Quantcast

Hrvatski Jezik?

El Pollo Loco

Početnik
Poruka
21
Vec dugo me kopka jedno pitanje,kome ne imadoh srece naci odgovora.
Ono sto me zanima jeste,da li hrvatski jezik pociva na osnovnim lingvistickim principima
koje je Vuk Karadzic uveo u srpski,i ako to nije slucaj ,otkuda tolika slicnost da kazem,
u tim jezicima sa te "tehnicke" strane,ne znam pravi izraz.
i kako je izgledao hrvatski jezik pre reforme u srpskome..da bi dosao na ovo danas.

Molio bih ucene glave,da mi pomognu oko ovog banalnog,i za neke mozda zanimljivog pitanja
 

Hellen

Buduća legenda
Poruka
29.972
kako je izgledao hrvatski jezik pre reforme u srpskome..da bi dosao na ovo danas.
Пре Илирског покрета није постојао јединствени хрватски књижевни језик, постојали су бројни дијалекти...
Све се десило тек у 19. веку, истовремено са реформама у српском...
 

Betty

Elita
Poruka
21.483
pre Vuka hrvatski je bio kajkavski tj. imao je vise govornika, Vuk je standardizovao oba jezika kao SRPSKOHRVATSKI i uveo stokavsko narecje kao zvanicno (decenije su trebale da prodju da bi prevladalo stokavsko...). Inace, taj SH jezik je i prvi standardizovani EVER, pre toga, kao sto kaze Hellen dijalekti su carovali, zvanicnog jezika i pravopisa nije bilo....
 

Betty

Elita
Poruka
21.483
sa tehnicke strane, Ivan Klajn tvrdi a ja sam sklona istom stavu (nemojte ovo govoriti prilikom intervjua za poslove, nikad se ne zna kako onaj s druge strane stola gleda na jezik, lingvisticki ili politicki ;) ) rec je o Istocnoj i Zapadnoj varijanti jednog jezika. To kaze lingivstika.
Politika kaze da ih ima isto koliko i drzava, i dobro je pitanje da li u CV da stavite da govorite, redom, sprski, hrvatski, bosnjacki, crnogorski....
Po meni, to ide u ono kako opseniti prostotu al ajde....kod stranaca i puritanaca prolazi. Kod mene ne bi proslo.
 

Hellen

Buduća legenda
Poruka
29.972
Па ми смо сви овде полиглоте, а и свако мало можемо да допишемо још по један страни језик у си-ви. :wink::lol:
 

Ved_Ran

Aktivan član
Poruka
1.160
Slabo se razumem u lingivistiku ali znam da je nauka o ovoj temi svoj sud odavno vec dala. Likgvistika hrvatskog jezika je danas iskljucivo pitanje politike i politickih igara a lingivisika je to odavnoodredila. Nemam sad vremena da pisem o beckom sporazumu izmedju srpskih i hrvatskih intetelkualaca i lingvista kao i o teorijama svih najvecih slavista 19.-tog veka koji su smatrali da su svi stokavci Srbi. Bilo kako bilo, nauka je odavno to odredila.

Politikom smo u medjuvremenu dobili nekoliko novih jezika i nacija... svakom je ocigledno da je to neprirodno, vestacki i politicki a nikako naucno utemeljeno.
 

jelizaveta

Primećen član
Poruka
860
u lingvistickom smislu, srpski i hrvatski su svakako jedan jezik, sa vrlo malim sistemskim (ne leksickim!) razlikama, ali iz politickih razloga, imena su razlicita. Ameri nemaju problem da svoj jezik zovu engleski, nikada nisam cula za hm...amerikanski
mislim da smo i mi i Hrvati po tom pitanju bezrazlozno preosetljivi i nekako kao uvredjeni, ali to vec malo "smrdi" na problem sa identitetom, kojega je jezik bitan cinilac
 
Poruka
17
Za ime Boga, pa još nismo svesni da je filologija na Balkanu bila samo političko oružje u Austriji i Jugoslaviji. Eto, još govorimo o "kajkavskom dijalektu" - a taj ne postoji. To je hrvatski jezik. Govorimo o "štokavskom dijalektu" - a i taj ne postoji. To je srpski jezik. Govorimo o "čakavskom dijlektu" - a ne znamo da je to varijanta ikavskog dijalekta srpskog jezika. Hrvatski jezik je van upotrebe od početka 20 stoleća. Da li će ga Hrvati vratiti u državnu upotrebu, ne zna se. Danas je u Hrvatskoj srpski jezik - i državni i književni.
Dovidjenja, Jarčević
 
Poruka
17
Слободан Јарчевић:

ДА ЛИ ЧОВЕК ЗРАЧИ ИЛИ ВАЗДУШИ?
Писац ових редова се извињава читаоцима ако их је збунио наслов. Подсећа на неку поругу или шалу, али није то у питању. Реч је о погрешном коришћењу појмова из српског језика у Хрватској, па ћемо га посматрати с филолошке тачке гледишта. Читаоци ће писцу опростити што није филолог, али у ситуацији кад се филолози важним појавама у српском језику не баве, остаје нам да их (оваквим покушајима) на то подстакнемо.
Ако у томе не успемо – ако учени остану незаинтересовани за погрешно коришћење појмова из српског језика у Хрватској, онда ћемо, иако помало нестручни, то наставити у овом часопису (на овом радију). Погрешно коришћење појмова из српског језика у Хрватској је више него умножено, али то мало ко примећује. Такве појаве измичу пажњи, јер их нико не очекује. Уочљиве су тек кад човек схвати да Хрвати користе страни – српски језик. У том случају, Хрвати нису никакав изузетак – ниједан народ не научи страни језик онако како говори својим.
На искорак у науку, треба да се зна, навео нас је протест неких хрватских интелектуалаца. Они су, ових дана – септембар 2005 – замерили што је у неком од старих филмова (титлованих ''српскохрватским'') остала српска реч ''ваздух'' – није преведена на ''хрватску'' реч ''зрак''.
Овде је откриће. Значи, у службеном језику у Хрватској (он је српски, али ћемо прећутати да га Хрвати зову ''хрватским'') реч ''зрак'' је појам за ваздушни омотач око Земље. Хрвати тако користе ову реч, а у службеном језику у Србији, Црној Гори и Републици Српској, па и на катедрама славистике у свету, за омотач око земље, користи се реч ''ваздух''. Ово је праисконска реч српског језика – ''ваздух''. Њу је добро разумео и српски народ и знао је да од тог омотача зависи сав (вас) живот на Земљи, па је та реч (кованица) састављена од два појма ''вас'' и ''дух''. Није потребно објашњавати да је ''с'' прешло у ''з'' – на основу граматичког правила о слагању звучних и безвучних гласова.
Хрвати за Земљин омотач користе сасвим другу реч – она није синоним ''ваздуху'', јер се, појмовно, не односи ни на какав омотач око Планете. У овај закључак ће нас уверити одредница о ''зраку'' у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика, Књига VII, Институт за српскохрватски језик, стр. 155, Београд, 1971. године. Ево чињенице да филолози нису нашли у појму ''зрак'' ни трунке од Земљиног омотача:
''Зрак – млаз светлости минималне дебљине (понекад замишљен као недељив); слични млаз других врста електромагнетског таласања (топлотнога, ултравиолентнога, рендгенскога) или атомских честица у прогресивноме кретању''.
У овом појмовном одређењу речи ''зрак'', можемо се уверити, нема назнаке да је у питању и омотач око Земље. Али, филолози су у Југославији чинили све да покажу да најкоришћенији службени језик у држави припада и српском и хрватском народу! Зато су чинили све да оправдају оно што хрватски филолози нису (као странци) правилно схватили у српском језику, или оно што су намерно искривљивали – с циљем да створе и ''хрватску варијанту српскохрватског језика'', која ће се разликовати од ''српске варијанте српскохрватског језика''. Тако су и реч ''ваздух'' заменили речју ''зрак'', иако, како видесмо, ове две речи представљају потпуно различите појмове – прва омотач око Земље, друга снопове сунчеве светлости (пламен ватре, енергетске, магнетне или рендгенове таласе, итд). Но, то није сметало нашим филолозима да их прогласе појмовно истоветним, па су на стр. 156, написали да је ''зрак'' једнако ''ваздух''. За то нису имали упориште ни у чему другом, него у књижевним делима, чији су аутори прихватили ову подвалу појмова – ''зрак'' за ''ваздух''. Зато то поткрепљују само цитатима из дела, као:
''Коњи морадоше сваки час стати, да захвате зрака'' (Ђал. 13, 69), ''Били су голи, готово пјани од зрака, од мора и од сунца'' (Назор 18, 120), итд.
У Речнику српскохрватског књижевног језика и народног језика, књига II, стр. 354, објашњена je појмовно и реч ''ваздух'', па се може видети да нема никакве додирне тачке с горенаведеним појмом ''зрака''. Погледајмо појмовно значење ''ваздуха'':
''Ваздух – смеша гасова, нормално са 78% азота и 21% кисеоника, без боје и мириса, коју удишемо и која сачињава земљину атмосферу''.
Наравно, и овде југословенски филолози убацују да је синоним ''ваздуху'' реч ''зрак'', али нигде, у подужем тексту, не износе ниједну карактеристику ''зрака''. Да су то учинили, онда би се видело да ''смеша гасова'' нема везе са ''зрацима: сунца, звезда и ватре'', а нема ни са ''зрачењем очију и лица''. Нема ''смеша гасова'' никакве везе ни с изразом: ''зрачи од среће'' – израз чест у српском језику. Јер, ако би се ова позната изрека изговарала помоћу ''смеше гасова'' (''ваздуха''), била би више него неразумљива – ''ваздуши од среће''. Хрватски филолози би је тако превели са ''хрватског'' на српски, јер они под ''зраком'' подразумевају ''смешу гасова'' (''ваздух'', или ''атмосферу'').
Бесмисао употребе речи „зрак“ за ваздушни омотач око Земље, схватамо и у случају кад покушамо речи „зрак“ и „ваздух“ изговорити у множини. Ваздух има само једнину. То упућује на чињеницу да је српски језик природан. Није вештачки, попут романских и германских језика - створених од латинског и мешавине других језика. Човековом уму је доступан само овај ваздух на Земљи – за други не зна, па зато „ваздух“ нема множину. С речју „зрак“ је сасвим други случај. У множини се изговара: „зраци“. И погледајмо, ова реч у множини више не означава гасовити омотач око Земље, како то тврде хрватски лингвисти. Ако нам кроз отворен прозор продру зраци сунца, директно (или изравно) и зраци са стакла суседне зграде, онда ћемо имати зраке, што не можемо поистоветити с ваздухом. Или, ако нам ноћу допру у дневну собу зраци од оближњих ватри на ливади, онда те зраке не можемо појмовно везати за ваздух. Значи, хрватски лингвисти су, у овом случају, оскрвнавили правила граматике српског језика. Ако тврде да је „зрак“ исто што и „ваздух“, како онда та реч („зрак“) у множини то више не значи. Ни хрватски лингвисти, ако их питамо, неће потврдити да је множина ове речи („зраци“) појмовно везана за ваздух. Верујем да је ово први случај у језицима света да иста реч показује један појам – кад је у једнини и други појам – кад је у множини!
Кад размислимо о значењу речи ''зрак'', видимо колико је бесмислена хрватска кованица од ње – ''зракоплов''. Мисли се на савремене машине које лете ваздухом (ваздухоплови), али би ''зракоплов'' морао бити нека друга (можда савршенија) летилица, јер јој име говори да лети зраком (или на зрацима) – сунчевим зраком, или на снази неких других зрачења - електромагнетних, рендгенских, ласерских, итд. Ако би му за летење служли сунчеви зраци, онда не би могао да лети ноћу – значи, не би био технолошки савршенији од ваздухоплова.
Да закључимо, вероватно се, својевремено, појавила замашна збрка појмова у делима књижевника нобеловца Иве Андрића (кад су их Хрвати превели са српског на ''хрватски''), па је Андрић жестоко протестовао и приморао издавача у Загребу да тако преведена дела уништи.

***
Занимљиво је да споменемо ауторе Речника српскохрватског књижевног и народног језика.
Уредници дела с речју ''ваздух'' су: др Михаило Стевановић, др Миливој Павловић, др Радомир Алексић, др Ирена Грицкат – Радуловић и Драгослав Илић. Краће време, уредник је био и др Светозар Марковић.
Уредници дела с речју ''зрак'' су: др Михаило Стевановић, др Митар Пешикан, др Берислав Николић и др Ирена Грицкат - Радуловић. Уредници појединих секција, били су: др Петар Сладојевић, Фахра Матијашевић, др Даринка Гортан – Премк, др Егон Фекете, мр Милица Бабић – Вујанић и Милија Станић.

Београд, 17. септембар 7514 (2005) године.
 
Poruka
17
„АКО ЈЕДНОГ ДАНА НЕКА ОД СЛОВЕНСКИХ ЗЕМАЉА БУДЕ ПОСТИГЛА ПОЛИТИЧКИ ИЛИ КУЛТУРНИ УТИЦАЈ У ЕВРОПИ, ЦЕЛОКУПНА СТАРА ИСТОРИЈА - МОРАЋЕ ДА СЕ ПИШЕ ИЗНОВА“.

Едбард Мајер, немачки историчар
- деветнаесто столеће –

***


СТРАНИ ИЗВОРИ О СРБИЈИ И СРПСКИМ ЗЕМЉАМА У 9. СТОЛЕЋУ

Perry-Castañeda Library Map Collection Historical Atlas by William R. Shepherd (Complete contents of "Historical Atlas" by William R. Shepherd, New York, Henry Holt and Company, 1923) http://www.lib.utexas.edu/maps/historical/history_shepherd_1923.html


Perry-Castañeda LibraryMap Collection The Public Schools Historical Atlas by C. Colbeck (from "The Public Schools Historical Atlas" by Charles Colbeck. Longmans, Green; New York; London; Bombay. 1905)
http://www.lib.utexas.edu/maps/historical/history_colbeck_1905.html


Cartographic Images (Jim Seibold) Ancient through Renaissance. Most highly recommended
http://www.henry-davis.com/MAPS/




Било је могуће уносити фалсификате у литературу бивше Југославије, јер су многи историјски извори о средњевековним државама у Панонији и на Балкану уклањани. Један од тих извора је и ова политичка карта Балкана из деветог столећа. Оставили смо адресе установа где је сачињена – Лондон, Њујорк, Бомбај, да не би неко претпоставио да пишемо неосновано о српској прошлости.
Овде је Србија из времена краља Крепимира Оштривојевића, од 815. до 840. године. Границе Србије су непојмљиве и за најобразованије становнике бивше Југославије, јер су на западу до иза Трста, а на истоку досежу данашњу границу Украјине, јер обухватају и ушће Дунава у Црно море. Србији припада скоро цело грчко острво Пелопонез – Византија се простирала на Балкану само на деловима данашње Бугарске и Грчке. Северна граница Србије је била оивичена Дравом и Дунавом, па тај податак даје за право др Јовану И. Деретићу, који овакву Србију зове Илирском (или, Јадранском) Србијом, а државу изнад Драве и Дунава Дачком Србијом.
Ова мапа је богомдана за истраживање. Руши много онога што нам је званична историја нудила као истину.
Једна од тих „истина“ је да Србија, пре Немање, није имала престоницу. Сећам се да ми је један од наставника у средњој школи говорио да је престоница била тамо где би српски владар боравио, а то су били, наизменично, многи градови! Шта да ради тај наставник – он се домишљао, јер име престоног српског града у Средњем веку није имао где да прочита. То није наводио ниједан уџбеник у две Југославије! Чудно! За два столећа, нико од образованих Срба није озбиљније поставио питање зашто Србија није имала престоницу. Учиниће то тек истраживачи с краја двадесетог столећа – и то они који су српску историју истраживали у иностранству. Међу њима је то најуспешније учинио др Јован И. Деретић, боравећи у Француској. Одавно је говорио и писао да је престоница Србије била у Скадру. И, био је у праву, то пише и на овој мапи. Скадар је обележен квадратићем – а квадратић обележава престоницу Србије. Овај податак је, вероватно, био пресудан 1912. године – кад су европске државе одлучиле да одузму Скадар од Црне Горе (кад га је црногорска војска ослободила од Турака) и да га уступе новоформираној Албанији! Видимо по овој мапи (штампана је 1905) да су на Западу одлично знали нашу прошлост, па су се потрудили да нам (за извесно време) не омогуће сазнања о њој.
Ова мапа оспорава и другу „истину“ званичне историје. Ону о покрштавању и описмењавању Словена у деветом столећу, у време солунске браће Ћирила и Методија. Ова мапа оспорава и другу „истину“ званичне историје. Ону о покрштавању и описмењавању Словена у деветом столећу, у време солунске браће Ћирила и Методија. Успоставити овакву државу од Трста до Украјине, а веровати да народ и племство те државе не зна да чита и да пише - више је него наивно. А ова држава Крепимира Оштривојевића је основана 490. године – по паду Римске Империје! Илирска Србија је од 490. до 641. године (значи много пре „словенске сеобе на Балкан“) обухватала нешто мању територију од државе Крепимира Оштривојевића – њоме су у ово време владали Свевладовићи. Тад је на северу обухватала подручје до данашње јужне границе Словачке, захватајући Славонију и Барању до Будима, као и делове Аустрије и Словеније, без Истре и Трста. Бачка није улазила у Србију, али је у њој био Срем. Од Београда је територија према истоку оивичена Дунавом и завршавала се негде на средини данашње северне границе Бугарске, с подручјем око Софије. Од Софије, граница је ишла према југо-западу, обухватајући Епир у данашњој Грчкој. Кад имамо у виду оволико трајање Србије, од 490. до 840. године, сулудо је веровати да у тој држави нико није био писмен и да је требало да писменост донесу Ћирило и Методије, у том деветом столећу. Погледајмо мапу са Србијом од 490. до 641. године – преузету из књиге др Јована И. Деретића: „Античка Србија“, стр. 246: Настављамо осврт на садржај прве мапе. Највише ће изазвати пажњу, донедавно, непознати податак. На њој је обележен значајан град на западу Србије – Сербиново, како га пишу Енглези, или Србиново, како би га писали и изговарали Срби. Невероватно, тако се, у то време, звао Загреб!
Енглеска карта нам пружа и најупечатљивији податак о непостојању хрватске државе у деветом столећу. У мапи нема ни назнаке да је Хрватска (Загорје) покрајина у Србији, што друге карте овог времена то истичу. Но, и те друге карте не назначују ту територију као посебну државу, што је југословенска историографија упорно наметала. Тако је тврђено да Србије Крепимира Оштривојевића није било, али је било, у то време, „Кнежевине Хрватске“ – чији су владари (кнежеви) пажљиво набрајани: Вишеслав (око 800. године), Борна (810-821), Владислав (821-835) и Мислав (835-845). Видимо, мапа доноси податак да је Крепимир Оштривојевић владао територијама до иза Трста од 815. до 840. године, па нема места на истој територији за државу Хрвата – на челу с ова четири кнеза. Очигледно је да је југословенска историографија неке од обласних господара краља Крепимира прогласила за независне владаре, произвољно им цртајући хрватске државне границе. Да је ова претпоставка на месту, потврђује нам и др Јован И. Деретић. Нашао је изворе о обласном Крепимировом племићу у Славонији – Миславу, којег смо у Југославији спомињали као владара Хрватске, од 835. до 845. године. Др Деретић наводи да су српски владари Свевладовићи (од 5. до 7. столећа), кад су победили Хрвате (аварско племе – савезник Византије против Србије) населили на једном делу Далмације и једном делу западне Славоније. Каже да су се ти Хрвати у западној Славонији у 9. столећу већ претопили у Србе и да су говорили српски језик. Из тог већ европизованог народа (европизованог преко српских гена – ко би то могао да прихвати од данашњих Хрвата?), потекао је обласни племић Мислав. Њега је краљ Крепимир поставио за вођу Хрвата после смрти претходног - Порге (832. године). Занимљиво је да су Франци почетком деветог столећа били окуприали делове Србије – Истру с Винодолском жупом, западне крајеве до Србинова (Загреба) и Славонију. Но, 831. године је Крепимир победио Франке и тад су Хрвати, под вођством Порга, подигли устанак и помогли српској војсци у Славоноји. Претходно је Крепимир (829) победио Франке и у Истри. Међутим, Мислав није владао (као обласни господар) Славонијом, јер је ту част Крепимир уступио Ратимиру, са седиштем у Сиску. Ратимир је владао славонском облашћу од 829. до 838. године и вероватно да данашња хрватска историографија и овог српског племића убраја у хрватске кнежеве. Мислав је словио само као вођа Хрвата и др Деретић наводи да има извора који га бележе само као војводу у војсци Србије.
Што се тиче „хрватског кнеза“ Борне, треба рећи да је то српски племић из околине Неготина, у данашњој источној Србији. Кад су његову област напали Бугари, он је, с делом народа, побегао у Славонију, окупирану од Франака. Франачки краљ Лудовик га је поставио за обласног господара на источној обали северног Јадрана – делу којег су Франци привремено отели од Србије, прогласивши га владарем новоуспостављене, вазалне, Кнежевине Далмације. Значи, био је франачки вазал, а по народности Србин. Међутим, Фрањо Рачки, хрватски историчар деветнаестог столећа, фалсификовао је део Ајнхардовог летописа и описао да је Борна рођен негде у Хрватској и да је, као франачки савезник, владао „Далматинском Хрватском“. Овај фалсификат Фрање Рачког је обелодањен на једном научном скупу Југославенске академије знаности и умјетности у Загребу, али је тај податак (плански) избегаван у историјској науци Југославије.
 
Poruka
17
Следећа мапа је из 10. столећа. То је време моћне Бугарске, па њене границе обухватају и данашњу Семберију у Босни и Херцеговини. Но, око Србије је понешто нејасно. Мапа приказује Византију тога доба, али је добро означена и њена сусетка – Србија. Иста боја покрива области на којима пише „Србија“, „Хрватска“, „Далмација“ и „Диоклеција“. Спољне границе ових области су обележене јединственом, непрекиданом и подебљаном, линијом, на основу чега се лако закључује да је у питању једна држава – са четири области. И у овом случају, видимо да је Хрватска само административна област у Србији, и у 10. столећу.





На мапи из 1135. године, Србија је у суженим границама. Означено је да су Хрватска и Босна у саставу Угарске, а Македонија и делови данашње Србије су покорени од Византије. Ову мапу уносимо у књигу да бисмо показали да се Угарска обележава као Краљевство Угарско, а не „Угарско-хрватско Краљевство“, како је писало у југословенској литератури и не „Хрватско-угарско Краљевство“, како, све чишће, пише у хрватским историјским делима.
 

Gold Fish

Zainteresovan član
Poruka
366
Moderatori,ovakve antinaučne copy/paste-ove sa ko zna kakve lokacije treba brisati. U protivnom,ovaj podforum postaje lakrdija gde svaka problematična ličnost može da napiše šta joj god padne na pamet.

p.s. Potražite pomoću google-a tog imaginarnog Krepimira i sve će vam biti jasno.
 

Betty

Elita
Poruka
21.483
@Gold Fish
ako to ne radi Wikipedija sa sajentolozima, necemo ni mi ovde ;)

Forum je mesto za diskusiju.
Ako vam treba "batina" ili intervencija, idite na SRS mitinge.

Licno, ne slazem se ni malo sa kvazi-teorijom, ali to ne znacu da cu banovati korisnika ili mu brisati postove.

Ps. DIJALEKTI NISU JEZICI. a "kajkavsko", "stokavsko " i ostalo su NARECJA a ne dijalekti, narocito to nisu VARIJANTE SRPSKOG JEZIKA.
 

Betty

Elita
Poruka
21.483
u lingvistickom smislu, srpski i hrvatski su svakako jedan jezik, sa vrlo malim sistemskim (ne leksickim!) razlikama, ali iz politickih razloga, imena su razlicita. Ameri nemaju problem da svoj jezik zovu engleski, nikada nisam cula za hm...amerikanski
mislim da smo i mi i Hrvati po tom pitanju bezrazlozno preosetljivi i nekako kao uvredjeni, ali to vec malo "smrdi" na problem sa identitetom, kojega je jezik bitan cinilac

respect 8)
 

ILO

Aktivan član
Poruka
1.059
Ево ти овде све што те интересује..http://66.102.9.104/search?q=cache:...atski+jezik&hl=sr&ct=clnk&cd=1&gl=yu..наравно, имај на уму да је то савремено хрватско политичко становиште о хрватском језику...
Sa pomenutog linka:

Stvaranjem slobodne Hrvatske, hrvatski se književni jezik počinje opet pohrvaćivati u onome dijelu u kojem je bio rashrvaćen. U jednome smislu vraća se na 1918. da se nastavi tamo gdje je zbog djelovanja srpske prevlasti u prvoj Jugoslaviji hrvatska jezična tradicija bila prekinuta, a u drugome na 1945. da se vrate one jezične osobine koje su do tada bile proganjane ili prognane pa zaboravljene. To se očituje u svim područjima, osobito u upravi, zakonodavstvu i vojsci. I na svim drugim područjima doživljava svoj preporod jer je došao u novo razdoblje slobode.
:)
 

ILO

Aktivan član
Poruka
1.059
I ovo mi je bilo zanimljivo, sa istog linka:

* Najduža riječ hrvatskog književnog jezika (ako se zanemare dugački brojevi, koji se mogu pisati kao jedna riječ)je: prijestolonasljednikovica, odnosno, izvodeći ga u umanjenicu:

prijestolonasljednikovičica
te u posvojni pridjevski oblik za ženski rod
prijestolonasljednikovičičina
odnosno u padežu u množini:
prijestolonasljednikovičičinima - 31 znak.
 

klirko

Primećen član
Poruka
545
Ovo o ponovnom hrvaćenju jezika - kako ILO pise - učinjeno je u Jugoslaviji, a ne primećuje da, tom prilikom, govori o srpskom, a ne o hrvatskom jeziku. Zvanicni jezik u obe Jugoslavije je bio srpski, a hrvatski se, u njima, nikad nije koristio. Hrvatski su koristili pojedini hrvatski književnici, medju kojima i Krleža. Čudno je da ljudima ni danas nije jasno da je hrvatski jezik ono što je u nauci pogresno nazvano "kajkavskim dijalektom".
U Hrvatskoj, naprimer, lingvisti uzmu pet-šest reči za isti pojam, pa za neke kažu da su srpske, a za neke da su hrvatske. Tako, naprimer, kaže se da je "hiljada" srpska, a "tisuća" hrvatska reč. Obe su srpske. Ili "kruh" je, kobajagi, hrvatska reč, a "hleb" je, kobajagi, srpska. Čudno je da su srpski lingvisti podnosili ovakvo skrvnavljenje sovog jezika i uticali su na srpske intelektualce da ovakvu podelu prihvate - pa su Srbi prestali da izgovaraju reči: "kruh" i "tisuća".
Slična je igra i s gornjom "najdužom hrvatskom rečju": PRIJESTOLONASLJEDNIK. Pa, zaboga, to je čista srpska reč. Gospodin ILO bi nam mogao reći kako se ovaj pojam obeležava u hrvatskom jeziku - "kajkavskom dijalektu".
Jarčević
 

Mrkalj

Elita
Moderator
Poruka
24.352
Ex-ministru Jarčeviću mogu poželjeti jedino da nauči abecedu jezikoslovlja.
Inače je sve već viđeno:
http://www.forum.hr/showthread.php?t=502423&page=2

&

http://www.forum.hr/showthread.php?t=502423&page=3

Odiljam se...
Evo odgovora na temu sa linkova koje je Hrobika ljubazno ostavio:

Ima nekaj ov zajec praf dok govori o srbsko-hrvatskom. Nekaj. A nekaj pak nema.

1. Hrvati vole negirati činjenicu da su hrvatski štokavski i srbski štokavski zapraf 2 varijante istog jezika.

2. Je razlike postoje, naravno, isto kak i med kajkavskim dijalektima, gdi su čak i vekše negda, pa ipak ti dijalekti spadaju v kajkavski jezik.

3. Govorna osnova hrvatskog standarnog štokavskog dolazi iz istočne Hercegovine (meni stranjski jezik, al svladal sem ga kak i ostale), a tam tie balkanski, negda nazivani "ilirski" dijalekt govore i Hrvati i Srbi.

4. Osnova pisanja dolazi pak iz kajkavskog jezika, od Ljudevita pl. Gaja. Bila je mišljena za modernizaciju kajkavskog književnog jezika.

5. Razlika med srpskom i hrvatskom varijantom štokavskog je to kaj je na hrvatsku varijantu utjecal i kajkavski i čakavski.

6. Da je to jedna varijanta pokazuje indirektno i to kaj se na kroatistiki vuče za Vuka Karađića, koji je očito bil jeden od osnivača današnjeg srbskohrvatskog.

7. Katastrofa je kaj se ne vuče razmeti na kroatistiki kaj je to i kak je to pl. Gaj napisal osnove pravopisanja.
Jer to je pravi horvatski jezik. Kajkavski. Književni. Ov današnji srbskohrvatski delimo s ostalim žiteljima Balkana, s bošnjačkim, crnogorskim i srbskim, a razlike su mininalne.

Ne vuče se zato jer bi onda valjda 80% kroatistike čulo da postoji kajkavski književni jezik. I morali bi ga se vučiti čitati, da razmu Gaja koji im je napisal kak da pišu.

i 8sem. Krleža čak i dok je pisal na ekavici v svojem zanosu, a kak je uostalom pisala i večlna ostalih horvatskih pisci vu toj kratkoj periodi, je bil i ostal originalni kajkavski pisec i mislitelj. V najbolšoj tradiciji duge i plodne kajkavske književnosti.
I dok piše na srbskohrvatskom štokavskom, iz njega progovara glaboka kajkavska duša.
 
Poslednja izmena:

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.