugoslav Čvarak]

Da, znam...

Pročitah negde da se u Hrvatskoj snima film o gay partizanima. Je li to istina? To će biti film za Oskara!

U ovom izopacenom svijetu, sve je moguce!

😡

 

[хан Ацо]

.
Мало је офф топик, али ај препоручи неке бугарске филмове, волео бих да погледам, одавно нисам.

У Србији се углавном без проблема гледају македонски филмови без титлова, а и иначе бугарски и српски су врло слични језици. Својевремено сам на неком скупу разговарао са колегом из бугарске, прво на енглеском, а онда смо прешли он бугарски, ја српски и врло мало смо имали проблема у споразумевању.

.

Bugarski filmovi posle pada komunizma sa uglavnom smece,jedino jedna serija je dobra-"Pod prikritie".Ona je emitovana kod vas kao "Podzemje" na tv O2.
https://www.youtube.com/results?search_query=под+прикритие+всички+сезони+онлайн

Ovde ima puno bugarski filmovi,preporucujem:Време разделно (najbolji bugarski film) ,Козият рог (drugi najbolji bugarski film),Хан Аспарух,Господин за един ден (komedija),Баш Майстора (komedija),Оркестър без име(drama,komedija),Мъжки времена,Крадецът на праскови (drama,tamo glumi Rade Markovic),Топло (komedija).....
https://www.youtube.com/playlist?list=PLUgCEJAN3SdPR51gKqVoCTlJoKVkauGep

 

[kapetanmark]

U Srbiji se prevode naslovi hrvatskih filmova. Logično jer nije skroz isti jezik.

Da, ovo šiptarsko LJ je bozanstik

 

[Brajan Koen]

U Srbiji se prevode naslovi hrvatskih filmova. Logično jer nije skroz isti jezik.

Срби i Hrvati jedini imaju slovo ć - ћ
Исто pleme, različiti смерови iste вере
Hristos se роди

 

[Urvan Hroboatos]

Da, ovo šiptarsko LJ je bozanstik

Stara je to tradicija u vas...

https://www.matica.hr/vijenac/478/na-istoku-nista-novo-19082/

FILOLOGIJA U SLUŽBI IDEOLOGIJE​

Na Istoku ništa novo!​

Evo primjera:

1. Godine 1793. Stefan Rajić preveo je Reljkovićev Satir „u prosto-serbskij“.

https://hrcak.srce.hr/file/311090

2. Godine 1803. Georgij Mihaljević preveo je Došenovu Aždaju sedmoglavu „na slavenoserbskij“

3. Godine 1818. Gavrilo Kovačević izdao je knjigu Pesnoslovka iliti povest o narodu slavenskom iz knige g. Andree Kačića izvedena i po obrazu, vkusu i glagolu serbskom Gavrilom Kovačević ustroena, dakle preveden je (i skraćen) Kačićev Razgovor ugodni.

Kada bi Hrvati neki austro-ugarski zakon preveli na štokavsku stilizaciju hrvatskoga književnog jezika, Srbi u Monarhiji to nipošto nisu doživljavali kao prijevod na svoj jezik, nego su nastojali prevesti na ruskoslavenski jer on tada funkcionira kao srpski književni jezik.
...........
No, vrhunac je Mita Đorić.

Godine 1892. u Beogradu je otisnuto Šenoino Zlatarevo zlato, ali kako? Stanoviti gospodin Mita Đorić, priređivač i pisac predgovora, promijenio je mnoštvo Šenoinih riječi. Spomenut ćemo samo nekoliko primjera: bubnjar>dobošar, svetica >svetiteljka, škrinja >kivot, biskup>vladika itd. Čak je i ban Berislavić postao ban Borisavljević! Zašto takve promjene u sredini koja je tako često i tako glasno vikala da postoji jedan, a ne dva jezika. Konkretni postupci poput Đorićeva pokazuju da su djela hrvatskih pisaca osjećali kao djela koja su pisana tuđim jezikom.

Evo Mite Komite:

 

[Tango Six]

Срби i Hrvati jedini imaju slovo ć - ћ

Slovo Ć potječe iz poljskog jezika, u hrvatski jezik ga je uveo Ljudevit Gaj, a Vuk Karadžić u srpski.
U svom pismu imaju ga Poljaci, Ukrajinci, Bjelorusi, Bošnjaci i Crnogorci...

 

[Mej bregami]

Da, ovo šiptarsko LJ je bozanstik

Po Vuku Srbi nisu poznavali glas H, pa ga danas odjednom znate izgovoriti.
Nisam siguran , ali mislim da još jedno slovo po njemu niste imali u govoru.
Valjda se pri prepisivanju hrvatskih rječnika prelistao.

 

[Mej bregami]

Срби i Hrvati jedini imaju slovo ć - ћ
Исто pleme, različiti смерови iste вере
Hristos se роди

Ć je u hrvatskom standardu, ali je više lokalizam u hrvatskim dijalektima.

Vaistinu rodi

 

[kapetanmark]

Po Vuku Srbi nisu poznavali glas H, pa ga danas odjednom znate izgovoriti.
Nisam siguran , ali mislim da još jedno slovo po njemu niste imali u govoru.
Valjda se pri prepisivanju hrvatskih rječnika prelistao.

Ili bosančice?

Ma važi.

Aj sad paljba KuČi

 

[ves.bole]

Zato sto u filmu akteri govore na bugarskog dialekta iz Nisa.Ja sam gledao ovog filma bez bugarski titlovi,i sve je bilo razumljivo.

Misliš, vi ste ukrali niški i vranjski dijalekt, izmešali, iskvarili, pa to proglasili za bugarski jezik?